Za početak norma Poslovnika, isteklo je vreme gospodine Vučiću. Završite.

Završavam. Naše vreme, a posebno vreme Tomislava Nikolića, dolazi, a vaše vreme ističe 13. juna.

Zahvaljujem. Dame i gospodo, dajem pauzu. Nastavljamo rad u 15,00 časova. Hvala vam mnogo.
(Posle pauze – 15,25)

Pošto imamo kvorum, nastavljamo rad.
Molim vas, radi provere ubacite vaše kartice u kućišta.
Pošto imamo 86 prisutnih poslanika u sali, nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, izvolite.
Samo momenat, nešto nije u redu sa elektronikom.

Poštovani narodni poslanici, kada je 2002. godine tadašnji predsednik SRJ, a današnji predsednik Vlade, pokrenuo inicijativu za početak pregovora o vraćanju duga NR Kini, polovina dežurnih glasnogovornika beogradske čaršije se podigla govoreći kako ne treba vraćati Miloševićeve dugove. Kao i tada, i danas stojimo čvrsto na stanovištu da ne postoje Miloševićevi dugovi, ne postoje Labusovi dugovi, ne postoje Đinđićevi dugovi, postoje samo državni dugovi. Ne postoje ničiji personalni dugovi.
Legitimna većina u ovom domu bira vladu, vlada sprovodi ekonomsku politiku i zbog toga plaća svoju političku cenu na izborima. Dugovi, nažalost, ostaju nekim narednim skupštinskim većinama da ih vraćaju. Predlogom zakona kojim se regulišu obaveze Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj nije ništa drugo nego vraćanje duga našim sunarodnicima iz dijaspore i našim građanima koji su novac dali tokom 1989. i 1990. godine.
Ne mislim da se radi ovde o predizbornom obećanju ili o kampanji, radi se o elementarnoj obavezi ove države da obešteti svoje građane, odnosno da pokuša da obešteti svoje građane, zato što je nemoguće u potpunosti obeštetiti oštećene. Kako obeštetiti ljude kojima je novac morao biti vraćen 1998. ili 1999. godine, kako obeštetiti ljude koji su pet ili šest godina čekali da im se novac vrati.
Ovim predlogom zakona pokušavamo da ispravimo tu nepravdu i sada se barem garantuje isplata sredstava do 31. avgusta 2007. godine. Neki vele može i brže, ali nema problema, predložite kako može brže, sa radošću ćemo prihvatiti, ali mi je simptomatično što to predlažu upravo oni koji su za svog mandata pričali kako nisu pronašli nikakvu dokumentaciju koja se tiče zajma za privredni preporod.
Međutim, čak i usvajanjem ovog zakona ostaju neki problemi. Lično nisam hteo da podnosim amandmane, ali ću na ovaj način apelovati na ministra finansija i na celokupno Ministarstvo finansija da te probleme reše.
Javlja se problem zatezne kamate, javlja se pitanje valute u kojoj će biti isplaćena ova sredstva, jer ljudi su recimo 1989. godine uložili dolare, a danas im se garantuje da će biti vraćeno u evrima.
Dolar je 1989. godine mnogo više vredeo nego što danas vredi. Dobronamerno predlažem Ministarstvu finansija da ovo pitanje reši, da ne bi preko sudova sa svakim građaninom koji je novac uložio ovo pitanje dalje rešavao.
Što se Zakona o platnom prometu tiče, DSS će podržati i ovaj zakon, zato što se ovim zakonom otklanjaju nedostaci u procesu prinudne naplate, zato što se dodatno obezbeđuje zaštita poverilaca i garantuje uvođenje finansijske discipline, uz sprečavanje zloupotreba. Navešću jedan član ovog zakona; dakle - banke su dužne da izvrše povraćaj pogrešno usmerenih sredstava, a da primalac tako doznačenih sredstava, dakle tuđih sredstava, ne sme raspolagati tim sredstvima; i to je potpuno logično, nešto što postoji u zakonodavstvima svih država jugoistočne Evrope, čime dodatno štitimo poverioce i povećavamo stepen finansijske discipline na našem tržištu.
