To je sve u redu, četiri minuta i 30 sekundi je preostalo poslaničkoj grupi, molim vas, završite. Izvolite.

Završiću, gospodine Markoviću, kod 10 sekundi ste počeli da me prekidate. Završiću! Imam još dve rečenice da vam kažem i važnu poruku za vas, gospodine Markoviću.
Mi ćemo do 28. aprila da pratimo šta radite, da vidimo koliko ste spremni da lažete, kakvu ste vrstu harange i hajke spremni da vodite. Ako to nastavite na ovakav način, na koji ste to činili do danas, ne brinite, SRS će napustiti i Skupštinu Srbije i sve odbore, sve medije, ali ćemo biti na trgovima i ulicama svih gradova u Srbiji, i onda ćete ...! (Aplauz.)
A, onda vam ja preporučujem - sa lažima, sa harangom, sa hajkom, vi nastavite. Mi ćemo svoj posao da nastavimo - 13. juna ćemo vas pošteno, časno i viteški pobediti, a vi gledajte šta ćete do tada da radite. Sve što ste do sada radili treba da vam služi samo na sramotu!! Hvala vam.

Zahvaljujem. Izvolite, reč ima gospodin Stojković.

Poštovane gospođe i gospodo poslanici, ja sam dužan da vam dam odgovore samo na pojedina pitanja koja ste postavili, pa ću probati redom.
Ovde je postavljeno pitanje rada sudija i tužilaca, što se tiče stručne i naučne delatnosti, i to bez naknade. Mislim da je ovo jako dobro regulisano. Uzet je primer, istupanja na Televiziji BK. Ne misli se na te slučajeve, ali sudije i tužioci mogu da se bave u stručnoj oblasti, na primer, da pišu knjige iz oblasti prava ili da daju komentare. Oni to imaju, bez ikakve opasnosti da će ugroziti interese funkcija koje obavljaju. Normalno, za one druge poslove koje obavlja, a mogli bi eventualno da ugroze tu funkciju, postoji onaj redovni postupak gde se ocenjuje da li obavljanje tih poslova predstavlja koliziju sa funkcijom sudije ili tužioca. Zato i ne treba da se unese u ovo.
Što se tiče ovog obaveštavanja Skupštine - nema zašto da se obaveštava Odbor, ako se sećate, Odbor je ranije odlučivao o izboru i imenovanju, ta odredba je izbačena, i on se obraća direktno Skupštini, a Skupština će dati svojim radnim telima da prođu proceduru.
Po pitanju samostalnosti sudova, ovde je zaista konstatovana jedna "tačna" stvar i jedna "netačna" stvar. Govornik je rekao da su sudovi upropašćeni u periodu do 2001. godine, a da druga politička garnitura, ona govori o upropašćavanju od 2001. godine do danas. Baš ovom odredbom, gde mi uvodimo nezavisnost i mogućnost da Visoki savet pravosuđa odlučuje o tim ključnim stvarima, mi izbegavamo ovu mogućnost da bude priče ko je jednom politikom koja se vodila doveo do urušavanja tih organa, jer sudovi jesu u teškoj situaciji, ali ne mogu oni da snose odgovornost za eventualno pogrešne politike i u onom periodu pre 2001. godine i u ovom periodu posle 2001. godine.
Mi želimo da eliminišemo to i da sprečimo mogćnost da bar od 2004. godine ne bude takvog negativnog uticaja, - da posle "pada" povika
na pravosuđe, a ne na one koji su pogrešnom politikom njih doveli u ovu situaciju.
Rečeno je da se radi o jednoj sitnoj odredbi, pa kaže: umesto "jugoslovenskog", stoji "Srbija i Crna Gora". Mi nemamo više jugoslovensko državljanstvo, valjda je red da ispravimo u zakonu i da kažemo da može jugoslovenski državljanin da bude kandidat za sudiju. Moramo te stvari da uradimo, bez obzira što "na oko" izgleda sitna izmena, ali u suštini, po meni, ovoga više nema.
Rečeno je da sam ja rekao da treba doneti zakone koji su primenjivi, pa se iz toga izvlači zaključak da se donose zakoni koji su neprimenjivi. Ja molim da se bar ubuduće ne izvlači pola rečenice iz konteksta. Reč je bila o sledećem.
