Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman i traži da se brišu članovi 18. do 22; odbijeno je to sa obrazloženjem da nije u skladu sa koncepcijom zakona.
Mi to sve vreme tvrdimo. Podsetiću vas na onaj amandman koji sam objašnjavao malopre, jer sada se vidi da je SRS bila u pravu malopre, ako je neko uopšte sumnjao u to.
Dakle, ponoviću da ste centre pretvorili u zavode i sve ostavili isto, kao i ranije. Ovi pre vas ili isto vi, tu nije bilo neke razlike, u centrima su smišljali da deca jašu metle, a vi sada smišljate u zavodima.
Vidi se da ste se svojski potrudili da poradite na zakonu, pa vas zato molim još jedanput, dakle, ponavljam, molim vas da povučete zakon i da razmislite malo, pa da porazgovaramo o tome.
Nadam se, ako vas budem još deset puta zamolio, da ćete stvarno da povučete.

Da li još neko želi reč? Izvolite.

Identifikujem se, nije po Poslovniku. Da bi se ovaj zakon sproveo, očigledno da je ministarka predložila čitav niz institucija koje bi to trebalo da urade, to je dosta glomazno i šta možemo da vidimo na prvi pogled.
Gospođa ministar je imala nameru da se nekako distancira od glomaznih rešenja iz nasleđa osnovnog zakona koji sada dopunjujemo, međutim, u tome nije uspela do kraja. Institucija je ostala glomazna. Umesto tri saveta jeste jedan, centara je sada četiri.
Zaista je gospodin Stevović dao odličan predlog, koji je ranije već iznet, da se to pretvori sve u stručne komisije, da zaista smanjimo administrativnu mrežu. Na ovaj način se zapravo deklariše činjenica da sadašnja vladajuća koalicija nema do kraja hrabrosti da sprovede distinkciju prema onome što je urađeno, da zaista kaže da to što je bio zakon nije po meri vladajuće većine, ni po volji građana koji su na izborima rekli šta o tome misle, kraj priče.
Mi ga menjamo i to će biti reforma. Reformu smo želeli, reforma nam je u konceptu; nego je to jednostavno prepušteno na nekakvu minimalnu promenu, tek da bi se stavilo do znanja i u prvi plan izbacila činjenica da je sistem obrazovanja u osnovnoj školi četiri plus četiri, dvostepeni umesto trostepeni.
Mislim da je potrebno podržati ovaj predlog, jer ćemo imati situaciju u kojoj će biti moguće da ovi centri formiraju i nove savete, pa se postavlja pitanje da li će svaki zavod, svaki centar moći da formira i sopstvene komisije. Da li je zavod samo jedno telo koje će predstavljati skup ljudi, koliko će ih biti u tome kada formiraju centre, pa kada prime mišljenje centra, proslede vladi, pa vlada treba da prosledi savetu, vrlo komplikovan način komunikacije, da bi o jednom istom problemu, recimo, problemu programa završnih i maturskih ispita, dao mišljenje centar za strateški razvoj, a to mišljenje prosledio verovatno savetu, savet preneo ministru i to je sistem komunikacije koji se multiplicira.
Bilo je jednostavnije da je reč o komisiji, koja bi to odradila samostalno, podnela ministru, ministar bio nadležan i smanjio se broj ljudi uključenih u donošenje odluka i sprovođenje ove strategije obrazovanja u celosti, kako je i zamišljena.
Mislim da ovaj predlog treba podržati, a uostalom to je i mera odnosa vladajuće koalicije prema predlozima radikala.
Mi ćemo biti uporni, izdržaćemo ovo, mi plaćamo cenu loših unutarstranačkih dogovora, koji su od pre dva-tri dana, ali sada to je što je, mi ćemo ovo izdržati, ovu maratonsku sednicu.

Izvolite. Narodni poslanik Boban Vojinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, brisanje članova 18. do 22, koje je predložila SRS, direktno bi doprinelo da se smanje određeni troškovi u obrazovanju.
Danas imamo predlog zakona koji se ne bavi suštinom problema u obrazovanju, kako su i prethodne moje kolege iz SRS ovde pominjale. Ali, vi izgleda, kao i prethodni ministar, hoćete da napravimo zakon po ugledu na zakone iz evropskih zemalja. Niti su naše škole nalik evropskim školama, niti zaposleni u našem obrazovanju imaju približnu platu kao što imaju zaposleni u nekim evropskim zemljama.
U Pirotu, gradu odakle dolazim, sve su škole u veoma lošem stanju, u veoma lošoj situaciji, u stanju minimalnih uslova za rad. Vi, umesto da smanjujete sve ove nepotrebne troškove, vi ovim predlogom zakona gomilate određene strukture u obrazovanju, a to sve košta, košta sve nas, košta sve građane Srbije.

