Žao mi je, javili ste se za repliku. Izvolite.

Dobro, onda ću se javiti i sa tim.
Kaže gospodin Dinkić da gospođa Pop-Lazić ima 1.000 kvadrata. Nema, bio sam jednom kod gospođe Pop-Lazić. Ne mogu da kažem da se baš često viđamo van posla, da se često privatno viđamo. Prodala? Nije prodala, gospodine Dinkiću. Vi ste naučili da prodajete sve, a ona nije prodavala ništa jer nije ni bilo njeno, gospodine Dinkiću. To što ste dali nekim novinama da tako nešto objave, to što ste vi u toj prljavoj kampanji učestvovali, dobro je da ste nam konačno ukazali na taj trag, da znamo ko stoji iza toga, da znamo ko je to sve osmislio.
Što se tiče Nove Srbije, nikada nisam pomagao Novu Srbiju. Ne znam da li je tu gospodin Ilić da to kaže. Nikada ni list "Nova Srbija" nisam pomagao. Pročitali ste nešto iz novina što čak nije tačno, jer sam tu bio samo prenosnik za nešto što je bilo potpuno normalno, kao i za sve druge novine.
Što se tiče mog posla u "Pinkiju", otiđite danas, sedam godina posle, pitajte zaposlene u "Pinkiju", svi će vam reći samo da im se vrati to vreme i da vi ne budete ni slučajno na vlasti. Budite ubeđeni u to.
(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću. )
Završavam, gospodine Markoviću, još nekoliko rečenica. Gospodine Dinkiću, na kraju, za sve to postoji narodni sud. Govorili ste ovde o Zemunu, napadali ste svojevremeno Vojislava Šešelja da je zaposlio sina. Jeste, da bude fizički radnik. Da vas pitam sada, gospodine Dinkiću, koliko je vaša politika dobila glasova u Zemunu? Znate li koliko?
Za onoliko koliko sam vam ponudio razmenu naše imovine. Pet puta manje glasova ste dobili. Na vašeg jednog dođe pet onih koji glasaju za Srpsku radikalnu stranku. Biće, gospodine Dinkiću, da je od lopova bar pet puta više poštenih ljudi u Zemunu, koji znaju da treba da glasaju za Srpsku radikalnu stranku.

Replika, Gordana Pop-Lazić; replika, gospodin Krasić.

Gospodine ministre, nisam očekivala da ćete i vi da se bavite u ovom sazivu nekom imaginarnom kućom koja se meni pripisuje. Jedan predstavnik vlasti, one prethodne, to je pokušao za istom ovom govornicom, pa se posle izvesnog vremena izvinjavao što je to uradio, shvativši da je pogrešio i da mu je to neko podmetnuo.
Dakle, notorna je laž da je to moja kuća i da je to kuća mog oca. Sve što sam u životu stekla, a stekla sam samo troje dece i nešto stvari...
(Predsednik: Gospodine Vučiću, nemojte da ometate govornika, budite ljubazni.)
... stekla sam pošteno svojim radom. Da vam to dokažem, čekala sam da ova vlada formira stambenu komisiju i podnela sam zahtev za dodelu stana. Moje petočlano domaćinstvo je bez rešenog stambenog pitanja i da vidim kako će Vlada da raspolaže jednim jedinim stanom, a da taj stan ne dodeli Gordani Pop-Lazić. Tražiću kredit, ne tražim stan, na 40 godina, kao što dajete svima ostalima. Toliko mogu od plate da izdvojim da otplaćujem ratu i da rešim stambeno pitanje svoje i svoje porodice, ali vi ste sada u nebranom grožđu.
Vi znate da će ova vlada da padne na vama i vi zauzimate gard, a mi se spremamo da je rušimo upravo na vama i neću da vam kažem šta smo vam sve spremili. Čekamo pogodan trenutak, pa da vas prozovemo.
Neću da kažem da ste lopov, kao što je to rekao moj kolega, ali ste kriminalac jer ste izvršili oružani upad u Narodnu banku, i da je ova država pravna država, vi ne biste bili ministar nego biste bili u zatvoru. Obećavam vam...

