Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 162 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milutin Pešić, Radojle Bukvić, Sanja Čeković, Milan Nikolić, Čedomir Petković, Vladimir Jovanović, Petar Cvetković, Vladimir Zaharijev, Esad Džudžević; zakasniće Snežana Pantić. Narodni poslanici Živodarka Dacin i Leila Ruždić-Trifunović su najavile odsustvo za popodne.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZAKONA O NACIONALNOJ KORPORACIJI ZA OSIGURANjE STAMBENIH KREDITA; OSIGURANjU; DOPUNI ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE; DOPUNI ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA I IZMENAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA (nastavak zajedničkog načelnog pretresa 1, 2, 3, 4. i 5. tačke dnevnog reda)

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Nije tu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neozbiljnost kod predlaganja ovog seta zakona se pokazala i danas. Iako su poslanici poslaničke grupe G17 plus, a čiji je ministar eksponent Vlade Republike Srbije koja je predložila ove zakone, danas koliko-toliko došli pre zakazanog vremena, činjenica je da je ova skupštinska većina više nego klimava, da ima problema u radu kod nastavka sednice, kod izglasavanja zakona.
Mi smo na sve to upozoravali prilikom konstituisanja, stvaranja te neprincipijelne skupštinske većine i to će zaista imati dalekosežne posledice po građane Srbije. Vi ćete sa nategnutom skupštinskom većinom da izglasavate zakone koji građanima ne idu u prilog, a ekonomska kriza se produkuje sve više i više iz dana u dan; stvara se jedan sistematski haos i na tržištu kapitala i sada imamo slučaj da vidimo kroz predlog ovih zakona.
Kada se radi o zakonu o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj inicijalni kapital, cela pompa oko svega toga, novinski naslovi, istupanje Mlađana Dinkića, sve neodoljivo podseća na slučaj Nacionalne štedionice. Istina je sasvim drugačija. Najpre, taj inicijalni kapital od 10 miliona evra ne samo da nije dovoljan nego je smešan, s obzirom na činjenicu da se kalkuliše nekim podatkom da nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji, jer nikada ne možete do kraja to da ustanovite, danas nema stanove.
Oni potiču iz svih socijalnih struktura, a među njima ima i onih koji imaju dvoje i više dece, intelektualaca, radnika, onih sa srednjom školom, sa zanatom i mnogih koji su nezaposleni i koji uz pomoć svojih roditelja, koji su penzioneri i imaju više nego jadne penzije, plaćaju stanarinu i izdržavaju svoju decu i pokušavaju da nađu neko uhlebljenje. Tako je u Kragujevcu u kome živim, a verovatno nije bolja situacija ni u mnogim drugim gradovima južno i severno od Beograda, a naročito znate da je taj problem nedostatka stanova u Beogradu i te kako izražen.
Ovde se špekulisalo proteklih dana jednim podatkom koji je osvanuo pre nekoliko dana u svim štampanim medijima. Ministar Dinkić kaže, a to su novine uglavnom prenele, da u Srbiji ima preko 50.000 ljudi koji su kreditno sposobni da uđu u aranžman kupovine stana na 20 godina sa kamatom koja izvesno mora da bude veća za svaku poslovnu banku koja se upusti u taj projekat od 8%, odnosno 8,5% koliko je lažno prikazana inflacija.
Kažu da je rata za kredit za prosečnu stambenu jedinicu u Beogradu za četvoročlanu porodicu 389 evra.
Moguće je da u Srbiji ima preko 50.000 onih koji mogu da plaćaju toliku ratu, ali tih 50.000 sigurno nema potrebu za kupovinom stana.
To vam pouzdano tvrdim, jer oni koji imaju potrebu da kupe stan - nemaju. Govorim o proseku, a uvek kada govorimo o pomoći građanima, o zakonima koji će da unaprede životni standard i da omoguće ljudima da bolje žive, moramo da uzmemo prosek Srbije. Ako pogledate da je ta prosečna plata 200 evra, dolazite do neverovatne situacije da nekome nudite da kupi stan na 20 godina sa kamatom od preko 9%; taj će da vas pogleda i da vam kaže - šta ti to meni pričaš, nemam dovoljno ni za osnovne životne namirnice, ne znam kako da preživim, pitanje je šta će sutra da me snađe, a kamoli da uđem, da li ću ostati bez posla ... Postao je manir i prethodne DOS-ovske vlade i režima, a sada i ove, jer inače potičete iz istog miljea, da preduzima takve korake da ostavlja uglavnom ljude bez posla.
