Član 1, gospodine Markoviću, pozivam se na član 1. Poslovnika, a to su - prava i obaveze narodnih poslanika u kontekstu izlaganja ovog prethodnika.
Dakle, političko podučavanje o tome šta je SRS, šta je jedan od najvećih srpskih heroja prof. dr Vojislav Šešelj uradio za srpsku državu i srpski narod, šta je pisao, koga je mogao, a pamente ljude svakako, iskrene srpske patriote, da poduči, čućete od zamenika šefa poslaničke grupe SRS gospodina Vučića, koji će nešto više o tome da vam kaže.
Kao predstavnik naše poslaničke grupe, odnosno predstavnik jedne od tri prisutne dame ovde, reći ću vam - poslaniče, za koga ne znamo i dalje kako se zovete ni kako se prezivate, jer ne predstavljate ništa u ovoj skupštini, da je vaša obaveza da dođete pristojno odeveni u Skupštinu.
To podrazumeva - u konvencionalnom smislu, da bar imate uredno odelo i kravatu, kada izađete prvi put. Ništa niste rekli ni o jednom zakonskom predlogu, a govorite najgorim mogućim izrazima o poslanicima SRS. A vas, gospodije predsedavajući, jer to je iz ove treće klupe toliko očigledno, želim da uputim na to da poslanicima kažete da čak nije dozvoljeno ni u pauzi, koja je od 14,00 do 15,00 časova, da se alkohol koristi u tolikim količinama, već da to urade, ako hoće, posle 18,00 časova, a ne da takvi ljudi, u takvom stanju, govore najgore moguće i dobacuju i meni i koleginici Vjerici Radeti.

Da li želite repliku na njeno izlaganje? (Obraća se poslaniku Vučiću.) Oprostite, gospodin Krasić, kao ovlašćeni predstavnik se već javio za repliku narodnom poslaniku, pa ćete i vi, je li tako. Ovlašćeni predstavnik iz vaše poslaničke grupe za ovu tačku je gospodin Krasić i već se javio. Sve je u redu (obraća se poslaniku Vučiću), dobićete i vi reč. Nemate razloga ... Dakle, poštujemo redosled javljanja. Izvolite, gospodine Krasiću.
Istovremeno, kao predsedavajući, dužan sam da obavestim da po Poslovniku ne postoji nikakva pauza između 14,00 i 15,00 časova, već postoji pauza od jednog sata, onda kada je predsedavajući odredi, od 10,00 do 18,00 časova.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Pa, predsedniče, koristiću ovo vreme za repliku. Želim samo da vas upozorim, vi opet niste primetili, zbog primopredaje stolice sa vašim prethodnikom, da je malopre ovaj poslanik izašao i pozvao se na povredu Poslovnika, i na član 221. ili 211, nije bitno, i definisao to kao njegovo pravo da od vas dobije obaveštenje.
Da bi obrazložio tu povredu Poslovnika poslanik je izneo neke stvari za koje smo danas konstatovali da niko ne stoji na tim pozicijama. Niko ga nije opomenuo, niko mu nije skrenuo pažnju da pre nego što se uđe u ovu zgradu mora da se nauči da se u ovoj sali nalaze poslanici, da treba sa svima da se ophodi kulturno, sa uvažavanjem, jer se na taj način ponaša i prema građanima Republike Srbije.
Da je svako u ovoj sali u obavezi da lične frustracije ostavi napolju, da lične emocije, sklonosti i druge stvari, koje baš ne dolikuju narodnom poslaniku, ostavi porodici, da porodica sa tim vodi borbu, ako je moguće da to porodica izleči, ali niko nema prava da opterećuje i poslanike i javnost Srbije.
Tim pre što ovih dana, kada se dešavaju neke stvari sa našim plakatama, gde onaj koji se iživljava nad plakatam pokazuje i svoju nemoć, i ljudsku i političku, i na delu dokazuje da nije podoban za višestranački sistem, imamo situaciju da nam ovde izlaze poslanici i rečima, takođe, manifestuju svoje odsustvo tolerancije i mogućnosti da budu podobni sa višestranačkim sistemom.
Tražim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni povodom toga da li je predsednik Narodne skupštine izvršio povredu Poslovnika, jer nije na vreme upozorio poslanika kada je izgovorio neke reči, nad kojima se svi gnušaju u Srbiji. Jedanput, za sva vremena, da vam kažem - u Srbiji nikada nije bilo fašizma niti će ga ikada biti. Oni koji smatraju nešto drugo, njima nije mesto u Narodnoj skupštini, jer ne mogu da osvoje narodno poverenje. To morate da znate.
Ako pričate o nekoj toleranciji, o višestranačkom sistemu, onda se uklapajte i svojim ponašanjem i svojim političkim delovanjem. Zapamtite to. Znači, tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o ovome što sam predložio.

