Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović,  posle njega narodni poslanik Zoran Krasić; preostalo vreme poslaičke grupe SRS je 17 minuta.

Uvaženi narodni poslanici, gospodine ministre, samo bih, pre nego što pređem na ove tačke dnevnog reda, da se osvrnem na rad Skupštine Srbije u redovnom zasedanju i tačkama dnevnog reda koje su do sada bile.
Sve što je Vlada predložila išlo je po hitnom postupku. Nažalost, sve su to bile izmene i dopune zakona sa nekoliko članova. A vi, koji sada sačinjavate tzv. demokratski blok, ste govorili u predizbornoj kampanji da imate 40 pripremljnih sistemskih zakona - i samo da dođete na vlast i odmah ćete sve zakone staviti u proceduru i onda će Srbija postati država gde će biti vladavina zakona!
Nažalost, u Srbiji nije bilo toga, ni pod vlašću DOS-a, a ni pod vašom vlašću nije vladao Ustav i zakoni. U vašem jučerašnjem uvodnom izlaganju rekli ste da ste nezadovoljni stanjem u pravosuđu. Bila je ovde polemika sa sastanka predsednika okružnih sudova - da li su oni nezadovoljni i koliki je broj bio na tom sastanku.
Ispalo je da jesu, da nisu, da je mali broj bio. Izgleda da su bili nezadovoljni predsednici okružnih sudova, oni koji su protivustavno postavljeni na ta mesta od strane prethodne vlasti.
Da li to protivustavno postavljanje nosilaca pravosudnih funkcija ispravljate sa ovim izmenama i dopunama Zakona? Ne, naprotiv, protivustavnost u vašim izmenama i dopunama Zakona se nastavlja, pa stoga taj Visoki savet pravosuđa i nadzorni odbor, koji sada predviđate da uvedete, nemaju svoju pravnu osnovu u Ustavu Republike Srbije!
Niste postavili pitanje, a niko ni od poslanika nije postavio pitanje da li su građani Srbije zadovoljni sa stanjem u pravosuđu?! Bila je izreka da je "pravda spora, ali dostižna". Građani Srbije su izgubili svaku veru i nadu u pravdu u Srbiji, jer "izuzetno je spora", a nažalost, često i "nedostupna". To dokazuje i ovo što je činila prethodna DOS-ovska vlast, koju sada pokušavate na neki način da ispravite, a jedini razlog sa ovim izmenama Zakona jeste da stvorite uslove ili osnov, pored ostalih, da bi mogla da se izradi studija izvodljivosti, rogobatni naziv koji se provlači u javnosti Srbije već dve godine.
Mnogo je toga rečeno od poslanika SRS o stanju u pravosuđu, o konkretnim odredbama ovih izmena i dopuna Zakona, a ja bih sada gospodine ministre, ako hoćete da me saslušate, da vam postavim konkretno pitanje:
Kako ćete ispraviti nepravdu prema 172 javna tužioca u Srbiji, koji su uklonjeni sa svojih tužilačkih funkcija? Da li postoji rešenje da se tu zadovolji pravda i da prestanak njihove tužilačke funkcije završi sa obaveštenjem Visokog saveta pravosuđa? Ti ljudi, bez ikakve ocene, bez ikakvih kriterijuma, sklonjeni su sa svojih tužilačkih funkcija, a da im niko nije ni reč rekao, niti obrazložio zbog čega je to učinjeno!!
Nažalost, dolazim iz Kraljeva, na mesto uklonjenih zamenika opštinskih javnih tužilaca postavljeni su supruga poslanika iz Demokratske stranke, sa dve godine radnog iskustva, a na drugo mesto postavljena je supruga predsednika opštinskog odbora Demokratske stranke Srbije, isto sa dve godine radnog iskustva. Uklonjeni su zamenici tužioca, koji imaju po 18 godina staža i koji nisu dobili nikakvu šansu da odbrane svoje pravo na rad, na obavljanje tužilačke funkcije, iako su savesno radili kao zamenici opštinskog javnog tužioca i dobili pozitivno mišljenje kod navodnog konkurisanja i farse koja je sprovedena od opštinskog javnog tužioca.
Da bi farsa ili bezakonje bilo još veće Ustavni sud Srbije se oglašava nenadležnim po ustavnoj žalbi tih ljudi kojima je prestala tužilačka funkcija na tako brutalan protivustavan način!
Potpisuje zamenik predsednika Ustavnog suda, dr Bosa Nenadić i između ostalog,kaže: da je po "ustavnoj žalbi" zaključak da se ne može razmatrati pred Ustavnim sudom, jer u konkretnom slučaju odluka o prestanku dužnosti zamenika i javnog tužioca nije ni doneta. Znači, zamenici javnog tužioca nisu ni dobili konkretno nikakvu odluku o njihovom razrešenju, osim ovog obaveštenja. U kakvoj se sada pravnoj situaciji nalaze ti ljudi? Ostali su bez posla, bez ikakve mogućnosti da se obrate organima pravosuđa u Srbiji! To je žalosna stvarnost, a radi se o 172 vršioca tužilačke funkcije.
Imajući u vidu sve ovo, SRS nema razloga da se upušta u pojedinosti oko predloženih izmena i dopuna Zakona. Zbog toga nisu ni uloženi amandmani na ove odredbe predloženih izmena i dopuna. Prema tome, jasno je i žalosno kada danas prisustvuju ovoj sednici Skupštine Srbije studenti Pravnog fakulteta, šta će naučiti ili koja će im saznanja sa dašanje rasprave biti.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić i to je ujedno poslednji prijavljeni govornik.

