Dame i gospodo, Vlada Vojislava Koštunice ima samo dve mane. Jedna mana je što u nekim oblastima, još uvek, apsolutno ništa nije urađeno, a druga mana je što u oblastima, u kojima se "kao" nešto radi, radi loše i radi pogrešno.
Kada je u pitanju oblast pravosuđa, onda Vlada izlazi pred Narodnu skupštinu sa nekim paketima zakona. Pre desetak dana smo imali paket zakona koji je imao svega pet članova. Danas, opet, imamo tri zakona i nemamo nijedno suštinsko poboljšanje stanja u pravosuđu, na osnovu ovih zakona.
Umesto da je Ministarstvo pravde, gospodine ministre, ovaj posao uradilo na način na koji se to očekuje od Ministarstva a to znači, jednim ozbiljnim pristupom da se ova oblast objedini, da se uradi bukvalno kodifikacija, da se uradi jedan valjan predlog zakona, o kome bi narodni poslanici raspravljali, i da, zaista, za jedan duži period regulišemo ovaj veoma važan segment našeg drutšva.
Zakoni o kojima danas raspravljamo, odnosno čije izmene danas treba da se usvoje, su na snazi nepune tri i po godine. O kvalitetu tih zakona govori upravo činjenica da i oni koji su donosili ove zakone nisu bili zadovoljni pa je, recimo, Zakon o sudijama već sedam puta menjan! Danas mu je osma izmena! Zakon o Visokom savetu pravosuđa danas bi trebalo da pretrepi šestu izmenu! Zakon o javnom tužilaštvu četvrtu izmenu!
E, sad, vidite i sami o koliko kvalitetnim zakonskim propisima se radi, kada je postojala potreba da se za tri godine menjaju od četiri do osam puta.
Srpska radikalna stranka zastupa stav da su Zakon o sudovima iz 1991. godine i Zakon o tužilaštvima bili mnogo sveobuhvatniji i da su mnogo bolje regulisali ove oblasti. Ti zakoni su, pre svega, bili apsolutno u skladu sa Ustavom, jer znamo da Ustav Srbije, članovima od 95 do 106, reguliše ovu materiju i da su ti zakoni iz 1991. godine obuhvatali i organizaciju i osnivanje, nadležnosti, postupak pred sudovima, i sudski nadzor.
Prema tome, naš stav je da je mnogo bolje da su ostali na snazi ti zakoni, nego da se ovako parcijalno rešavaju problemi, koji sigurno parcijalno ne mogu da se reše.
Srpska radikalna stranka nije čak podnosila ni amandmane na ove zakone upravo zbog toga što smatramo da nepopravljivo ne može da se popravi da amandmanima ne bismo mogli da ove zakone dovedemo u takav sklad i red da bi mogli stvarno da se primenjuju.
Juče nam je gospodin ministar rekao da je ocena Saveta Evrope da reformi u pravosuđu u Srbiji uopšte nije ni bilo i da je u toj oblasti stanje katastrofalno!
Mi odlično znamo, i bez Saveta Evrope, da je stanje u pravosuđu veoma loše, da je postalo posebno loše u vreme DOS-ovske vlasti.
Znamo da ništa od onoga što je obećavano sudijama i zaposlenima u sudskoj upravi nije poštovano. Sećamo se svi halabuke oko navodnog povećanja plata sudijama na 1.000 maraka. Činjenica je da ni tada plate nisu povećane na 1.000 maraka, u vreme kada su plate stvarno povećane 1.000 maraka je bilo možda za 4.000 dinara više od plate koju su dobilaje sudije.
Od tada je, posebno, prisutan još jedan problem zaposlenih u sudskoj upravi, jer tim ljudima plate nisu povećane, pa se svi dobro sećamo perioda kada smo dolazili na rasprave u sudove, da smo se vraćali neobavljena posla, jer su ti ljudi štrajkovali, nisu prihvatili da rade za tako male plate. Naravno, da li je trebalo da štrajkuju - to je posebno pitanje, ali da su obespravljeni sa tim povećanjem, odnosno nepovećanjem plata, to jeste činjenica i ne vidimo ni u dosadašnjem radu novog ministra i novog Ministarstva da se nešto vodi računa i o tim ljudima, jer pravosuđe nisu samo sudije, uz svo uvažavanje, tu su i oni ljudi bez kojih sudije i sudovi ne mogu da funkcionišu. Tu je i sudska uprava.
