Da li još neko želi reč?
Gospodin Krasić. Izvolite.

Ovaj amandman je povod da se ukaže i na ovaj propust koji pokušavate da održite u ovom zakonu.
Sudija ima obavezu da se stručno usavršava. Kako će on da primenjuje Ustav i zakon, ne odlučuje toliko njegova savesnost, koliko stručnost. Vi u zakonu imate taj pojam savesnosti, koji je potpuno nedefinisan.
Zatim, funkcija, dužnost - pogrešno interpretirano i načelno postavljeno. Zatim, imate problema sa pojmom radni vek. Kod sudija i tužilaca pojam radnog veka ne postoji, već "godine starosti", kad se odlazi u penziju, penzijsi staž, tako da ste vi čitavu priču izveli oko radnog veka, koji je kod sudija i tužilaca moguće verovatno neustavna kategorija.
Da sada ne ukazujem na sve povrede međunarodnih standarda kojima se garantuje nezavisnost sudija i suda. S obzirom na to da ova rasprava o amandmanima onih koji su se sad setili, otprilike, šta bi to trebalo da bude nezavisnost i samostalnost suda, prošle godine unakazili zakon, i raspravljati danas o Zakonu koji je donet 2001.godine i koji je sigurno neustavan u jednom užem tumačenju Ustava, šire posmatrano, ni tu ne možete naći pokriće, ali s obzirom na to da je to podržao i SPS i DSS i kompletan DOS, niko se nije u Ustavnom sudu bavio time, a doduše, nije ni mogao, jer su tamo neke sudije izabrane po osnovu stavljanja van snage Odluke o njihovom razrešenju.
Verovatno, dok se ne donese novi ustav, mi nećemo imati jedan prihvatljiv Ustavni sud, jer ovaj je partijski. Za svakog od tih sudija može da se kaže kojoj stranci pripada, koja ga je predložila i čije interese protežira. Dovoljno je reći - ako neka stranka pokrene postupak pred Ustavnim sudom, u roku od tri do pet dana završi se postupak. Ako podnese predlog SRS, dve godine mora da se čeka, traže se stavovi. Takva je situacija sa onom Uredbom o prometu nafte. Još se nije sud oglasio, a krenuli smo 2001. godine. To je naš partijski Ustavni sud.
Pošto je iluzorno pričati o Zakonu koji je promašio temu, a još pogubnije pričati o amandmanima kojima se popravlja nešto što je podnosilac amandmana upropastio za protekle dve godine, SRS ne želi da učestvuje u ovome! Mi ćemo ovo današnje zasedanje da napustimo, jer nema potrebe da gubimo vreme razmatrajući o tome šta je loše, šta je lošije, šta je veća šteta, šta je manja šteta!
Principijelno, kao i 2001. godine, kada smo amandmanima pokušavali da vam kažemo da ovaj posao nije dobar posao. Svi koji se uključuju u ovaj posao, ne samo što lustriraju sudije i sudove, nego uništavaju pravosudni sistem ove zemlje. DOS je za tri godine uništio sve institucije u ovoj zemlji. Kažite koja institucija posluje, koja funkcioniše! Nema, sve je upropašćeno! Umesto da se vrati u granice ustavnosti, zakonitosti i normale, mi se sada vraćamo na ono što je bilo prepucavanje 2001. godine. U tome SRS ne vidi svoje mesto i zato mi napuštamo ovu sednicu Narodne skupštine!!

Da li još neko želi reč? Gospodin Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, podržavam amandman narodnog poslanika Milana Markovića, jer smatram da je on dobar. Moram da kažem da ne mogu da prihvatim predlog rešenja da sudija može bez ičijeg odobrenja da se bavi naučnom i stručnom delatnošću, uz naknadu. To bi značilo da sudija može da bude konsultant u nekoj advokatskoj kancelariji i da mu advokat koji postupa pred sudom, u kome radi sudija, plaća nadoknadu, pošto ne postoji nikakvo ograničenje.         U prethodnom zakonskom rešenju je bila dodata jedna reč koja kaže da, "izuzetno" može sudija da se bavi određenim stručnim poslovima uz naknadu, a za to mu je potrebno odobrenje da se ne radi o nespojivim poslovima. Na ovakav način doći ćemo u situaciju da pojedine sudije uđu u poslove koji su sumnjive prirode i u kojima su u konfliktu interesa.
Želim da odgovorim i prethodnom govorniku, da je predlagač aktuelnog Zakona o izboru sudija upravo bila DSS, i da je bilo tačno da su se i ostale stranke suprotstavile određenim rešenjima, jer su smatrale da se na taj način ne uređuje na adekvatan način rad u sudovima u Srbiji. Jasno je da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama imao samo jedan cilj, a to je, razrešenje sudija, koji su izabrani tokom prošle godine, predsednika sudova, na jedan protivustavan način. Sudije se po aktuelnom Zakonu razrešavaju na predlog upravnog sudskog veća. Međutim, ta odredba je od strane Ustavnog suda stavljena van snage. - - Ovim zakonom se predviđa da se predsednici sudova razrešavaju na isti način kao i sudije. Ta odredba nije stupila na snagu. Dakle, predsednici sudova će biti razrešavani na predlog Visokog saveta pravosuđa, ali tek pošto bi ovaj zakon stupio na snagu.
Jedina odredba koja ima ustavno pravno utemeljenje i opravdanje je bila ta da se predsednici sudova biraju na isti način sa sudijama.
Na ovakav način koristi se zamagljivanje i dezavuisanje i građanstva i ljudi zaposlenih u pravosuđu, a sve sa ciljem da se smeni predsednik Vrhovnog suda, gospođa Sonja Brkić i još četiri predsednika
sudova u Srbiji koji su izabrani tokom prošle godine. Želim i ovo da kažem, da je skraćenje trajanja madata predsednika sudova u Srbiji ujedno razrešenje sa odloženim rokom.
Dakle, ova vlast želi da potpuno kontroliše srpsko pravosuđe, skratila je mandat predsednicima i time ih je razrešila samo sa odloženim rokom pravnih posledica. Oni smatraju da će biti u prilici da za svoje vlasti još jednom biraju sve predsednike sudova i da na način kako su predvideli direktno izpolitizuju njihov izbor.
U sudovima mora da dođe do personalne promene, ali samo na osnovu profesionalne selekcije. Profesionalna selekcija mora da ima kriterijume i merila.
Predložio sam koncepcijsko rešenje kako će se vršiti ocenjivanje od strane sudova o radu sudija tokom proteklog perioda. Hvala.