Ta cela priča je smešna. Kao da smo u nekom vremeplovu, pa se vraćamo na onaj spot; a neko je rekao G17 plus, pa je izašao gospodin Marković na repliku; nije, bio je spot Narodne banke, ali spot u kome je glavni akter bio Mlađan Dinkić koji se pojavio kao jedan od aktera te petooktobarske revolucije posle dva-tri meseca i obećao u spotu, u kome je sve lepo i šareno, čuje se cvrkut ptica, kako ćemo da vozimo skupe automobile, deca će da se školuju u inostranstvu, praviće se kuće, ići će se na zimovanje, na letovanje.
Ne da nije bilo toga, nego se u Srbiji i za vreme njegovog mandata kao guvernera Narodne banke sprovodila, a i sada se nastavlja takva ista politika preko njega kao eksponenta ekonomsko-mafijaškog lobija, eksponenta onih koji sa svojom ekonomskom politikom žele da naprave takve eksperimente koji će uništiti privredne subjekte, a svakako produkovati još veću ekonomsku i socijalnu krizu.
Nemoguće je da u roku od osam minuta, koliko je neki interni dogovor za nas poslanike SRS-a da izlažemo po ovom setu zakona, kažem nešto o svih pet predloga. Moram da kažem nešto što je ključno, a vezano je za zakon o osiguranju. Neprihvatljivo visok cenzus mora da se prepolovi. Nemoguće je da ustanovite za osiguravajuća društva cenzus koji ne postoji nigde u Evropi, a pri tom imate najmanje premije.
Šta će se desiti? Po već starom receptu Dinkića kod uništavanja a ne sanacije nacionalnih banaka, isto tako ostaće lobisti iz nekoliko osiguravajućih kuća. Dovešće se dva-tri osiguravajuća društva iz inostranstva. Osnovna polisa za osiguranje vozila, u to budite sigurni, biće kao u Velikoj Britaniji 2000 evra.
Da ne govorim o životnom osiguranju, što nikome neće pasti na pamet, ionako su ljudi pod ovom i ovakvom vlašću, koja se gotovo nimalo ne razlikuje od prethodne, izgubili svaku volju i čekaju zaista prave i korenite promene.
Kako je moguće da ministar kaže da imamo haos na tržištu osiguranja, kada želi kroz ovakav predlog zakona da se netržišno posluje. Jer, ako imate monopol u jednoj državi, ako je u pitanju bankarski lobi, a videli smo kako to funkcioniše, sada lobi osiguravajućih kuća, kako će da posluju oni koji će ostati po volji ministra, jer je ingerencije prebacio na Narodnu banku Srbije, a čuli smo da, osim sada Srbije, Kazahstana i još dve zemlje, to nigde u svetu ne postoji; kako je moguće da onda nova osiguravajuća društva, odnosno kuće posluju.
Nemoguće je, jer takav cenzus oni ne mogu da plate. On mora, u najmanju ruku, da se prepolovi, ako želimo tržišno poslovanje i ako želimo da omogućimo građanima da, kao što je to normalno svuda u svetu, u iole razvijenim zemljama, koriste polise osiguranja i za automobile, što je svakome osnovno, ali uz sve mogućnosti i polise životnih i neživotnih osiguranja.
Ovaj zakon nije dobar i gotovo je prepisan od Božidara Đelića, nekada velikog prijatelja i takođe "eksperta", koji je funkcionisao u tandemu sa Mlađanom Dinkićem; prilikom svog odlaska, u poslednjim danima svog ministrovanja Đelić nam je dostavio jednu knjigu, svojevrsni udžbenik u kome se nalazi i gotovo isti ovakav predlog zakona o osiguranju.
Kakva je razlika? Naravno da nije nikakva, zato građani zaista očekuju korenite i radikalne promene koje neminovno moraju da se dese; takve promene da imaju drugačiju vladu, koja će da bude po volji naroda, što ova svakako nije. Da bismo do toga došli, mi moramo da idemo korak po korak. Najpre da izaberemo predsednika. Morate da znate, iako verovatno niste svesni toga, bar ne svi, da je narod već odlučio. Tomislav Nikolić za predsednika, realno.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović Lune, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS će podržati paket finansijskih zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije.
Predlog zakona o formiranju nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ima za cilj da se u našoj zemlji ožive dugoročni stambeni krediti na rok od 20 do 30 godina sa nižim kamatnim stopama, ispod 9%.