Na ovaj način mislimo da sigurno možemo zainteresovati strane investitore za dodatna ulaganja, mislim na naše tržište. Iskreno govoreći, ne treba očekivati čuda, jer neće sada zbog ovih izmena i dopuna zakona pohrliti strani investitori na tržište Srbije. Teško je u to poverovati. Bezbednosne prilike na zapadnom Balkanu nisu sjajne, pogotovu nisu sjajne posle 17. marta, ali to ne opravdava niti Vladu niti skupštinsku većinu da ovakve mere ne predloži. Mi moramo uraditi sve što je do nas kako bi investitorima olakšali mogućnost da uđu na naše tržište.
Druge države u regionu su mnogo odmakle u tome. Hrvatski premijer dr Ivo Sanader je sinoć najavio uvođenje sistema one stop shop u hrvatski sistem: sve dozvole za investitore, od građevinske preko dozvole elektrodistribucije, odnosno 20 do 25 dozvola treba da bi se otvorila jedna firma, nalaziće se na jednom mestu i Hrvati proceduru, koja u Srbiji traje šest meseci do godinu dana, skraćuju na nekoliko dana ili nedelja.
To moramo i mi hitno uraditi u Srbiji, dakle ne samo ovaj sistem, nego i mnoge druge mere preduzeti, a ovo mora biti samo početna mera Vlade Republike Srbije u procesu privlačenja investitora i sređivanja našeg zakonodavstva.
Koliko god treba ohrabrivati strane investitore, toliko treba pomoći i domaće investitore, odnosno preduzetnike, ljude koji su spremni da uđu danas ovde, pre bih rekao u jednu veliku avanturu, nego u neki poslovni aranžman da osnuju malo ili srednje preduzeće, a svakako i poljoprivrednike, bilo individualne poljoprivredne proizvođače ili neka kolektivna udruženja, poput zemljoradničkih zadruga.
Jer nema države bez malih i srednjih preduzeća i nema države bez razvijenog zadrugarstva.
Nema države gde ovi segmenti nisu razvijeni, mislim na slabo razvijena područja, gde je stepen nezaposlenosti veliki, gde privredni subjekti rade sa manjim obimom i kapacitetom, nego u razvijenim područjima i zato nas ova inicijativa Vlade Republike Srbije ohrabruje.
Da li će biti realizovana ili neće, to ćemo videti u narednom periodu. Bitna je zato što ako pogledamo strukturu dosadašnjih investicija, kako inostranih koje su došle direktno ili kroz proces privatizacije, odnosno kupovinu preduzeća, tako i ovih domaćih, možemo videti gde se investiralo: Novi Sad, Niš malo, sve ostalo u Beograd.
Srbiji danas preti proces kvazimetropolizacije države, proces kroz koji su prošle mnoge države jugoistične Evrope. Mi zakonskim merama i ovakvim koje se predlažu u Zakonu o garancijskom fondu, a i mnogim drugim inicijativama koje će uslediti od različitih ministarstava, to možemo da sredimo.
Ovih 1,5 milijardi dinara iz garancijskog fonda najmanje su što država može da uradi za malu, srednju privredu, odnosno za mala i srednja preduzeća i za poljoprivredne proizvođače u nerazvijenim područjima. Bitno je da se ta sredstva utroše pošteno i uveravam vas da će DSS ništa manje nego opozicione stranke potrošnju ovih sredstava kaontrolisati, da se ne bi dešavalo kao u ranijim periodima da se novac za preduzetništvo, poljoprivredne proizvođače i zadruge troši na bazene, diskoteke i kuće kumova.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, želim da kažem na samom početku da podržavam zakon koji će vratiti građanima Srbije sredstva koja su odvojili za preporod Srbije, ali smatram da je bilo poželjno i bilo bi poželjno da je ministar pripremio bar neku vrstu kratke analize ovih sredstava koja su od građana data državi, da se nekom analizom ovde pokaže ko se na teritoriji države Srbije preporodio od ovih sredstava, da imamo neku uporednu analizu kako je to po regionima trošeno, kako je trošeno, da li su to radile neke firme, da li je to samo država, da li su pojedinci, na koji način je to potrošeno.
