Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Rakovac, Staniša Stevanović, Slobodan Živkucin, Radoslav Jović, Dejan Rajčić, Esad Džudžević, Milan Marković, Milutin Prodanović i Branimir Trajković; (zakasniće) Sava Urošević, (pre podne) Jovan Todorović.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA I AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE (nastavak zajedničkog načelnog pretresa)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković, a neka se pripremi narodni poslanik Takač Ištvan.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto škripi sa zakonima koje smo do sada imali prilike da donesemo. Izborni zakon oko dijaspore doživljava katastrofu, Zakon o sukubu interesa, u smislu onih koji su se prijavili, koliko će on biti efikasan; Zakon o sukobu interesa doživljava velike kritike u javnosti i medijima; Zakon o poreskom postupku, rekli smo, otvara neke probleme u vezi sa korupcijom, jer je jeftinije dati mito ili platiti kaznu.
A ovaj zakon, prelazim sada na njega, isto tako izgleda kao jedan zakon koji je na brzinu spremljen i lomi stvari preko kolena. Pre svega, mi pitamo otkud nadležnost Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom u vezi sa jednim zakonom koji se tiče našeg unutrašnjeg pravnog poretka. Mi to nikako ne možemo da razumemo. To bi bilo u nadležnosti Zakona o pravosuđu ili Zakona o državnoj upravi i tako dalje.
Druga stvar, kada se ovako stvari lome preko kolena, ignoriše se stručna javnost, s jedne strane, i pokušava poluinformacijama da se ubedi Narodna skupština da je to dobar zakon koji mi treba da podržimo. Taj zakon, odnosno predlog zakona, bio je razmatran u jednoj sednici svih viših privrednih sudova u Srbiji 17. marta ove godine i svi kolegijumi privrednih sudova, svih privrednih sudova u Republici, dali su zaključak, koji ću vam sada pročitati, a koji glasi: "Svi predsednici trgovinskih sudova stoje na stanovištu svojih kolegijuma, izražavaju jedinstven stav u pogledu nadležnosti upisa privrednih subjekata, te predlažu za isti da treba da ostane u okviru sudske nadležnosti." Predlažu da se uputi inicijativa nadležnim ministarstvima i Zakonodavnom odboru, i tako dalje.
Sada postoji pitanje zašto mi to nismo dobili, zašto o tome nismo obavešteni i to je jedan zakon koji naravno duboko seže u pravne odnose, u pravni poredak, i ko će drugi da se izjasni o tome nego privredni sudovi. Privredni sudovi su se izjasnili, ali nam niko ovde nije kazao da su oni protiv ovog zakona i da predlažu da se drži staro postojeće rešenje.
Drugo, kada je reč o poluinformacijama, nekako se stavlja na znanje kao da je to neki uslov, evropske direktive, da je to najbolja evropska praksa, a ne kaže se zbog čega. Poziva se na Internet, kao da se ne mogu drugi sistemi umrežiti danas i povezati Internetom, i tako dalje. Istina, kaže se da su Francuska, Nemačka i Austrija zemlje od kojih smo mi nasledili pravnu tradiciju, ostale kod ovog sistema, pa se ne kaže šta to fali u nemačkom privrednom sistemu i nemačkoj efikasnosti, kada su oni sve to zadržali. U Francuskoj, u Austriji i tako dalje.
Danas je donekle nepotpuna informacija, pa nam se ne kaže da Hrvatska, a naročito Slovenija, koja je ovih dana primljena u EU, takođe je zadržala sistem sudske registracije privrednih subjekata.
To su poluinformacije, a informacija prava bi bila da nam se kaže zašto to Slovenija nije uradila, zašto to Austrija nije uradila, zašto to Nemačka nije uradila, a ne da se kaže da Austrija, Nemačka, Francuska, Slovenija, Hrvatska i tako dalje imaju stari sistem, koji kao nije efikasan. Zbog čega nije efikasan?