Juče smo, takođe, slušali vrlo interesantna prepucavanja između predstavnika DSS-a i DS-a oko ovog Zakona iz 2001. godine i ovih sadašnjih izmena Zakona suština je da su taj Zakon 2001. godine doneli i DSS i DS na predlog DSS-a, jer su tada svi bili DOS, pa onda kad su se nešto kao posvađali onda je DS menjala te zakone, pa danas opet DSS hoće da vrati taj Zakon koji je predlagala 2001. godine, kroz ove izmene, a mi iz SRS smatramo da pravosuđe ne treba i ne sme da trpi prepucavanja između stranaka osnivača DOS-a.
Juče je, takođe, gospodin ministar rekao da primenom ovih zakona, koji će biti verujem izmenjeni, neće biti revanšizma, ali kaže - jednostavno za neke sudije, predsednike sudova, za tužioce neće više biti uslova da budu izabrani! Nije šija nego vrat!
Danas će, odnosno posle usvajanja ovog zakona, javni tužioci, odnosno zamenici javnih tužilaca, imati i te kako razloga da se zabrinu za svoj status: jer će svi biti na belom hlebu, jer će svi morati ponovo da konkurišu za svoje poslove, pa će onda opet da se izaberu oni koji budu odgovarali, a oni koji iz nekih razloga ne budu odgovarali, ostaće u ovoj grupi, kako reče ministar - gde više neće biti uslova da budu izabrani.
U prilog ovoj mojoj tvrdnji je upravo ono što sam juče govorila, a što se odnosi na sudije za prekršaje, - pa imamo Odluku Vrhovnog suda, pa imamo tačno poimence ljude koje je trebalo Vlada da vrati na posao, i kada sam tražila objašnjenje od gospodina ministra rekao mi je: da, to jeste bila obaveza Vlade.
Rekao je svima nama: Vlada jeste vratila neke sudije za prekršaje, neke nije, jer nije bilo mogućnosti, pa videće Vlada, možda jednog dana da ih na neke druge poslove zaposli.
Mi mislimo da je to pogrešno i da na taj način ne može da se vodi ovako značajna grana vlasti.
Srpska radikalna stranka u svom programu, koji postoji otkad postoji i SRS, posvećuje pažnju pravosuđu, uvažavajući pravosuđe kao jedan od osnovnih stubova države i mi u svom programu predviđamo samo sudove opšte nadležnosti, dvostepenost suđenja i izuzetno treći stepen za najteža krivična dela ili za enormno visoku vrednost u parnici.
Upravo iz razloga što ovi zakoni nisu u jednom delu ni u skladu sa Ustavom, nisu u skladu sa programom SRS, poslanička grupa SRS će glasati protiv donošenja ovih zakona.
Pojedinačno, o Zakonu, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, prema našem stavu ne zaslužuje ni da se komentariše, iz jednog prostog razloga, zato što je Visoki savet pravosuđa neustavna kategorija. Jasno stoji u Ustavu, sve piše za ove zakone, odnosno kako ih je trebalo urediti i zato nemam komentara na ovaj zakon.
Kada je u pitanju Zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o sudijama, činjenica je da su ove izmene zakona, u stavri, samo šminkanje i nema, rekla sam to na početku, nikakvih suštinskih poboljšanja u ovoj oblasti. Recimo, već u članu 2. izmena je takva da zaista ništa suštinski ne menja, čak ni formalno; sve što je predviđeno u izmenama člana 2. to je već predviđeno u Zkonu koji se menja, tako da nije bilo potrebe ni da se menja taj član, odnosno stav ovog člana.
U članu 3. predvideli ste da sudija može bez ičijeg odobrenja da se bavi naučnom i stručnom delatnošću,uz naknadu. Ovo je, znate, vrlo interesantno i vrlo simptomatično, ja samo pitam, evo primera: da li ovo znači da sudija može da ode na BK univerzitet da tamo održi jedno predavanje, od sat vremena, i da dobije naknadu i da li će mu se to tretirati kao bavljenje naučnim radom? Mislim da je ovo neprecizno i da tako ne može da ostane.