Ovako pozdravljam, građanima to treba vratiti i na ovaj način ćemo učiniti da se na neki način vrati neka vrsta pravne sigurnosti u ovoj državi. Zato ga podržavam, ali i ne podržavam zbog toga što nemamo neku analizu da vidimo zaista kako su trošena ta sredstva.
Ako stalno budemo ispravljali greške onih prethodnih, a ne ukažemo kako su ta sredstva trošena, onda će svako da kaže - opet ćemo mi sledeći da trošimo, iovako ionako neko će ispraviti to iza nas. Iz tog razloga to nije dobro.
Dolazim iz regiona za koje su gotovo pre mesec dana dve ili tri analize objavili časopisi "Politika", "Novosti" i "Blic" pod naslovima - regioni i gradovi koje su svi fondovi zaobišli u ovoj državi. Ako pogledate sve parametre prema kojima se određuje standard stanovništva u nekom regionu ili razvoj infrastrukture, videćete da je region iz kojeg dolazim, Sandžak, na poslednjem mestu u ovoj državi.
Ako pogledate broj telefonskih priključaka po glavi stanovnika, ako pogledate kvadrat asfalta, ako pogledate koliko metara vodovodne mreže ima, videćete da smo u najgorem položaju u ovoj državi. Ako pogledate mnoge planove ove države, videćete da se gasovod završava na gradovima Sandžaka. Ako vidite nove planove razvoja putne mreže, tu opet nema našeg regiona.
Međutim, činjenica je da u našoj državi ranije, a i sada nažalost, sve zavisi da li određeni region ili neka opština imaju određeni broj ljudi u upravnim odborima i mi imamo personalizaciju institucija, a ne i institucionalizaciju upravnih odbora i tome slično.
Zato smatramo da ovi novi upravni odbori koji upravljaju agencijama i sve ostale institucije moraju da obrate pažnju na ove činjenice, jer naše iskustvo pokazuje da su nas zaobišla sva sredstva koja su na neki način pokušala da izbalansiraju regionalni razvoj u ovoj državi.
To što iz našeg regiona nema ljudi ni u upravnim odborima "Srbijašuma", ni "Telekoma", ni PTT, ni direkcija, ni svih ostalih institucija koje imaju uticaja ili raspolažu sredstvima, a da ne govorim o EPS-u i svemu ostalom, vidi se da ne možemo računati ni u budućem periodu na neku vrstu poboljšanja situacije i onoga što se zove balansirani ekonomski regionalni razvoj, ono što rade sve države u Evropi.
Zato želim da kažem da bi trebalo ova vlada da učini da ne ponavlja greške koje su radile sve prethodne vlade i da naš region zaobiđu sva sredstva koja su na neki način ili oduzimana od građana, kao što je ovaj zajam, gde ne znamo zapravo, neko je to uzeo, ko se u državi opario od toga, ni to ne znamo i zato kažem da je predlagač trebalo da pripremi jednu analizu za ovakvu tačku i da jednostavno vidimo ko je ta sredstva dobio, pa ako je nekada dobio da neko sada drugi dođe na red.
Pre neki dan je direktor Direkcije za puteve izašao sa svojim planom za sledeću godinu, šta će se na polju putne infrastrukture uraditi i možete videti da na toj mapi nema puteva koji prolaze kroz Sandžak. Mi mislimo da to nije dobro.
Mislimo da država mora sve regione da gleda istim očima i dužna je da prema svim građanima ima isti aršin.
Svi građani plaćaju porez ovoj državi i smatramo da ova vlada mora više da učini da se taj izbalansirani razvoj počne da radi od samog početka rada ove vlade. Za sada ne vidimo ni jedan pomak u ovom smeru.

Izvolite, replika.

Gospodine Omeragiću, javio sam se za repliku ispred poslaničke grupe DSS, mada sam mogao da se javim i po Poslovniku, član 99. stav 1, jer ne shvatam kakve veze ima predlog ovih izmena i dopuna, ova tri zakona, sa putevima u Novom Pazaru i sa Upravnim odborom "Srbijašuma". Garantujem vam, DSS će podržati svaki vaš predlog da se infrastruktura u Raškoj oblasti ili Sandžaku, kako vi nazivate, dovede na pristojan nivo, samo prvo svi da platite porez. Kada platite porez, onda može.

Izvolite.