Hvala vama. Narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj član i jedan od sledećih koji reguliše povećanje novčanih kazni, i to desetostruko povećanje, neminovno nalaže da se postavi jedno pitanje - zašto te kazne nisu povećane 50 puta, 100 puta, 1000 puta ili dva puta? Koja je to matematika procenila da te kazne treba da se povećaju 10 puta i šta je razlog?
Što se tiče konkretno ovog amandmana, vidite da smo balansirano pristupili u onom delu koji se tiče veštaka pojedinca, gde postoji mogućnost da bude u nekoj kombinaciji i da doprinese odugovlačenju postupka itd. Nismo dirali vaš predloženi član. Ali, u onom delu koji se tiče ustanova predložili smo da se promeni taj maksimalni iznos novčane kazne, da on bude manji, da se ona poveća samo dva puta, svesni činjenice da se retko kad ova novčana kazna izriče ustanovi koja se bavi veštačenjem i apsolutno svesni činjenice da ova odokativna metoda verovatno ima za cilj da se uplaše potencijalni veštaci.
Moram da kažem da opet to nema nikakvog dometa, ne samo iz ovog razloga što se ta odluka, po pravilu, već na sledećem ročištu stavlja van snage, već iz prostog razloga što sudovi, odnosno sudije u dugogodišnjoj praksi nepogrešivo mogu da kažu ko je sposoban za jedno korektno veštačenje, u zavisnosti od prirode veštačenja. I tu već postoji jedan rejting ustanova koje se bave veštačenjem i verovatno najmanja smetnja za blokadu krivičnog postupka postoji kada se radi o tim specijalizovanim ustanovama.
Ovako iznositi pretnje, povećavati kazne. Još ste rekli - stručna ustanova do 500.000 dinara. Molim vas, u krivičnom postupku se javlja pojedinac, a ne pravno lice. Nema pravnog lica. Ovo nije krivična sankcija, ali jeste novčana kazna, nešto akcesorno što ide zbog nediscipline u postupku. Ne može sudija da vodi disciplinski postupak protiv veštaka, pogotovo kad je u pitanju ustanova.
Što se tiče fizičkih lica, imali ste Dinkića, bio je veštak, pa ga je Batić izbrisao kad je izabran za guvernera. Molim vas, u ustanovi da se vodi takav postupak da se izriče kazna zbog propusta, zbog nediscipline u toku postupka - mislim da je nepotrebno da postoji ova odredba, pogotovo je nepotrebno da se 10 puta povećava novčana kazna.
U onom amandmanu koji se tiče svedoka i drugih lica koja učestvuju u postupku, koja se zbog neke nediscipline novčano kažnjavaju, mi ćemo takođe 10 puta da navedemo razloge, šta bi to bilo 10 puta - od 2001. do danas inflacija je, ako se ide zbirno, 20-30%. Vi ste ovde napravili da je 1000% inflacija. Da li priznajete da je prilikom donošenja zakona određen mali iznos?
Ne verujem da je mali iznos 2001. godine bio 10.000 dinara, kao što sam apsolutno siguran da je danas za svako fizičko lice, bez obzira na svojstvo u kome se javi u krivičnom postupku, novčana kazna od 100.000 dinara strahovito veliki iznos, a postoji mogućnost da se i to zloupotrebi; mada je praksa pojedinih sudija, odnosno većine, moram da kažem, da nisu baš tako rigorozni i možda u tome baš treba tražiti razlog što neki postupci nisu odugovlačeni.
Što reče gospodin Šarović, bolje zadržite manje kazne, ali ih primenjujte, nego da pretite ljudima sa velikim kaznama koje se ne primenjuju.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?
Po Poslovniku, izvolite.

Predsedniče, poštovani narodni poslanici, hteo bih da predložim da se produži vreme današnje rasprave nakon 18,00 časova, da radimo danas do ponoći.

Zahvaljujem. Stavljam na glasanje predlog da Skupština danas radi do 24 časa.
Za 124, nije glasao jedan, od ukupno 125 poslanika.
Konstatujem da postoji kvorum za rad i da ne postoji kvorum za odluku da se radi do 24 časa.
Po Poslovniku ili o amandmanu? Samo trenutak!

Gospodine predsedniče, kolege poslanici, pošto predlog nije prošao, tražim da se utvrdi kvorum a zatim da se glasa da radimo do 23,30 časova.

