Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Arsića je suštinski amandman kojim se definišu nadležnosti Ministarstva za  prosvetu.
Inače, dozvolite mi da pročitam razloga za donošenje ovog zakona. Kaže - izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces kod nas. Pri tom su zadržane tendencije koje su iskazane i u postojećem zakonu. Znači da je ovo samo jedna nadogradnja zakona koji je predložio bivši ministar Gašo Knežević.
Razlog za neprihvatanje amandmana koje je podneo gospodin Arsić možemo da vidimo u obrazloženju koje je Vlada podnela na član 9. Predlogom zakona uređena je nadležnost Ministarstva, a onda zadnja rečenica kaže - ovim rešenjem povećava se uloga ministarstva. Ministarstvo predlaže zakon kojim će povećati svoju ulogu. Valjda Ministarstvo ima obavezu da se stara i sprovodi ovaj zakon i nema potrebe da ovakvim zakonskim predlogom, naročito kroz predlaganje u članu 6. i 7. ovog zakona zavoda, centara, stručnih timova, umnožava ovaj aparat koji je ionako jako glomazan.
Stoga predlažem Narodnoj skupštini da prihvati ovaj amandman gospodina Arsića, kojim će se otkloniti sve nedoumice definisane članom 6. i članom 7. predloženog zakona, a onda bi ministarstvo imalo tu ulogu, a i obavezu da vrši nadzor, da vrši kontrolu sprovođenja svega onoga što se dešava u obrazovanju i vaspitanju.
I nema potrebe da ministarstvo tu svoju nadležnost prenosi na nekoga i da traži zakonom da svoja rešenja i svoju ulogu povećava, nego se to iz samog opisa poslova ministarstva definiše. Zato apelujem na Narodnu skupštinu da prihvati amandman gospodina Arsića.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Besmislenost ovih promena proističe iz samog teksta ne samo ovog člana, nego i prethodnih članova.
Uzmite ovo što su predložili da se promeni u članu 17. Formiraju se praktično dva zavoda, akt o osnivanju zavoda donosi Vlada, a primenjuju se propisi o javnim službama, pa se onda zabavljamo sa promenom naziva sedišta i statusnom promenom zavoda, gde odlučuje Vlada, pa godišnji izveštaj, finansira se iz budžeta itd.
Onda u odredbi člana 18. recimo za ovaj zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja regulišu se čak i organizacione jedinice. To su centri za strateški razvoj, razvojne programe, udžbenike, razvoj zaposlenih, stručno i umetničko obrazovanje itd.
Onda dolazimo na ovaj član 27. gde smo podneli amandman. U stavu 1. tačka 2) kaže se da Ministarstvo vrši nadzor nad radom ustanova i zavoda. Ovaj tekst je identičan kao u osnovnom tekstu ovog zakona.
Mi se naravno koncepcijski ne slažemo pa smo podneli amandman, pošto u našoj koncepciji nema tih zavoda, ali namerno sam vam čitao ove odredbe, iz jednog prostog razloga što se ovde ne vidi koji je to nadzor. Inspekcijski nadzor nije, upravni nadzor nije. Zašto?
Ne može biti upravni nadzor ukoliko se pogleda šta ste dali kao posao zavodima i centrima. Posao koji rade ova dva zavoda i ovi centri jeste praćenje, obezbeđenje, unapređivanje, obavljanje razvojnih, savetodavnih, istražnih, i to je isto kao da ste rekli Institut društvenih nauka. Država je formirala svoj institut za sagledavanje oblasti obrazovanja i to je bilo mnogo korektnije da ste uradili, jer sve što rade ovi zavodi i vaši centri jeste predlog savetovanja.
Naravno, moram da vas podsetim na ono što ste napisali u članu 25, da čak i to što rade savet, zavodi i centri ne obavezuje ministarstvo. U komunikaciji između ministarstva i ovih organizacionih oblika, koji su suštinski ispod ministarstva, uvek se obavlja taj nadzor. On je i programski i politički, za upravni nadzor ne postoji apsolutno ni jedan razlog, a za inspekcijski još manje.
Po sistemu da treba nešto da se napiše da bi se razlikovalo od prethodnog, a da se suštinski ništa ne razlikuje, evo imamo predlog zakona i naravno od početka što pričamo, na istom su tragu nova vlast i Demokratska stranka, onaj deo Građanskog saveza Srbije, Gaša se malo razgoropadio zato što Svilanović nije tu, pa može da priča o liderima onako kako je malopre pričao.
Nema neke razlike, a videli ste i sami. Demokrate su napustile Skupštinu državne zajednice i Vuk i dalje ostao ministar. Tu ste, svi ste na okupu, to treba da se kaže.

Da li još neko želi reč? Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu članova u ovom zakonu koji se bavi isključivo birokratijom. Već smo spomenuli u nizu prošlih amandmana i ovde se spominje ministar, zavod, saveti, centri itd. Znači, konstantno se bavite unutrašnjom birokratijom i preraspodelom moći među vama samima.
Mišljenje ljudi koje predstavljam i moje je da Ministarstvo treba da se bavi obrazovanjem dece, znači programom školstva, da se ne bi dešavalo da deca beže sa fizičkog vaspitanja, što nikada nije bilo. Tablicu množenja više ne moraju ni da znaju, pretpostavljam.
Skratiću o ovome amandmanu, pošto sam hteo da iskomentarišem da bi trebalo da napravite program školstva koji će se baviti organizovanjem turnira u košarci, fudbalu, odbojci, da osmislite kako decu da vratite u normalan život i sklonite sa ulice. To je vaš posao, a ne osnivanje zavoda, agencije i ostalih nacionalnih saveta.

