Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, podržavam amandman gospodina Milana Markovića. Smatram da je on ispravan, jer je ponuđeno rešenje, onako kako je predložila Vlada Srbije, protivustavno. Ne smatram da se radi o omaški. Vlada je pokušala da na još jedan način izvrši pritisak na nosioce javnotužilačke funkcije.  
Stalna pretnja, koja visi nad glavom kao mač, da neko može da izgubi prava po osnovu rada - pravo na penziju, samo zbog toga što je disciplinski kažnjen u tužilaštvu, predstavlja osnovu za uticaj i ostvarenje političkog uticaja na nosioca javnotužilačke funkcije.
Zato smatram da ovakvom rešenju apsolutno nema mesta u zakonu i smatram da tužioci moraju svoju funkciju da vrše u skladu sa zakonom. Ukoliko učine neko krivično delo oni će za to biti kažnjeni, izdržaće kaznu, ali nikako ne smeju da izgube prava po osnovu rada i prava na penziju.
Zato u celosti podržavam amandman Milana Markovića. Hvala vam.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, takođe se zalažem da ničije ponašanje koje je sankcionisano na osnovu diskusija i nekih drugih mera ne treba da ima za posledicu učinak na bivši rad, i da ono što pripada svakome na osnovu onih prava koja se ostvaruju iz radnog odnosa treba da bude garantovano i da ta stvar nije sporna.
Ovde ima samo jedan mali problem. Podnosioci amandmana su jednom čoveku, ne samo ukinuli prava koja su mu zasnovana zakonom, već su mu ukinuli i pravo na penziju! Dakle, da je bio portir, da je bio referent u zemljoradničkoj zadruzi, da je radio bilo koji drugi posao u ovoj zemlji, imao bi pravo na penziju. Njegovo ime je Slobodan Milošević!!

Da li o amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Znate šta, ovaj amandman koleginice Ruždić se odnosi na član 29. Član 29. predviđa da, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca koji su prvi put izabrani, odnosno imenovani na dužnost prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu iz 2003. godine, a ne budu izabrani prema odredbama ovog zakona do 1. juna 2004. godine, imaju prava po osnovu rada koja pripadaju izabranom, odnosno postavljenom licu itd.         Znači, javni tužioci vašim Predlogom zakona idu na reizbor.
Zašto smo mi predložili da se ovaj amandman briše?
Zato što ne možete slati javne tužioce na reizbor, to piše u Ustavu Republike Srbije; član 106. Ustava Republike Srbije kaže: "Funkcija javnog tužioca je stalna. Javnom tužiocu ne može prestati funkcija niti može biti protiv svoje volje razrešen dužnosti, osim u slučajevima predviđenim za sudiju, na način utvrđen zakonom". Znači, pošto vidim da me niko ne sluša, ja ću ponoviti, dakle, "Ustav Republike Srbije predviđa stalnost javnotužilačke funkcije".
Član 29. vašeg Predloga izmena i dopuna Zakona predviđa "reizbor javnih tužilaca". To je neustavno! Naš predlog je da se briše ta odredba i ja mogu da se opkladim sa svakim u ovoj sali da će Ustavni sud po ovom pitanju sto posto intervenisati. Hvala vam.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača nije tu, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Boško Ristić i zajedno Bojan Kekić, Živojin Stefanović i Hranislav Perić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