U tom intervjuu, rekao sam da se mi nalazimo na prvoj stepenici puta do Evropske unije, tj. mi smo ušli u Savet Evrope i mi moramo naše propise da podesimo i toj prvoj stepenici da bi bili kompatibilni sa onim što smo potpisali, a to je Povelja o ljudskim pravima.
Ne možemo mi da uzimamo gotov model i proizvod onih zemalja koje su došle do desetog stepenika, odnosno došli do Evropske unije i da ulazimo tako kako je normativno uređen - on neće moći da se primeni kod nas, jer nemamo ni materijalnih, ni kadrovskih, ni tehničkih rešenja za to.
To je bilo objašnjenje kada gledate celinu konteksta, pa nije u redu da se izvlači pola rečenice. Ja sam uvek bio protiv toga, jer bojim se da se takvim izvlačenjem, mislim da vrlo lako možete i od Svetog pisma da napravite "majn kampf". Pitanje Visokog saveta pravosuđa i Personalnog veća kao neustavne kategorije: moram da kažem da stoje činjenice da u sadašnjem Ustavu one nisu predviđene, već kaže da će sudovi faktički odlučivati o tome - ali nema smetnji, što se tiče i ovog Ustava, ako su oba organa osnovana sa svojim sastavom koji ima više od 50% sudija; Personalno veće, čak kompletno, znači, sudovi odlučuju onako kako Ustav predviđa, a oni određuju svoje telo, opet sastavljeno od sudija.
Na kraju, rečeno je ovde, to se stalno ponavlja, ne bih želeo da se nešto u moje ime govori i prenosi i stigne do štampe, a ja to nisam rekao, da sam ja promenio odluke - ono što sam rekao u vezi Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, molim vas, ne "specijalnog" suda, jer on ne postoji. Ja sam obavio razgovore u tom "specijalnom" odeljenju, u zgradi u Ustaničkoj i rekao: sudije ste, časni ljudi, pa ćete preneti saopštenje valjano. Saopštenje je izašlo sasvim drugačije! Ja nisam želeo da polemišem, jer zaista imam mnogo posla, da bih ja svakoga dana sa nekim polemisao.
Ja ću vam sada pročitati šta kaže sudija Radmila Dičić u ime Društva sudija Srbije, koja je bila prisutna na sastanku i sudija je Posebnog odeljenja, i to je ono što je bio moj stav, ona je sada prepričala šta bi trebalo samo uraditi: "Predsednica Skupštine Društva je odgovarajući na pitanje novinara o ostvarivosti u praksi i ideji novog ministra pravde Srbije Zorana Stojkovića, prema kome bi trebalo ukinuti Posebno odeljenje i omogućiti da svaki sudija Okružnog suda u Beogradu može da sudi u pomenutim predmetima, rekla da se radi o ostvarivom projektu.
Zakoni koji regulišu nadležnost državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala doneti su u posebnim okolnostima. Ovaj propis, kao i Zakon o krivičnom postupku, ima nedostatke koje treba ispraviti. Izmene zakona bi trebalo da omoguće sudijama da efikasnije vode postupak i sprovedu disciplinu u postupku. Upravo zakonski nedostaci uticali su da se ova suđenja odvijaju sporije i teže nego što bi trebalo da bude.
Tu je svakako važno i pitanje zahteva za izuzeće sudija, koje bi trebalo drugačije rešiti. Inače, većina razvijenih zemalja u praksi u početku borbe protiv organizovanog kriminala, imalo je posebnih odeljenja, ali su docnije vraćeni u normalne postupke". Ovo što sam ja rekao, da su primedbe i šta koči suđenja, sada potvrđuju te iste sudije.
Dakle, propusti i slabosti u onim zakonima koji su doneti, u stvari su doveli do jednog usporavanja postupka, mogućnosti beskrajnih izuzeća itd.
Ja sam smatrao da sve to treba urediti. Ovde samo nedostaje jedna stvar koju sam ja istakao, da nije u redu da vama izađe portparol suda pa da kaže, da je italijanski sud imao takav sud, odnosno da je Italija imala takav sud, a tužilac za ratne zločine kaže, pa su ih ukinuli posle pet godina, jer su završili borbu sa organizovanim kriminalom. Možete zamisliti, Italija završila borbu sa kriminalom! Ja sam rekao samo da su oni ukinuli te sudove iz vrlo jasnog razloga. Ušli su u Evropsku uniju, a Povelja o ljudskim pravima tako nešto ne dozvoljava.
