Da li se još neki predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe javlja za reč? (Ne.)
Da li neko hoće da koristi svoje pravo po članu 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radojle Bukvić, Boško Ristić, Milan Marković i Leila Ruždić-Trifunović.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Milan Marković je povukao amandman na član 8.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodin Ristić, izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, predložio sam amandman na ponuđeno rešenje člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji glasi: "u slučaju ukidanja suda, sudija nastavlja da vrši svoju dužnost u sudu koji je preuzeo nadležnost ukinutog suda". Dakle, svaki sudija će ići u onaj sud za predmetima. Tamo gde sud preuzima određene nadležnosti i predmete ukinutog suda, sudije će ići za predmetima u novoformirani sud. To je kvalitetnija, poštenija i stabilnija odredba od onog što nudi Predlog zakona, jer bi u suprotno moglo da se desi da neki organ na nekorektan način stavi sudije u različiti položaj i ne omogući im da nastave da obavljaju sudijsku funkciju u odgovrajućem sudu i na odgovarajući način.
Do ukidanja sudova može da dođe u dva slučaja, i to: ako se izmeni Zakon o uređenju sudova i ukinu pojedine vrste sudova - sudovi opšte nadležnosti i posebni sudovi. Ako određeni sud više ne postoji, a postupak po određenom predmetu spada u nadležnost druge vrste sudova, sudiji se obezbeđuje stalnost sudijske dužnosti time što on i dalje obavlja iste poslove. Do ukidanja suda može doći i ako se izmeni teritorijalna nadležnost suda, pa sud određene vrste bude nadležan i za teritoriju suda koji se ukida. U tim slučajevima, po samom Zakonu, sudiji se obezbeđuje da sudijsku dužnost obavlja u sudu iste vrste i istog ranga.
Inače, predloženo rešenje koje stoji u Predlogu izmene Zakona, da će se sudija uputiti u sud iste vrste, istog stepena, je nemoguće! Postoje sudovi različitog ranga, a istog stepena. Prema tome, ovo je i pravno-tehnički i suštinski neprovodiva odluka.
Želeo bih da ukažem na još jednu opštu stvar u odnosu na ono što se predlaže predlogom zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, a to je, da se predsednicima sudova skraćuje mandat i na taj način se, u suštini, razrešavaju svi predsednici sudova u Srbiji. To znači da aktuelna vlast želi da izmenom jedne odredbe skrati mandat predsednicima sudova i dođe u poziciju da ona za svog mandata postavlja predsednike sudova i na taj način ostvari direktni uticaj.
Nisam imao prilike da u prepodnevnom delu obrazložim još neki svoj stav u vezi sa razrešenjem predsednika sudova, zbog toga što nije bilo prilike po Poslovniku, ali pošto mi ističe vreme i po ovom amandmanu, iskoristiću kod sledećeg amandmana da dam jednu dopunu u vezi sa protivustavnošću predloga da se razrešavaju predsednici sudova ovim zakonom.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi gospodin Marković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege, predložio sam amandman na član 3. koji glasi: "U članu 27. stav 2. menja se i glasi: "Sudija može obavljati naučnu i stručnu delatnost, uz naknadu". Odmah ću vam reći zašto sam ponudio ovaj amandman. Praktično, on znači isto ono što je pisalo i u Zakonu o sudijama. Naime, do sada je u Zakonu o sudijama pisalo da, "izuzetno" sudija može obavljati naučnu i stručnu delatnost, uz naknadu. Očigledno je da sam samo predložio da se ukine reč "izuzetno".
Međutim, šta je Vlada predložila? Vlada je predložila sledići član 3. koji glasi:
"U članu 27. stav 2. briše se.
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "Sudija može da se bez ičijeg odobrenja bavi naučnom i stručnom delatnošću, uz naknadu"." Moram vam priznati da meni ovo deluje rogobatno, da mi deluje pravnički nedosledno i da mi deluje više politički promotivno. Naravno, mislim da je ovo sve posledica želje da se zamaskira ono što sledi u prelaznim i završnim odredbama, a to je da se, praktično, samo jednom odredbom, jednim članom ili bolje reći jednim stavom jednog člana predloženog zakona, izvrši smena sudija, smena predsednika sudova, isključivo po političkoj osnovi.
