Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača nije tu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Boško Ristić i zajedno Bojan Kekić, Živojin Stefanović i Hranislav Perić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

 Poštovana predsedavajuća, pre nego što počnem sa obrazlaganjem amandmana, zamolio bih vas za nešto - da mi odobrite još par minuta posle 14,00 časova, jer ja bih se javio sada povodom svih amandmana.
Znači, predlažem da raspravu o amandmanima produžite za desetak minuta kako bismo okončali sve, jer ja ću se javiti samo jednom po svim svojim predloženim amandmanima, da ne bih zadržavao poslanike, pošto se radi o koncepcijskom predlogu.
Tokom rasprave u načelu i tokom rasprave u pojedinostima povodom načina izbora sudija, ja sam rekao da sam ponudio jedno rešenje za koje smatram da se njemu niko ne može objektivno protiviti. Zato pozivam sve pravnike koji su ujedno i poslanici u Skupštini da pažljivo razmotre ovo rešenje, jer se radi o ponudi garancija za suštinsku sudijsku samostalnost. Ukoliko je sudska vlast nezavisna od druge dve vlasti, naravno, postoji neki sistem međusobne kontrole na Ustavom propisan način, smatram da se sudska vlast najbolje ostvaruje kroz sudijsku samoupravu.
Šta to znači?
Znači da same sudije biraju najviši organ koji će predlagati izbor i razrešenje sudija. Dakle, da se ostvari u potpunosti princip i da sudije biraju i razrešavaju sudije, a ne da to neko radi sa strane, ponajmanje izvršna vlast. Ali naravno, Skupština će imati određenu kontrolnu ulogu funkcionisanja pravosuđa, na taj način, što će između više kandidata vršiti izbor za sudije i predsednike sudova.
Ja sam predložio da Visoki savet pravosuđa ima 15 članova, da predsednik Vrhovnog suda Srbije, državni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe, po položaju, da budu članovi Visokog saveta pravosuđa.
Narodna skupština bira tri člana Visokog saveta pravosuđa, među priznatim stručnjacima nauke i pravne prakse, a Advokatska komora bira jednog člana iz reda uglednih advokata. Zbog čega? Smatram da Narodna skupština treba da ima svoje predstavnike u Visokom savetu pravosuđa, pre svega zbog te određene kontrolne funkcije.
Visoki savet pravosuđa po pravilu radi na zatvorenim sednicama. Na taj način, druge grane vlasti ne bi imale uvid u ono šta se dešava u najvišem pravosudnom organu i zato je predviđeno da predsednik Vrhovnog suda, državni tužilac i ministar pravde budu po funkciji članovi Visokog saveta pravosuđa, kako bi izvršna vlast bila blagovremeno upoznata sa stanjem u pravosuđu, sa stanjem kretanja kadrova u pravosuđu, ali isto tako imali bi i određeni, ali ne presudan uticaj na donošenje odluka.
Smatram da ponuđeno rešenje u kome se Visoki savet pravosuđa sastoji od članova različite vrste, kako se to kaže u Predlogu izmene Zakona, a smatram da ne postoje članovi sudije i tužioci, da su to različite vrste, mislim da nije uputno stvarati Visoki savet pravosuđa kao najviši organ sudske vlasti, sastavljen tako da se odredi različit sastav za pojedina pitanja.
U mom predlogu bi Visokim savetom pravosuđa predsedavao predsednik Vrhovnog suda, odnosno državni tužilac, u skladu sa tim šta je tema o kojoj se na Visokom savetu pravosuđa odlučuje.
Ukoliko je tema izbor tužilaca ili razrešenje tužilaca, predsedavao bi državni tužilac. Ukoliko je tema izbor ili razrešenje sudija, predsedavao bi predsednik Vrhovnog suda. Naravno, ovi članovi koji su po položaju članovi Visokog saveta pravosuđa, izgubili bi funkciju onog momenta kada bi prestali da obavljaju funkciju na koju su birani.
Ostali predlozi su sistemska rešenja i oni se logično uklapaju u prvom predloženom rešenju. Član Visokog saveta pravosuđa koji neuredno, nesavesno ili pristrasno vrši dužnost, razrešava se dužnosti u Visokom savetu pravosuđa.
Naravno, podržavam Predlog da članovi Visokog saveta pravosuđa ne mogu napredovati kroz pravosuđe za vreme dok obavljaju funkciju u Visokom savetu pravosuđa. Predlog je, takođe, sada sam obrazložio sve amandmane na Zakon o Visokom savetu pravosuđa, da se članovi Visokog saveta pravosuđa biraju u skladu sa ovim zakonom koji se donosi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Inače, Vlada je predložila 30 dana, što smatram da nije objektivno moguće.
Dakle, da podvučem, predlažem da sve sudije i svi tužioci biraju svoje članove Visokog saveta pravosuđa neposredno i tajnim izborom, a da se to obavi nakon kandidacione procedure koju bi utvrdio Vrhovni sud. Zahvaljujem.