Dame i gospodo poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.

Pošto je u sali prisutno 88 poslanika, možemo da nastavimo rad.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o registraciji privrednih subjekata i Predlogu zakona o agenciji za privredne registre.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O REGISTRACIJI PRIVREDNIH SUBJEKATA (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milan Marković, Milko Štimac, Jovan Todorović, zajedno Slobodan Vučković i Slobodan Pajović, Vjerica Radeta, Milan Stevović, Branislav Blažić, Božidar Koprivica, Nemanja Šarović, Branislav Stevanović, Sreto Perić, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Branislav Rankić, Ljubomir Kragović, Gordana Gajić, Vitomir Plužarević, Milorad Mirčić, Momir Marković, Igor Mirović, Milovan Radovanović, Dragoljub Stamenković, Goran Cvetanović, Veroljub Arsić, Dragan Čolić, Aleksandar Đorđević, Igor Bečić, Vojislav Milajić, Jovan Daja, Darko Glišić, Ivan Radić, Miljko Četrović, Jovan Palalić, Vojkan Tomić i zajedno Marko Krstin, Išpanović Ištvan i Vladimir Homan.

Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o pojedinim amandmanima.

Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Dame i gospodo, ni predstavnik Vlade Srbije, ni kolege narodni poslanici koji podržavaju Predlog zakona o registraciji privrednih subjekata nisu nas ubedili da postoje valjani razlozi da se poslovi registracije privrednih subjekata iz trgovinskih sudova prenesu na agenciju za registraciju privrednih subjekata.
Razlozi koje smo ovde čuli u korist ovog predloga zakona o registraciji privrednih subjekata nisu zaista argumentovani. Ti razlozi govore uglavnom o nepoverenju kolega koji su govorili o ovom predlogu, očigledno i Vlade Srbije, u sudije trgovinskih sudova. Za razliku od vas mi iz SRS imamo poverenje u sudije i sudove, naravno govorim o većini sudija koji časno i pošteno obavljaju svoju sudijsku funkciju, a mi nikada ne iznosimo ocene paušalno.
Uvek govorimo konkretno, kao što smo govorili konkretno recimo o mahinacijama predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, a vezano za registracije i preregistracije preduzeća "Elektrotehna", vezano za registracije i preregistracije preduzeća "Gorica", vezano za njegovo učešće u čuvenoj međunarodnoj aferi "Mercedes Benc". Mi smo o tome govorili javno i ne mislimo da zbog takvog ponašanja predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića treba žigosati sve trgovinske sudove i sve sudije u njima koje su radile registraciju privrednih subjekata.
Postavlja se pitanje, ukoliko vi nemate, a očigledno je da nemate poverenja u sudije, ko nam je i šta nam je garant da mi treba da imamo poverenja u ljude koji će biti zaposleni u tim agencijama koje vi predviđate ovim posebnim zakonom? Da li ste svesni, poštovane kolege, kako će se donošenje ovog zakona odraziti na rad trgovinskih sudova? Trgovinski sudovi u postupku izvršenja imaće i te kakvih problema kod primene ovog zakona i ovo će svakako dovesti do usporavanja rada trgovinskih sudova, a to svakako znači i do povećanja troškova.
Zato smo mišljenja da bi bilo bolje i celishodnije da ovaj novac koji planirate da utrošite za formiranje ove agencije, koji ste, kako kažete, dobili kao donaciju, da taj novac utrošite u opremanje trgovinskih sudova i da naravno ta jedinstvena centralna evidencija privrednih subjekata bude u trgovinskim sudovima, i da ti trgovinski sudovi budu maksimalno efikasni u obavljanju tog posla.
Smatramo da biste na ovaj način pomogli građanima Srbije i sudijama trgovinskih sudova u Srbiji. Mi iz SRS znamo da vas to ne interesuje, baš vas briga za građane Srbije, baš vas briga koliko će i kako će sve ovo koštati građane Srbije.
Vi radite u nekom drugom interesu, vi radite da biste poštovali volju nekih koji vam navodno daju nekakve donacije, a koliko je to na štetu građana Srbije, to vama svakako nije bitno.
U ime poslaničke grupe SRS predložila sam da se u članu 2. ovog zakona, u stavu 1. tačka 3), gde su u pitanju pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, umesto "registratora" koristi izraz "registarski sudija", a to je shodno stavu SRS da registracija privrednih subjekata treba da se vodi kod nadležnih sudova, odnosno u ovom slučaju kod trgovinskih sudova.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovim amandmanom i čitavim nizom amandmana koji slede SRS dosledno zastupa stav da registracija privrednih subjekata treba da ostane u trgovinskmo sudu. U načelnoj raspravi smo naveli neke, i to one glavne razloge zašto smatramo da je to potrebno da se obavlja i dalje u trgovinskom sudu.
