DEVETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.04.2004.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo, pričati o političkom potčinjavanju predsednika sudova posle strahovlade u oblasti pravosuđa, koju je sprovodio gospodin Vladan Batić, prosto je neumesno.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
...
Demokratska stranka

Leila Ruždić-Trifunović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Član 15. je smešten u prelazne i završne odredbe ovog predloga i njegova sadržina predlaže da predsednicima sudova, koji su izabrani po Zakonu o izmenama iz marta 2003. godine, prestaje dužnost predsednika suda.
Amandmanom sam predložila da se ovaj stav u Predlogu zakona briše, i to iz nekoliko razloga. U obrazloženju Predloga zakonodavac kaže da je razlog predlaganja stava 2. - da se uklone posledice delovanja organa za koji je Ustavni sud našao da su protivustavne. Naravno i ja, a i zakonodavac mora da se drži odluke Ustavnog suda, ali po meni to ne znači da je zakonodavac vlastan da predloži normu koja takođe neće biti u skladu sa Ustavom. Ustav Srbije propisuje da sudska vlast pripada sudovima, po članu 9. stav 1. i stav 4. Ustava, a po članu 73. stav 1. tačka 10. Ustava, Narodna skupština bira i razrešava predsednike i sudije.
Zakonom ne smeju i ne mogu da se razrešavaju funkcioneri. Oni se samo postavljaju. Zakon treba da predvidi opšta pravila i način kako će to da se radi. Naročito je nedopustivo da zakon rešava pojedinačne slučajeve. Ako se ne izbriše stav 2. (čl. 151). iz Predloga zakona, Zakon zadire u ustavna rešenja i na takav način krši Ustav.
Na osnovu zakona, svesna sam toga da su neki organi proglašeni neustavnim, i na osnovu zakona čija se izmena traži ovom odlukom da je neustavno rešenje u bivšem Zakonu, treba preduzeti radnju, a preduzete su neke radnje, i pitanje je kako treba otkloniti njihove posledice. Predlog je mogao da bude da se postupak ponovi na zakonom propisan način, a ne da se razrešava zakonom. Mogao je da se odredi rok u kome će to da se uradi i, opet podvlačim, to ne bi bilo neustavno rešenje.
Ovako, ovo rešenje doživljavam kao čist revanšizam, tako da mislim da ćemo posle 20 godina pominjanja suđenja šestorici, ponovo imati razrešenja koja će biti presedan u našoj praksi, ali ovog puta ovaj presedan će ići na dušu G17 plus!

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Da.)

Dragan Šormaz

Demokratska stranka Srbije
Ne samo na ovaj amandman, nego i na ranije amandmane koje su podnosili uglavnom poslanici Demokratske stranke, mogu da dam samo jedan komentar - najbolje bi bilo da su podneli jedan amandman da sve nosioce pravosudnih funkcija, sudije i zamenike javnih tužilaca u zemlji Srbiji postavlja pravni tim Demokratske stranke, ali kada su u punom sastavu, znači, kada se Tadić i Čeda dogovore.

Emilija Krstić

| Predsedava
Izvolite, narodni poslanik Boško Ristić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovana predsedavajuća, imam ovde i razlog za repliku i raspravu o amandmanu. To ću sažeti u tri minuta.
Pre svega, smatram da je smisao izmene Zakona o sudijama upravo ova odredba kojom predsednicima sudova izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, prestaje dužnost, odnosno razrešavaju ih po sili zakona.
Želim da podsetim javnost da se radi o predsednicima sudova koji su se uhvatili u koštac sa organizovanim kriminalom posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Čini mi se da je ova norma opstrukcija svega onoga što je učinjeno u borbi protiv organizovanog kriminala i protiv rezultata koji su u toj borbi ostvareni. To je pokušaj da se dezavuišu sudovi koji sada sude ubicama Zorana Đinđića i da se na jeda protivustavan način izvrši obračun sa ljudima koji su svoju funkciju radili depolitizovano.
Želja je da se umesto ovih ljudi u pravosuđe dovedu politički poslušnici, a da se preko nadzornog odbora dalje vrši obračun sa političkim neistomišljenicima u pravosuđu i to preko nadzornog odbora koji će biti birani iz redova sudija Vrhovnog suda, gde je ozbiljno primetan ostatak prethodnog režima. U prilog ovoj tvrdnji idu i diskusije koje su potpomogle Predlog zakona i članovi SPS-a u ovom parlamentu. Očigledno je da ovaj zakon treba da ostvari i političku koaliciju u Vrhovnom sudu Srbije između ostataka partija prethodnog režima i onih sudija koji su se privoleli sadašnjoj aktuelnoj vlasti.
Demokratska stranka javno obaveštava građane Srbije da će sutradan nakon eventualnog usvajanja ovakvog zakona, pokrenuti ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije, jer ova odredba je par ekselans protivustavna; ovo je odstupanje od demokratskog principa da samo sudije mogu birati sudije, da samo sudije mogu razrešavati sudije, a ovde se od toga odstupa. Ovde će na predlog izvršne vlasti doći do prestanka funkcije predsednicima sudova, što je direktni atak izvršne vlasti na pravosuđe. To govori da oni koji su se samo verbalno zalagali za ustavnost i zakonitost, krše tu ustavnost i zakonitost od prvog dana kako su formirali skupštinsku većinu. Hvala.

Emilija Krstić

| Predsedava
Izvolite, reč ima narodni poslanik Goran Ilić.

Goran Ilić

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine minsitre, ovaj predloženi amandman ne popravlja Zakon, već osporava duh Zakona i kao takav je neprihvatljiv. Poslanička grupa DSS za njega neće glasati.
Juče se ovde nekoliko puta pomenula sintagma o Frojdovskoj grešci. Mislim da je upravo ovaj amandman i njegova argumentacija od članova DS-a primer Frojdovske greške. Govori se o revanšizmu, o političkoj smeni predsednika sudova. Politička smena bi bila moguća samo ako bi neko imao u vidu da su predsednici sudova po političkim kriterijumima i postavljani.
Znači, kada govorite o smeni sa političkim motivima, vi upravo govorite o odnosu prema tim predsednicima sudova i načinu na koji su eventualno postavljani. Postoje drugi kriterijumi, a ovde se radi o tehničkoj stvari, a mogući su stručni, mogući su moralni, mogući su formalno pravni itd. Ovde se radi o tehničkom amandmanu i mogućnosti da sada, a govorili ste i vi sami o tome, i neki drugi ljudi se bave tim poslom i ti isti, takođe, da konkurišu i naravno da kriterijumi za njihov izbor ne budu par ekselans politički. Kada neko govori o revanšizmu i o političkoj smeni, on upravo govori o tome da je takav način razmišljanja bio moguć u vreme kada su se te odluke i ta imenovanja donosila.
Ovi zakoni, kao i ostali zakoni koje predlaže DSS i koje će tek predlagati, su uvod u temeljnu depolitizaciju društva, naravno, prvenstveno sudske vlasti. Iz toga će proisteći potpuno ukidanje partijske države. Znači, demontiraćemo partijsku državu koja je postojala i uvešćemo društvo u kome će neki drugi kriterijumi biti ključni, a političari će se baviti politikom u skupštini i drugim političkim telima, a ne u sudovima, ne u tužilaštvima, ne u policiji, ne u zdravstvenim ustanovama, kao i u ostalim značajnim institucijama ovog društva. Hvala.