DEVETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.04.2004.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

21.04.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:40 do 15:20

  • TAGOVI

  • Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja (2004)
  • Predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama_javnom tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa (zajednički načelni pretres) (2004)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2004)
  • Predlog odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Izvolite, narodni poslanik Boško Ristić.
    ...
    Demokratska stranka

    Boško Ristić

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Poštovana predsedavajuća, imam ovde i razlog za repliku i raspravu o amandmanu. To ću sažeti u tri minuta.
    Pre svega, smatram da je smisao izmene Zakona o sudijama upravo ova odredba kojom predsednicima sudova izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, prestaje dužnost, odnosno razrešavaju ih po sili zakona.
    Želim da podsetim javnost da se radi o predsednicima sudova koji su se uhvatili u koštac sa organizovanim kriminalom posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Čini mi se da je ova norma opstrukcija svega onoga što je učinjeno u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv rezultata koji su u toj borbi ostvareni. To je pokušaj da se dezavuišu sudovi koji sada sude ubicama Zorana Đinđića i da se na jeda protivustavan način izvrši obračun sa ljudima koji su svoju funkciju radili depolitizovano.
    Želja je da se umesto ovih ljudi u pravosuđe dovedu politički poslušnici, a da se preko nadzornog odbora dalje vrši obračun sa političkim neistomišljenicima u pravosuđu i to preko nadzornog odbora koji će biti birani iz redova sudija Vrhovnog suda, gde je ozbiljno primetan ostatak prethodnog režima. U prilog ovoj tvrdnji idu i diskusije koje su potpomogle Predlog zakona i članovi SPS-a u ovom parlamentu. Očigledno je da ovaj zakon treba da ostvari i političku koaliciju u Vrhovnom sudu Srbije između ostataka partija prethodnog režima i onih sudija koji su se privoleli sadašnjoj aktuelnoj vlasti.
    Demokratska stranka javno obaveštava građane Srbije da će sutradan nakon eventualnog usvajanja ovakvog zakona, pokrenuti ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije, jer ova odredba je par ekselans protivustavna; ovo je odstupanje od demokratskog principa da samo sudije mogu birati sudije, da samo sudije mogu razrešavati sudije, a ovde se od toga odstupa. Ovde će na predlog izvršne vlasti doći do prestanka funkcije predsednicima sudova, što je direktni atak izvršne vlasti na pravosuđe. To govori da oni koji su se samo verbalno zalagali za ustavnost i zakonitost, krše tu ustavnost i zakonitost od prvog dana kako su formirali skupštinsku većinu. Hvala.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Goran Ilić.
    ...

    Goran Ilić

    Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine minsitre, ovaj predloženi amandman ne popravlja Zakon, već osporava duh Zakona i kao takav je neprihvatljiv. Poslanička grupa DSS za njega neće glasati.
    Juče se ovde nekoliko puta pomenula sintagma o Frojdovskoj grešci. Mislim da je upravo ovaj amandman i njegova argumentacija od članova DS-a primer Frojdovske greške. Govori se o revanšizmu, o političkoj smeni predsednika sudova. Politička smena bi bila moguća samo ako bi neko imao u vidu da su predsednici sudova po političkim kriterijumima i postavljani.
    Znači, kada govorite o smeni sa političkim motivima, vi upravo govorite o odnosu prema tim predsednicima sudova i načinu na koji su eventualno postavljani. Postoje drugi kriterijumi, a ovde se radi o tehničkoj stvari, a mogući su stručni, mogući su moralni, mogući su formalno pravni itd. Ovde se radi o tehničkom amandmanu i mogućnosti da sada, a govorili ste i vi sami o tome, i neki drugi ljudi se bave tim poslom i ti isti, takođe, da konkurišu i naravno da kriterijumi za njihov izbor ne budu par ekselans politički. Kada neko govori o revanšizmu i o političkoj smeni, on upravo govori o tome da je takav način razmišljanja bio moguć u vreme kada su se te odluke i ta imenovanja donosila.
    Ovi zakoni, kao i ostali zakoni koje predlaže DSS i koje će tek predlagati, su uvod u temeljnu depolitizaciju društva, naravno, prvenstveno sudske vlasti. Iz toga će proisteći potpuno ukidanje partijske države. Znači, demontiraćemo partijsku državu koja je postojala i uvešćemo društvo u kome će neki drugi kriterijumi biti ključni, a političari će se baviti politikom u skupštini i drugim političkim telima, a ne u sudovima, ne u tužilaštvima, ne u policiji, ne u zdravstvenim ustanovama, kao i u ostalim značajnim institucijama ovog društva. Hvala.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Da li još neko želi reč?
    (Boško Ristić, sa mesta: Replika. Pomenuta je stranka.)
    Nije pomenuta Demokratska stranka.
    Prvo, da damo reč ministru da svoje objašnjenje, da.
    (Boško Ristić, sa mesta: Pogrešno tumačenje.)
    Pogrešno tumačenje, narodni poslanik Boško Ristić, izvolite, imate pravo na repliku.
    ...
    Demokratska stranka

