Narodni poslanik Jovan Palalić, pisanim putem, 18. maja 2004. godine, povukao je amandman na član 6. stav 1. tačka 9) Predloga zakona.
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vojkan Tomić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Marković.
Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom je prihvatio ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzeo bih pravo da pojasnim ovaj amandman koji sam u ime SRS podneo i to smatram opravdanim. Sada ću vam navesti koji su to razlozi. Koncepcija SRS je takva da se nadležnost za upis privrednih subjekata i dalje zadrži u stvarnoj nadležnosti trgovinskih sudova, a ne u agencijama kako je to zakonom predviđeno.
Reći ću par stvari koje juče nisam govorio, a koje su jako bitne. Ovde je došlo do klasične zamene teza. Trgovinski sudovi već postoje u našem pravnom sistemu oko 50 godina. Negde 50-tih godina oni vode poreklo od tzv. trgovinskih arbitraža ili veća trgovinskih arbitraža. To je bilo ono zbog čega smo mi iz redovne sudske nadležnosti izdvojili deo sporova i prebacili ih u osnovane tzv. privredne sudove, a danas trgovinske sudove.
Dakle, registracija privrednih subjekata i sporovi između privrednih subjekata bili su osnov za osnivanje ovih specijalnih sudova. Ukoliko sada eliminišemo ovaj značajan deo poslova oko registracije i meritornog odlučivanja, mi ćemo dovesti u pitanje egzistiranje i razlog postojanja trgovinskih sudova. O tome juče niko ovde nije govorio, a ja sam u uvodnoj reči samo kratko naglasio da će trgovinski sudovi, ukoliko im se ovo izuzme iz stvarne nadležnosti, izgubiti svoju individualnost. Zaista, to će tako i biti.
U reakcijama sudija i predsednika trgovinskih sudova na ovu našu raspravu, mogu vam reći da zaista SRS ima jedan veliki plus u svemu ovome što radi. Naime, sudije trgovinskih sudova su se i ranije obraćali nadležnom ministarstvu privrede, nadležnom ministarstvu pravosuđa, obraćali su se i Narodnoj skupštini sa zahtevom da se ovo revidira i da ovaj deo poslova ostane u nadležnosti sudova.
Mislim da ovde ne treba voditi praznu priču o tome da sudijama ne treba uskraćivati neka njihova elementarna prava da sude i voditi brigu o tome da sudije ne budu registratori, nego da sudije meritorno odlučuju.
O tome šta je sudijski poziv i šta sudije treba da rade, oni su se najbolje izjasili, i to na dve svoje sednice, a pokazaću vam i zapisnike sa tih sednica. To je zapisnik od 13. maja 2003. godine, gde su bile prisutne sve sudije trgovinskih sudova, izuzev Trgovinskog suda u Zrenjaninu i Trgovinskog suda u Prištini.
Takođe, drugi zapisnik vam pokazujem od 22. marta 2004. godine, sa dnevnim redom, takođe ovim kojim je danas obuhvaćena naša rasprava.
Jedinstveni su zaključci, sudije hoće da sude i traže da sude ovo što su do sada radili. Dakle, nemojte vi voditi brigu o sudijama, šta će oni raditi i da li je to za njih časno, pošteno i moralno. To je njihova nadležnost.
Moram da kažem još jednu stvar: juče je jedan od govornika iz vladajuće koalicije rekao da smo ovde izmenili Zakon o uređenju sudova. Nije tačno. Nismo to izmenili. Još uvek je po tom zakonu delatnost registra u nadležnosti ovih sudova. To što smo mi rekli u zadnjim članovima da prestaju da važe uredba itd, nigde nije pomenut ovaj osnovni zakon. Dakle, mora se reći - stupanjem ovog zakona na snagu prestaje da važi član 24. stav 2. Zakona o uređenju sudova. Toga ovde nema. Dakle, paralelno ne mogu postojati ova dva instituta.
Što se tiče samih nadležnosti trgovinskih sudova, moramo voditi računa da su ti trgovinski sudovi do sada, po opštoj oceni, a to je po oceni Višeg trgovinskog suda i dalje nadležnih instanci, dobro radili svoj posao.