Kada je u pitanju ovaj član 2. Predloga zakona, kojim se daju pojmovi i definicije, samo ukazujem predlagaču da kada dvojica-trojica ljudi, koji sede u jednoj istoj kancelariji, žele međusobno da komuniciraju, po principu da mu neko dostavi dokumentaciju sa ladice, a on kaže - kolega, dodaj mi registrator. To je ona kartonska kutija u kojoj se nalaze spisi, fakture ili bilo koja druga dokumentacija koja podleže nekom arhiviranju, čuvanju itd. Vidite, ta kutija pod nazivom registrator jeste fizičko lice koje vodi registar, po ovoj definiciji.
Šalu na stranu, problem je daleko veći i ozbiljniji. Ukoliko se danas održi sastanak sa predsednicima trgovinskih sudova i sudijama koje vode registar, čak 99,9% njih izrazilo bi čuđenje zašto se ovaj posao seli iz trgovinskog suda u jednu potpuno novu nedefinisanu agenciju.
Nijedan razlog koji je naveo predlagač faktički ne stoji. Većina trgovinskih sudova ima svoju internu bazu podataka i u elektronskoj formi vodi registar o privrednim subjektima. U većini trgovinskih sudova posao registracija, prijema prijava i donošenja rešenja po prijavi završava se za jedan do dva dana. Tako razlog neke ekonomičnosti za donošenje ovakvog zakona, praktično, ne postoji. Postoji nešto što država mora da uradi, a to je da poveže te baze podataka i na taj način učini dostupnim sve te podatke, pa čak i u elektronskoj formi.
U Palati pravde već deset godina postoji jedna grupa od desetak inženjera koja radi na tom softverskom programu i ona nikako da završi taj posao, jer nikome nije ni bilo stalo da se to ozbiljno uradi. Malo ozbiljniji predsednik trgovinskog suda, ne računajuću onog u Novom Sadu, jer ne postoji, može da vam kaže da tri inženjera elektronike, da se skupe na jednom mestu i da 10 dana rade, oni bi napravili softverski program i za, otprilike, 20.000 do 50.000 evra sve to može da se umreži u ovoj prvoj fazi, a u drugoj fazi da se to poveže sa organima lokalne samouprave koji vode evidenciju o preduzetnicima. Naravno, ima potrebe da se i ta evidencija preseli u trgovinski sud, gde je ta jedinstvena baza podataka. To je prava istina.
Drugi deo ove istine jeste milion i po evra. Neko je uzeo pare, a neko sada prigovora opoziciji što neće da glasa za ovaj zakon. Prvo, nije korektno, ako ste već uzeli pare, što nama prigovarate to što nećemo da blagonaklono i sa oduševljenjem gledamo kako vi uzimate pare. Bilo bi stvarno suludo da to od nas očekujete.
Ova dva zakona su sistemski promašaji. Zakon o upisu u sudski registar ili u registar je, u suštini, jedan procesni zakon, tehnički propis.
Tim propisom ne može da se devalvira, niti da se pojedinim odredbama ovog zakona menja sistemski zakon, kao što je Zakon o preduzećima, makar u onom delu koji se tiče registracije privrednih subjekata, trgovačkih društava, gde je izričito navedeno da se to radi u sudu.
Pošto zastupamo ovaj koncept, našli smo za shodno da amandmanom intervenišemo kod člana 2. stav 1. tačka 3) i da kažemo da ovaj posao ne vodi fizičko lice koje se zove registrator, nego registarski sudija trgovinskog suda, a kako se određuje taj sudija, to je propisano Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o sudijama. Naravno, drugim amandmanima ćemo da vam kompletiramo sliku i oko Interneta i oko ovih drugih stvari, kako mogu ovi podaci da se učine stvarno dostupnim najvećem broju zainteresovanih lica.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u toku prepodnevne rasprave sam istakao dve grupe pitanja koja se rešavaju ovim zakonom i koja zaista čine napredak u odnosu na sadašnje stanje. Jedna grupa se odnosi na postupak upisa, jer sadašnji Zakon o postupku upisa u sudski registar i Uredba o upisu u registar predstavljeni su kao anahroni, kao komplikovani. Predloženim zakonom o registraciji privrednih subjekata svi ti problemi se otklanjaju.
Druga grupa pitanja se odnosi na organ nadležan za upis. Smatrali smo da trgovinski sudovi, zbog toga što se registracija vršila na području raznih sudova, nisu imali jednoobraznu praksu upisa i, uglavnom, problemi su se javljali zbog nepoštovanja redosleda koji je utvrđen zakonom, što znači da se po pristiglim prijavama nije ostvarivao postupak upisa.
Smatramo da jesu sudije trgovinskih sudova kvalitetne, da jesu sudije trgovinskih sudova, na neki način, prave i imaju znanja da taj problem rešavaju. Međutim, svi koji su do sada imali postupke pred trgovinskim sudovima znaju da je toliki broj predmeta u tim trgovinskim sudovima, toliko su sudije trgovinskih sudova zatrpane predmetima, pa je nedostatak sudija da rešavaju te predmete predstavljao problem u ažurnosti rešavanja predmeta koji su pristigli u trgovinske sudove.