Ako Srpska radikalna stranka 2001. godine nije podržala Predlog zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona  o Visokom savetu pravosuđa, Zakona o uređenju sudova, onda nema razloga ni danas da amandmanima popravlja nešto što je loše. To loše u međuvremenu postalo je još gore. Gore je postalo izmenama 2002. i 2003. godine!
Ja se sada ne bih vraćao na kritike bivše vlasti koja je uzurpirala tu vlast, očistila pravosuđe i sprovela lustraciju u režiji Vladana Batića, ali moram javnost da upozorim da je 2001. godine, kada je donet Zakon o sudijama, pre svega bio rezultat kompromisa stranke koja je predložila Zakon i stranke kojoj je stalo da prođe Zakon o radu, tako da po pitanju neke struke, neke profesije i dobrih rešenja ne možemo da pričamo i samo gubimo vreme.
Mi smo 2001. godine upozorili većinu da je ušla u nepromišljenu avanturu zvanu neustavno sređivanje pravosuđa u Srbiji, a da je to neustavno najbolje može da se primeti ukoliko svako od poslanika uzme i pročita odredbe od člana 95. do člana 106. Ustava Republike Srbije. To su odredbe kojima se garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i samostalnost posebnog državnog organa koji se zove javni tužilac. Onaj koji je radio izmene ovog zakona morao je da vodi računa da u Ustavu nigde ne stoji "dužnost", nego "funkcija" i malo je čudno da se u obrazloženju priča kako je navodno neko pogrešio kada je nešto radio na ovom zakonu. Priča se o sudijskoj funkciji i u ovim članovima samo na jednom mestu se navodi reč dužnost.
Dakle, pošto se svi zaklinju u ustavnost i zakonitost i međunarodne standarde koji važe u ovoj oblasti, evo malo da se podsetimo zahvaljujući kojim standardima je DOS-ovska vlast lustrirala sud i dodatno unakazila da ne može da radi:
Ne može da radi naš sud i verujte od juče ni tužilaštva, niti sudovi mogu da rade, jer su se tri godine sudovi, tužilaštva i Narodna skupština bavili samo pitanjem izbora i razrešenja. Nikada se nije govorilo o odnosu između sudije i advokata! Nikada se nije govorilo o odnosu između tužioca i MUP-a! Između suda i nekih drugih neformalnih centara moći koji omogućavaju penzionerima da sude!
Nažalost, ovaj zakon to ne reguliše. A, to je bolno pitanje. Kadrovska politika u sudu je važna, ali ne i najvažnija u ovom stadijumu. E, pa ovako, znači ako pođemo od opšte Deklaracije o pravima čoveka, tu se garantuje da je nadležni sud nezavisan, nepristrasan, ustanovljen na osnovu zakona. Ako pođemo od Pakta o građanskim i političkim pravima onda se svakom pojedincu garantuje da mu bude suđeno u razumnom roku. Razumni rok nije parnica za smetanje poseda koja traje pet godina! Verovatno bi sve to moralo da se završi, ako ne privremenom merom, ono rešenjem verovatno u roku mesec do dva meseca.