Pojedinačnih slučajeva možemo naći i kritikovati, ali ako budem govorio o pojedinačnim slučajevima, onda ću govoriti da mi u Trgovinskom sudu u Kraljevu nisu dali da izađem dok mi nisu dali registraciju u ruke. Dakle, istog dana kada sam podneo oni to rade. U Trgovinskom sudu u Novom Sadu, gde sam pogrešio na prijavi, oni kucaju i rade umesto mene, samo potpisujem. To su neki kolegijalni odnosi. Imamo loših, ali i mnogo dobrih primera. Generalno, onaj ko je nadležan da ceni rad trgovinskih sudova, ocenio je ovu delatnost kao vrlo pozitivnu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, povodom amandmana.

Mi ovim amandmanom ne samo što se zalažemo da posao registracije privrednih subjekata ostane pri trgovinskom sudu, nego bih ukazao i na stav 2. ovog našeg amandmana koji glasi da uslovi i način kojim se obezbeđuje tehnološko-tehničko jedinstvo i posebno funkcionisanje sistema vođenja registra uređuje ministar pravde.
Naravno, u skladu sa osnovnim načelima na kojima se baziraju principi upisa u sudski registar, koje ste saopštili u članu 3. Predloga zakona.
Mi na član 3. nismo podneli nikakve amandmane, jer smatramo da su to prihvatljiva načela, ali da bi se obezbedila javnost, dostupnost, efikasnost, smatramo da je potrebno da se pruži šansa postojećim nadležnim organima koji vode upis u registar, znači trgovinskim sudovima.
Na koji način? Na taj način što ćemo da promenimo neke odredbe o postupku upisa i ovom odredbom ovog amandmana da zadužimo ministra pravde da sve ove tehničke detalje vezane za softver, za pristup Internetu itd, podzakonskim aktom uredi i omogući realizaciju i faktičko ispunjenje ovih načela na kojima se zasniva ceo koncept upisa u sudski registar. To trgovinski sudovi mogu da urade.
Zašto ministar pravde? Zato što upis u sudski registar resorno treba da pripadne Ministarstvu pravde, a ne Ministarstvu privrede. Da bude stvar još čudnija, mi imamo situaciju da je ovlašćeni predstavnik predlagača za ovaj zakon potpredsednik Vlade. On sigurno neće ući u Skupštinu dok radikali podnose amandmane, a kao prva zamena dolazi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Sudeći po nekim stvarima šta se dešavalo u prethodnoj, a verovatno i u ovoj vladi, taj ministar je nadležan samo za donacije i pošto je cela koncepcija ovog zakona kako da se uzme tih 1.500.000 evra, vi ste ih ovde pogrešno nazvali da se radi o donaciji. To je sponzorstvo. Znači, imate sponzora iz inostranstva koji je voljan da vam da neke pare, a ovde se javlja Vlada kao primalac sponzorstva u ženskom rodu, a nju zastupa ministar Bubalo u muškom rodu, tako da se cela priča svodi na to. Nema u ovoj priči nekih stvari na koje su se neki pozivali, da su one razlog zašto se ovo menja.
Da počnemo redom. Jedinstvena praksa upisa; ona postoji i sadržana je u odlukama i stavovima Višeg trgovinskog suda. Da li ona treba da se menja? Verovatno treba da se menja kada se tehnološki razradi sistem upisa i dostupnost svih informacija. Znači, tom sistemu treba pružiti šansu, treba ga nadgraditi, treba ga urediti i omogućiti da se uradi sve što je potrebno da bismo realizovali odredbe Zakona o preduzećima, koje govore o sudskom upisu i koje govore šta sve treba da bude dostupno svim zainteresovanih licima kada je upitanju status nekog privrednog subjekta.
Dalje, kaže se da sudija treba da sudi, pružimo mu šansu. Sudija uzima izjavu na zapisnik, sudija obezbeđuje dokaz, a ne sudi, sudija prima izjave, uzima testamentarne izjave, pa ne sudi. Čitav vanparnični postupak, 70% nema nadležnosti da sudija sudi nego radi neke poslove.
