Po logici stvari, ukoliko je predlagač prihvatio amandman na član 2. Predloga zakona i odrekao se intervencije koju je nameravao da učini u članu 10. osnovnog teksta zakona, onda ovaj amandman predlagač je morao takođe da prihvati, a ukoliko on to nije prihvatio, onda praktično moramo da glasamo za jedan ovakav amandman.
Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, onda poreska uprava ulazi u problem logike, a zasniva se na sledećem. Ako se članom 10. reguliše da više ili pogrešno uplaćeni porez, odnosno iznos poreza mora da se vrati odmah, a najkasnije u roku od 15 dana, onda znači da 16. dan ne postoji.
U ovom članu, osnovni tekst, to je član 76. kaže se - na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj. Nema tu nikakve logike.
Znači, nas predlagač zakona upozorava da, bez obzira na ono što je napisano u članu 10, nastupiće takva situacija da po zahtevu neće biti vraćeno, a ukoliko taj rok bude duži od 30 dana, onda tek od 30. dana teče kamata. Kamata teče uvek od dana dospelosti, pa kako god da se odredi dan kada nastupa dospelost nekog potraživanja.
Dalje, u prvom stavu ovog člana stoji: "Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih sporenih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnje eskontnoj stopi centralne emisione banke". Kada ste menjali ovo, zašto niste rekli Narodne banke Srbije, jer nema više nijedne druge, ali eto vi ste i dalje to zadržali.
Poslednji stav, verovatno zbog gorkog iskustva sa povraćajem sredstava po osnovu ekstraprofita, vi tražite sada promenu da se kamata, kada se rešenje poreskog organa poništi, ne obračunava od dana uplate poreza nego od dana dostavljanja akta kojim se poništava, menja ili ukida rešenje ili drugi akt o zaduženju.
To bi u praksi značilo da poreski organ svesno, namerno, tendenciozno i sa ciljem da reketira poreskog obveznika donese rešenje, naplati potraživanje, pa čak i prinudno, stranka vodi postupak i posle godinu dana uspe u tom sporu.
Onda će država da plati kamatu, odnosno obračunaće se kamata tek od dana kada je ona dobila to rešenje. Onda tu nema restitucije, nema povraćaja u pređašnje stanje, a to je stanje kada je u činjen akt nezakonitosti, kada je doneto rešenje poreskog organa.
Zato mi podržavamo ovaj amandman i tražimo da se briše ovo što predlaže Vlada, jer lični odnosi sa nekim poreskim obveznicima neka se rešavaju na nekim drugim mestima, a ne preko zakona, ne na način da se natera Narodna skupština da donese i usvoji nešto.
Budite sigurni da ovo ne može biti u skladu sa Ustavom, iz jednog prostog razloga što važe princip ekvivalentnosti i princip restitucije; nemoguće je povratiti u pređašnje stanje ako niste priznali kamatu za sve verme dok je čovek trpeo nezakonito stanje koje mu je nametnuto.
Verovatno, da je predlagač ovde, možda bi mogao da razmisli o ovome i da prihvati ovaj amandman, jer ukoliko se ne prihvati ovaj amandman budite uvereni da ceo tekst ovog zakona liči na sredstvo za reketiranje poreskih obveznika.