Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o lovcima. Kolega Tomislav Nikolić mi je dao pravo na repliku apostrofirajući Socijaldemokratsku partiju i mogućnost da ćemo i mi, kao jedna od partija koja učestvuje u Vladi Srbije, predložiti neki set zakona.
Ovom prilikom gospodinu Nikoliću, a i svim narodnim poslanicima, želim da kažem da će SDP predložiti zakon o ukidanju sramnog zakona o pomoći haškim optuženicima, koji je donesen nedavno u ovoj skupštini. Još jedan u nizu, po nama iz Socijaldemokratske partije, važnih zakona koji će biti donesen tiče se oblasti rada zapošljavanja i socijalne politike. SDP će nastojati na svaki mogući način, iako to u budžetu Republike Srbije za 2004. godinu nije predviđeno, da iskoristi mogućnost da se poveže radni staž stotinama hiljada zaposlenih u Srbiji koji su vladavinom neke bivše vlasti onemogućeni, iako su savesno i čestito obavljali svoje poslove. Zahvaljujem na prilici da repliciram.

Povreda Poslovnika. Koji član?

Član 100. Makar koliko mala da je stranka koju zastupate, makar koliko da Vlada od nje zavisi, nikada nemojte da kažete da je Narodna skupština donela sraman zakon. Narodna skupština ne može da donese sraman zakon zato što mi predstavljamo građane Srbije. Građani Srbije ne mogu da donesu sraman zakon.
Možda je on za vas sraman, ali gospodine Omeroviću, da vas neko uhvati, nabije kesu na glavu i otera u Hag, otuda biste rekli da vam je potrebna pomoć.
Taj zakon je jedna vrsta pomoći, a ja se nadam da će institucije i onu drugu, pravnu pomoć u odbrani, omogućiti svim haškim zatvorenicima. Možda je vas sramota, kao i mene, što su ti ljudi u Hagu. Ako je po tom odnosu sraman zakon, prihvatam ovu vašu tvrdnju.
Ali, da ovde neko većini narodnih poslanika spočitava da donose sramni zakon i da to ostane bez komentara predsedavajućeg, a kada kažem da nećemo glasati za zakon koji nam predlaže Mlađan Dinkić i da budem opomenut, onda nešto sa vrednostima u ovoj skupštini nije u redu. Neki su ljudi ovde pogubili kompas.
Nemojte, molim vas, kakva god da je Narodna skupština, to vas je držalo 2001. godine, kada ste poništavali odluke narodnih skupština pre vas, pa govorili da su sramne, učestvovali svi ovi, i moj zemljak koji se smeje sada, ali da znate, nikada Narodna skupština nije na sramotu svome narodu. Narod zna koga će da bira.

Gospodin Vlahović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, danas ću govoriti kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS o predloženim zakonima od strane Vlade Republike Srbije.
Prvo, Demokratska stranka će glasati protiv zakona o izmeni i dopuni Zakona o akcizama, a podržaće ukidanje poreza na finansijske transakcije i izmene Zakona o držanju i nošenju određenih dobara.
Smatramo da su izmene i dopune Zakona o držanju i nošenju određenih dobara kozmetičke prirode, da neće imati nikakav efekat na budžet, ni na prihodnoj ni na rashodnoj strani. Radi se zapravo o povećanju opterećenja kod određenih kategorija, određenih stavki koje u suštini nisu preterano puno zastupljene i od toga budžet do sada nije imao koristi, ali je dobro da se za onaj deo jeftinijih dobara opterećenja smanjuju i svakako da će taj efekat biti vidljiv.
Međutim, sa aspekta budžeta tu nema dodatnih prihoda povećanjem opterećenja kod tzv. bogatijeg dela stanovništva. S tim u vezi, ovaj pokušaj neće biti uspešan pokušaj da se poveća iznos ukupnih budžetskih prihoda i da se na taj način nadomesti identifikovani budžetski deficit od čitavih 55 milijardi dinara, o čemu smo pričali tokom rasprave o zakonu o budžetu.
S druge strane, izmene Zakona o akcizama su veoma opasne. Mogu da imaju i te kako ne samo neposredne negativne efekte, nego i dugoročne, a objasniću i kako. Znače znatnije povećan budžetski prihod, ali isto tako predstavljaju i opterećenje za privredu i stanovništvo.