Kod nas to traje po pet-šest, pa i 15 godina, nije to bitno!
Važno je da Ujedinjene nacije smatraju da se sudije, u krajnjoj liniji, izjašnjavaju o životu, slobodama, pravima i dužnostima i dobrima građana. Ako sudije i sudove tretiramo samo po pitanju izbora i razrešenja, onda smo zaboravili na ovu važnu stvar koju sud treba da sprovodi.
Potrebno je uvek da se ispita uloga sudija u sudskom sistemu, vodeći računa o značaju njihovog izbora, obrazovanja i ponašanja. Kada pričamo o ponašanju, razmislite malo o onom čuvenom "Društvu sudija" i onim sudijama koje je bivša skupštinska većina, Odlukom o stavljanju van snage Odluke, ili poništajem nekih odluka, vratila na pravosudne funkcije. Tu je i Leposava Karamarković, i koordinator sudija u Vrhovnom sudu Zoran Ivošević.
Zoran Ivošević, zadužen za predmete Vojislava Šešelja. To je jedini čovek na kugli zemaljskoj kome se ne priznaju ljudska prava!!! Jeste! Ne priznaju mu se ljudska prava ni ovde, u pravosudnom sistemu, a ni u onom sa kojim ste odlučili da sarađujete, u Hagu. Jedini čovek koji ne može da ima kontakt sa porodicom, sa braniocima, sa pomoćnicima, uskraćen u svim pravima!! Zahvaljujem se samo onim profesorima Pravnog fakulteta koji su smogli hrabrosti da potpišu peticiju i da ukažu na ovaj problem.
Da vam ne čitam dalje te standarde koji su sadržani u načelima kojima se garantuje nezavisnost sudstva. Ta načela nisu zastupljena u ovim našim zakonima.
Na kraju, ako Veće za pitanja sudske uprave nije ustavna kategorija, onda su vam svi ovi zakoni neustavni, i ne znam kako je Ustavni sud pronašao da je Veliko personalno veće ili Visoki savet pravosuđa nešto što poznaje Ustav. Ako ste hteli da izmeštate pitanja sudija ili tužioca izvan Narodne skupštine, onda, verujte, prvo je morao da se promeni Ustav. Dok je ovog Ustava, nema boljeg zakona od onog koji je donet 1991. godine.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić; preostalo vreme poslaničke grupe je 4,5 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je, kada je donošen set pravosudnih zakona i kada smo prihvatali institut Visokog saveta pravosuđa, imala niz kritika na račun tadašnjeg režima, zato što su prihvatili ideju DSS-a!