Stoga predlažem da, koliko je moguće, vršimo popravke ovog zakona i predlažem da prihvatite ovaj amandman, da ne bismo unosili nešto što je rogobatno i što predstavlja čist politički marketing.

Da li još neko želi reč?
Gospodin Krasić. Izvolite.

Ovaj amandman je povod da se ukaže i na ovaj propust koji pokušavate da održite u ovom zakonu.
Sudija ima obavezu da se stručno usavršava. Kako će on da primenjuje Ustav i zakon, ne odlučuje toliko njegova savesnost, koliko stručnost. Vi u zakonu imate taj pojam savesnosti, koji je potpuno nedefinisan.
Zatim, funkcija, dužnost - pogrešno interpretirano i načelno postavljeno. Zatim, imate problema sa pojmom radni vek. Kod sudija i tužilaca pojam radnog veka ne postoji, već "godine starosti", kad se odlazi u penziju, penzijsi staž, tako da ste vi čitavu priču izveli oko radnog veka, koji je kod sudija i tužilaca moguće verovatno neustavna kategorija.
Da sada ne ukazujem na sve povrede međunarodnih standarda kojima se garantuje nezavisnost sudija i suda. S obzirom na to da ova rasprava o amandmanima onih koji su se sad setili, otprilike, šta bi to trebalo da bude nezavisnost i samostalnost suda, prošle godine unakazili zakon, i raspravljati danas o Zakonu koji je donet 2001.godine i koji je sigurno neustavan u jednom užem tumačenju Ustava, šire posmatrano, ni tu ne možete naći pokriće, ali s obzirom na to da je to podržao i SPS i DSS i kompletan DOS, niko se nije u Ustavnom sudu bavio time, a doduše, nije ni mogao, jer su tamo neke sudije izabrane po osnovu stavljanja van snage Odluke o njihovom razrešenju.
Verovatno, dok se ne donese novi ustav, mi nećemo imati jedan prihvatljiv Ustavni sud, jer ovaj je partijski. Za svakog od tih sudija može da se kaže kojoj stranci pripada, koja ga je predložila i čije interese protežira. Dovoljno je reći - ako neka stranka pokrene postupak pred Ustavnim sudom, u roku od tri do pet dana završi se postupak. Ako podnese predlog SRS, dve godine mora da se čeka, traže se stavovi. Takva je situacija sa onom Uredbom o prometu nafte. Još se nije sud oglasio, a krenuli smo 2001. godine. To je naš partijski Ustavni sud.
Pošto je iluzorno pričati o Zakonu koji je promašio temu, a još pogubnije pričati o amandmanima kojima se popravlja nešto što je podnosilac amandmana upropastio za protekle dve godine, SRS ne želi da učestvuje u ovome! Mi ćemo ovo današnje zasedanje da napustimo, jer nema potrebe da gubimo vreme razmatrajući o tome šta je loše, šta je lošije, šta je veća šteta, šta je manja šteta!
Principijelno, kao i 2001. godine, kada smo amandmanima pokušavali da vam kažemo da ovaj posao nije dobar posao. Svi koji se uključuju u ovaj posao, ne samo što lustriraju sudije i sudove, nego uništavaju pravosudni sistem ove zemlje. DOS je za tri godine uništio sve institucije u ovoj zemlji. Kažite koja institucija posluje, koja funkcioniše! Nema, sve je upropašćeno! Umesto da se vrati u granice ustavnosti, zakonitosti i normale, mi se sada vraćamo na ono što je bilo prepucavanje 2001. godine. U tome SRS ne vidi svoje mesto i zato mi napuštamo ovu sednicu Narodne skupštine!!