 Poštovana predsedavajuća, pre nego što počnem sa obrazlaganjem amandmana, zamolio bih vas za nešto - da mi odobrite još par minuta posle 14,00 časova, jer ja bih se javio sada povodom svih amandmana.
Znači, predlažem da raspravu o amandmanima produžite za desetak minuta kako bismo okončali sve, jer ja ću se javiti samo jednom po svim svojim predloženim amandmanima, da ne bih zadržavao poslanike, pošto se radi o koncepcijskom predlogu.
Tokom rasprave u načelu i tokom rasprave u pojedinostima povodom načina izbora sudija, ja sam rekao da sam ponudio jedno rešenje za koje smatram da se njemu niko ne može objektivno protiviti. Zato pozivam sve pravnike koji su ujedno i poslanici u Skupštini da pažljivo razmotre ovo rešenje, jer se radi o ponudi garancija za suštinsku sudijsku samostalnost. Ukoliko je sudska vlast nezavisna od druge dve vlasti, naravno, postoji neki sistem međusobne kontrole na Ustavom propisan način, smatram da se sudska vlast najbolje ostvaruje kroz sudijsku samoupravu.
Šta to znači?
Znači da same sudije biraju najviši organ koji će predlagati izbor i razrešenje sudija. Dakle, da se ostvari u potpunosti princip i da sudije biraju i razrešavaju sudije, a ne da to neko radi sa strane, ponajmanje izvršna vlast. Ali naravno, Skupština će imati određenu kontrolnu ulogu funkcionisanja pravosuđa, na taj način, što će između više kandidata vršiti izbor za sudije i predsednike sudova.
Ja sam predložio da Visoki savet pravosuđa ima 15 članova, da predsednik Vrhovnog suda Srbije, državni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe, po položaju, da budu članovi Visokog saveta pravosuđa.
Narodna skupština bira tri člana Visokog saveta pravosuđa, među priznatim stručnjacima nauke i pravne prakse, a Advokatska komora bira jednog člana iz reda uglednih advokata. Zbog čega? Smatram da Narodna skupština treba da ima svoje predstavnike u Visokom savetu pravosuđa, pre svega zbog te određene kontrolne funkcije.
Visoki savet pravosuđa po pravilu radi na zatvorenim sednicama. Na taj način, druge grane vlasti ne bi imale uvid u ono šta se dešava u najvišem pravosudnom organu i zato je predviđeno da predsednik Vrhovnog suda, državni tužilac i ministar pravde budu po funkciji članovi Visokog saveta pravosuđa, kako bi izvršna vlast bila blagovremeno upoznata sa stanjem u pravosuđu, sa stanjem kretanja kadrova u pravosuđu, ali isto tako imali bi i određeni, ali ne presudan uticaj na donošenje odluka.
Smatram da ponuđeno rešenje u kome se Visoki savet pravosuđa sastoji od članova različite vrste, kako se to kaže u Predlogu izmene Zakona, a smatram da ne postoje članovi sudije i tužioci, da su to različite vrste, mislim da nije uputno stvarati Visoki savet pravosuđa kao najviši organ sudske vlasti, sastavljen tako da se odredi različit sastav za pojedina pitanja.
U mom predlogu bi Visokim savetom pravosuđa predsedavao predsednik Vrhovnog suda, odnosno državni tužilac, u skladu sa tim šta je tema o kojoj se na Visokom savetu pravosuđa odlučuje.
Ukoliko je tema izbor tužilaca ili razrešenje tužilaca, predsedavao bi državni tužilac. Ukoliko je tema izbor ili razrešenje sudija, predsedavao bi predsednik Vrhovnog suda. Naravno, ovi članovi koji su po položaju članovi Visokog saveta pravosuđa, izgubili bi funkciju onog momenta kada bi prestali da obavljaju funkciju na koju su birani.
Ostali predlozi su sistemska rešenja i oni se logično uklapaju u prvom predloženom rešenju. Član Visokog saveta pravosuđa koji neuredno, nesavesno ili pristrasno vrši dužnost, razrešava se dužnosti u Visokom savetu pravosuđa.
Naravno, podržavam Predlog da članovi Visokog saveta pravosuđa ne mogu napredovati kroz pravosuđe za vreme dok obavljaju funkciju u Visokom savetu pravosuđa. Predlog je, takođe, sada sam obrazložio sve amandmane na Zakon o Visokom savetu pravosuđa, da se članovi Visokog saveta pravosuđa biraju u skladu sa ovim zakonom koji se donosi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Inače, Vlada je predložila 30 dana, što smatram da nije objektivno moguće.
Dakle, da podvučem, predlažem da sve sudije i svi tužioci biraju svoje članove Visokog saveta pravosuđa neposredno i tajnim izborom, a da se to obavi nakon kandidacione procedure koju bi utvrdio Vrhovni sud. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Živojin Stefanović i Hranislav Perić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.

Odustali su. Hvala.

Narodni poslanik Boško Ristić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 2. doda novi član 2a.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Živojin Stefanović i Hranislav Perić.

Čujem da je povučen amandman, pa ga preskačemo.

Narodni poslanik Boško Ristić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 3. dodaju novi članovi 3a, 3b i 3v.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DSS.

Podsećam da ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Saglasno članu 156. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li izvestilac predlagača želi reč? (Ne.)

Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini.

S obzirom na to da je Narodna skupština obavila raspravu o svim tačkama dnevnog reda Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2004. godini, određujem 21. april 2004. godine kao Dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda, i to sa početkom u 15,15 časova.

(Posle pauze –15,15)

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 94. stav 2. Poslovnika, zakazujem glasanje za 22. april 2004. godine u 10,00 časova.