DEVETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.04.2004.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li još neko želi reč?
(Boško Ristić, sa mesta: Replika. Pomenuta je stranka.)
Nije pomenuta Demokratska stranka.
Prvo, da damo reč ministru da svoje objašnjenje, da.
(Boško Ristić, sa mesta: Pogrešno tumačenje.)
Pogrešno tumačenje, narodni poslanik Boško Ristić, izvolite, imate pravo na repliku.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Kada je reč o politizaciji pravosuđa, nisam pomisao revanšizam. Trudili smo se da u prethodnom periodu na najbolji mogući način proverimo po objekivnim kriterijumima koji su to predlozi najbolji da određeni kandidat dođe na određenu funkciju. To se tako i radilo. Ova skupština je poštovala predloge koji su dolazili iz Visokog saveta pravosuđa. Ovakvim Predlogom zakona, kakav je dala Vlada Srbije, nije omogućeno predsednicima sudova, koji se razrešavaju, da o njihovom radu raspravlja Skupština.
Svaki sudija, svaki predsednik suda ima pravo da o njegovom radu raspravlja Skupština i ukoliko postoje zakonski razlozi da bude razrešen. Ovde se zakonski razlozi naknadno stvaraju bez mogućnosti da predsednici sudova kažu koju reč o svom radu, o svom poštenju, o svom odnosu prema pravosuđu, o reformama kako ih vide, nego se ovde upravo želi suprotno: da se predsednici sudova koji su dali ogroman doprinos reformi pravosuđa, sada ućutkaju i da nemaju priliku da pred licem javnosti kažu šta imaju u vezi sa viđenjem i ponašanjem izvršne vlasti.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima ministar pravde u Vladi Srbije, gospodin Zoran Stojković.

Zoran Stojković

Ja se javljam iz jednog jednostavnog razloga. Mislim da je ovde rečena jedna strašno ružna reč o Vrhovnom sudu Srbije. Ja kao ministar pravde, u čijem resoru su i sudovi i tužilaštva, moram da intervenišem. Napasti onako ružno Vrhovni sud Srbije, izjavom da su tamo ostali stari kadrovi iz ranijeg perioda, govori nešto što lično ne mogu da kvalifikujem drugačije nego o samom čoveku koji je to izrekao.
U Vrhovnom sudu se nalaze sudije koje sve imaju, sem ovih koji su izabrani ovako kako su neki izabrani, preko 20 godina staža. Pitam u kom periodu su počeli da sude? Dobar broj je počeo još u Titovom periodu, sem ako neko ne smatra da je sudija mogao da stekne staž tako što će otvoriti privatan sud na Kalenić pijaci i tamo suditi.
Mislim da je ovo ružno zbog suda koji predstavlja kapu pravosuđa, nešto što treba da bude najveći kvalitet ove zemlje. Čovek može da raspravlja pojedinačno o svakom sudiji, ali paušalno zalepiti etiketu jednom sudu, to je nedopustivo!
Ja ću uostalom, da bi vam bilo jasno da se radi o grupnim interesima nekoliko ljudi, pročitati, evo sada mi je doneto u salu - sednica Upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, održana 21.4.2004. godine. Jednoglasno su doneli sledeći zaključak - povodom seta zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravosuđu, koje je Vlada Republike Srbije stavila na usvajanje Narodnoj skupštini Srbije, sudije Upravnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije su na sednici održanoj 21.4.2004. godine jednoglasno zaključile da bi sazivanje Opšte sednice Vrhovnog suda Srbije, na kojoj bi se razmatrali nacrti ovih zakona, u ovom momentu bilo necelishodno, jer bi to moglo dovesti do odlaganja skupštinske rasprave koja je u toku, a ove propise je neophodno doneti po hitnom postupku da bi se sudstvu i tužilaštvu garantovala nezavisnost, što je jedan od zahteva međunarodne zajednice, a nezavisnost je na njihovu štetu bila narušena u sistemu podele vlasti ranijim izmenama Zakona iz jula meseca 2002. godine i marta meseca 2003. godine, koje su podlegle ozbiljnoj kritici stručne i naučne javnosti i preispitivanju od strane Ustavnog suda Srbije.
Ovo je stav sudija. Što se tiče priče da treba ocenjivati nečiji rad, ja sam još u uvodnom izlaganju jasno rekao da je Baltazar Bogeišić uveo jedno osnovno načelo u naš pravosudni sistem i mislim da to načelo treba da poštujemo - što se grbo rodi vreme ne ispravi. Oni koji su nezakonito došli ne mogu da se pozivaju na neke zakonite postupke.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
(Narodni poslanik Boško Ristić traži repliku.)
Po kom osnovu replika? Nemate pravo na repliku. Nije vas spomenuo. Niste samo vi pominjali ocene sudija nego su svi pominjali ocene sudija. Gospodine Ristiću, nemate pravo na repliku, žao mi je.
Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radojle Bukvić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radojle Bukvić.
...
Srpski pokret obnove