Cilj formiranja agencije za privredne registre jeste da se trgovinski sudovi rasterete, da se sudije trgovinskih sudova koncentrišu na rešavanje predmeta u meritumu, da sude, a da se ovi poslovi izmeste u jedan organ koji neće biti opterećen drugim poslovima sem registracijom privrednih subjekata.
Spomenuto je pitanje poverenja sadašnje Vlade u sudstvo. Da to poverenje postoji, ova vlada i Ministarstvo pravde su dokazali podnošenjem izmena zakona iz oblasti pravosuđa, kojima se suštinski menja pozicija sudstva i utvrđuje njegova nezavisnost, tako da sve te primedbe, da ova vlada ima jedan ignorantski odnos i odnos nepoverenja prema sudstvu, ne stoje.
Međutim, u toku diskusije, od strane poslaničke grupe koja oponira ovom zakonu, čuli smo različita mišljenja. Jedni su istakli da se zalažu da se registracija privrednih subjekata vodi i dalje u trgovinskim sudovima, dok smo čuli mišljenja više poslanika da to treba da se radi u Zavodu za statistiku, tako da sve to izaziva nedoumicu kod poslanika - šta je pravi stav te poslaničke grupe, da li da se zadrži postojeće stanje, koje je anahrono, koje je komplikovano, koje odbija investitore, ili da se to izmesti u neki zavod za statistiku?
Sva ta oponiranja predloženim zakonima i ta kontradiktornost kod te poslaničke grupe više ukazuju da se sva ova osporavanja vode zbog predsedničke kampanje, a ne zbog kvaliteta zakona, a nesumnjivo je da zakon o agenciji za privredne registre predstavlja boljitak i rešava ovaj problem sa kojim smo se suočili u prethodnom periodu.
Znači, ovaj zakon i agencija za privredne registre ima težnju da rastereti sudove, da sudijama ostavi mogućnost da rešavaju u meritumu, da sude, a da se ne bave problemima registracije, koje mogu kvalitetno i uspešno da rade i organi kao što je agencija za privredne registre.

Da li još neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS danas sam prvi put u raspravi u načelu pomenuo sve zakone i uredbe kojima se na jedinstven način uređuje ovaj pravni problem, dakle, problem registracije privrednih subjekata. Govorio sam o četiri zakona i jednoj uredbi.
Molim da se ne stvara zabuna. SRS je za to da se izvrši adekvatna kodifikacija ovih propisa. To je pod jedan. Pod dva, mi nismo za to da se mesna nadležnost, odnosno stvarna nadležnost vrši preko agencije, nego da se vrši u okviru trgovinskih sudova. Treće, nema nikakve dileme da smo govorili o tome da statistički organi mogu da vode ovaj pravni posao. Ali, vi ste dobili amandmane koje je predložila SRS i mi ostajemo decidni u tome da trgovinski sudovi treba da se bave ovom problematikom.
Prema tome, nemojte mešati paralelu koju je povukao kolega Zoran Krasić i koji je rekao – prema onome što rade statistički zavodi, mogli bi da rade i ovo što rade vaše agencije. Dakle, u tome je suštinska razlika. O ova tri bitna činioca morate voditi računa. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, kao što je već rečeno, SRS se zalaže da ovaj posao vode trgovinski sudovi, jer su oni jedini i kvalifikovani da ga vode. Svedoci smo da i pored te kvalifikacije, pored rigoroznosti koju imaju trgovinski sudovi prilikom izdavanja rešenja o osnivanju pravnih lica, postoji mnogo pravnih lica za koje ni poreski inspektori, ni drugi poreski organi ne mogu da pronađu njihove adrese ni vlasnike.
A, zamislite tek kada bi se to radilo preko Interneta, kao što je to predloženo ovim izmenama i dopunama zakona, koje bi sve mogućnosti bile da se zloupotrebe odredbe jednog ovakvog zakona.
Dalje, često je ovde bilo priča od nekih iz vladajuće većine da je potreban jedan jedinstveni registar, da treba da se zna makar preko Interneta koje se preduzeće čime bavi. Pa, gospodo, to već imate. Onaj ko se malo razume u tu proceduru trebalo bi da zna da za svako pravno lice matični broj pravnog lica izdaje Republički zavod za statistiku; da je u matičnom broju, i kroz taj obrazac, koji se dobija da bi jedno preduzeće moglo da se upiše u bilo koji registar, šifra delatnosti – ko je vlasnik tog preduzeća, kakav je akt o osnivanju, kakav je statut preduzeća, kakav je pravilnik o radu preduzeća itd.
Tako da jedino što će da stvori predlagač ovim zakonom to je još veća mogućnost da neko zloupotrebi neko pravno lice sa ograničenom odgovornošću. Videćemo u kasnijoj raspravi koliko takvih lica već ima po postojećem zakonu, koji je mnogo rigorozniji nego što je ovaj predloženi. Znači, postojaće veća mogućnost zloupotrebe.
To je problem sa ovim zakonom. Inače, o toj registraciji privrednih subjekata, kako se može doći do podataka, to već sve imate u Republičkom zavodu za statistiku.