Kada se overi izjava, pa i ove izjave podrške kandidatima za predsednika Republike su overavane u sudu, pa bez obzira što je službenik potpisao na kraju dana to ipak svede neki sudija i on opet ne sudi. Znači, nisu sudije samo oni koji sude već rade neke druge sudijske poslove. Posao registracije treba da bude sudijski posao.
SRS se zalaže da ostane postojeće stanje; daleko bilo. Mi se uopšte ne zalažemo da opstane postojeće faktičko stanje. Mi se samo zalažemo da se ovo stanje nadgradi u smislu ostvarivanja ovih načela koja su potrebna, da svakome bude dostupan uvid šta se to dešava, da svako može brzo da se upiše, jer neki nas ljudi upozoravaju i kažu - mi danas to završavamo u sudu za jedan, eventualno dva dna, a po ovom zakonu to treba da se radi pet dana. To je nepotrebno. Dalje se kaže u argumentaciji da se sačuva ovaj zakon, neko je rekao o debelim prstima. Vodite računa, debelih prstiju ima svuda, ne samo u sudu.

Prvo narodni poslanik Marko Krstin, onda narodni poslanik Vjerica Radeta, pa potom.

Dame i gospodo poslanici, poslanik sam na koga je kolega Krasić mislio, koji je iz vladajuće koalicije obrazlagao neka rešenja ovog zakona.
Prvo ću da se osvrnem na deo koji se odnosi na mogućnost da se ovim zakonom stavi van snage nadležnost trgovinskih sudova u oblasti registra. Očito kolega pravnik iz SRS kaže da takve odredbe nema. Opet ću pročitati tu odredbu i ako je pročitam onda je ima. Član 89: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje nadležnost trgovinskih sudova za upis i vođenje registra privrednih subjekata." Znači, koliko god puta ponavljali da toga nema, eto ima.
Da li treba da stoji u Zakonu o organizaciji sudova? Moglo bi da stoji, a ne mora. Zakoni su jednake pravne snage i, prema tome, ovim zakonom možete intervenisati. Niti je to neka osobita praksa da se mora baš u tom zakonu nešto tako uraditi. Imate brojne zakone gde se odredbama tih zakona stavljaju van snage odredbe drugih zakona. Ovde je to urađeno. Dakle, nikakve pravne prepreke za to nema i to pitanje je formalno rešeno.
Što se tiče toga da su trgovinski sudovi neraspoloženi prema ovoj promeni, možda bi mogli mi koji u tim sudovima postupamo i nešto da kažemo u ime stranaka, odnosno advokata koji zastupaju stranke. Posao registra u svim sudovima radi po jedan sudija. To je možda 5% rada trgovinskog suda i taj sudija se zove nadzorni sudija. Šta to znači?
U registru 99% poslova rade službenici sa srednjom stručnom spremom, a oni raspolažu faksimilom nadzornog sudije i onda udaraju te faksimile gde treba i gde ne treba.
Onda imate ovakvih i onakvih registracija. Da ne krijemo, ti službenici se često bave nadripisarstvom, to otvoreno kažem, sastavljaju tamo i ovakve i onakve obrasce, to prekucavaju i nadzorni sudija to pregleda onako više letimično ili najčešće kada postoji neki problem. Kada problema nema, uzima se faksimil, pa se udara, pa onda šta bog da.
Što se tiče toga da se sudije plaše da neće imati nadležnosti po ovom zakonu, mislim da se niko ko radi u državnim organima ne plaši kada mu se uzme nadležnost. Mislim da postoji obrnut srazmer i o tome možemo da pričamo. Ovde neće biti uzeta nadležnost, zato što će zaista sudeće stvari raditi sudije trgovinskih sudova.