Danas nam i dalje nije jasno, kako i na koji način mislite da to može da funkcioniše, kako da izađe iz blokade, ali se i plašimo da ova vrsta kozmetičkih promena neće doneti nikakvu značajnu promenu u odnosu na ono što smo imali do danas. I u tužilaštvu, tužilaštvima, u sudovima, dakle, i dalje funkcioniše i jedini je kriterijum, jedino merilo jeste merila politička podobnost. Jedino merilo jeste merilo političke pripadnosti, te smo imali partijska tužilaštva i partijske sudove.

Imali ste tužioce koji su podizali optužnice i zahtevali sprovođenje istrage protiv onih političara, koji su, naravno, bili protivnici režima Borisa Tadića i ostalih, samo zato što su davali bonove zaposlenim radnicima i to sa računa za reprezentaciju, a nisu gonili one koji su otkupili najveće bogatstvo ili koji su se nakupili para toliko da mogu da kupe pola države, a pripadaju njihovom režimu!!

Plašim se da danas imamo sličnu vrstu selekcije, odnosno "daj da odu oni, a da dođu neki naši" - a da se suštinski ništa promeniti neće.

Slušao sam ministra Stojkovića sa pametnom argumentacijom, vrlo dobrom argumentacijom - zašto da ukine one vaše idiotluke od izmišljenih sudova, nekih novih, tek toliko da bi se napravile razlike u platama, i da bi neki vaši politički funkcioneri dobijali značajnija mesta, zbog nečeg specijalnog i ne znam čega, što nigde inače u našem pravnom sistemu nije postojalo, ne postoji ni u Ustavu Republike Srbije.

Ali, kako je to izgovorio gospodin Stojković, rekao bih sa "gvozdenom" argumentacijom, tog trenutka, odnosno nekoliko dana posle toga, valjda uplašivši se žestoke hajke i harange, koja je zbog toga krenula u pojedinim medijima, njihovi predstavnici o tome ne znaju ama baš ništa.

Nikada nisu pročitali Ustav, nikada nisu videli nijedan pravni akt, ne znaju šta je pravni akt, a kamoli nešto drugo, ali su se našli pametni, zato što im to politički odgovara, da to napadnu.

Odmah posle toga, gospodin Stojković je od toga odustao! Samo bih molio da ova država i ova vlada pokušaju, u najmanjoj meri, da obezbede nezavisnost sudova, to je ustavna kategorija, a što do sada nije radila; da pokuša da obezbedi samostalnost tužilaštava, pošto ona ne mogu da budu nezavisna po Ustavu već samostalna, što do sada, takođe, nije bio slučaj, jer imamo kriminalno nasleđe prethodnog režima.

Ovi zakoni po tom pitanju ništa ne čine i ništa ne poboljšavaju situaciju!!

Sada hoću još jednu stvar da vam kažem, u ovih minut i po što mi je preostao. Srpska radikalna stranka vas upozorava, sve iz vlasti, i sve one koji potpomažu, na ovaj ili onaj način, tu vlast, a to su ovi koji jesu vlast, jesu opozicija, kako kad im odgovara, zašto im odgovara, a podržani od različitih nevladinih organizacija, mislim na ove Borisa Tadića, a pre svega na Vladu Vojislava Koštunice, da prekinu sa "orkestriranom i organizovanom hajkom i harangom" protiv SRS i našeg predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića!!

Reći ću vam i zašto. U poslednjih sedam dana, u novinama je objavljeno 153 teksta protiv našeg predsedničkog kandidata i protiv SRS, sa najgrubljim i najluđim izmišljotinama. Iako Tomislav Nikolić dobija 70 i 80% glasova od Srba na Kosovu i Metohiji, vaši lažni analitičari, izmišljeni stručnjaci, od Ljiljane Smajlović, do ne znam koga, govore svakodnevno, kako bi se tobož Šiptari radovali pobedi Tomislava Nikolića; kako neće da prizna Evropska unija; kako neće da prihvati Amerika; kako će da bude izolacija!

Ništa od toga neće biti, i sve što lažete džabe vam je, pobediće vas Tomislav Nikolić! Ali vas upozoravam zbog sledećeg... (Aplauz.)

Vreme poslaniče Vučiću, isteklo je, završite molim vas.

Moje vreme gospodine Markoviću nije isteklo, tek dolazi, vaše je isteklo, ali sada ću da završim!

Vreme.

Sada ću da završim gospodine Markoviću, pošto imam ozbiljnu poruku za vas gospodine Markoviću!