Gospođo Pop-Lazić, pa i na vas se odnosi zakon. Poštujte ga, molim vas.

Kada mi budemo odlučujući faktor u ovoj državi, vama će biti mesto u zatvoru. Zato nemojte da se bavite takvim stvarima. Niko u ovoj državi vam neće poverovati. Ko god je gledao Anketni odbor, bez obzira kakav izveštaj bude bio, jasno mu je da ste vi čvrsto povezani i sa Hamovićem i sa Lazarevićem, i da ste upleteni u tu mafiju oko EPS-a.
Prema tome, ovo vam nije nikakva kontrateza. Razmislite sledeći put kada nekoga optužujete i prijavite mi, molim vas, ko je to meni poklonio te lokale, dobićete muštuluk od mene.

Izvolite gospodine Krasiću. Molim vas, još jednom vas opominjem, prema članu 99. stav 3. neću dozvoliti vređanje. Molim vas, opomenuo sam sve koji su se sa govornice uvredljivo izražavali. Budite ljubazni, to i dalje ponavljam. Sledeći put ću morati da izreknem opomenu, ali već treći put upozoravam trećeg govornika zaredom.
Izvolite gospodine Krasiću i izvinite što ste čekali.

U mojoj replici ograničiću se na ono što je ministar Dinkić naveo da se odnosi na mene.
Kažete da ste prihvatili tri amandmana, a da ostale niste mogli da prihvatite jer sadrže neistinite optužbe. To su amandmani, predlog da se izmeni, dopuni neki član, nije optužnica. Verovatno očekujete neku optužnicu pa za svaki papir mislite da je optužnica. Nema tu neistinitih optužbi. U našim amandmanima vrlo precizno stoji u kom smislu da treba da se promeni odgovarajući član. Nema optužbe. Optužnice imaju svoju sadržinu, mogu da budu i malo veće, sa puno strana, predlog da se izvedu dokazi itd.
Niste bili od početka rasprave pa ste pogrešno informisani. Rekli ste ovde da su poslanici Srpske radikalne stranke tražili neki kraći rok za donošenje ovog zakona o vraćanju sredstava. Ne, to poslanici Srpske radikalne stranke nisu rekli, na to nisu podneli primedbu. Zašto ranije nije donet zakon? Zašto zakon nije donet dok smo mi bili na vlasti od 24. marta 1998. godine, pa gle slučajnosti datuma, počelo je bombardovanje 24. marta 1999. godine, pa gle slučajnosti posle toga je došao DOS, pa gle slučajnosti 5. oktobar, pa gospodin Dinkić sa onim svedocima, sa onim kapama upao i osvojio Narodnu banku.
Znate, mi dok smo bili na vlasti mogli smo da se borimo protiv jednog neprijatelja, da zaštitimo ljude, mostove, malo ta tehnička sredstva, malo naše resurse, ali mi nismo mogli da se borimo sa unutrašnjim faktorom. Kako da se borimo sa vama koji ste dobijali pare iz inostranstva i to nikada niste krili. Otpor finansiran, vi ste finansirani, vi ste nastali iz inostranstva.
Da razrešimo jednu dilemu oko ovih vrlo nepreciznih stvari. Šumarac je nešto pričao ovde, pa je bivši ministar. Sedam puta svake godine se pojavljuju napisi o nečijim stanovima, o nekom finansiranju itd. Prvi put da vam kažem jednu veliku istinu: zahvaljujući vašem predsedniku Labusu mi smo 2001. godine saznali šta je pozadina svih krivičnih progona.
Pozadina je jedan papir koji je došao iz jedne evropske institucije i u tom papiru piše - ako želite kredit morate: struja, penzije, sređivanje budžetskog sistema, usklađivanje, podizanje cene lekova i progon protagonista srpske nacionalne politike.

Vreme, gospodine Krasiću.

Zato vi sa ove govornice prozivate i Nikolića, i Vučića i Šešelja. Nema tu kriminala nego medijske harange da se za patriote veže kriminal i tako devalvira pomisao na očuvanje srpskih nacionalnih interesa. Ko to radi? Oni koji mrze srpski narod.