Zahvaljujem.
Samo da pojasnimo, gospodine Krasiću, izvinite molim vas, da bih shvatio šta da uđe u zapisnik, pošto nisam bio na početku, kada se javio narodni poslanik, a upozorio sam poslanika kada je prvi put upotrebio neki uvredljiv izraz, dakle, da li tražite da to bude predsedavajući ili predsednik. Obojicu? (Da.) Zahvaljujem.
Molim da se to konstatuje.
Povodom amandmana, gospodin Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću vam ukazati na nešto što ste uradili, gospodine Markoviću.
Meni ste izrekli svojevremeno opomenu zato što sam, odgovarajući na slične primedbe gospodinu Dinkiću, napravio poređenje Monaliza – Hitler; nije ni važno. Malopre niste izrekli nikakvu opomenu gospodinu iz režima, iz stranke režima, koji je izašao za ovu govornicu, a koji je to isto izgovorio, nazvao nas ... ne znam, da vodimo politiku nacionalsocijalizma, ili ne znam već šta, što je nešto što je isto, pa me čudi da njemu niste izrekli opomenu, a meni jeste.
Toliko o vašoj pravičnosti i jednakom tretiranju narodnih poslanika. Ali, sada se nadam da ni meni nećete izreći opomenu, jer ako je taj mislio da će ostati bez odgovora, grdno se prevario.
Dakle, slušali smo mi svašta, svakojake laži, gluposti i izmišljotine posle 5. oktobra. Slušali smo neverovatne neistine. Slušali smo najgore moguće stvari o našoj političkoj stranci, o sebi, o našim porodicama. Svašta ste radili. U to vreme dičili ste se fotografijama i snimcima kako idete, šamarate ljude po ulicama, radite šta hoćete, jer tobož time Srbiju oslobađate.
E, vreme šamaranja je prošlo, jer mi nećemo dozvoliti ni da nas pipnete, a kamoli da nas šamarate. U to budite ubeđeni.
Drugo, jadna je ta Srbija ako treba ovakva da bude nova Srbija. A, naša Srbija je lepa, dobra i mnogo bolja nego što bi neki, koji predstavljaju današnji režim, a izlaze za ovu govornicu da govore gluposti, želeli da je predstave. Kažete da vam nedostaju maramice, pa samo da se rasplačete. Pa, treba da se rasplačete.
Treba da se rasplačete nad svim onim što ste narodu obećavali, a ništa niste uradili. Treba da se rasplačete nad svim onim što ste oteli od građana Srbije, a glumili ste poštene sve vreme. Možete da nam kažete i ovako i onako, i sviđava vam se ili vam se ne sviđa naša ideologija. Ali, mi vama kažemo u lice - vi ste obične lopuže i ništa drugo, i ništa više od svega toga.

Narodni poslaniče, prvo tema. Molim vas, držite se teme, a drugo, i vas upozoravam, kao i prethodne govornike, da ne upotrebljavate uvredljive izraze prema narodnim poslanicima. Izvolite.