Kada kažem da izmene Zakona o akcizama mogu da imaju negativnog efekta dugoročno, pre svega mislim na investicioni ambijent. Govorim o promeni akcizne politike, odnosno visine akciza kod duvana i duvanskih proizvoda, upravo zbog toga što smo tu, u toku prošle godine, imali dve najuspešnije privatizacione transakcije, gde je pored zakonskog regulisanja akcizne politike od 2005. godine pa nadalje postojao jedan dogovor, ne i pisani, ali svakako usmeni, da se akcizna politika u 2004. godini neće menjati, na osnovu međusobnog poverenja, koje su investitori stvorili prema Vladi Republike Srbije, koja je pripremila ambijent za transakciju.
Podsetiću vas, i Duvanska industrija Niš i Duvaska industrija Vranje jesu dve najuspešnije privatizacije, ne u Srbiji i Crnoj Gori, već u čitavoj centralnoj Evropi, i to nije moja ocena, i to nije ocena poslanika Demokratske stranke, već je to ocena međunarodnih institucija, koje su sve vreme provodile monitoring procesa privatizacije u svim zemljama centralne evrope.
Ako vi imate visoke prihode od privatizacije zbog toga što ste zakonom ustrojili akciznu politiku od 2005. i istovremeno postigli jedan fer dogovor, usmeni, ali sklopljen na bazi poverenja, sa potencijalnim investitorom, i ako zbog toga zauzvrat dobijete više od 450 miliona evra prihoda za budžet, i sigurno preko 250 miliona evra investicija za Niš i Vranje, i sigurno dugoročno stabilno odredite razvoj ne samo proizvodnje cigareta nego i svih drugih pripadajućih servisa.
A podsetiću vas na 1.000 zaposlenih radnika u proizvodnji cigareta zapošljava se još 5.000 radnika u uslužnim delatnostima, i ako iza toga prekršite ta džetlmenski dogovor, to svakako ne može da utiče dobro na investicioni ambijent.
Primetio sam da se nakon predloženog zakona pojavio i jedan amandman koji je u međuvremenu prihvaćen, koga je Vlada prihvatila, ali sve dotle dok Skupština ne bude glasala o tom amandmanu sa ovog mesta, sa ove govornice, govoriću isključivo o prvobitnom tekstu zakona koji je upućen od strane Vlade Republike Srbije.
Dakle, nije dobro da investicioni ambijent, privredni ambijent zavisi od toga koja je partija na vlasti. Nije dobro da se dogovori postignuti sa velikim multinacionalnim kompanijama, koje imaju visoko izgrađene etičke kodove, standarde ponašanja, politike i procedure, da se dogovor sa njima na ovaj način krši i da se tu nalazi prostor za dodatno ubiranje poreskih prihoda, ne bi li se pokrila ona velika budžetska rupa, koja u budžetu za 2004. godinu postoji, a već sam rekao, ne govorim o 45 milijardi dinara već govorimo o mnogo većoj sumi, kada se uključi iznos fondovskih deficita.
Da smo bili u pravu kada smo govorili o zakonu o budžetu, da neće biti budžetskih prihoda da pokriju budžetske rashode, već nam govore i događaji koji su nepunih mesec dana posle toga usledili. Kao što vam je poznato, penzije nisu isplaćene penzionerima onda kada je to trebalo, pre praznika, pre Uskrsa. Ne znam da li su danas isplaćene. Slučajno imam penzionera u porodici, pa znam da onaj termin koji je poštovan tri godine uzastopce, svakog određenog datuma, unapred dogovorenog, da se sada, evo nepunih mesec i po dana nakon formiranja nove Vlade taj rok probija.
To nije dobro zbog toga što se od penzija prvo startuje, a onda se prelazi i na druge budžetske rashode, na druge korisnike, na profesore, na lekare, na sve druge koji mogu da budu uskraćeni zbog smanjenih budžetskih prihoda, ali podizanje akciza i dodatno opterećenje privrede na ovaj način svakako nije dobar način da se pokrije identifikovani budžetski deficit, koji iznosi 45 milijardi dinara, plus fondovski deficit, prikazanih pet milijardi i jedan deo za koji postoji opravdana analiza da je znatno veći.
Umesto da se ide ka rasterećenju ovim predlogom zakona dodatno se opterećuje privreda. Rekao bih i stanovništvo. No, ne nužno. Već smo čuli objašnjenja da neće doći do povećanja cene nafte i naftnih derivata, odnosno naftnih derivata od strane NIS-a. Verovatno će to povećanje doći kod privatnih vlasnika okupljenih u privatnim udruženjima.
Ne znam kako će reagovati Lukoil, Beopetrol. Videćemo, ali čak i da Naftna industrija Srbije odluči da dodatno akcizno opterećenje kompenzuje opterećenjem rafinerijske prerade, onda će Naftna industrija Srbije imati slabije rezultate i neće ostvariti, dame i gospodo narodni poslanici, 500 miliona profita, dinara, koliko je ostvarila u protekloj godini, već će ponovo doći u sumnjivu zonu gubitaka, i neće imati dovoljo vlastitih sredstava da izvrši restrukturiranje Rafinerije u Pančevu i Rafinerije u Novom Sadu.
