Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na način razumljiv svim građanima Srbije mi smo pre sat vremena završili priču o lovcima i o onome što tretira ovaj zakon, kada su u pitanju lovci, a podnela sam amandman na član 9, kojim tražim da se u ime poslaničke grupe SRS ukine porez i na registrovano oružje.
Naravno, ni ja kao član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, ni ostali članovi iz drugih stranaka, pa ni predsednik Odbora gospodin Mirčić, nemamo taj podatak.
Dakle, možemo samo da razmišljamo o nekoj cifri otprilike koliko je ljudi u Srbiji koji imaju oružje i dozvole za njegovu upotrebu, odnosno za nošenje ili za držanje. Neko kaže da je to preko 200.000 pojedinaca. Možda je podatak približan, verovatno jeste, bar tako kažu kolege iz SRS-a i to je zaista ogroman broj ljudi koji su zatražili od MUP-a dozvolu da drže ili da nose oružje ne bez razloga.
Dakle, verovatno zbog svoje lične sigurnosti, zbog sigurnosti svoje porodice, svoje imovine svako je tražio da dobije dozvolu i to je jedna rigorozna procedura. Naročito je pre nekoliko godina pooštrena, što smo mi poslanici SRS-a i pozdravili, ali za nas je neshvatljivo da toliko sluha nema novi ministar finansija i Vlade Republike Srbije i da na taj način te ljude, koji su iz opravdanih razloga podneli zahtev i dobili dozvolu, ovako drastično kažnjava.
Za one koji imaju dozvolu za držanje oružja porez se povećava sa 900 na 2.000 dinara, a onima koji imaju dozvolu za nošenje sa 4.500 na 10.000 dinara. Ministar Dinkić je juče to obrazložio zaista na neshvatljiv i neprihvatljiv način. On je rekao da je to zbog toga što danas u Srbiji, a stepen kriminaliteta je u porastu od 2000. godine, hteli vi to da priznate ili ne, ima mnogo agencija koje se bave zaštitom imovine i lica.
Nije valjda, gospodine Dinkiću, da svih 200.000 ljudi koji imaju dozvolu za držanje i nošenje oružja otprilike rade u agencijama za zaštitu imovine i lica.
Znate, ako se pitam, i svi normalni građani Srbije i poslanici SRS-a, ne da bi te trebalo oporezovati, nego kazniti, i nadam se da će jednog dana i krivično da odgovaraju.
Među njima ste i svi vi i oni koji su koristili kratke i duge cevi, upadali u državne institucije, a za to nisu imali dozvolu. To niste radili u prisustvu agencija za zaštitu imovine i lica, nego ste tamo, zloupotrebljavajući tu trenutnu poziciju koju ste imali, na krilima petooktobarske revolucije upadali i ušli u Narodnu banku Jugoslavije i rekli ljudima koji su tamo zaposleni da će da izlete nogama kroz vrata ako vam određenu dokumentaciju ne daju na uvid.
To nije izmišljena priča. Postoje svedoci, postoje ljudi koji će da vas terete zbog toga pred nadležnim državnim organima. Jednoga dana, a to će biti uskoro, kada Srpska radikalna stranka bude na vlasti, i zbog toga i zbog drugih zloupotreba vi ćete morati da odgovarate. Ova vlada, ako vi nemate sluha za to, a baratate oružjem i pokazali ste da to radite na takav protivustavan način, morala bi da ima sluha i da se stvori većina da se ukine porez na registrovano oružje.
I samim tim da pošaljete Kragujevcu i Namenskoj industriju iz grada iz kojeg dolazim da nećete na taj način da destimulišete njihovo dalje postojanje, proizvodnju i situaciju u kojoj se ta fabrika namenske proizvodnje, veoma tešku, i te kako nalazi, činjenicom da nikome više neće pasti na pamet ni da traži dozvolu, ni za držanje, ni za nošenje oružja, a kamoli da kupuje neke od pištolja, veoma kvalitetnih, koji se prave u Fabrici namenskih proizvoda u Kragujevcu.

Izvolite. Po Poslovniku narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po članu 82. stav 7. Molim predsedavajućeg da izvrši proveru kvoruma u Skupštini Srbije.

Molim vas, ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Pošto nema kvoruma, određujem pauzu od 15 minuta.
(Posle pauze – 17,35 )

Molim vas, ubacite vaše kartice u glasačke jedinice radi utvrđivanja kvoruma.
Pošto imamo kvorum, nastavljamo rad.
. Da li o amandmanu na član 9. još ima neko želju da govori? (Ne.)
Gospodine Krasiću, vi ste se pre pauze javljali povodom člana 9. Izvolite.

