Gospodin Pajtić, po Poslovniku, koji član?

Član 97. Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 97. koji vrlo precizno definiše kada se može ostvariti pravo na repliku. Dakle: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe", što nisam primetio da sam učinio, "navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku". Ni eksplicitno ni implicitno nisam spominjao poslaničku grupu o kojoj je prethodni govornik govorio.
Zašto nisu sudovi i na koji način su sudovi sudili i u čije vreme - mi smo bili parlamentarna većina, većina u izvršnoj vlasti, ali, kao što znate, nikada nismo instrumentalizovali pravosuđe, niti sudove. Oni koji prebacuju nekome ko je bio parlamentarna većina i većina u izvršnoj vlasti za to što je pravosuđe funkcionisalo na ovaj ili na onaj način, govore o tome kako doživljavaju podelu vlasti. Očigledno ne poznaju podelu vlasti na način kako smo mi to želeli da učinimo.
Akcija "Sablja" je često spominjana (ne znam odakle sada i akcija "Sablja"); bilo je i kršenja ljudskih prava i za to treba da odgovaraju oni koji su kršili ljudska prava. Jako je jeftino to prebacivati bilo kom političaru, bilo kom poslaniku, sasvim je sigurno da se nikada nismo slagali ni sa torturom, ni sa kršenjem bilo čijeg ljudskog prava. Ono što je činjenica, vezano za akciju "Sablja", jeste da je preko 80% građana Srbije podržavalo tu akciju i još jedna činjenica jeste da je Srbija i Crna Gora primljena u Savet Evrope za vreme te akcije, pre vremena, i upravo zbog reakcije koja je procenjena kao adekvatna u tom trenutku.
Nismo spominjali nijednu stranku i mučno nam je da spominjemo ijednu stranku. Ova tema je previše ozbiljna da bismo se prepucavali i da bismo vodili, očigledno, predsedničku kampanju za ovom govornicom.
Tačno je da zakon, nije donet ad personam, tačno je da nijedno ime ne piše na njemu, a zašto smo onda čekali sedam sati, ako ovaj zakon nije politički motivisan, ako nijedno ime ne piše na njemu, ako zaista taj zakon nije vezan za neki konkretan slučaj i ako zaista taj konkretan slučaj nije vezan za zahtev bilo koje od političkih stranaka koje se nalaze u parlamentu. Nažalost, jeste, nažalost, i te kako je vezan za neke slučajeve, i te kako je vezan za neke pojedine političke stranke. Povod, i zbog toga govorim, tako ću govoriti, jer ne želim po ovom pitanju da se prepucavam, jeste tužan i taj povod je osetio SPO, osetila je DS.
Meni je jasno da neki ne osećaju nimalo solidarnosti sa nama, pošto je to potpuno prirodno. Kada kažem da smo bili tučeni, hapšeni, zatvarani, izbacivani sa posla, upravo oni koji to nazivaju jeftinom demagogijom, činili su to.

Gospodine Vučiću, hoćete repliku? Izvolite i završavamo sa replikama.