Prema tome, ja se nisam niti politički izjašnjavao, niti na bilo koji način, naprotiv, objasnio sam šta treba otkloniti, šta treba uraditi i kako uraditi i tada neće biti smetnje da svaki sudija sudi. To je bilo moje objašnjenje. Hvala vam.

Hvala vama. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Izvolite gospodine Obradoviću.

 Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, dozvolite mi da u ime SPS-a kažem još jedanput zašto će poslanička grupa SPS-a glasati za izmene i dopune ovih zakona koje Skupština razmatra.
1. Mi smatramo da se izmenama i dopunama ovih zakona stvaraju pravne institucionalne pretpostavke za nezavisnost pravosuđa.
2. Ovim izmenama se iz prvnog poretka uklanjaju rešenja koja predstavljaju, odnosno predstavljala su organizaciono i personalno potčinjavanje javnog tužilaštva izvršnoj vlasti.
3. Smatramo da se ovim izmenama zakona stvara jedan pokušaj da struka u poslednje tri godine bude dominantna nad politikom.
4. Mislimo da je dobro što će biti jedna provera stručne vrednosti sudija i tužilaca koji su izabrani na mesta koja pokrivaju na osnovu zakona koji se menjaju.
5. Mislimo da je dobro što će uslediti i jedna stručna provera vrednosti sastava Visokog saveta pravosuđa.
Socijalisti smatraju da je ovaj set zakona bio neophodan, jer smo, nažalost, na svojoj koži najbolje osetili kako izgleda stanje u pravosuđu i kako se zakoni primenjuju, jer smo to osetili, doživljavajući sve ono loše što je bilo u pravosuđu u protekle tri godine.
Naime, pravosuđe se ponašalo prema građanima Srbije i prema socijalistima na različiti način - postojali su građani prvog i drugog reda. Mi smo, nažalost, u ovoj situaciji bili građani drugog reda. I vrlo konkretno: kada je reč o tužilaštvu, imali smo podnošenje krivičnih prijava protiv socijalista, zbog već čuvene zloupotrebe službenog položaja. Imali smo slučaj da su predstavnici ranije izvršne vlasti nagovarali tužioce da podnose krivične prijave protiv socijalista – "podnesite prijave, ako nešto ima neka stoji, neka se priča, a ako nema, nešto će da se nađe". Važno je bilo da u javnosti stoji da je "taj i taj" predmet rada tužilaštva, da su podnete krivične prijave.
Ako takve slučajeve, a bilo ih je, nažalost, veoma mnogo, povežate sa onim što se dešavalo u oblasti informisanja, sa jednom kontrolom medija, pa sa jednom situacijom da su te prijave pre ugledale svetlost dana u medijima nego što su bile predmet pravnih radnji, onda smo imali situaciju da su ti ljudi unapred oglašavani i krivi i pre bilo kog postupka, pre suda, kamoli pre činjenica.
Čemu se mogao onda optuženi nadati, ako je već unapred bilo njemu presuđeno. Tu argumenti nisu igrali nikakvu ulogu, nisu imali nikakvu vrednost. ž
Primer rada tužilaštva smo čuli juče iz usta našeg kolege, Hranislava Perića, i tog čuvenog "šporeta", jer su takve stvari izmišljene, korišćene kao razlog da se podnesu krivične prijave.
A te krivične prijave su onda ovde, u skupštinskoj proceduri, bile predmet ucene poslanika, bilo da se priklone fantomskim poslaničkim grupama, fantomskim partijama ili naravno, kada je vreme glasanja o nekim zakonima, da se eventualno taj čovek klasičnim pritiskom privoli da glasa za potrebe prethodne vlasti, odnosno DOS-a.
Primer tužilaštva sam naveo i juče kroz slučaj tužioca iz Bačke Palanke, gde su se iskonstruisanim optužbama, moram reći smešnim ili netačnim, a stručno potpuno spornim, stvarali uslovi da se
čovek eliminiše sa posla koji radi. "Cilj opravdava sredstvo", i tu se nije ni od čega prezalo.