Zašto mi nismo poslali tamo nekog da vidi kako su oni to rešili, jer sigurno nisu rešili na neefikasan način. Uopšte da kažemo, kada u ovom pravnom poretku hoćete neku stvar da učinite boljom, onda obično iz upravnog sektora prebacujete na sudski sektor, jer se zna da sud ozbiljnije radi, da radi po određenoj proceduri i to je opšte mesto.
Ovde je sasvim nešto suprotno. Ovde iz sudske nadležnosti nešto prebacujemo u upravnu nadležnost. Pri sadašnjem stvanju stvari, pri našoj zapuštenoj administraciji, mi se nalazimo u situaciji da ćemo se ozbiljno zaglaviti ako prihvatimo ovaj zakon u administrativnom pogledu i to na jedan način da mi se čini da je ovaj zakon jedan skok u mrak. Zašto kada već registar postoji, a postoji potreba i za centralizacijom.
Da se mi razumemo, niko nije protiv centralizacije ovih svih podataka. Svi smo svesni da postoji jedan čitav niz privrednih subjekata, a to su mali preduzetnici koji su kod opštine registrovani, svi oni mogu biti registrovani kod privrednih sudova i sve ove donacije koje smo dobili se mogu upotrebiti za unapređenje postojećeg sistema, koji je tradicionalno naš i koji mi poznajemo.
Pravna pitanja, ona nisu samo pravna i politička, ona su i kulturna, i tradicionalna. Zašto mi od onih od kojih smo učili i od kojih smo primenili registraciju ne odemo da vidimo kako su to oni unapredili, kako su osavremenili, da ostanemo kod tog sistema i da ne stvaramo jedan stalni proces, da počinjemo iz početka, a ne znamo kako će se završiti.
Isto je tako važno za privredni registar, sa kim mi poslujemo. Da li mi poslujemo najviše sa skadinavskim zemljama, čiji je ovo sistem, ili mi poslujemo najviše sa Nemačkom, koja je naš privredni partner najveći, Austrijom, Italijom, Slovenijom; pazite, Italija ima sasvim drugi sistem kod privrednih komora; Hrvatskom, našim okruženjem ovde.
Pa kada Nemac čita našu registarsku prijavu, njemu će ona biti bliža nego da je ona skadinavska, pošto mi nećemo uspeti, a to je sigurno, za kratko vreme da postignemo one visoke skadinavske rezultate i efekte koji inače taj sistem verovatno ima. Dakle, zalažući se da ostane kod sudova registracija, da ona ostane u sudskoj domeni, isto tako protivimo se ovoj agenciji.
Ona izgleda kao ni riba ni devojka, niti je državni organ, niti je javna služba, ima neki upravni odbor, to mora da bude državni organ, koji deluje i radi po jasnim zakonskim propisima i tu nema nikakvo mesto ni upravni odbor, ni neka demokratska uprava, to treba da bude državni organ par ekselans.
Zato predlažemo da se ceo registar objedini u okviru Višeg privrednog suda u Beogradu, jedno posebno registarsko odeljenje, gde bi se vršila registracija, odnosno ne registracija, nego da bi se vršila evidencija, vodila evidencija svih privrednih subjekata u Republici Srbiji. Samo tako uspećemo da za kratko vreme rešimo ovaj problem, ako je on baš tako velik.
Izbeći ćemo onu situaciju koju smo imali sa apelacionim sudovima, sa velikim ambicijama apelacioni sudovi su u ovoj skupštini branjeni, a isticano je da bez apelacionih sudova mi ne možemo jedno i drugo, a onda je ispalo da se odlažu i njihova primena počinje od 2007. godine. Dakle, mnogo dalje nego što je imalo smisla da se donosi taj zakon. Moglo je to da se reši 2006. godine ili 2007. godine i da se to pripremi na vreme, dobro i temeljno, a ne da se dovede do jednog haosa koji je morao da ispravlja čak Ustavni sud. Hvala vam lepo.