Dakle, sve je čisto, gospodine predsedavajući. Malopređašnji govornik iz bivšeg režima je govorio po Poslovniku, a ja sam se javio za repliku, dakle, sve je čisto.
Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je kada neki odavde govore o demagogiji onih koji su bili, pre svega, žrtve njihovog progona, ali besmisleno je kada vi govorite o solidarnosti sa vama, jer ne znam u čemu bih sa vama imao da se solidarišem.
Ako pitate za gospodina Đinđića, veoma žalimo što je ubijen gospodin Đinđić, saosećamo sa njegovom porodicom, njegovom suprugom, njegovom decom. Ako mislite da vi zaslužujete zbog toga nešto, ne, zbog onoga što ste radili zaslužujete nešto drugo, a to je bila organizacija pljačke u Narodnoj skupštini Republike Srbije glasova građana Srbije, pa ste naredili glasanje iz Bodruma i Soluna. Sa tim se nikada solidarisati nećemo, gospodine Pajtiću, u tome je razlika između vas i nas.
Što se tiče ljudi iz SPO-a, da, užasno žalimo i na najstrašniji način osuđujemo zlikovce koji su se usudili da tako nešto zamisle, a ne čak i da sprovedu u delo, ali mi donosimo zakone koji se ne odnose ni na vas, niti na bilo kog drugog pojedinca, već na sve građane ove zemlje. To je ono o čemu mi ovde moramo da vodimo računa. Ako ćete da donosite zakone koji će se odnositi na jednog, dvojicu, trojicu ili četvoricu ili petoro ljudi, samo zato što vam to odgovara u izbornoj kampanji, onda pokazujete kako ste mali.
Ja znam da su politički razlozi za ovo.
Dobro vam je ministar pronašao da kaže – pa, nije baš to razlog, našli bi i drugi način za produženje pritvora, drugi osnov, i tako dalje, ali ako vi kažete da je to razlog i da se zakon donosi zbog pet, deset ili 50 pojedinaca, onda to ova Narodna skupština ne treba da radi. Nijedna narodna skupština ne treba da donosi zakon zbog jednog čoveka, ma kako da se zvao, ma šta da je uradio.
Posebno ne treba da nam govorite odavde šta, kako i na koji način se radilo u prethodnom periodu. U prethodnom periodu nije bilo reči o tome da li smo mi primljeni u Savet Evrope i koliko je građana podržavalo akciju "Sablja". Pa, niko ko vam se politički suprotstavljao u vreme akcije "Sablja" nije smeo da promoli nos, osim što smo mogli da dođemo i da kažemo da to nije istina i da to niko ne objavi.
Vi ste u to vreme optuživali ljude...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
Završavam, gospodine Mihajloviću... nevine ljude da su ubice. A gde vam je solidarnost sa četiri sina Vojislava Šešelja i njegovim unučetom, a njihovog oca i dedu ste proglašavali za ubicu, gospodine Pajtiću? Proglašavali ste ga za ubicu, bez prava da odgovorimo na bilo kojoj televiziji. Kada pozovemo pa kažemo - izvinite, nismo ubice, objavite da hoćemo da kažemo da nismo ubice, zabrana, ne može, vi ste ubice. Zašto nas niste onda pohapsili ako smo ubice.
Dosta je više tih vaših gluposti. Svega smo se naslušali. I toga kako nemate veze sa tim i tim...
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Vučiću...)
Ko se sretao sa gospodinom Ksantulisom? Boris Tadić ili ja? Ko im je bio posrednik? Miodrag ili Milorad Ulemek. Bila su još neka imena tu.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, produžili ste minut, molim vas).
Samo da mi ove pare ne ispadnu, završavam, bio je izvesni Lečić Leka, ali nije to ministar, to je neki drugi iz tih jedinica koji mu je pomagao. Bio je neki Pejaković - Pele i bio je neki Palas, a gde su se sastajali...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, zaista, minut i po ste produžili).
Završavam, gospodine Mihajloviću. ...U Hajatu i Interkontinentalu. Šta su radili?
Vi ćete nas da osuđujete i da govorite o tome, da sve vreme pričate o "Sablji", a da nam držite lekcije. Nećete, gospodine Pajtiću, ali mi vas kada budemo pobedili, vrlo brzo, nećemo da progonimo, nećemo da vas progonimo zato što drugačije mislimo, ali za sve zločine koje ste počinili, budite uvereni, moraćete da odgovarate. Hvala najlepše.

Član 100. stav 3. Izvolite.

Dakle, reklamiram povredu člana 100. stav 3. koji kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena itd.
Čuli smo prethodnog govornika koji se promoviše u korifeja demokratske misli i dela u Srbiji. Čuli smo da preuzima ulogu tužioca i sudije u raznim sudskim procesima. Radi se o čoveku koji je bio predlagač i autor čuvenog Zakona o informisanju, a koji je takođe doprineo demokratskoj misli i delu u Republici Srbiji. Radi se o stranci koja se nalazila u vlasti u trenutku kada je jedna politička organizacija proglašena za terorističku organizaciju samo zbog toga što je mnogo smetala, a radi se o Otporu, zato što je mnogo smetala, zato što se nije borila u tom trenutku za vlast i zato što je bila dosledna i želela život u evropskoj i demokratskoj Srbiji.
Dakle, nemojte mi držati predavanja o demokratiji, vi predstavnici bivše bivše vlasti, odnosno bivšeg bivšeg režima. Molim vas da pređemo na temu ove tačke dnevnog reda. Možemo do beskraja da govorimo o tome ko je veći demokrata ili ko je veći evropejac. Ono što je sigurno, to je da nema potrebe da od nas branite srpski narod. Tamo gde ste vi srpski narod branili, tamo Srbi uglavnom više i ne žive.