Radojle Bukvić

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, amandman na član 16. sam podneo iz praktičnih razloga. Član 16. treba da se briše zbog toga što je na jednoj od prvih sednica Skupštine u ovom sazivu stavljen van snage, odnosno odložena primena Zakona o apelacionim sudovima do 1.1.2007. godine. Samim tim suspenduju se sve odredbe vezane za Zakon o apelacionim sudovima, pa onda ostaju nadležnosti okružnih i Vrhovnog suda Srbije po principu subordinacije, odnosno podređenosti višeg suda u odnosu na niži sud. Ukoliko ovaj član 16. ostane u Zakonu on bi samo nosio konfuziju što se tiče nadležnosti i iz tih razloga sam predložio da se ovaj član Zakona briše.

Emilija Krstić

| Predsedava
Da li o ovom amandmanu još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo, ja podržavam amandman kolege poslanika, a želim da kažem u odnosu na stav minsitra u pogledu sednice Upravnog veća Vrhovnog suda Srbije da u tom veću sede ljudi koji su prekrajali izbornu volju građana 1996. i 1997. godine, da je predsednik Upravnog sudskog veća takođe...

Emilija Krstić

| Predsedava
Gospodine Ristiću, javili ste se o amandmanu. Samo da vas podsetim.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Demokratska stranka – Boris Tadić
Objasniću koja su ovlašćenja predsednika suda i predsednika sudskih veća, ali moram da dam uvod. Dakle, radi se o ljudima koji su učestvovali u prekrajanju izborne volje građana. Ovaj zakon nije stvorio način da se oceni rad upravo tih sudija koje su učestvovale u prekrajanju izborne volje, falsifikovali rezultate glasanja. Naprotiv, iz njega se predlaže brisanje člana koji predviđa posebne uslove za razrešenje upravo tih sudija koji su učestvovali u politički montiranim procesima i u prekrajanju izborne volje građana.
Veliko personalno veće koje je sastavljeno iz reda sudija Vrhovnog suda i koje je više puta opstruiralo rad kada se radilo o razrešenju nekih sudija ili utvrđivanju postojanja zakonskih uslova za penzionisanje, već je kolektivno podnosilo ostavku i na taj način blokiralo reforme u pravosuđu i blokiralo rad pravosudnih organa.
Zato bih voleo da minsitar pravde i aktuelni premijer zauzmu određen stav u odnosu na to da li je bilo izborne krađe, da li je lex specialis sada poništen time što je odbijen predlog da se razreše sudije koje su učestvovale u izbornoj krađi, a gde su izvestioci po predmetu bile one sudije koje su odlučivale u drugom stepenu.
Sudije koje su prekrajale izbornu volju građana su predložene za razrešenje zbog nestručnosti i zbog nesavesnog rada, jer su u svojim predmetima konstatovale da su pribavile spise izborne komisije i da su izvršivši uvid konstatovali da zapisnici o većanju i glasanju nisu prepravljeni, iako su slagali to. Predmet nisu razduživali i uvid u njega nisu imali.
Zato molim ministra da kaže kojim to mehanizmima želi da ostvari selekciju u pravosuđu po osnovu stručnosti i savesnosti i da li se slaže sa tim da sudije koje su na ovakav način prekrajale izbornu volju građana treba da ostanu i dalje u sudu. Vidim da te sudije koje sada daju saopštenje za javnost, upravo, politizuju svoju funkciju, obraćaju se Parlamentu sa političkim zahtevima, a to je sve sa ciljem da se očuva to političko jezgro koje je ostalo iz Miloševićevog režima.