To će se postići time što će nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurati dugoročne stambene kredite dobijene od poslovnih banaka i time što će dati poseban stimulans bankama da se odluče da daju dugoročne stambene kredite sa nižim kamatnim stopama.
Napominjem da banke, kao i potražioci kredita ne moraju koristiti usluge nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ako to ne žele.
DSS podržava ovaj predlog zakona koji je predložila Vlada pod rukovodstvom dr Vojislava Koštunice, jer zna da je mladom čoveku, a i svakom čoveku posle rođenja i školovanja potreban posao i stan. Znamo svi mi ovde da bez stana nema ni formiranja porodice, a u isto vreme ako nema formiranja porodice, nema ni borbe protiv bele kuge.
Ovaj zakon pogađa sva tri cilja, jer ovim zakonom se povećava stambena izgradnja i povećavaju se investicije, pokreće se industrija, građevinska operativa i ostale potrepštine koje prate stambenu izgradnju, otvaraju se nova radna mesta.
Ovim zakonom se prvi put obećava da će investicije biti moguće širom cele Srbije, tj. da ćemo videti kranove i u Užicu i u ostalim gradovima širom Srbije, a ne samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i ostalim većim gradovima.
Ovim zakonom Vlada Republike Srbije, pod vođstvom dr Vojislava Koštunice, obećava da će učiniti sve da se pokrenu investicije u Srbiji, kako bi se otvorila nova radna mesta. Zakonom o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita baš se pogađa u centar investicija i on predstavlja motornu snagu u novim investicijama u zemlji Srbiji, uz napomenu da će se sigurno ubrzo naći novi zakoni, koji će pospešiti ovaj zakon (mislim na zakon o hipotekama i druge prateće zakone).
DSS će podržati vladin Predlog zakona o osiguranju. Zašto? Zato što se ovde povećava cenzus za osnivanje osiguravajućih zavoda, odnosno ustanova. Mi svi ovde dobro znamo kako su prolazili osiguranici, da im vrlo često nije nadoknađivana šteta.
Uzmimo za primer poljoprivrednike. Koji god poljoprivrednik je osigurao, nikada ništa nije dobio ni od jedne osiguravajuće kuće. Znamo svi da ako gradna oluja poruši jedan voćnjak čak ne daju ni za onu godinu što će biti roda, već kažu – neka daju dok se malo oporavi voćka ili biljka, ako je u pitanju kukuruz ili pšenica, izađe neka komisija i kaže – pa, dobro, biće tebi 20-30 posto roda; a svi mi ovde znamo da se voćnjaci, pogotovo u užičkom kraju, ne mogu oporaviti za godinu, dve, tri i da obično posle gradne oluje nema ploda dve do tri godine, odnosno prihoda.
Ovde se uvodi celovit nadzor nad osiguravajućim ustanovama, i to neposredno preko inspekcije, tako da ne bi moglo biti laži i prevare. Zato će sada i poljoprivrednici moći da osiguraju svoje "fabrike pod nebom".
Ovde se predviđa i uvođenje posebnog dobrovoljnog osiguranja u zdravstvu, što je jedan dodatni motiv da se sutra mogu pokrenuti i investicije u zdravstvu i otvaranje novih radnih mesta.
Kad je reč o Predlogu zakona o javnim nabavkama, razlog da DSS podrži ovaj zakon nalazi se u tome što se po prvi put dovode u povoljniji status domaći proizvođači i domaći davaoci usluga za 20 posto u odnosu na inostrane proizvođače i davaoce usluga. To znači konkretno da na tenderima imaju prednost domaći proizvođači i davaoci usluga, ako budu skuplji za 20 posto od inostranih proizvođača i davalaca usluga.
Predlogom ovog zakona ispunjavaju se i predizborna obećanja DSS i Vlade da će kroz zakonske regulative dovesti u povoljniji položaj domaće proizvođače i davaoce usluga, kako bi bili konkurentni na našem tržištu, a samim time će se štititi srpska preduzeća i radna mesta i daće se mogućnost da se stvori obrtni kapital u domaćim preduzećima da bi mogla da ulažu u nove investicije i otvaranje novih radnih mesta.