Replika, izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikim zadovoljstvom sam kao "korifej demokratske misli"  slušao mog prethodnika, željno iščekujući njegove reči i spreman sam na njih da odgovorim.
Dakle, gospodine Pajtiću, SRS je bila ta politička organizacija koja je sprečila donošenje zakona o terorizmu, kojim bi se neke stranke proglasile za terorističke. SRS je sprečila taj predlog JUL-a i on nije izglasan, ono što ste vi kasnije sprovodili u delo, samo mnogo gore nego što je to JUL-u padalo na pamet, nego što su njihovi, oni koji su to zamišljali, mogli i da pomisle.
Gospodine Pajtiću, mi u tom poslu nismo učestvovali, za razliku od vas, a opet ćemo kada vas budu najžešće napadali reći da ne dozvoljavamo da vam se stranka uništava. Kada su vas gađali jajima i kada su vam kamenicama zasipali zgradu, tog dana je Vojislav Šešelj, kao korifej demokratske misli, održao konferenciju za novinare i rekao da to ne sme da se dozvoli, da nikome pametnom u Srbiji to nikada više ne može da padne na um i da nikome ne sme da padne na pamet da isteruje Demokratsku stranku iz prostorija u ulici Proleterskih brigada, bez obzira što je uzeta iz Diposovog stambenog fonda, zato što ne smeju da se narušavaju političke slobode.
U tome je razlika između vas i nas. Kada ste vi došli na vlast jedino što ste radili bilo je da ste progonili ljude koji su pre vas bili na vlasti. Ne postoji bivši bivši i bivši. Mi smo opozicija, a vi ste bivši režim. Objasniću vam teoretski zašto. Zato što kada republikanci pobede demokrate, nisu republikanci bivši bivši režim, nego su bivši režim samo oni koji su pali, oni koji su izgubili na izborima, a to ste vi, vi ste bivši režim, a ne mi, gospodine Pajtiću, toliko da znate. To je što se teorije tiče.
Još nešto, Zakon o informisanju (kao korifej demokratske misli da vam i na to odgovorim) donet je u vreme kada je država Srbija bila ugrožena. Vidim da me danas kritikuju i mnogi od onih koji su pisali taj zakon. Ćutim, neću o tome ni da govorim; vidim, tada im se sviđalo, a sada im se nešto ne sviđa. Taj zakon, u to vreme... dve norme trebalo bi danas da se izmene i bio bi deset puta bolji od ostalih: to je samo organ za prekršaje i 24 sata trebalo bi da se ide u krivični postupak pred redovnim sudovima.
(Predsedavajući: Vreme).
Dakle, sve ostalo možete danas da stavite, a to je urađeno u vreme pred agresiju na našu zemlju. Valjda vam je jasno kako je to izgledalo. A vi ste bez agresije na našu zemlju uveli da niko ne sme da zine, a kamoli nešto da izgovori protiv vaše Vlade ili protiv vaše stranke u vreme dok ste bili na vlasti, i sa zakonom i bez zakona jer ste vi bili zakon. Ko vam se suprotstavi, taj ide, pa mu kačite struju na glavu, pa struju na stopala...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme).
... pa onda idu pojedini organi u fioku. Toliko za one koji pokušaju da vam se suprotstave ili kažu nešto drugačije. To vreme je prošlo. Dolazi vreme slobode, dolazi vreme onih koji su se vama suprotstavljali, gospodine Pajtiću, a ja imam još jedan papirić, ako još jednom izađete, da pročitam još neka imena, gospodine Pajtiću.

Molio bih vas da ne izazivate repliku, jer ćemo zaista ići u nedogled ovako.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, upravo želim da čujem ta imena o kojima je govorio gospodin Vučić, pa moram da reklamiram povredu člana 100. stav 1. koji govori da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, odnosno da se prema Narodnoj skupštini odnose kao prema najvišem domu, kako to često volimo da kažemo, iznoseći istine i ne prebacujući jedni drugima nešto što je zaista potpuno besmisleno.
To kačenje struje i uključivanje u struju itd, svaka tortura za vreme bilo kog režima, a bilo je torture mnogo više devedesetih godina 20. veka, a bilo je očigledno i za vreme akcije "Sablja" takvih ispada - sve je to za osudu. Ne mislim ja da je gospodin Vučić uključivao nekog u struju, a nadam se da ne mislite vi da sam ja uključivao nekoga u struju, a obraćate se meni. Dakle, to je nešto što je principijelno za svaku osudu.
Sećate se vi tog momenta kada je počela akcija "Sablja" i kada je počela hajka nekih političara, odnosno zahtevi nekih političara da se SRS zabrani - prvi su ljudi iz Demokratske stranke rekli da je to nedopustivo. Ja sam bio jedan od tih koji su prvi rekli da je to apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo. Ne smatram da je to moja zasluga, kao što ne smatram da treba da budemo zahvalni vama ako ste branili prostorije Demokratske stranke za vreme bombardovanja, jer valjda je to prirodno i normalno ukoliko želimo demokratski i parlamentarni sistem.
Ono što je takođe činjenica jeste da je gospodin Šešelj, koga ste spomenuli ovde, bio politički disident i pre Miloševićevog režima, a vrlo dobro znate ko ga je branio kada je bio politički disident, mnogi ljudi iz DS i mnogi ljudi koji se danas nalaze u vrhu DS.
Dajem vam priliku da pročitate to što imate, ali molim vas, kada govorite o DS, onda ipak govorite istinu.