Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Poštovani poslanici, podržavam član 7. tj. da se povremeno kontroliše radna, moralna i stručna sposobnost sudija.
Ispričaću samo jedan tragičan slučaj, koji se dogodio 13. maja 2000. godine, kada je na Novosadskom sajmu ubijen predsednik Vlade Vojvodine Boško Perošević. Tog tragičnog trenutka nas dvojica smo obilazili Sajam. Kada smo završili obilazak on se na izlazu zadnje hale zaustavio na trenutak, da telefonira, a ja sam napravio dva-tri koraka i odjekinuo je pucanj. Okrenuo sam se i video da je Boško Perošević pao!! Ubica nije protrčao na izlaz pored mene, nego se vratio i protrčao kroz čitavu halu, prošao pored čitavog obezbeđenja, koje je bilo tada oko Tomića, ali jedan mladi milicioner ga je stigao, oborio i uhvatio!
Na prvom saslušanju ubica je doslovno izjavio, uz prisustvo istražnog sudije i svedoka: "Ja sam mogao da ubijem koga sam hteo. Odabrao sam Boška Peroševića, jer je najmlađi, najperspektivniji i najveći protivnik naše politike, i zato sam ga ubio". Kod njega su našli: crtež na kome je nacrtao mesto gde će izvršiti ubistvo, put kuda će da beži, i pripremu za ubistvo, gde je metak u pištolju koji je imao dužu cev, samo jedan metak je, bio narezan, napravio krst i od tog metka napravio dum-dum metak - pucajući Bošku Peroševiću u potiljak on ga je u stvari, što bi medicinari rekli, "dekaptirao" i trenutno ubio.
Prema tome, on je hladnokrvno izvršio ubistvo koje je planirao i rekao zašto ga je ubio. Suđenje je izvršeno...

Molim vas da se vratite na amandman. Izvinjavam se.

Zato podržavam amandman, da se moralni kvaliteti sudija provere.
Sudija, koja je sudila u vreme lustracije koju je sprovodio Vladan Batić, kada su sudije proganjane, kada je 90% predsednika sudova smenjeno i oterano, praktično čovek iz koga je uvek izbijala neka mržnja, čovek koji verovatno u sebi ima zle krvi, jer samo zli ljudi mogu da proganjaju i smenjuju kako je on to radio, a da dovode poslušnike, suđenje je završila na sledeći način: "Sudija je osudila ubicu na trajno lečenje"!!
Sve vreme postupka, nijednog momenta, ja, kao ključni svedok, koji sam stajao pored Boška Peroševića, nisam pozvan. Ona ga je osudila na "trajno lečenje".
Na pitanje novinara - kako može da se sudi ubici a da niko od svedoka ne bude pozvan, lakonski je odgovorila - ne mogu političari da budu svedoci?!
Prema tome, moje pitanje je, zbog pravde i istine, žao mi je što ministra nema ovde, kako može postupak da se obnovi i kako može taj sudija uopšte da sudi, koji je sudio ne držeći se ni sudijske etike, ni morala, ni struke, već je sudio samo da bi se dodvorio tadašnjem ministru, koji je lustrirao sudije!!
Prema tome, ovo je jedan od tragičnih slučajeva, gde se sudi kada su sudije pod lustracijom. Nadam se da će ovim zakonima sudije stvarno biti nezavisne i suditi po zakonu i po sudijskoj etici, a ja ću insistirati na tome da se taj postupak obnovi i da se donese presuda u skladu sa zakonom.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, poslanik Ristić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, predložio sam izmenu u članu 8. st. 2, 3. i 4. koji bi trebalo da glasi: "Sudiju bira Narodna skupština na obrazloženi predlog Visokog saveta pravosuđa, koji sadrži veći broj kandidata od broja sudija koji se biraju.
Ako se na objavljeni oglas za određeno sudijsko mesto prijavilo više od pet kandidata, Visoki savet pravosuđa predlaže najmanje tri kandidata za izbor sudije na određeno sudijsko mesto. U slučaju da se prijavi manji broj kandidata, Visoki savet pravosuđa predlaže najmanje dva kandidata na određeno sudijsko mesto, osim u slučaju kada se prijavi samo jedan kandidat.
Ako nijedan od predloženih kandidata ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa novim kandidatima."
Šta je suština ovog amandmana?
Prema Ustavu i zakonu Narodna skupština bira i razrešava sudije i po ovom zakonu predsednike sudova. Da bi Skupština zaista birala sudije i predsednike sudova, da bi to bio izbor, onda mora da postoje najmanje dva kandidata da bi smo se opredelili za jednog od najmanje dva kandidata.
Dosadašnja praksa je pokazala da je Visoki savet pravosuđa za svako sudijsko mesto dostavljao samo jedan predlog, koji inače nije bio ni obrazložen.
To znači da je Odbor za pravosuđe i upravu dobio predlog Visokog saveta pravosuđa bez obrazloženja zbog čega je upravo taj kandidat izabran, mislim na sve one koji su prijavljeni, odnosno između svih prijavljenih kandidata, po čemu je on to bolji, kvalitetniji i zbog čega zavređuje naše poverenje, da mu poverimo ovako značajnu funkciju, da u ime naroda donosi presude i odlučuje o tome.
Dakle, na ovaj način bi se poboljšao kvalitet prijema i izbora na sudijska mesta, jer bi Skupština imala obrazloženi predlog koji je poverljiv. Ukoliko se ne složimo, ukoliko se Skupština ne složi sa takvim izborom, u tom slučaju može da vrati Visokom savetu pravosuđa na drugačiju odluku.
Smatram da Skupština ima pravo da vrši uvid u kandidature, u biografije, u obrazloženje zašto je i na koji način i kojom metodologijom došlo do izbora, kako bi se opredeljivala.
Isto tako, smatram da je ponuđeno rešenje u ovom zakonu, da se na osnovu zakona menjaju predsednici sudova, upravo kontradiktorno sa ovim zakonskim predlogom, da Skupština bira i razrešava sudije i predsednike sudova na isti način. Ako se Vlada zalaže da Skupština bira i razrešava sudije poimenično na predlog Visokog saveta pravosuđa, nije jasno zašto istovremeno predlaže da se neodređeni broj sudija, predsednika sudova razreši samo iz razloga što je biran pred istom ovom Skupštinom u određenom periodu.
Postavlja se pitanje - kako bi te razrešene sudije, odnosno predsednici sudova ostvarili svoja radna prava. Ne može se na osnovu zakona direktno primeniti i ostvariti pravo i donositi odluke, jer to mora da bude na osnovu organa pravosuđa kako je to zakonom utvrđeno. Hvala vam.

Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na treba niko da se boji revnosnog suda srpskog Parlamenta. Svaki put kada neko bude na dnevnom redu ovog parlamenta da bude biran ili da bude razrešavan, treba da mu je čast i ne treba da se boji nijedan predsednik suda i nijedan sudija, ako po Zakonu koji sada ovde razmatramo, mislim na izmene i dopune Zakona, koji ovde dođe pred ovaj parlament da o njemu razgovaramo, ne treba da ima muku, već treba da bude počastvovan.
Zalažem se i prošli put sam rekao da političke stranke imaju konzistentan odnos prema određenom pitanju, a ne da ga menjaju u zavisnosti od toga da li su vlast ili opozicija.
Imali smo prilike da prisustvujemo, mislim na protekle dve ili tri godine, u nekoliko slučajeva, jednom krajnje nekritičkom izboru na nekoliko mesta i u sudovima i u tužilaštvima. Dok su tužioci birani u Parlamentu, podsećam kratko, pokušao sam da osporim izbor okružnog tužioca, zbog toga što sam pred ovim parlamentom dokazao da on nema poslovnu sposobnost i da nije dovoljan kriterijum to što je sekretar ili bivši sekretar DS-a u Čačku, i da sam u vremenu dok je DOS bio jedinstvena koalicija uspeo da ubedim 94 poslanika da ne treba da bude izabran, nažalost, sa 11 glasova razlike!
Zalažem se da sve što se bira i sve što je za državu važno, ako je moguće, da dođe u ovaj parlament i pred sud narodnih poslanika, zato što to jeste sud javnosti i ukoliko se izborimo da toga ovde bude više, imaćemo manje muke u državi.
Dakle, razumem amandman koji je podnet i razumem njegovo obrazloženje, ali sam prosto bio dužan da ovo kažem. Iza svakoga od nas stoji po 15.000 birača, iza svakoga od nas stoji po 30.000 građana Republike Srbije i svako od nas mora da ima snagu da iznese tu odgovornost u ovom parlamentu, za ovom govornicom i u javnim nastupanjima na bilo kom mestu.
Pozivam i vas gospodine ministre i sve druge, kada je god to moguće i kada nešto nije jasno i kada god je moguće da se proveri, onda neka se proveri, i to, pred narodnim poslanicima i u Narodnoj skupštini ili kroz anketne odbore, zato što od toga niko neće imati štetu, a građani će imati koristi. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.

Ja bih podržala ovaj amandman, iz prostog razloga, što mislim da, ako postoji veći broj kandidata da je rešenje prosto demokratičnije, a s obzirom na do da Narodna skupština bira, onda biranje podrazumeva biranje između većeg broja kandidata. Inače bi bilo da Narodna skupština "potvrđuje" ili "odbija". I zato mislim da je ovakvo rešenje prihvatljivije, iz prostog razloga što bismo imali priliku da raspravljamo o kandidatima, da dajemo svoja mišljenja i da stvarno izaberemo boljeg kandidata za koga je većina među nama.