Hvala vama. Reč ima gospodin Tomić, a koji je ovlašćen po ovoj tački.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo da čujemo kod prethodnog govornika kritiku na samo obrazloženje za donošenje ovog zakona, a nijednu suštinsku kritiku na sam zakon....

Izvinite, gospodine Tomiću, sada smo primetili, vi ste već govorili kao ovlašćeni predstavnik svih 20 minuta, znači možete samo repliku.

I koristim pravo na repliku.

Izvinite, pogrešno sam protumačio. Izvolite.

Imajući u vidu ono što je bilo u prethodnom periodu, a da je njegova stranka podržavala ovakav koncept zakona, govori nam da se ovom govornicom služi isključivo za neke demagoške razloge, a ne osvrće se na suštinska pitanja koja ovi zakoni rešavaju.
Govorili smo da je ovo suštinski i reformski zakon, i da pokušava da olakša način registracije privrednih subjekata, a što doprinosi ubrzavanju registracije i u onom drugom segmentu koji smo podvukli kao najbitnije, a to je javnost. Upravo preko elektronske baze podataka i preko uvida putem Interneta omogućava se apsolutna javnost u registraciji privrednih subjekata.
Kada je prethodnik govorio o drugim sistemima u zemljama kao što su Austrija, Francuska i Nemačka, zaboravlja da kaže da u nekim drugim zemljama Evrope postoji upravo ovakav sistem i da funkcioniše na jedan izuzetno dobar način, da se u ovim zemljama koristi samo za dva oblika registracije privrednih subjekata, a to su akcionarska društva i preduzeća koja su kod nas DOO.
Prema tome, ono što se kod nas koristi kao argument da agencija za registar nije državni organ, ako se dobro pročita zakon videće se da su to povereni poslovi koje vrši sama agencija. Prema tome, molim vas, koristite zdravu argumentaciju kada kritikujete ovaj zakon, a ne kritikujte samo obrazloženje koje je dato uz ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Takač Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set zakona o registraciji privrednih subjekata i formiranju agencije o vođenju registra privrednih subjekata. G17 plus je podržala zakonske projekte kojim se unapređuje poslovanje u privredi. Vašu pažnju želeo bih da usmerim na dosadašnja pozitivna rešenja iz Zakona o preduzećima, koji je donet 1996. godine i stupio na snagu jula 1996. godine.

U članu 95. je opisana registracija, a u članu 88. Zakona utvrđuje se sledeće: "Društvo kapitala dostavlja sudu koji vodi registar izvode i iskaz preduzeća, konsolidovani računovodstveni iskaz povezanih preduzeća, izveštaj uprave o poslovanju i izveštaj revizora". Ova odredba se ne odnosi na mala preduzeća.

Predlagač Zakona o preduzećima iz 1996. godine imao je u vidu, pretpostavljam, tehničke i organizacione probleme, primenu ovog člana, jer u prelaznim odredbama u članu 448. je odredio da odredbe 51. člana Zakona o obaveznoj rezervi i odredbe člana 88. ovog zakona o obaveštavanju poverilaca i trećih lica primenjivaće se od 1. januara 1996. godine. Praktično, primena o obavezi obaveštavanja se odlaže na dve i po godine.

Zašto je bitan ovaj rok? Zato što su određeno ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije morali obezbediti određene preduslove za sprovođenje predviđene obaveze za permanentno vođenje evidencije o finansijskom poslovanju privrednih subjekata, s jedne strane, i obezbeđenje i obaveštavanje javnosti o istom, s druge strane, a sve u okviru privrednih sudova koji su do sada ovlašćeni za vođenje registra privrednih subjekata.

Ova obaveza iz Zakona o preduzećima, prijem finansijskih izvšetaja privrednih subjekata i evidentiranja istih u okviru trgovinskih sudova, do današnjeg dana nije ostvarena.

Prethodna Vlada, odnosno nadležno ministarstvo godine 2002. godine, povodom obrazlaganja izmene Zakona o preduzećima o sprečavanju sive privatizacije, objavljuje na Internet sajtu Vlade u to vreme: "Beograd, 17. juli 2002. godine. Ministar za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije rekao je danas da je suština izmene i dopune Zakona o preduzećima, koja se vrši na inicijativu Vlade Srbije (dopuna Zakona je usvojena u Saveznoj skupštini krajem juna te godine), suzbijanje sive nelegalne privatizacije, a ne da se zadire u autonomiju poslovanja preduzeća", čime je načinjen još jedan korak važan za proces uspešne privatizacije i tranzicije u Srbiji.

Poslednji pasus istog obaveštenja: "Ministar je najavio da će Ministarstvo na čijem je čelu uskoro pokrenuti reformu registracionog sistema kod preduzeća".

To znači da je prethodna Vlada Republike Srbije još jula 2002. godine uvidela da je način na koji se vodi registracija privrednih subjektata neadkevatan i potrebna je reforma istog sistema. Istovremeno, iz ove konstatacije da se utvrditi da nadležno ministarstvo pri registraciji privrednih subjekata nije imalo u vidu sprovođenje odredbe člana 88. važećeg Zakona o preduzećima, nego je predviđen novi sistem.

Dosadašnji pristup evidenciji privrednih subjekata praktično je vrlo neefikasan. Naime, navešću dva primera, u praksi imamo razna štampanja izdanja, adrese privrednih subjekata koji su obuhvatili određeni broj klijenata i koji su imali sredstva da uplate kotizaciju tim izdavačkim kućama koje su takve evidencije objavili, ili neki privredni subjekti nisu objavljeni, jer ih određeni agent izdavača nije pronašao.