U članu 10. brisali ste stav koji kaže da predsednik Vrhovnog suda Srbije najkasnije 30 dana pre dana navršenja radnog veka sudije obaveštava Odbor Narodne skupštine. Imamo veoma svež primer: juče je nekoliko puta pomenuto ime predsednika Okružnog suda iz Niša koja nije postupila u skladu sa stavom koji vi upravo brišete i zato mislim da zbog takvih primera, za koje pretpostavljam da ima još, nije trebalo to da se briše.
Član 10. a odnosi se na čl. 56. Zakona - u obrazloženju Predloga napisali ste: postupak u kome se utvrđuje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije itd. ovo je zaista vrlo interesantno - i Vrhovni sud i Srbije napisali ste malim slovom. Toliko o tome koliko mi srpski radikali gledamo ove vaše predloge.
U članu 14. predvideli ste da se briše član 79a. Između ostalog, briše se stav koji kaže: "Smatra se da je sudija nesavesno vršio dužnost ako je vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti, učestvovao u prekrajanju izborne volje građana, političkim i montiranim suđenjima, ili ako je iz nečasnih pobuda grubo kršio ljudska prava zajamčena Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom."
Juče je gospodin ministar rekao da misli da nema potrebe da ovaj stav više stoji u Zakonu, jer sada nam eto, neko, samo ne znam ko, garantuje da ne može više biti izbornih krađa, da ne može više biti montiranih suđenja. Ja vas pitam, dame i gospodo, ko će biti odgovoran ako posle sledećih predsedničkih izbora ili eventualno, parlamentarnih izbora, budu stizali džakovi glasova iz inostranstva, da li će to biti krađa glasova i ko će biti odgovoran za tu krađu, ako više ne stoji u Zakonu?!
Što se tiče montiranih suđenja i političkih suđenja, bar mi srpski radikali dobro znamo koliko takvih primera i sada ima u sudskoj praksi. Mi znamo za sudiju Danka Lauševića, sudiju Petog opštinskog suda, čije razrešenje smo inicirali pre dve godine, a do dana današnjeg niko se nije oglasio i nikome nije palo na pamet da bar ispita šta to srpski radikali traže kod sudije Danka Lauševića, koji jeste bio zloupotrebljen, koji jeste sudio na štetu Vojislava Šešelja, a u tužbi Stanka Subotića-Caneta-Žapca! Nažalost, takvih primera ima još. Takav primer je i sudija Ljiljana Mihajlović iz Četvrtog opštinskog suda i jednostavno, da ne nabrajam više primere, gospodine ministre, ovaj stav nikako niste smeli izbrisati iz ovog zakona.
Kada je u pitanju Zakon o javnom tužilaštvu, u članu 1. radi se isključivo o nekoj "jezičkoj" ispravci, ništa suštinski. U članu 3. takođe, ništa suštinski, a ovo što vi predviđate, to već garantuje Ustav: "Ako javno tužilaštvo bude ukinuto", kažete vi, "javni tužilac nastavlja dužnost u javnom tužilaštvu koje odredi Visoki savet pravosuđa". To je već regulisano Ustavom. Ne smeta ni ovde, ali nije neka promena sa kojom bi trebalo nešto sada da se hvalite.
U članu 44. odnosno u članu 5. (a menjate član 44.) kažete: "Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i Visoki savet pravosuđa mogu, zavisno od toga ko od njih vodi postupak za razrešenje, ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za razrešenje". A moje pitanje je, samo - šta ovde radi ministar pravde?
U članu 8. - isto ovo što sam rekla za sudije, kažete: "Javni tužilac i zamenik mogu da se bez ičijeg odobrenja bave naučnom i stručnom delatnošću - i to je ono što nam je sumnjivo u Zakonu o sudijama, sumnjivo je i u ovom zakonu.
Sve u svemu, ove vaše izmene su kao što sam rekla isključivo šminka, jezičko doterivanje Zakona, predlozi koje SRS neće prihvatiti zato što mi mislimo da oblast pravosuđa, da sudije, da zaposleni u sudskoj upravi zaslužuju adekvatnu brigu i ove Narodne skupštine i Ministarstva i ministra pravde i Vlade Srbije, a to je i ovaj put, nažalost, izostalo.