Negativan rad pravosuđa, odnosno sudstva, se video i kroz primere koje smo opet juče čuli. Moram pomenuti primer kolege Živojina Stefanovića. To je taj primer dvojnih merila i dvostrukog položaja socijalista i tretiranja socijalista kao građana drugog reda. Njemu je kuća zapaljena 5. oktobra 2000. godine. Tri i po godine su prošle i do dana današnjeg to nije predmet suđenja, iako je čovek učinio sve što treba, odnosno advokati koji to rade; ceo Leskovac zna ko je to uradio, ali ne može zato što je reč o socijalisti i što je reč o uglednom građaninu Leskovca, ali pre svega o socijalisti. To je kriterijum zašto pravosuđe ne radi. Ili slučajevi kada su socijalisti predmet suda, onda se, nažalost, radilo vrlo ekspresno.
Ovo pominjem jer je to bilo nešto što je sastavni deo rada pravosuđa. Neću pominjati sve one loše stvari koje su, takođe, vezane za rad pravosuđa u protekle tri godine i koje su objektivno i bile razlog zašto se išlo u izmene i dopune ovih zakona. Pomenuo sam juče, ponašanje izvršne vlasti i komentarisanje sudskih odluka itd. Znači, postojala je ptoreba da se stanje u pravosuđu izmeni i mislim da ovi zakoni jesu dobar korak da se situacija u pravosuđu promeni nabolje.
Postavlja se jedno logično pitanje – zašto se uopšte digla ovolika gužva u medijima oko ovog seta zakona iz oblasti pravosuđa i ko stoji iza toga? Moram reći da po našem mišljenju, poslanika SPS, reč je, pre svega, o onima koji su izabrani, na osnovu zakona koji se menjaju, u vreme vanrednog stanja, koji su izabrani suprotno odredbama Zakona o sudijama, koji su izabrani čak i na način koji je Ustavni sud Srbije osporio. Reč je o ljudima koji suštinski predsatvljaju udarnu pesnicu prethodnog DOS-a u pravosuđu, koji znaju da su tu došli jedino i samo uz pomoć DOS-a i za potrebe DOS-a i koji znaju da će biti sada predmet stručne provere.
Personalne promene su bile i 2001. i 2002. godine, ali to očigledno nije bilo dovoljno DOS-u, pa je bilo potrebno vršiti izmene i 2003. godine i dovesti ljude koji mogu da obezbede ono što je bio interes DOS-a.
Očigledno, jedan broj ljudi u pravosuđu, tužilaca i sudija, je ipak imao taj nivo profesionalnog i ljudskog odnosa, preko koga nije hteo da pređe zarad političkih interesa i njih je trebalo promeniti. Zato se i išlo u promene zakona. Zato imamo situaciju da sada ti ljudi najviše u javnosti pričaju o nezavisnosti sudstva, ustavnosti, o poštovanju zakona.
Postavlja se jedan logičan razlog – zašto tolika priča u javnosti? Mi smatramo da su razlozi vrlo prozaični. Kada su pokušali sebe da predstave kao žrtve, a u stvari oni to nisu, oni su bili egzekutori jedne politike DOS-a, i sada sebe pokušavaju da predsatve kao nekoga ko postaje žrtva ovih promena u pravosuđu, a naravno da to nisu.
Drugo, da ne bi bili predmet ocene svojih kolega iz pravosuđa, što više o sebi pričaju, stvara se pokušaj nekog zida, da budu zaštićeni od svojih kolega. Ta tolika priča o svojoj ugroženosti ima i za cilj da se zaboravi sve ono loše što su radili u protekle tri godine.
Ovaj set zakona - izmene i dopune Zakona o sudijama, javnom tužilaštvu i Visokom savetu pravosuđa, sigurno nije idealan. Ima i on svojih određenih nedostataka. Možda je u nekim delovima i on stao na pola puta i sigurno da postoji potreba da se dalje oni menjaju, zakoni, i da se učini sve da sudstvo, pravosuđe i tužilaštvo budu nezavisni.
Mislimo da oni predstavljaju dobar korak u tom pravcu, i mislimo da je to dobro i za pravosuđe i za institucije u Srbiji. Mi ćemo, poslanici SPS, iz tog razloga i glasati za ove izmene i dopune Zakona. Hvala.

Da li se još neki predstavnik, odnosno predsednik poslaničke grupe javlja za reč? (Ne.)
Da li neko hoće da koristi svoje pravo po članu 89. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radojle Bukvić, Boško Ristić, Milan Marković i Leila Ruždić-Trifunović.
Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Milan Marković je povukao amandman na član 8.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodin Ristić, izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, predložio sam amandman na ponuđeno rešenje člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji glasi: "u slučaju ukidanja suda, sudija nastavlja da vrši svoju dužnost u sudu koji je preuzeo nadležnost ukinutog suda". Dakle, svaki sudija će ići u onaj sud za predmetima. Tamo gde sud preuzima određene nadležnosti i predmete ukinutog suda, sudije će ići za predmetima u novoformirani sud. To je kvalitetnija, poštenija i stabilnija odredba od onog što nudi Predlog zakona, jer bi u suprotno moglo da se desi da neki organ na nekorektan način stavi sudije u različiti položaj i ne omogući im da nastave da obavljaju sudijsku funkciju u odgovrajućem sudu i na odgovarajući način.
Do ukidanja sudova može da dođe u dva slučaja, i to: ako se izmeni Zakon o uređenju sudova i ukinu pojedine vrste sudova - sudovi opšte nadležnosti i posebni sudovi. Ako određeni sud više ne postoji, a postupak po određenom predmetu spada u nadležnost druge vrste sudova, sudiji se obezbeđuje stalnost sudijske dužnosti time što on i dalje obavlja iste poslove. Do ukidanja suda može doći i ako se izmeni teritorijalna nadležnost suda, pa sud određene vrste bude nadležan i za teritoriju suda koji se ukida. U tim slučajevima, po samom Zakonu, sudiji se obezbeđuje da sudijsku dužnost obavlja u sudu iste vrste i istog ranga.
Inače, predloženo rešenje koje stoji u Predlogu izmene Zakona, da će se sudija uputiti u sud iste vrste, istog stepena, je nemoguće! Postoje sudovi različitog ranga, a istog stepena. Prema tome, ovo je i pravno-tehnički i suštinski neprovodiva odluka.
Želeo bih da ukažem na još jednu opštu stvar u odnosu na ono što se predlaže predlogom zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, a to je, da se predsednicima sudova skraćuje mandat i na taj način se, u suštini, razrešavaju svi predsednici sudova u Srbiji. To znači da aktuelna vlast želi da izmenom jedne odredbe skrati mandat predsednicima sudova i dođe u poziciju da ona za svog mandata postavlja predsednike sudova i na taj način ostvari direktni uticaj.
Nisam imao prilike da u prepodnevnom delu obrazložim još neki svoj stav u vezi sa razrešenjem predsednika sudova, zbog toga što nije bilo prilike po Poslovniku, ali pošto mi ističe vreme i po ovom amandmanu, iskoristiću kod sledećeg amandmana da dam jednu dopunu u vezi sa protivustavnošću predloga da se razrešavaju predsednici sudova ovim zakonom.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi gospodin Marković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane koleginice i kolege, predložio sam amandman na član 3. koji glasi: "U članu 27. stav 2. menja se i glasi: "Sudija može obavljati naučnu i stručnu delatnost, uz naknadu". Odmah ću vam reći zašto sam ponudio ovaj amandman. Praktično, on znači isto ono što je pisalo i u Zakonu o sudijama. Naime, do sada je u Zakonu o sudijama pisalo da, "izuzetno" sudija može obavljati naučnu i stručnu delatnost, uz naknadu. Očigledno je da sam samo predložio da se ukine reč "izuzetno".
Međutim, šta je Vlada predložila? Vlada je predložila sledići član 3. koji glasi:
"U članu 27. stav 2. briše se.
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "Sudija može da se bez ičijeg odobrenja bavi naučnom i stručnom delatnošću, uz naknadu"." Moram vam priznati da meni ovo deluje rogobatno, da mi deluje pravnički nedosledno i da mi deluje više politički promotivno. Naravno, mislim da je ovo sve posledica želje da se zamaskira ono što sledi u prelaznim i završnim odredbama, a to je da se, praktično, samo jednom odredbom, jednim članom ili bolje reći jednim stavom jednog člana predloženog zakona, izvrši smena sudija, smena predsednika sudova, isključivo po političkoj osnovi.
Stoga predlažem da, koliko je moguće, vršimo popravke ovog zakona i predlažem da prihvatite ovaj amandman, da ne bismo unosili nešto što je rogobatno i što predstavlja čist politički marketing.