Reč ima gospodin Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre 12 godina sam čuo kako je Margaret Tačer rekla svojim poslanicima – poštovana gospodo, u ovom parlamentu, ove godine, čeka nas težak zadatak, ove godine, u ovom parlamentu, treba da donesemo dva zakona. To je, draga gospodo, težak zadatak u jednoj zemlji koja je uređena zakonom, u zemlji u kojoj postoji tradicija parlamentarizma.
Međutim, u zemlji koja je u tranziciji, u kojoj vlada ekonomski haos, jedna od prvih, po rejtingu, u smislu korupcije, neminovno je menjati zakone, neminovno je donositi sistemske zakone.
Naravno, i ovo sada, kada nasledite tako nešto, da bi postavili temelj jedne dobre države, znači da morate promeniti sistemske zakone i krenuti od temelja.
Ova vlada je rešila da upravo te sistemske zakone donese, da taj haos koji vlada na ekonomskom tržištu Srbije, da korupciju koja je zastupljena na ovom nivou, svojim sistemskim zakonima dovede u red. To se možda nekima čini lakim, jednostavnim, međutim, to je stvarno teško u ekonomskoj situaciji kakva je i sa navikama koje smo stekli proteklih 50 godina.
Što se tiče pozicije i opozicije, u svim parlamentima stoji borba između pozicije i opozicije. Pozicija donosi zakon, a opozicija kritikuje zakon. (Glasovi – o amadmanu.) Naravno, o amandmanu, vezano za amandmane.
Naravno, i mi smo imali prilike da slušamo kako je danas, ceo dan, kritikovan ovaj zakon i kako je jedna od najvećih opozicionih stranaka, smatrajući da će popraviti zakon, uložila i najviše amandmana.
Sve bi to bilo dobro da postoji dobra namera da se zakon stvarno popravi. Kažu da je to najvrednija poslanička grupa, i po broju amandmana to bi tako i izgledalo, ali ovde postoji samo jedan problem: evo, 13 amandmana sa apsolutno istim obrazloženjem. To znači, da ne bih izlazio posle povodom svakog amandmana, da se član 5. briše, a obrazloženje glasi ovako – osnivanje agencije za privredne registre dovelo bi do neopravdanih izdataka iz budžeta, a sve poslove vođenja privrednog registra mogu obavljati nadležni organi jedinica lokalne samouprave, uz centralnu evidenciju na republičkom nivou.
I, lepo je to kada odštampate. I, evo za amandman 6. isto obrazloženje; za amandman 8. isto obrazloženje; za 9. isto obrazloženje; za 10. i sve isto obrazloženje. I, tako lepo podelite poslanicima. Poslanici vredni, izlaze, pričaju, i kažete da imate dobru nameru, prema poreskim obveznicima, prema građanima Srbije i prema ovom parlamentu.
Nažalost, uzeli ste ovom parlamentu ceo dan, uzeli ste poreskim obveznicima novac i na neki način želeli da obmanete građane Srbije, i pokazali da vam nije stalo do korektnosti i boljitka već do gole vlasti.
Ako vam je ovo predizborna kampanja u parlamentu, onda vam je ta predizborna kampanja loša i mislim da treba da ovu govornicu stvarno koristite da poboljšate zakone, da date konstruktivni doprinos, a ne da na neki način obmanjujete građane Srbije. Hvala.