To će biti posledica. Dakle, ne može i jare i pare.
Ako nećemo stanovništvo dodatno da opteretimo od strane našeg državnog, da kažem uslovno, prometnika nafte i naftnih derivata, onda mora da dođe do smanjenja rafinerijske cene, onda neće biti sredstava za investicije, a onda ćemo u dugom roku imati manje kvalitetnu rafineriju, a onda ćemo smanjivati šanse za uspešno restrukturiranje i za konačnu privatizaciju i onda će nas, ukoliko se ova spirala nastavi, rafinerije u Bugarskoj i Rumuniji definitivno potopiti i mi ćemo ostati bez onoga što je bitno za naftnu industriju svake zemlje.
Takođe, smatram da Predlog zakona o akcizama nije dobar i zbog toga što će, umesto da smanji sivu ekonomiju, šverc akciznih proizvoda, dodatno će da ih poveća.
Ovo se ne odnosi na ulja za mazivo, rafinerijska ulja ili već kako se zovu. Tu pozdravljam odluku Vlade Srbije da ukine akcize na motorna ulja i ulja za maziva, jer sam ubeđen da će upravo tu da se dobije bitka protiv šverca. Ako malo bolje pogledate, videćete da se najveći deo motornih ulja danas švercuje upravo zbog visokih akciza.
Ali, taj dobar efekat će, sa druge strane, odnosno taj primer će vam pokazati da ćemo imati negativan efekat tamo gde se akcizno opterećenje povećava. Pre svega, mislim na one ključne akcizne proizvode kakavi su duvan, cigarete i, naravno, alkoholna pića.
Prema tome, umesto da smanjimo stepen sive ekonomije, umesto da smanjimo nivo poreskog opterećenja i na taj način da uvučemo nelegalne tokove u legalne, mi ćemo imati obrnuti efekat. Ovaj slučaj je poznat, npr. u SAD. Kada je došlo do naglog akciznog opterećenja duvana i duvanskih proizvoda, umesto da se smanji nivo potrošnje duvana, došlo je do ogromnog šverca koji je dolazi od Kanade ka SAD, upravo zbog nerealnog povećanja akciznih proizvoda.
Dakle, poštujući vreme koje danas imamo za raspravu, da iskoristim svoje pravo na prvih deset minuta, gospodine predsedavajući. Želim da kažem da nije dobro menjati definisanu akciznu politiku zakonom o akcizama, iz napred pomenutih razloga. Nije dobro menjati privredni ambijent za investitore koji su ovde već uložili svoj novac.
Nije dobro podizati akcizno opterećenje, jer ćete direktno podići nivo sive ekonomije u prometu ovih roba koje se akcizno opterećuju i nije dobro akcizno opterećivati, jer ćete na taj način imati dodatno opterećenje za privredu, dodatno opterećenje za stanovništvo.
Nije dobro, ali ako se traži lek za pokriće budžetskog deficita, najpre treba smanjiti budžetske rashode, za šta treba imati, pre svega, jasan politički konsenzus u koaliciji partija koje se nalaze na vlasti, što, sasvim otvoreno možemo reći, ne vidimo da postoji, a to znači smanjenje ključnih stavki budžetske potrošnje.
S druge strane, potrebno je ući zaista u operacionalizaciju poreske uprave. Naravno da uvažavamo napore koje je prethodno ministarstvo započelo, da će DS pozdraviti svaki kvalitetan korak koji bude urađen na tom planu.
Danas je bila interesantna polemika o tome kako neko plaća porez, a neko ne plaća. Prirodno je da stanovnici i privrednici pokušavaju da minimiziraju svoja davanja državi. Mera u kojoj će država naplatiti porez zavisi od stepena efikasnosti poreske administracije, zavisi od toga u kojoj meri stimulativnim mehanizmima vi možete povećati budžetska zahvatanja i istovremeno podići privrednu aktivnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da promenom Zakona o akcizama nećemo stimulativno uticati na privrednu aktivnost u Srbiji, već ćemo obrnuto dobiti dodatno poresko opterećenje i dodatno smanjiti konkurentnost, a građani će znati da uporede ono što se danas u Skupštini Srbije nudi sa predizbornim obećanjima koja su bila tokom predizborne kampanje.

Pošto je 18 časova, završavamo danas rad.
Nastavak je sutra u 10 časova.