Izvolite.

Dame i gospodo, mislim da amandman gospodina Arsića treba prihvatiti, delom i zato da se nadležnosti Ministarstva, odnosno ministra i principijelnost njenog delovanja ne bi doveli u sumnju, makar i na ovaj način. Zaista, svi smo još pod utiskom onoga što je ministarka rekla pre desetak minuta, govoreći o sastavu saveta.
Ne mislim da je dobronameran ministar koji je tako ocenio Univerzitet u Kragujevcu, visokoškolsku instituciju kreiranu po zakonima i pređašnjim, i mnogo pređašnjijim nego njen. Ne mogu se složiti da je tutorstvo Beograda presudno u opstanku Univerziteta u Kragujevcu. Profesor sam jednog od tih fakulteta i nisam siguran da nam više od polovine kadrova, naprotiv, samo nekoliko profesora pomažu u izvršavanju naših obaveza, za one institutske predmete koje jedna institucija poput naše ne može da razvije.
Prema tome, tačke 5) i 6) u ovom članu, koje se sprovode, treba da garantuju objektivnost u postavci ministra prema aktuelnim problemima. Šta taj nagoveštaj ministarke može da znači? Da li univerzitet nije kompetentan, da li neki fakulteti i sastav univerziteta nisu dostatni, da li je to nagoveštaj nečeg budućeg? Vrlo je teška izjava da je toliko i toliko profesora iz Beograda, Beograd je nad svim. Da li je to neka nova centralizacija Srbije? Beograd jeste takav, svi smo mi tu završili dok nismo kreirali svoje univerzitete.
Ne može se na taj način, sa nipodaštavanjem, u kvantitativnom smislu odnositi: pet članova beogradskih univerziteta i 0,5 kragujevačkog, prištinski se i ne pominje, tako da delovanjem kroz ovu tačku, gde se mnogo toga personalnog ispoljava u radu Ministarstva i ministarke, treba naći svakakav član i ograničiti mogućnost izvršenja onoga što je ona ovde u odgovoru našem poslaniku, moguće nesvesno, projektovala. Ne verujem da je to njen stav. Čak ni gospodin Gašo Knežević nije imao takav stav, iznoseći jedan mnogo rigidniji i okrutniji zakon.
Zalažem se da nam gospođa ministarka, ako bude ovo čula, da preciznija pojašnjenja o svojoj vizuri i statusu Univerziteta u Kragujevcu, i zašto se on podrazumeva, i takođe u Prištini, ako je on eksteritorijalan, pomeren ovde ili onde, ali je još Univerzitet u Prištini.
Prema tome, pošto se to tiče nadležnosti Ministarstva, molim da se ministarka o tome izjasni, da vidimo šta je htela tom činjenicom da kaže.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Žarko Obradović.

Povlačite amandman.

Na član 9 amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Jovanović

Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Narodni poslanik Vladimir Jovanović.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, moram da vam priznam da sam zaista imao želju da učestvujem u ovoj raspravi, iz prostog razloga što podržavam postojeće rešenje zakona. To kažem kao roditelj budućeg đaka. Elem, amandman koji sam podneo je logična posledica celokupne koncepcije poslaničke grupe Demokratska stranka-Boris Tadić i logična posledica amandmana na član 5. zakona koji je podneo moj kolega iz poslaničkog kluba.
Ono što je srž amandmana koji sam podneo, to je da se iz člana 9. brišu tačke 3) i 4). Čisto radi podsećanja ću pričitati te tačke, a tiču se nadležnosti Ministarstva prosvete: 3) " planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama; 4) "vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou."
Ovde vidimo, u odnosu na postojeće rešenje, da su dve nove vrste poslova dodeljene Ministarstvu. Postavlja se suštinsko pitanje, da li Ministarstvo može da obavlja ove poslove? Ovo su poslovi izuzetno stručne prirode, koji ne dozvoljavaju arbitrarnost i ne smeju sebi da dozvole nikakvu paušalnost. Da li jedna kruta administracija, kao što je Ministarstvo prosvete, može da obavlja ove poslove? Mi smatramo da ne može.
Osim toga, ovi poslovi novim Predlogom zakona takođe su dodeljeni i zavodu. Ključno je pitanje zašto se dodeljuju zavodu, zašto se vrši dupliranje, jer znamo da svako dupliranje košta. Koliko će to koštati građane ove zemlje, odnosno poreske obveznike? Takođe, upućuje se na taj zaključak: u pitanju je novac ili je, pak, samo dodeljivanje ovih poslova zavodu obična farsa. Znači, isključeno je da zavod radi ove poslove.
Takođe, veoma bitna situacija je da u postojećem zakonu član 27. tačka 2) kaže da se Ministarstvo stara o obezbeđivanju sredstava namenjenih ustanovama za posebne razvojne programe i kontroliše njihovo korišćenje. Iz člana 27. postojećeg zakona ova tačka je u novom predlogu isključena. Naravno, logički se nameće pitanje, to pitanje ide gospođi ministarki, da li se uopšte planiraju razvojni programi ili Ministarstvo beži od odgovornosti?

Da li još neko želi reč?

Narodni poslanik Gašo Knežević.