Hvala. Gospodine Krasiću, izvinjavam se, reč ima ovlašćeni predstavnik. Izvolite.
(Glasovi – replika.) Nije po Poslovniku. Izvolite.
Gospodine Krasiću, da vam kažem, po amandmanu ste se javili, dobićete reč posle, niste se javili po Poslovniku. (Negoduju.)
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo poslanici, zamolio bih za malo pažnje. Nadam se da će biti interesantno da čujete nešto i od predlagača, s obzirom da sam danas dao nekakvu sumarnost ove rasprave, a većina nekih poslanika nije bila prisutna. Želeo bih samo delić od toga da ponovim.
U načelnoj raspravi je bilo dosta diskusija koje, na našu sreću, nisu imale nimalo veze sa onim što je bio predmet rasprave. Počeću nekim redom. Najviše se spominjalo 1,4 miliona evra i da je to najveći cilj Vlade zašto predlaže ovaj zakon. Mislim da je u obrazloženju dato dovoljno elemenata koji ukazuju zašto je potrebno doneti ovaj zakon, a 1,4 miliona evra je nešto što ne bi niko propustio da dobije, ako ima prilike da sredi jednu oblast do kraja. Ovih milion i četristo hiljada evra je predviđeno za početak rada za sftver, hardver i sve troškove koji su vezani za početak rada, dok bi kasnije finansiranje rada agencije išlo iz takse koja se pribavlja registracijom privrednih subjekata.
Dosta se spominjalo i to oko ocene zašto ne uzeti primer Nemačke. Niko od nas u Vladi, na strani predlagača, nije imao nameru da daje ocenu o sistemu koji se koristi u Nemačkoj. Ovo što se spominjalo kao primer Nemačke, nalazi se u izveštaju Evropske komisije, gde se ističe da zemlje sa većim brojem registara, kao na primer Nemačka, ne mogu da budu primer najbolje prakse i da ne reflektuju u potpunosti preporuke prve evropske direktive.
Danas se samo u malom broju država susrećemo sa registracijom privrednih subjekata u sudovima. Kada je u pitanju izveštaj Svetske banke, možemo videti da se to dešava u nekim afričkim zemljama, koje su pre svega pod uticajem francuskog zakonodavstva, a od država u EU to su Francuska, Nemačka i Austrija, sa prethodnom ocenom koja je ovde istaknuta.
Svetska studija, koja se bavila ovim pitanjem, isto tako kaže – od ukupnog broja od 90 država, koje su analizirane po pitanju registracije privrednih subjekata, u svega 30% nailazimo na praksu da se registracija vrši u sudovima, dok u 70% država je to rešeno putem posebnih registara.
Nešto bih da kažem i oko ove priče koja je vezana za amandman 2. i gde se javilo dostra predlagača, a zapravo to provejava i kroz sve druge predloge. To je principijelno pitanje. Postoji potreba da se ubrza registracija i da Ministarstvo privrede nadzire da li se registracija sprovodi u zadatim i kratkim rokovima.
Ukoliko bi registracija ostala u nadležnosti sudova, u tom slučaju Ministarstvo za privredu, pa time ni Vlada, ne bi mogla da vrši nikakav nadzor. Bio bi ugrožen postavljeni princip načela podele vlasti na izvršnu vlast, gde izvršna vlast ne bi imala nikakvo pravo da nadzire izvršnu vlast.
Na kraju, a to će biti veoma korisno za nastavak sutrašnje rasprave, želim ovde da ukažem na jedan vrlo jednostavan način, koje su prednosti i nedostaci postojećeg sistema registrovanja privednih subjekata i ono što nam donosi kao prednost novi zakon. Znači, regulisanje ovog pitanja predviđeno je u više zakonskih i podzakonskih akata, dok Predlog novog zakona predviđa i reguliše postupak registracije svih privrednih subjekata.
Važeći propisi ne predviđaju jedinstvenu bazu podataka, već registraciju privrednih subjekata vrši 18 trgovinskih sudova i 161 opština nezavisno. Novim predlogom formira se registar kao jedinstvena, centralana baza podataka svih privrednih subjekata. Postojeće rešenje ne predviđa elektronsku bazu podataka, pa su podaci teško dostupni. Predlog novog zakona predviđa registar kao elektronsku bazu podataka u kojoj se omogućava jedinstven i brz pristup radi registracije i uvida u registrovane podatke.
Prema postojećem zakonskom rešenju ne postoji usklađenost sa direktivama EU u pogledu podataka koji se registruju. Novim predlogom zakona upravo se postupa u skladu sa direktivama EU. Postojeći zakoni ne predviđaju uvid u dokumentaciju na osnovu koje je izvršena registracija i samo dokazivanje, to se može vršiti samo uz dokazivanje pravnog interesa. Novi predlog zakona predviđa da je registar javna baza podataka, pa sva lica mogu vršiti uvid u dokumentaciju i podatke bez dokazivanja pravnog interesa.
(Zoran Krasić, sa mesta: Vreme? Amandman je u pitanju.)

Predlagač nema ograničenja u obrazlaganju amandmanu.

Postojeći, važeći zakoni predviđaju da je pomešana procesna i materijalna odredba. Predlog zakona sadrži samo procesne odredbe. Važećim zakonima u postupku registracije predviđena je kontraditornost postupka, sudija utvrđuje činjenice i ispituje tačnost podataka iz prijave, što je nepotrebno i komplikuje i usporava postupak registracije. Novim predlogom se predviđa provera isključivo formalnih uslova za registraciju. Registar nema pravo da ispituje tačnost podataka i verodostojnost dokumentacije iz prijave, čime se maksimalno pojednostavljuje i ubrzava registracija.
Postojeća zakonska rešenja ne predviđaju, ali stvaraju i dovode do neujednačenosti prakse i uslova za registraciju. Novi zakon precizno definiše uslove za registraciju, obezbeđuje ujednačenost prakse. Takođe, nije bez značaja navesti da postojećim propisima registracija privrednih subjekata traje 71 dan, dok je novim zakonom predviđeno da se to okonča u roku od pet dana, a ukoliko registrator ne postupi u datom roku, smatraće se da je registracija izvršena.
Ono što bih još da istaknem šta nosi novo zakonsko rešenje i ono što u ovom momentu u našem zakonodavstvu nemamo, to je da se propisuje maksimalni iznos naknade, čime se zakonski garantuje jeftina registracija. Uvodi se status "neaktivan", uvodi se status "brisan" i omogućava se rezervacija naziva.
Na kraju samo da kažem nešto i o samoj agenciji i o osnivanju agencije. Mi smo zaista imali poplavu agencija, ali nije ovo što je sada rađeno ovih dana bio atak na agencije, nego na postupak njihovog osnivanja. Problem je bio što su mnoge agencije osnovane uredbom Vlade, a ne na zakonom propisan način. Ova agencija se osniva zakonski i njena potreba je sasvim nedvosmislena.

Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Zaključujem današnji rad. Sutra je nastavak u 10,00 časova.