Amandmanom na član 9. otklanjaju se sve sumnje koje su postojale. SRS predlaže da se ukine porez na oružje, tako da nemaju potrebe da se sekiraju ni lovci, ni ribolovci, ni ostali ljubitelji životinja, prirode itd. Verovatno sada shvatate da je potpuno bila prazna ona diskusija, onih sat vremena, one replike, bilo je dovoljno samo da se pročita amandman SRS.
Zašto smo predložili da se taj porez ukine? Pored onog sistemskog problema, da li je nama uopšte potreban jedan zakon kojim se oporezuje posedovanje, držanje i korišćenje nekih dobara i poprilično neidentifikovano to dobara, šta bi sve to moglo da znači. Kada je u pitanju oružje, moramo da navedemo da se ovim porezom ne postiže nijedan od ciljeva koji su navedeni u obrazloženju predloga ovog zakona.
Ako neko smatra da oporezivanjem držanja i nošenja oružja ima da se smanji kriminal u ovoj zemlji, neće se smanjiti kriminal; ako neko smatra da ovi porezom promet oružja ulazi u legalne tokove, grdno je pogrešio. Ostalo je potpuno neoporezovano ono oružje koje se ilegalno drži, nema ga nigde ni u kakvoj evidenciji i ono je potencijalna opasnost za kriminal.
Ako neko smatra da oporezovano oružje prilikom rukovanja može da povredi više nego neoporezovano i neregistrovano oružje, onda je sa logikom nešto problematično. Ako neko smatra da oporezivanjem oružja mogu da se namaknu tako velike pare da se spasi budžet, da se napravi još jedna agencija ili neka direkcija, ili još neka državna institucija, u velikoj je zabludi. Ali šta može održavanje poreza na oružje da napravi; može štetu da napravi.
Drugo, ovim zakonom vi ne rešavate jedan problem sa kojim su građani suočeni već nekoliko godina. Oni koji poseduju oružje, pa su dobili rešenja da treba da plate godišnji porez, ako nemaju sredstava, oni odu do MUP-a i kažu, molim vas, evo vam ovaj pištolj, ionako mi je nasledstvo neko od dede, niti ga koristim, niti znam da ga koristim, nosite ga, samo da ne plaćam porez. Policija kaže, izvinite molim vas, mi ne možemo to da uzmemo, nađite nekoga ko će da kupi, naravno, ko ima odobrenje za nabavku oružja, tako da je čovek postao zatočenik nasledstva.
Na ovih nekoliko primera se vidi koliko je ovo sve besmisleno, nepotrebno, ništa se nije postiglo, a da bude vrhunac logike još prisutniji, onda u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona traži se povratno dejstvo za član 9. i član 10, a to bi u praksi značilo da onaj ko je platio porez za posedovanje oružja od 1. januara do danas po ovom zakonu će morati da plati i razliku za ono što je uvećan porez u toku ove godine, te tako mi praktično kažnjavamo poreskog obveznika koji je bio revnosan.
Potreba za parama, potreba za sređivanjem javnih finansija je ozbiljna potreba, ali sredstva, način, mogućnosti moraju da budu prisutni kada se predlaže neki zakon, moraju da budu prisutni.
Kada budemo donosili krivični zakon i neki drugi propis koji se tiče na neki način oružja verovatno da će morati da se promeni logika razmišljanja o oružju, kao što mora da se promeni logika o privatnoj svojini kao svetinji. Bez privatne svojine nema slobode, nema ljudske ličnosti. Verujte, taj pištolj kao sredstvo koje stoji u nekom ormaru, pa da li je nasleđeno, da li je i moguća njegova upotreba, služi kao neka predostrožnost.
Ovim zakonom ne mogu da se postignu ciljevi koje ste namenili da postignete, a možete samo da iritirate građane i ljubitelje oružja i sve one koji su vezani za oružuje. Eto, SRS traži da se ne plaća porez na posedovanje oružja, lovci i njihovi zastupnici, budite spokojni.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan M. Jovanović, Dragan S. Jovanović i Jovan Todorović.
Odbor za finansije i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo, poslanička grupa SPS-a imala je ipak nešto selektivan pristup kada je u pitanju oporezivanje oružja. Mi smo ovde predložili varijantu koja je, mislim, potpuno realna i primerena donekle ekonomskoj snazi onih ljudi koji poseduju oružje za koje imaju oružni list i dozvolu za držanje, kao i za ona lica koja imaju oružni list i dozvolu za nošenje.
Šta smo mi zapravo predložili? Umesto predloženih 2.000 dinara na oružje koje se drži kod kuće, dakle, na pištolj da ne bude toliko nego da se sa 900 dinara poveća na 1.350 dinara, što će reći za 50%, upravo onoliko koliki je bio rast cena na malo u periodu od donošenja zakona koji je do današnjeg dana važio i primenjivao se. To znači da bi faktički uradili usklađivanje prethodnih zakonskih odredbi sa realnom situacijom, sa rastom cena na malo i time ipak koliko-toliko ispravili nepravdu ukoliko bi ove ljude toliko opteretili.
Kada je u pitanju ovaj drugi deo za oružje koje čovek ima pravo i da nosi, predložili smo 50% povećanja: umesto 4.500 da bude 6.750 dinara. Tako smo i razgovarali sa ljudima koji su predložili ovaj zakon, tako da sam malo iznenađen da ovaj amandman nije prihvaćen. A valja imati na umu, prvi vlasnici, koji imaju pravo da drže oružje u Srbiji, prema onome što sam razumeo od strane predlagača, njih ima oko 98.000.
Ovih drugih, koji imaju pravo i da nose to uružje, ima oko 1.300 ili oko 1.500 u čitavoj Srbiji.
Stoga mislim da valja uvažiti neke specifičnosti koje su u vezi sa tim, ali posebno činjenicu da je MUP svakome od njih odobrio oružje da nose ili da ga drže iz razloga lične bezbednosti. Dakle, nije MUP to napamet učinio, nego je upravo cenio neku realnu situaciju u kojoj se neko lice nalazi i potrebu da nošenjem oružja zaštiti svoju ličnu bezbednost. Ako mu vi sada nametnete obavezu od 10.000 dinara godišnje, onda je to prevelika obaveza, a sama činjenica da je ugrožena lična bezbednost dovoljno je opterećenje za takvo lice. Zato predlažem da prihvatite ovaj amandman Socijalističke partije Srbije.

 Reč ima narodni poslanik Miša Petronijević.