Zar, gospodo narodni poslanici, braćo i sestre, treba još nešto nabrajati, zbog čega treba ove zakone prihvatiti? Ja dobro znam da nijedan zakon nije idealan, ali ovi zakoni baš pogađaju u centar investicija i daj Bože da ubrzo vidimo pokretanje investicija i kranove širom Srbije. Zato vas pozivam da glasate za ove zakone.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Todorović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zbog kratkoće vremena za izlaganje govoriću isključivo o zakonu o osnivanju nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
Dva su ovde ključna pitanja. Mnogo toga je ovde rečeno, ali ja ću vašu pažnju usmeriti na ta dva ključna pitanja. Prvo je – ako će nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita potencijalno moći da osigura oko 160 miliona evra ukupnog iznosa kredita koji bi građani Srbije mogli na osnovu ovog zakona da povuku kod komercijalnih i poslovnih banaka, onda se postavlja pitanje kako doći do kreditnog potencijala od tih 160 miliona evra?
Jasno je da je jedna ovakva odredba zakona bila potrebna, da je poslovnim bankama trebalo neko ohrabrenje da idu u odobravanje stambenih kredita, ali se objektivno postavlja pitanje kako ćemo ta sredstva obezbediti. Dva su realna izvora. Jedan je štednja građana, i devizna i dinarska, a drugi izvor je eventualno obezbeđenje povoljnih kredita u poslovnim i komercijalnim bankama, da bi one mogle izvršiti plasman kod građana, odobriti stambene kredite koje bi poslovne banke osigurale po osnovu ovog zakona.
Imajući na umu ukupnu situaciju u Republici Srbiji, platežnu moć stanovništva, imaćemo mnogo problema u sprovođenju ovog zakona, pre svega sa stanovišta mogućnosti običnog građanina da obezbedi plaćanje rate kredita koja, i kada je minimalna, neće biti ispod 200 evra. To je objektivan problem, jer prosečna plata u Srbiji jeste ispod 200 evra. Ako se kaže da jedno domaćinstvo može biti zaduženo najviše do 60% ukupnih primanja tog domaćinstva po osnovu ovog kredita, onda ćemo doći do praktičnih problema da se ovaj posao realizuje na terenu.
Drugo ključno pitanje je – kako čitavu ovu aktivnost rasporediti u zemlji Srbiji, odnosno kako obezbediti ravnomerno regionalno pokrivanje. Mi imamo objektivne probleme, imamo nerazvijene opštine, srednje razvijene i jako mali broj razvijenih opština. Bojim se, čak i ako sve ovo bude funkcionisalo, da ćemo imati situaciju da se na ovaj način obezbeđuju krediti za stambenu izgradnju samo u velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, eventualno Niša.
Sve druge sredine imaće problem, pre svega zato što je uništen domaći bankarski sistem i što je činjenica da u malim sredinama skoro da i nemate banaka. Ako ima, to su filijale, a najčešće ekspoziture. Kako sada jednom mladom bračnom paru, čoveku bez stana, omogućiti da po osnovu ovog zakona obavi odgovarajuće procedure, kada u njegovom mestu i nema poslovne banke koja bi se tim poslom bavila? I to će biti problem.
U vezi sa tim mogao bih da postavim pitanje zašto predlagač nije išao nešto šire u ovoj priči, pa, između ostalog, predvideo mogućnost da lokalne samouprave budu osnivači lokalnih korporacija za osiguranje stambenih kredita. Onda bi, recimo, SO poput Loznice mogla da u fond za osnivanje takve korporacije izdvoji 50.000 - 100.000 evra, puta 16, to je 800.000 - 1.600.000 evra potencijala iz koga se može finansirati izgradnja stanova. Kada to rasporedite na 160 opština, obezbeđujete realno prisustvo i manjih i većih sredina u čitavoj ovoj priči oko izgradnje stanova.
Mislio sam da podnesem amandman te vrste, ali onda bih morao da promenim čitav koncept ovog zakona. Pretpostavljam da bi mi ministar odgovorio da lokalne samouprave ni sada ništa ne sprečava da učine ovo o čemu ja govorim. Ali, jedna je priča kada se to uredi zakonom, a druga je priča kada se kaže – sadašnjim postojećim propisima to nije zabranjeno.
Treće, što mislim da je važno, mi ćemo samo po osnovu hipoteka osigurati ove stambene kredite, i to u odnosu 1:1. Pitam – zašto se u čitavu ovu priču nije uključio jedan potencijal koji zovemo stara devizna štednja, koji zovemo posedovanje hartija od vrednosti po osnovu obveznica zajma ili nekih drugih vidova.
Zašto se ne daje mogućnost da oni koji će uzeti kredite povraćaj tih kredita garantuju i svojim postojećim nekretninama.