Molim vas ... na zahtev poslanika Albijanića molim da svi poslanici ubace svoje kartice da proverimo kvorum još jednom. Izvolite.
Kvorum za rad Skupštine postoji... Molim vas, nikakvo brojanje, postoji kvorum za rad Skupštine.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Albijanića da se radi do 23,30 časova. Molim vas da poštujemo Poslovnik, ovo je drugi predlog, zakon je isti za sve, pobogu. Gospođo Radeta, ubacite karticu da bih mogao da konstatujem da ste prisutni.
Stavljam na glasanje predlog da se radi do 23,30 časova.
Za 121, nije glasalo četiri, od ukupno 125 poslanika.
Molim vas za malo ozbiljnosti. Nastavljamo rad.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Zakonodavni odbor smatra da amandman nije pravno moguć. Ministre, da li Vlada prihvata ovaj amandman?
Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 14. u vezi sa članom 142. U članu 142. stav 1. propisano je da "protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od 40 godina" - ranije je tekst bio – "ako okolnosti ukazuju da se radi o slučaju za koji zakon propisuje mogućnost izricanja blaže kazne, pritvor se ne mora odrediti."
Međutim, sada je brisana ova druga rečenica pa je ostalo - ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela. Znači, onda će se primeniti mera pritvora.
Zatim, u stavu 2. člana 142. posle tačke 4) dodata je tačka 5) koja glasi - ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela izreći će se, odnosno primeniće se pritvor.
Pritvor ne sme biti opšte pravilo. Međutim, iako je rečeno da je najveća neusklađenost sa međunarodnim odredbama upravo na području pritvora, mislim da to treba brisati i predložio sam u ime SRS da se član 14, koji je u vezi sa članom 142, briše, pa molim narodne poslanike da prihvate ovaj amandman.

Zahvaljujem. Da li o ovom amandamanu  još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.

Očigledno dolazimo na centralnu temu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku. Praktično čl. 14, 15. i 16. imaju svoj početak a to je član 133. To je glava VIII Zakonika o krivičnom postupku, koja ima naziv - Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Pa se navodi - mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu: poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor.
Pritvor je verovatno najteža mera i zbog toga je u ovom nabrajanju poslednji. Ali, da se ne vraćamo na one prethodne načelne odredbe Zakonika o krivičnom postupku, mada nije zgoreg da se i to navede.
Prvi član tog zakonika kaže - ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa Krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Primat se daje tome da niko nevin ne bude osuđen. Primat se daje da niko ne bude lišen slobode bespotrebno, a međunarodni akti nas obavezuju na to, i to smo i uradili 2001. godine, praktično smo izbacili kategoriju obaveznog pritvora, koji je ranije postojao u našem Zakonu o krivičnom postupku. Ovom izmenom se na mala vrata posredno uvodi institut obaveznog pritvora. On nije tako naveden, nije tako jasno napisan, ali kada se pogleda ova intervencija koja je učinjena u članu 142. vidi se da je to bila namera predlagača, da se pritvor na neki način odredi kao nešto što je obavezno kada se radi o nekim delima za koja su propisane malo duže vremenske kazne.
Zbog toga je dodata tačka 5) u kojoj se kaže - ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela. Sada u jednu procesnu formu ubacujemo nešto što se može tumačiti kao biće krivičnog dela, ili još - kvalifikacijom nekog krivičnog dela. A, radi se o materiji obezbeđenja prisustva okrivljenog radi vođenja postupka.
Shvatam predlagača da je pod pritiskom, i medija i nekih drugih faktora, ali ne mogu da shvatim da se ovakvim formulacijama daje ta diskrecija onome ko odlučuje o pritvoru. I, budite sigurni da će nam se vratiti tumačenja ovih pojmova koja su postojala u onom periodu za koji svi kažemo da je bio karakterističan po ruskoj dominaciji, tj. dominaciji ruske komunističke škole u krivičnom postupku, a koja je definitivno napuštena još 1977. godine, kada je donošen Zakon o krivičnom postupku.
Na ovaj način se vraća obavezni pritvor. Teško onom sudiji koji ne bude protumačio ovo na način kako je neko poželeo. Nije dobro da se na bazi prakse ili nekoliko propusta pojedinih istražnih sudija, možda čak i veća, kada se odlučivalo o zahtevu za određivanje pritvora, izvlači generalno neki zaključak i ide sa ovako širokim formulacijama koje dovode u pitanje prava okrivljenih.
Nije dobro, neću da vam navodim konkretne primere, gde su ljudi proveli dane i dane u pritvoru. Za vreme "Sablje" niko po 20 dana nije ni ušao da porazgovara sa njima, a oni se nalaze u pritvoru; i da ne pričam o svežim primerima gde je pritvor sredstvo pritiska da nevina osoba nešto prizna.