Nisam upotrebio uvredljiv izraz, već izrekao činjenicu, a to sam rekao inače mnogo blaže od onoga što je rekao prethodnik, koji je govorio neistine.
Ako vama treba maramica, a pristojno je da je ponesete sa sobom, da je imate u unutrašnjem džepu ili u džepu od pantalona, svejedno, tako pristojni ljudi rade. Ako je nemate, izađite, kupite u kiosku. Ako nema u kiosku, dođite do moje kancelarije, daću vam ih ja, imam ih nešto više nego što bi inače trebalo i pristojno bi bilo da se nosi sa sobom. Što se tiče vaših suza, nemojte da plačete, plačite nad svojom sudbinom, jer nikakve glasove nikada više u Srbiji dobiti nećete. Plačite nad sudbinom svoje političke stranke.
Što se tiče fašizma i nacionalsocijalizma, nećemo da upadnemo u tu vrstu opasnosti koju vi pokušavate da nametnete, da vam odgovaramo na isti način. Mi to nećemo da radimo, a ovo što radite, to je vaša slika i prilika.
To je fašizam, možda i njegov najgori oblik, nacionalsocijalizam, ali nemojte time da se dičite, nemojte time da se hvalite, a sledeći put, pre nego što izađete da to kažete svojim kolegama, poslanicima u ovoj Narodnoj skupštini, prvo pročitajte nešto, pročitajte neku knjigu, a sa druge strane razmislite da uvek kada tako nešto saopštavate to govorite za 1.200.000 građana Srbije, a biće ih na ovim izborima, videćete, i dva miliona, ako ne u prvom, biće ih u drugom izbornom krugu.
Dva miliona ljudi nazvali ste fašistima ili nacionalsocijalistima. Vi razmislite ko u tom slučaju jesu iskrene demokrate, ko jesu oni da se na normalan način upravlja i ovom skupštinom i da se na normalan način govori o amandmanima, a ko ne.
Čini mi se da to mnogo, mnogo više govori o vama, nego o bilo kome od srpskih radikala.
Što se maramice tiče, još jedanput, odmah se javite, možete i da je zadržite, ne brinite, dobićete od svakog srpskog radikala. Hvala vam.

Stvarno postaje dosadno. Razumem da ljudi zaborave nešto što su radili pre nekoliko dana, ali da misle da građani zaboravljaju nešto što se dogodilo pre nekoliko minuta.
Dakle, po Poslovniku sam prvo upozorio poslanika, pa pošto nije ponavljao uvredljive izraze, nisam stigao da ga opomenem, kao što znate. Naravno, nemate razloga da obmanjujete javnost, nikakvu vam opomenu nisam izrekao povodom nekog Hitlera i Monalize. Nisam uopšte bio na toj sednici. Čitao sam o tome u novinama. Emilija Krstić je bila predsedavajuća, ovako izgleda.
Uveravali ste nas pre nekoliko dana da ne mogu da vam pomognem što vi ne razlikujete starije muškarce od mladih žena. Ne mogu da vam pomognem stvarno, ali to ne može da me spreči da svejedno o kom se poslaniku radi, da li vladajuće koalicije, da li opozicije, svaki put dosledno i doslovno primenjujem Poslovnik.
Ne tražim za to nikakvu ocenu o pravičnosti. To je moj posao. Nema pravde da čovek radi svoj posao. Većina poslanika u ovoj skupštini, svejedno da li pripada poziciji ili opoziciji, radi svoj posao i moje je da im u tome pomognem i to pripada, kao obaveza, svakome ko predsedava ovom skupštinom, svejedno u svojstvu predsednika ili potpredsednika.
Molim vas, nastavite političke rasprave, ali nema razloga da iznosite podatke koji su netačni, a koji su provereni pre nekoliko minuta.

Ovo je bilo po Poslovniku i rekli ste po Poslovniku.

Ne, rekao sam replika.