Time bismo praktično situacije u životu olakšali. Npr. da neko otplati 51% uzetog kredita, već se uselio u stan, ne daj bože umre, nema ko da nastavi otplatu tog kredita, onda je banka, po odredbama ovog zakona, ovlašćena da koristi hipoteku, da je prodaje, ili da prodaje stan, pa da se onda ona razlika od 85-100% naplaćuje od ove korporacije itd. Ali kada bi više vidova osiguranja takvog kredita bilo uključeno u čitavu ovu priču, onda bi ovo o čemu ja govorim bilo na neki način eliminisano, jer bi se koristili, kao obezbeđenje, ti drugi vidovi, kao što je stara devizna štednja, kao što je hipoteka nad nekim drugim nekretninama itd.
Neću da budem nedisciplinovan, mislim da je vreme za diskusiju poslaničke grupe SPS isteklo....
(Predsednik: Tačno sedam minuta.)
Samo da završim ovo. Da li treba ovakav zakon Srbiji? Treba, tu nema nikakve dileme. Da li je ono što je predloženo u zakonu dovoljno? Nije. Da li se ovaj zakon može popraviti? Može, bolje je išta nego ništa. Sada imamo takvu situaciju da građevinarstvo stoji, da se poslovne banke zbog prevelikih rizika ne odlučuju da plasiraju kredite u stanovništvo, pa i po osnovu stambene gradnje.
Ovo je jedan ohrabrujući korak za poslovne banke. Državna politika i politika Vlade treba da ide u tom pravcu da se obezbedi taj kreditni potencijal. Ako ćemo jedan deo obezbediti preko štednje, onda je sasvim sigurno da država mora obezbediti odgovarajuće donacije iz kojih bi, eventualno, preko poslovnih banaka plasirala odgovarajući kreditni potencijal, ili relativno povoljne kredite u iznosu od 150 do 200 miliona evra, da bi ta čitava priča mogla da počne. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Homan.

Spajanje rasprave o pet predloga zakona koji se nikako ne mogu svrstati u jednu celinu, dame i gospodo, predstavlja gušenje demokratije i onemogućavanje narodnih poslanika da rade posao koji su im poverili građani Srbije.
Pre dva dana mi se žale novinari ispred ove sale, kažu – ne znamo kako sa ove sednice da izveštavamo, imamo jedan minut za uključenje u program, a treba nam 25 sekundi da nabrojimo zakone o kojima se raspravlja. Zamislite, kada su to konstatovali novinari, šta će da nam kažu građani koji prate rad ove sednice.
Zbog javnosti Srbije, najveću pažnju u setu ovih zakona zaslužuje zakon o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, zato što ste vi iz poslaničke većine i predstavnici Vlade Srbije ovih dana na sva zvona oglasili priču kako će posle usvajanja ovog zakona svi koji nemaju stanove u Srbiji moći da podižu povoljne kredite. To jednostavno nije tačno.
Ovaj zakon je jedna od šarenih laža Vojislava Koštunice i najviše podseća na onaj period iz 2000. godine kada je Vojislav Koštunica podržavao tadašnju vladu i Mlađana Dinkića, kao i sada, kada smo svakodnevno na televiziji gledali spotove kako ćemo za godinu dana na kredit kupiti stanove, za dve godine automobil, za tri godine nameštaj, letovanja, zimovanja, ne znam šta sve niste nudili. Znaju građani dobro da od toga ništa nije bilo, kao što znaju da i od ovog sada nažalost ništa neće biti.
Vlada možda i može da obmanjuje građane, ali narodni poslanici ne smeju da iznevere poverenje građana, a pogotovo poštovane kolege narodni poslanici ne smeju da vređaju intelekt građana, ne smeju da omalovažavaju građane i da vređaju njihov zdrav razum. Zašto ovo kažem? Zato što niko u Srbiji ko nema stan posle usvajanja ovog zakona neće moći dobiti kredit da reši svoje stambeno pitanje. To je suština.
Šta ste hteli ovim zakonom, odnosno šta Vlada hoće ovim zakonom? Vlada hoće da zaštiti bankarski lobi i građevinski lobi. Ko će moći dobijati kredite po ovom zakonu? Neko ko ima uknjiženu nepokretnost moći će tu nepokretnost, da stavi pod hipoteku i na ime toga moći će da podigne kredit. Znači, građevinska firma koja ima poslovni prostor će na taj poslovni prostor staviti hipoteku, uzeće kredit od neke banke i izgradiće stanove za tržište. Gde su tu građani Srbije?