Po amadmanu? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je suština ovog amandmana, u nekom tehničko-pravnom smislu, može da se prihvati. Međutim, imajući iskustvo iz prakse da se dešavalo da predsednici sudova ili tužioci ne dozvoljavaju sudijama ili tužiocima da se bave naučnom i stručnom delatnošću, dovodilo je do problema da ne mogu da se bave tim radom, iako su imali osnova za to.
Na ovaj način se samo precizira da nadređeni ne može zabraniti da se bavi naučnom delatnošću. Međutim, imajući u vidu prethodnog izlagača, vidi se da je intencija da se ne dozvoli tim ljudima, ali je pogrešno shvaćeno. Shvaćeno je kao obavljanje određenih komercijalnih delatnosti, odnosno kao bavljenje nekim poslovima koji su u koliziji sa obavljanjem sudijske, odnosno javnotužilačke funkcije.
A što se tiče prethodnog govornika i njegovih stavova po pitanju stručnosti, samo jedno pitanje: da li je sadašnja predsednica Vrhovnog suda stručna da bude šef KV veća Vrhovnog suda Srbije?

Izvolite.

Rad nekog sudije u adokatskoj kancelariji nije naučni rad. Sudije imaju pravo da sarađuju sa naučnim časopisima, da drže vežbe na fakultetima, tako da se na to mislilo. Rad u advokatskoj kancelariji nije naučni rad.
Inače, mislim da sa izmenama Zakona iz 2003. nije bilo u Srbiji veće privatizacije pravosuđa u vreme ratnog stanja koje je nazvano vanrednim!

Hvala.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, malopre sam rekao drugačiji koncept ocenjivanja rada sudija u proteklom periodu, jer smatram da se za uvedeni nadzorni odbor ukoliko se zakonom ne utvrde kriterijumi i merila po kojima će nadzorni odbor postupati, ostavlja mogućnost za voluntarizam i za podelu sudija na podobne i nepodobne, te da se na taj način sprovede selekcija u pravosuđu. A to je nedopustivo. To znači direktno stavljanje pravosuđa pod partijsku konrolu.
Po mom predlogu, rad sudija bi se ocenjivao jednom godišnje. Rad sudije koji u toku kalendarske godine je radio kraće od šest meseci, ne ocenjuje se za tu godinu.
Rad sudije Vrhovnog suda ne podleže ocenjivanju. Ocena rada sudije od značaja je za izbor sudije u viši sud i za razrešenje sudije. Pri ocenjivanju rada sudije, uzimaju se u obzir stručnost, savestnost i blagovremenost u rešavanju predmeta, poštovanje procesnih rokova, uspešnost u vršenju sudijskih poslova uopšte, kao i objavljeni stručni i naučni radovi. Merila za ocenjivanje sudija utvrđuje Vrhovni sud Srbije.
Na način kako je sada predloženo, da nadzorni odbor koji se bira isključivo iz reda sudija Vrhovnog suda, ne garantuje da će se ocena vršiti u skladu sa zakonom i u skladu sa kriterijumima koji su opšte prihvaćeni u zemljama razvijene demokratije.
Isto tako, da bi sudska vlast bila suštinski nezavisna, a sudska vlast se, po meni, ostvaruje kroz suđenje i postupanje sudija u pojedinim predmetima, gde oni samo na osnovu zakona i svoje stručnosti i na osnovu činjenica donose meritorne odluke, nužno je da se na bazi sudijske samouprave izaberu najviši organi sudske vlasti.
Visoki savet pravosuđa trebalo bi birati na neposrednim i tajnim izborima između sudija svih sudova, svih vrsta i svih rangova. Takođe, iz redova tužilaca svih tužilaštava sa svih teritorija. Na taj način bi se obezbedila i teritorijalna i stepenovna ili rangovna zastupljenost sudija i tužilaštava koji rade u pravosuđu. To bi dalo pun legitiitet sudskoj vlasti i najvišim sudskim organima.
Na taj način bismo uz utvrđena merila i kriterijume došli do profesionalne selekcije. Na ovaj način, doći ćemo u sitaciju da se političke oligarhije ili njihovi ostaci koji su ostali u pravosudnom sistemu, odnosno u pravosuđu Srbije, dogovore da paktiraju ili da za potrebe pojedinih partija na vlasti vrše selekciju po partijskoj pripadnosti ili po partijskom opredeljenju. Hvala.