Da li još neko želi reč?

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Žarko Obradović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa ministar nije tu, a razlog zbog čega sam izašao da se obratim je obrazloženjem, koje smo dobili od Vlade, zbog čega se ne prihvata ovaj amandman. Pa kaže – jer se iz nadležnosti centara zavoda vidi nadležnost zavoda.
To bi isto bilo kao kad bi brojali noge, pa izbrojali koliko ima ovaca. Želeo sam to da skrenem pažnju gospođi ministarki. Inače, nama je u interesu da se izmene i dopune zakona usvoje i iz tih razloga povlačimo ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Mrvoš.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Dušan Mrvoš.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, amandman nije prihvaćen i iskreno da vam kažem mene to čudi. Čudi me iz jednog prostog razloga: ovde su nam puna usta priče o unapređenju kvaliteta obrazovanja, o stručnjacima, o putu u Evropu itd, a amandman glasi ovako – da se u okviru zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kao jedan od centara osniva i centar za talentovane. Ovde, neprihvatanjem amandmana, mi nećemo centar za talente.
Usput, da vas podsetim da Republički centar za talente već postoji. Republički centar za talente ima za sada 14 regionalnih centara i jedno mesto je rezervisano, a na moju žalost i nažalost još nije taj regionalni centar formiran, rezervisano je mesto za Kosovo i Metohiju, za regionalni centar koji će obuhvatati talentovane učenike sa Kosova i Metohije.
Ja ću da vam oduzmem samo malo vremena da pročitam imena rukovodilaca pojedinih centara, regionalnih centara za talentovane, samo da vidite o čemu se i o kome se tu radi. Dr Miloš Pavlović, direktor Republičkog centra, profesor dr Zdravko Vejinović, profesor dr Herceg Dragoslav, dr Vojislav Filipović, profesor dr Miomir Vukićević, dr Mile Dimitrijević, magistar Dragoljub Tucić, profesor dr Miroslav Spasojević, profesor dr Dušan Simić itd.
Upravni odbor Republičkog centra za talente je svojom odlukom prošle godine, a zaključkom Vlade Republike Srbije tadašnje, svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu preneo u vlasništvo Republike Srbije. Sva svoja prava i obaveze preneo je u vlasništvo Republike Srbije i po jednom članu zaključka Vlade se kaže da osnivačka i upravljačka prava Republika ima u onom procentu u kome ima i vlasništvo.
Republika Srbija ima sto posto vlasništva nad Republičkim centrom za talente i sistemom regionalnih centara. Znači, samim tim ima sto posto osnivačkih i upravljačkih prava. Sve je to lepo doneto, samo što Republički centar za talente, regionalni centri za talente, sa ovim ljudima nabrojanim, visi u vazduhu.
Amandmanom sam samo hteo da pronađemo mesto Republičkom centru za talente. Ako Ministarstvo prosvete i sporta smatra da mesto centru za talente nije u okviru zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ako Ministarstvo prosvete i sporta smatra da mesto Republičkog centra za talente i sistema regionalnih centara nije u Ministarstvu prosvete i sporta, hajde, budite ljubazni pa kažite da je mesto Republičkog i regionalnih centara za talentovane u Ministarstvu kapitalnih investicija, jer su talentovani zbilja kapitalne investicije.
Samo još jedna stvar i završavam. Znate, sto godina smo se mi hvalili time kako smo najbolji u prijateljskim utkamicama. I, sto godina smo moralni pobednici u zvaničnim utakmicama. Hajde jednom da to obrnemo. Da više ne budemo neotkriveni talenti.
Hajde da više ne budemo moralni pobednici. Hajde da ne budemo najbolji u prijateljskim utakmicama. Hajde jednom da budemo najbolji u zvaničnom takmičenju.
Žao mi je što ministar, gospođa Čolić, nije tu, da je podsetim na njene reči, izrečene u jednom intervjuu; citiram – "nije važan start, nije bitan start, bitna je završnica". Džaba vam ako ste jako talentovani u petom razredu osnovne škole, ako o vama nema ko da vodi računa. Bićete samo jedan od onih talenata koji su prošli i o kojima niko nikada više neće znati ništa. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Esad Džudžević.

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Esad Džudžević.