Naravno, nemamo mi ništa protiv da građevinske firme grade stanove za tržište, ali ko će kupovati te stanove? Kupovaće ih ljudi koji imaju dovoljno sredstava da mogu da kupe stan, jer to neće biti stanovi na kredit. Znači, građani Srbije, porodice u Srbiji koje nemaju stanove i dalje neće moći dobijati kredite da kupuju stanove i da rešavaju svoje stambene probleme.
Kaže ministar, kada je obrazlagao ove predloge, da će na osnovu ovog zakona da se smanji kamata na kredite. Nema ministra, prenesite mu, gospodine Anđeliću, da je obavezan da objasni poslanicima i javnosti Srbije gde to piše u ovom zakonu, na osnovu kog člana ovog zakona će banke smanjivati kamate na hipoteke. Ne piše nigde, neće, i ovo nema veze sa tim. Ministar obmanjuje javnost. Naravno, nije mu prvi put.
Kaže ministar da je ovaj zakon rađen u dogovoru sa bankama. Da možda nije radio u dogovoru sa Beobankom, Jugobankom, Investbankom, JU bankom, sa velikim srpskim bankama koje je likvidirao početkom 2001. godine? Naravno, tada je imao blagoslov Vojislava Koštunice koji je tada bio predsednik SRJ.
S obzirom da imamo loše iskustvo sa Nacionalnom štedionicom, da još uvek nisu razrešeni problemi Nacionalne štedionice, da javnost Srbije još uvek nema pravu sliku o tome šta se dešavalo sa Nacionalnom štedionicom, molim vas kolege, koji ćete glasati za ovaj zakon, a znam da hoćete, nemojte da se igrate sa ovim predznakom – nacionalni. Kažite odmah da donosite zakon o osnivanju korporacije Lazarević-Hamović. Kažite narodu istinu.
Što se tiče zakona o osiguranju, tu ću samo dve-tri primedbe da iznesem, pošto je nedovoljno vremena da se o ovako ozbiljnim zakonima na ovakav način raspravlja. Ministar kaže da zakon o osiguranju znači uvođenje reda u tržište osiguranja povećanjem cenzusa. Nije, ministre (koga nema ovde), nije, gospodo narodni poslanici. Suština je da ovim zakonom ministar želi da zaštiti Cepter banku, Delta banku, Dunav osiguranje, a svaki dan su pune novine, čitate svi, čita javnost Srbije šta se dešava u Dunav osiguranju, kako deluje lobi potpredsednika Vlade gospodina Labusa preko njegove supruge u Dunav osiguranju.
Takođe, kaže ministar da se kontrola osiguranja poverava Narodnoj banci zbog toga što Narodna banka ima kadrove za superviziju. Nema, odnosno ima, ali ne za ovu svrhu. Pravi razlog zašto se ovo poverava Narodnoj banci jeste zaokruživanje pljačke G17 plus. Na ovaj način zaokružuju finansijsku konstrukciju i na ovaj način definitivno upravljaju jedino oni finansijama Srbije. Srbija to nije htela, sigurno.
Što se tiče forsiranja životnog osiguranja, ovim zakonom i na ovaj način legalizuje se već postojeće stanje. Znate li koje je postojeće stanje? To što životno osiguranje danas u Srbiji rade osiguravajuća društva iz Hrvatske i Slovenije, i to neregistrovana, bez valjane dozvole. Gospodin Dinkić i Vlada Vojislava Koštunice i narodni poslanici koji će glasati za ovo legalizovaće nelegalan rad hrvatskih i slovenačkih društava koja već rade na našem terenu.
Poštovane kolege poslanici, predlažem vam da ne usvajate ove zakone zato što usvajanjem ovih zakona oni koji budu glasali za njih obmanjuju građane Srbije. Građani Srbije od ove skupštine očekuju zakone od kojih će živeti bolje, realno.

Po Poslovniku, izvolite.

Član 99. kaže - poslanik može da govori samo o onom pitanju koje je na dnevnom redu. Na dnevnom redu nije Lazarević, nije Nacionalna štedionica.
Nemojte obmanjivati građane Srbije da krediti za stan nisu povoljni. Možda nisu najidealniji, možda nisu onakvi kakve ste vi iz Srpske radikalne stranke za vreme vladavine dobijali, ali 250 evra je kirija za stan od 50 kvadrata u Beogradu, a za takav stan treba da se plati 350. Svako ko je stvarao neku imovinu u normalnim uslovima morao je mnogo čega da se odriče. Jednostavnije je da građanin 20 godina otplaćuje stan, pa da bude njegov, nego da 20 godina bude podstanar i da nema ništa.