Replika, izvolite, gospodin Vojkan Tomić.

Moram da ukažem prethodnom govorniku, kada postavlja pitanje ko osniva agenciju, gospodine, zakonom se osniva agencija, zakonom o agenciji za privredne registre, pročitajte naslov zakona.
Kada govorite o sredstvima, vrlo jasno je definisano da su početna sredstva dobijena iz donacija, a ostala sredstva koja se uplaćuju na račun te agencije su iz budžeta, i ako postoji višak sredstava na računu te agencije, vraća se u budžet Republike Srbije i to je vrlo jasno definisano u samom zakonu. Dakle – sredstva za osnivanje agencije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, donacija, priloga, sponzorstva itd.
Kada govorimo o donaciji švedske vlade, govorimo o početnom iznosu, da raščistimo to jednom. Znači, kada govorite o tome, mi dobijamo određena sredstva, dobijamo određene pare. A mogli smo da čujemo ovde, a šta mi to drugo njima možemo da vratimo zauzvrat, šta, kažite šta je to, definišite, šta mi to treba da uradimo njima, šta? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se vratimo na amandman koji je podneo kolega narodni poslanik Božidar Koprivica.
Amandmanom traži da se u naslovu iznad člana 10. i u članu 10. reč "registrator" zameni u odgovarajućem padežu rečju "registarski sudija" i da se posle stava 1. doda stav 2. koji glasi: "Ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, propisuje formu i sadržinu obrasca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta". A zašto?
Vi znate, svi koji su malo učili ekonomiju znaju da je birokratija, odnosno administracija, osim ameba, jedina stvar koja se bespolno, ali vrlo progresivno razmnožava.
DOS-manlije su 2000. godine obećavale da će smanjiti administraciju i smanjili su deo administracije u ministarstvima, ali su osnovali agencije i vezivali ih za ta ministarstva, pa su smanjili 10 administrativnih radnika, ali su prikačili tri agencije sa po 30 ili 40 radnika. Tako je izgledalo otprilike smanjenje.
Pošto smo završili sa ministarstvima, pošto smo za sva ministarstva odredili, odnosno osnovali agencije, pošto smo pozapošljavali rođake, prijatelje, bližu i dalju rodbinu, a tamo više mesta nema, onda krećemo na sudove, pa ćemo za trgovinski sud smanjiti deo nadležnosti trgovinskog suda, jer koliko sam čuo, trgovinske sudove ne ukidate, ali ćete zato uvesti agencije.
Da li će se one zvati agencije ili ćete im smisliti neko prikladnije ime, to sada nije bitno i uvešćete registratore, pa će onda registrator da dovede kuma za registratora, pa kuminu decu, pa će čiča, pored ostalog, i strinu da zaposli u tim registratorima, jer mnogo registratora, 180 opština ima, mnogo će registratora i registratorčića trebati. Tu je i kum, kumovi, kumu ne zaboravite kada već kumove zapošljavate.
Pitam se, ako registrator bude sve ovo radio što je do sada radio sudija trgovinskog suda, šta će sudije trgovinskih sudova da rade? Pored ovog dela, gospodin Koprivica je tražio da ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, propisuje uputstva o formi i sadržini obrasca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta. Registratora bira Vlada. Predsednik suda raspoređuje trgovinskog sudiju. Koliko će nezavisan od Vlade biti registrator koga Vlada izabere.
Pri tom, ako kažete trgovinski sudija, onda se podrazumeva da mora da ima završen pravni fakultet i da ima pravosudni ispit. Ako kažete registrator, može da ima i osmogodišnju školu. Jedini je uslov, koliko sam čuo pre neki dan, i to je vrlo primenljivo ovde, ne sme da ima debele prste da može sa dirkama na kompjuteru da radi, da kuca na onim dirkama na kompjuteru.
Čini mi se da je mnogo veći problem, dame i gospodo narodni poslanici, što neko ko je ovo smišljao ima lepljive prste. Nisu problem debeli prsti, problem su lepljivi. Pitam se ko su ti kojima vi sada podmećete fotelju, pod onaj nepristojni deo tela, koliko ih je.

Replika, izvolite.

Prvo, gospodine Markoviću, devet agencija koje su osnovane uredbom Vlade Republike Srbije, podzakonskim aktom, ukinute su. Osniva se nova agencija zakonskim aktom, što znači odlukom Skupštine Srbije, pa onda Skupština Srbije može da kontroliše rad te agencije. To elementarni demokratski principi objašnjavaju. Ne treba tu puno logike, ni puno pameti da se shvati.
Drugo, što se zapošljavanja tiče, ministarstva i agencije, koliko sam upoznat, ne rade kao što je radio poslovni prostor u Zemunu za vreme vašeg mandata, kada je imao 150 zaposlenih, rođaka, kumova, prijatelja i koga sve ne.

Tačno je, gospodine Prorokoviću, bio sam direktor Poslovnog prostora u Zemunu, čuvenog ZIVS-a.
Tačno je da je taj poslovni prostor od 34 zaposlenih, kada sam došao i samo se bavio poslovnim prostorom, narastao, dobio izdavačku delatnost, dobio televizijsku produkciju, dobio 14 grobalja ukidanjem mesnih zajednica, dobio 11 pijaca, dobio pet lokalnih vodovoda i to je morao neko da radi.
Verovatno niste rekli, verovatno ste zaboravili da kažete, bio sam u vreme "Sablje" u pritvoru. Dva i po meseca su me držali da ne utičem na svedoke i tačno je i to da su me posle toga pustili i da 38 od 72 svedoka, koliko su pisali, nijedan me nije teretio. Finansijska revizija koja je prošla kroz poslovni prostor četiri puta i sada u poslednjem veštačenju nije našla ništa.
Razlika između mene i vas, Prorokoviću, jeste što sam robijao zbog dugačkog spiska zaposlenih, a mnogi iz vaše koalicije, ne bih voleo da to budete vi, robijaće zbog dugačkih prstiju.