U načelnoj diskusiji oko zakona sam rekao da će sudije trgovinskih sudova suditi po tužbama, kada se radi o upisima koji su bili na osnovu neistinitih isprava, netačnih isprava itd. Dakle, prave sudijske poslove će zaista raditi sudije, a mi ćemo rasteretiti onaj deo suda koji su činili službenici srednje stručne spreme, koji su pregledali to formalno i stavljali na to faksimile.
Što se tiče mogućnosti da dobijete potvrdu o stanju u registru, ta mogućnost nije ni blizu toga kako kolege prikazuju – odeš pa dobiješ. Tu se radi o danima, a kada se radi o trgovinskom sudu izvan sedišta, tu se radi o mesecima.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 100. se javljam, ali zbog nečega što je, rekao bih, opšti društveni problem, o nečemu što se dogodilo u Srbiji, o nečemu što se dogodilo u Vrbasu.
Mi smo čekali jednu noć da vidimo hoće li iko od medija to objaviti, pošto vole za neke druge stvari odmah da se jave i da kažu ko je, kako i na koji način ugrožen.
Želim da upoznam i predsednika Skupštine, koji nije ovde, ali i predsedavajućeg, i sve narodne poslanike u Narodnoj skupštini, i celokupnu srpsku javnost, da je grad Vrbas osvanuo ofarban i ispisan grafitima "smrt radikalima". Doneo sam tu fotografiju, ne jednu, imamo ih 36. Na svakom mestu piše "smrt radikalima", "mrzim Srbe", crtanje kukastih krstova, uglavnom preko lica Tomislava Nikolića, odnosno plakata sa njegovim likom.
Mi znamo ko je ovo radio i nećemo da optužujemo one koji to nisu. To su radili predstavnici bivšeg režima, zato što smo neke od tih ljudi uhvatili na licu mesta.
Molio bih nadležne državne organe da postupe u skladu sa zakonom, a upozorio bih sve one koji misle da stvaranjem prave fašističke atmosfere u kojoj su samo oni demokrate, zato što su stavili to ime u naziv svoje političke stranke ili naziv svoje političke koalicije, ili šta god hoćete, ili kako god hoćete, da to ubuduće ne rade, zato što su ovo ne loše, već užasne poruke za građane Srbije, užasne poruke za sve one koji drugačije misle od predstavnika miljenika medija. Molim ih da to više ne rade, iz nekoliko razloga.
Prvi razlog je taj što se niko iz SRS nije i neće se uplašiti. Drugi razlog je taj što mi nemamo rezervnu otadžbinu, nemamo i nećemo da napuštamo Srbiju, nećemo da bežimo ni od koga i nećemo da se sklanjamo ni od koga. Ako sa ovim nastavite, primoraćete nas da se branimo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Primoraćete nas da se branimo, a neće to biti dobro za Srbiju. Molim vas da prekinete sa ovim. Krajnje je vreme da istinske rasističke poruke zaustavite, da prekinte sa podelama u Srbiji. Ako budete sa tim nastavili, neće biti dobro za Srbiju, a mi, ponavljam, za razliku od nekih koji stalno govore kako će da se sklanjaju i da beže, ne znam ni sam od čega i koga, mi nemamo ni gde i nećemo ni od koga.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Hoćemo da budemo svoj na svome, hoćemo da živimo živote običnih ljudi i nećemo da se sklanjamo od nekoga zato što drugačije politički mislimo. Još jedanput vas upozoravam – nateraćete nas da se branimo, a neće to biti dobro ni za vas, ni za Srbiju. Mi želimo da nadležni državni organi ovo reše, da se nikada više ne ponovi i da nikada više niko ne preti političkim protivnicima smrću, niti na bilo koji drugi način, kao što ste to uradili juče i danas.

Kao što ste i sami rekli, to je posao za nadležne organe, a ne za Narodnu skupštinu.
Po Poslovniku, narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Reklamiram kršenje Poslovnika, člana 99, koji kaže: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Veoma uvažavam veliki problem koji je gospodin izneo, ali to nije tema naše rasprave danas. Mislim da o tome može i treba javno da se ukaže novinarima konferencijom za štampu ili na bilo koji drugi način, ali skupštinska govornica služi da bi se raspravljalo o dnevnom redu.