Dalje, isti podaci kada su bili objavljeni već su bili zastareli, jer su takva štampana izdanja pripremana od četiri do osam meseci. Sada kada Vlada predlaže konkretno rešenje za ovu problematiku, sa Predlogom zakona o registraciji privrednih subjekata na jedinstven način i sa rokovima ostvarivanja istih, dobijamo jasnu viziju za realizaicju istog problema.

Predložena rešenja o izdvajanju registracije privrednih subjekata iz sudova, odnosno opštinskih administrativnih organa u samostalni organ nagoveštava vrlo efikasni sistem u ovoj sferi aktivnosti države. U obrazloženju datom uz Predlog zakona navedeno je da prva evropska direktiva nalaže zemljama članicama (u ovom slučaju sa ovim predlogom našu pravnu praksu prilagođavamo evropski propisima) da preduzeća moraju obezbediti javnost svojih dokumenata.

Vezano sa tim želim naglasiti sledeće.

Prvo, Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata u članu 44. predviđa da uz registracionu prijavu godišnjeg finansijskog izveštaja, koja sadrži podatke o licu koje overava navedeni izveštaj, prilaže se godišnji finansijski izveštaj.

Ista obaveza počinje od 1. januara 2006. godine, to je predviđeno članom 87. Predloga zakona, što znači da se obaveza iz člana 88. Zakona o preduzećima na ovaj način realizuje.

Drugo, predloženo rešenje o brzini obavljanja registracije može zaživeti. Predložen rok iz člana 25. Predloga zakona od pet dana, u kom roku registar mora doneti rešenje kojim se zahtev za registraciju prihvata, smatram da je za praksu prihvatljiv. Da bi ovaj rok za registarciju mogao biti realizovan, obavezno mora biti razrađen i budućim preduzimačima, osnivačima privrednih subjekata, moraju biti dostupne informacije i organizacione jedinice Agencije, što je predviđeno članom 5. Zakona o registraciji privrednih subjekata, odnosno Agencije za privredne registre.

Mreža organizacionih jedinica za registre moraju raditi svoj posao brzo, efikasno, sa potpunom elektronskom podrškom, da bi se zacrtanog roka od pet dana mogli svi pridržavati.

Treće, tačna je konstatacija iz obrazloženja da u praksi postoji niz privrednih subjekata koji u smislu poslovanja nisu aktivni, ali svoja preduzeća nisu likvidirali, da zbog proceduralnih razloga ili pak previsokih troškova likvidacije, to bi trebalo posebno ispitati, ali takva preduzeća moraju podnositi svoje izveštaje o poslovanju, radili oni ili ne. To propisuje Zakon o računovodstvu i reviziji. Predloženo rešenje učlanu 67. Predloga zakona o odlučivanju neaktivnih privrednih subjekata, ako dve uzastopne godine ne posluju, to je dobro rešenje.

Mišljenja sam da ova dva zakonska rešenja o obavezi podnošenja izveštaja o radu privrednih subjekata, radili oni ili ne, ovde je ponuđeno rešenje o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata, trebalo bi ga uskladiti.

Dame i gospodo, razmatrajući Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata, nameće se jedno pitanje koje do sada u našoj praksi nije regulisano, a u svakodnevnoj praksi svaki privrednik se sa tim susreće, a to je pojava neplatiša.

Poznato mi je da je u tržišnim sulovima privređivanja svaki privrednik, pravni subjekt, izložen uticaju tržišta i nizu drugih faktora koji utiču na formiranje i sprovođenje sopstvenog ekonomisanja.

Ali u praksi, određeni privredni subjekti, koji svoje obaveze prema svojim poveriocima koji isporučuju robu ili uslugu ne plaćaju, ugrožavaju mehanizam tržišta ili pak prema zaposlenima, neisplaćivanjem ličnih primanja svojim zaposlenima, ugrožavaju svoje zaposlene i porodice, što predstavlja i društveni i državni problem.

Takve privrednike, pored predložene evidencije, trebalo bi posebno evidentirati i takvu evidenciju istovremeno obezbediti javnosti.

O ovom rešenju poseban amandman nisam podneo na predloženi tekst, smatram da u doglednom vremenu, imajući u vidu praksu susednih država, koje su uspostavljanjem takve evidencije dosta učinile da njihovi privredni subjekti bez posebnih sudskih procesa izvršavaju svoje novčane obaveze prema svojim poveriocima, ako se isto primeni, privrednici koji posluju na ovim prostorima imali bi višu ekonomsku svest, a celokupna privredna aktivnost bila bi uspešna. Hvala vam.