Iz vaše stranke je odgovorio na repliku. Nemate pravo.

Da li se još neko javlja za reč povodom amandmana?

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, mi srpski radikali smo navikli još od bivšeg režima da nam ministri ovde drže predavanja, da nam drže političke časove i vidite posledica toga je da je nas od 23 sada ovde 82, a da te vlade i tih ministara više nema tamo gde su bili.
Gospodin Bubalo, ministar čije Ministarstvo nema nikakvih nadležnosti vezano za zakon koji nam je Vlada uputila na razmatranje i odlučivanje, osim što je očigledno nadležan za trošenje tih sponzorisanih sredstava koja su dobijena na ime osnivanja ove agencije, mnogo je sebi ovde dozvolio. Gospodine ministre, sa kojim pravom vi kažete da narodni poslanici kradu vama vreme? Ako mislite da vam krademo vreme, gospodine ministre, izvolite, vrata su ovde i ne morate ovde da sedite, što se nas tiče.
Isto tako, gospodine ministre, možete po uzoru na Dragana Maršićanina da podnesete ostavku. Ništa Srbiji neće biti teže, ni bolje sa vama, ni bez vas, isto kao što privreda Srbije i sa Draganom Maršićaninom, kao i sada bez Dragana Maršićanina, ne radi, isto kao što se privatizacija sa Draganom Maršićaninom i danas bez Dragana Maršićanina odvija po onom prethodnom zakonu, odnosno zakonu koji je još uvek na snazi, jer niste imali volju i želju, a ni potrebu verovatno da ga promenite.
Prema tome, gospodine ministre, narodni poslanici su ovde zbog naroda. Mi ovde govorimo zbog naroda. Mi zbog naroda koji nas je birao pokušavamo da Vladu Srbije okrenemo na pravi put. Očigledno je da od tog posla nema ništa. Zato ćemo, izgleda, morati da radimo nešto drugo.
Izgleda da ćemo morati da pokažemo Vladi Srbije put kako treba da odu, odnosno nećemo čekati da podnesete ostavke. Moraćete ovde svi vi i sve vaše kolege da odgovorite šta ste uradili, evo bliži vam se 100 dana. Čekali ste, pričali ste da vam treba 100 dana. Šta uradiste za tih 100 dana osim što uzeste te donacije sa kojima se ovde hvalite?
Mi, gospodine ministre i dame i gospodo, srpski radikali, nismo ovde da pomažemo Vladi Srbije i nećemo da pomažemo Vladi Srbije. Mi smo ovde da kritikujemo Vladu Srbije i da tražimo da Vlada Srbije ode ako ne radi nešto dobro za građane Srbije.
Vlada Vojislava Koštunice još ništa nije uradila od čega građani Srbije imaju bilo kakve koristi. Ovaj zakon, koji je danas i ovih dana na dnevnom redu, bolje bi bilo da reguliše način i stvori uslove da građani, koji hoće da otvaraju mala i srednja preduzeća, dobijaju povoljne kredite od države da bi zaista mogli da registruju svoja mala i srednja preduzeća.
Verujte, njima je potpuno svejedno da li će se registrovati u ovoj vašoj agenciji ili kod privrednog, odnosno trgovinskog suda, kao što su i do sada radili. To nije vaš problem. Vaš problem je onih 1,5 miliona evra i to je očigledno manir rada ove vlade, kao i one vlade bivšeg režima.
Ovde su kolege govorile o nekakvom višku sredstava. Kažu da se početna sredstva za osnivanje ovih agencija ostvaruju iz donacija. Ostala sredstva, naravno, biće iz budžeta. Onda nam ovde jedan kolega ispriča bajku da će višak sredstava da se vrati u budžet. Kada je to bilo i kada će to biti, a pogotovo u Vladi Vojislava Koštunice.
Što se tiče amandmana na član 10, naš kolega Božidar Koprivica je podneo ovaj amandman da bi sledio ideju SRS o vođenju registra privrednih subjekata kod trgovinskih sudova i zato je predložio, između ostalog, dodavanje stava 2, koji traži da ministar pravde donosi bliža uputstva o vođenju registra, da propisuje formu i sadržinu obrazaca za registraciju i obezbeđuje njihovu dostupnost na sajtu Interneta.
Ovo za kolege koje su iznosile mišljenje da mi srpski radikali ne znamo šta je kompjuter, ni šta je Internet. Vidite znamo, ali za razliku od vas mi znamo da pričamo i za razliku od onog koji je stavio ovu primedbu ne okrećemo tri rečenice 20 minuta, već svako od nas ima novu priču, novi argument, da vas ubedi da su naši amandmani ustavni, zakoniti, da naši amandmani znače uštedu, bolju organizaciju i pomoć građanima Srbije, pomoć onima koji hoće da registruju svoja privredna preduzeća. Za razliku od vas koji, kao što rekoh, ništa još niste uradili da pomognete građanima Srbije.
Naravno, građani Srbije to znaju i reći će šta misle o vašoj vladi 13. juna – realno.

Izvolite, predstavnik predlagača.