    Boško Ristić

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Kada je reč o politizaciji pravosuđa, nisam pomisao revanšizam. Trudili smo se da u prethodnom periodu na najbolji mogući način proverimo po objekivnim kriterijumima koji su to predlozi najbolji da određeni kandidat dođe na određenu funkciju. To se tako i radilo. Ova skupština je poštovala predloge koji su dolazili iz Visokog saveta pravosuđa. Ovakvim Predlogom zakona, kakav je dala Vlada Srbije, nije omogućeno predsednicima sudova, koji se razrešavaju, da o njihovom radu raspravlja Skupština.
    Svaki sudija, svaki predsednik suda ima pravo da o njegovom radu raspravlja Skupština i ukoliko postoje zakonski razlozi da bude razrešen. Ovde se zakonski razlozi naknadno stvaraju bez mogućnosti da predsednici sudova kažu koju reč o svom radu, o svom poštenju, o svom odnosu prema pravosuđu, o reformama kako ih vide, nego se ovde upravo želi suprotno: da se predsednici sudova koji su dali ogroman doprinos reformi pravosuđa, sada ućutkaju i da nemaju priliku da pred licem javnosti kažu šta imaju u vezi sa viđenjem i ponašanjem izvršne vlasti.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Reč ima ministar pravde u Vladi Srbije, gospodin Zoran Stojković.
    ...

    Zoran Stojković

    Ja se javljam iz jednog jednostavnog razloga. Mislim da je ovde rečena jedna strašno ružna reč o Vrhovnom sudu Srbije. Ja kao ministar pravde, u čijem resoru su i sudovi i tužilaštva, moram da intervenišem. Napasti onako ružno Vrhovni sud Srbije, izjavom da su tamo ostali stari kadrovi iz ranijeg perioda, govori nešto što lično ne mogu da kvalifikujem drugačije nego o samom čoveku koji je to izrekao.
    U Vrhovnom sudu se nalaze sudije koje sve imaju, sem ovih koji su izabrani ovako kako su neki izabrani, preko 20 godina staža. Pitam u kom periodu su počeli da sude? Dobar broj je počeo još u Titovom periodu, sem ako neko ne smatra da je sudija mogao da stekne staž tako što će otvoriti privatan sud na Kalenić pijaci i tamo suditi.
    Mislim da je ovo ružno zbog suda koji predstavlja kapu pravosuđa, nešto što treba da bude najveći kvalitet ove zemlje. Čovek može da raspravlja pojedinačno o svakom sudiji, ali paušalno zalepiti etiketu jednom sudu, to je nedopustivo!
    Ja ću uostalom, da bi vam bilo jasno da se radi o grupnim interesima nekoliko ljudi, pročitati, evo sada mi je doneto u salu - sednica Upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, održana 21.4.2004. godine. Jednoglasno su doneli sledeći zaključak - povodom seta zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravosuđu, koje je Vlada Republike Srbije stavila na usvajanje Narodnoj skupštini Srbije, sudije Upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije su na sednici održanoj 21.4.2004. godine jednoglasno zaključile da bi sazivanje Opšte sednice Vrhovnog suda Srbije, na kojoj bi se razmatrali nacrti ovih zakona, u ovom momentu bilo necelishodno, jer bi to moglo dovesti do odlaganja skupštinske rasprave koja je u toku, a ove propise je neophodno doneti po hitnom postupku da bi se sudstvu i tužilaštvu garantovala nezavisnost, što je jedan od zahteva međunarodne zajednice, a nezavisnost je na njihovu štetu bila narušena u sistemu podele vlasti ranijim izmenama Zakona iz jula meseca 2002. godine i marta meseca 2003. godine, koje su podlegle ozbiljnoj kritici stručne i naučne javnosti i preispitivanju od strane Ustavnog suda Srbije.
    Ovo je stav sudija. Što se tiče priče da treba ocenjivati nečiji rad, ja sam još u uvodnom izlaganju jasno rekao da je Baltazar Bogeišić uveo jedno osnovno načelo u naš pravosudni sistem i mislim da to načelo treba da poštujemo - što se grbo rodi vreme ne ispravi. Oni koji su nezakonito došli ne mogu da se pozivaju na neke zakonite postupke.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
    (Narodni poslanik Boško Ristić traži repliku.)
    Po kom osnovu replika? Nemate pravo na repliku. Nije vas spomenuo. Niste samo vi pominjali ocene sudija nego su svi pominjali ocene sudija. Gospodine Ristiću, nemate pravo na repliku, žao mi je.
    Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
    Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radojle Bukvić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Radojle Bukvić.
    ...
    Srpski pokret obnove

    Radojle Bukvić

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
    Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, amandman na član 16. sam podneo iz praktičnih razloga. Član 16. treba da se briše zbog toga što je na jednoj od prvih sednica Skupštine u ovom sazivu stavljen van snage, odnosno odložena primena Zakona o apelacionim sudovima do 1.1.2007. godine. Samim tim suspenduju se sve odredbe vezane za Zakon o apelacionim sudovima, pa onda ostaju nadležnosti okružnih i Vrhovnog suda Srbije po principu subordinacije, odnosno podređenosti višeg suda u odnosu na niži sud. Ukoliko ovaj član 16. ostane u Zakonu on bi samo nosio konfuziju što se tiče nadležnosti i iz tih razloga sam predložio da se ovaj član Zakona briše.