Da li još neko želi reč? Gospodin Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, podržavam amandman narodnog poslanika Milana Markovića, jer smatram da je on dobar. Moram da kažem da ne mogu da prihvatim predlog rešenja da sudija može bez ičijeg odobrenja da se bavi naučnom i stručnom delatnošću, uz naknadu. To bi značilo da sudija može da bude konsultant u nekoj advokatskoj kancelariji i da mu advokat koji postupa pred sudom, u kome radi sudija, plaća nadoknadu, pošto ne postoji nikakvo ograničenje.         U prethodnom zakonskom rešenju je bila dodata jedna reč koja kaže da, "izuzetno" može sudija da se bavi određenim stručnim poslovima uz naknadu, a za to mu je potrebno odobrenje da se ne radi o nespojivim poslovima. Na ovakav način doći ćemo u situaciju da pojedine sudije uđu u poslove koji su sumnjive prirode i u kojima su u konfliktu interesa.
Želim da odgovorim i prethodnom govorniku, da je predlagač aktuelnog Zakona o izboru sudija upravo bila DSS, i da je bilo tačno da su se i ostale stranke suprotstavile određenim rešenjima, jer su smatrale da se na taj način ne uređuje na adekvatan način rad u sudovima u Srbiji. Jasno je da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama imao samo jedan cilj, a to je, razrešenje sudija, koji su izabrani tokom prošle godine, predsednika sudova, na jedan protivustavan način. Sudije se po aktuelnom Zakonu razrešavaju na predlog upravnog sudskog veća. Međutim, ta odredba je od strane Ustavnog suda stavljena van snage. - - Ovim zakonom se predviđa da se predsednici sudova razrešavaju na isti način kao i sudije. Ta odredba nije stupila na snagu. Dakle, predsednici sudova će biti razrešavani na predlog Visokog saveta pravosuđa, ali tek pošto bi ovaj zakon stupio na snagu.
Jedina odredba koja ima ustavno pravno utemeljenje i opravdanje je bila ta da se predsednici sudova biraju na isti način sa sudijama.
Na ovakav način koristi se zamagljivanje i dezavuisanje i građanstva i ljudi zaposlenih u pravosuđu, a sve sa ciljem da se smeni predsednik Vrhovnog suda, gospođa Sonja Brkić i još četiri predsednika
sudova u Srbiji koji su izabrani tokom prošle godine. Želim i ovo da kažem, da je skraćenje trajanja madata predsednika sudova u Srbiji ujedno razrešenje sa odloženim rokom.
Dakle, ova vlast želi da potpuno kontroliše srpsko pravosuđe, skratila je mandat predsednicima i time ih je razrešila samo sa odloženim rokom pravnih posledica. Oni smatraju da će biti u prilici da za svoje vlasti još jednom biraju sve predsednike sudova i da na način kako su predvideli direktno izpolitizuju njihov izbor.
U sudovima mora da dođe do personalne promene, ali samo na osnovu profesionalne selekcije. Profesionalna selekcija mora da ima kriterijume i merila.
Predložio sam koncepcijsko rešenje kako će se vršiti ocenjivanje od strane sudova o radu sudija tokom proteklog perioda. Hvala.

Po amadmanu? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je suština ovog amandmana, u nekom tehničko-pravnom smislu, može da se prihvati. Međutim, imajući iskustvo iz prakse da se dešavalo da predsednici sudova ili tužioci ne dozvoljavaju sudijama ili tužiocima da se bave naučnom i stručnom delatnošću, dovodilo je do problema da ne mogu da se bave tim radom, iako su imali osnova za to.
Na ovaj način se samo precizira da nadređeni ne može zabraniti da se bavi naučnom delatnošću. Međutim, imajući u vidu prethodnog izlagača, vidi se da je intencija da se ne dozvoli tim ljudima, ali je pogrešno shvaćeno. Shvaćeno je kao obavljanje određenih komercijalnih delatnosti, odnosno kao bavljenje nekim poslovima koji su u koliziji sa obavljanjem sudijske, odnosno javnotužilačke funkcije.
A što se tiče prethodnog govornika i njegovih stavova po pitanju stručnosti, samo jedno pitanje: da li je sadašnja predsednica Vrhovnog suda stručna da bude šef KV veća Vrhovnog suda Srbije?