Narodni poslanik Veselinović.

Pošto su ovde počele da se uzvikuju i kazuju neke uvredljive reči, omalovažavaju poslanici, ulazi se u struku ko je šta završio, mislim da je to jedan nivo vladajuće, da kažem, možda klase i gospode, i koji su verovatno eminentni stručnjaci, možda su se edukovali negde u inostranstvu, možda ne.
Po onome što vidim, dosta njih je ove poslednje tri godine proputovalo svetom, možda su i videli neku stranu zemlju, ali je sramotno ovde govoriti o nekim kategorijama koje uopšte nisu na dnevnom redu. Da to čini opozicija, svi bi skočili, čak ste počeli da zviždite ovde, da vičete, da se derete, ako nemate živaca da radite, šta će vam vlast, jednostavno, pada Vlada i gotovo.
Evo, stručno da vam kažem jedan deo, deo zamisli i koncepcije SRS u vezi reforme školstva. Ovako glasi naslov - Prijemni ispiti, da ili ne. Mi smo apsolutno protiv traumatičnog, pa čak i neobičnog merila za upis u srednje škole, rad u posebnim uslovima, mogućnosti formiranja samo tih predmeta, plaćeni nastavnici isto putem polaganja testa na prijemnom ispitu.
Ako bi vrednovanje u školi zaista bilo kompleksno, celovito i redovno, onda bi iza svake ocene stajala odgovarajuća količina znanja i sposobnosti, pa ne bi bilo potrebno već ocenjeno znanje ponovo ocenjivati. Prijemni ispiti za upis u srednju školu u stvari su vrsta ponovnog ocenjivanja već ocenjenog znanja. Sam čin prijemnih ispita je dokaz da nastavnici srednjih škola ne veruju da je znanje kandidata koji konkurišu za upis pravilno i objektivno vrednovano na nižem nivou školovanja.
Kriterijumi zaista nisu ujednačeni, pa vrlo često iza iste ocene stoji različit obim i kvalitet znanja. To, međutim, ne znači da je trebalo uvoditi prijemne ispite, koji zbog njihovog karaktera i pratećih okolnosti često ostavljaju traumatične posledice na uspeh dece. Umesto vrlo skupih prijemnih ispita, za koje država svake godine izdvaja po milion maraka, daleko je bolje i pravednije u okviru nastavničkih kolektiva razrađivati i primenjivati sistem objektvnog vrednovanja postignutog uspeha učenika, polazeći od rezultata pedagoške i psihološke nauke.
Ima ovde i ova mala tajna za vas. Imaćete vremena da ovo više upoznate, ali samo da vam kažem konkretno. Oni koji se diče nekim maturama, to je znak vremena u kojem su živeli. Na primer, vidim jednog kolegu poslanika, još 1992. godine, kada sam bio savezni poslanik, njega sam gledao u nekoj partiji, ne znam kojoj, a danas ga vidim u drugoj, a sutra u trećoj. Ne znam čega je on stručnjak, ali ako je stručnjak u obrazovanju i vaspitanju i nastavnom predmetu koju on izvodi, kao što menja partije, onda stvarno teško ovoj vladi koju on podržava. Hvala.

Izvolite, Nataša Jovanović, narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, nijedan amandman koji je podnela SRS i naši poslanici pojedinačno u ime poslaničke grupe nema obrazloženje koje sadrži takvu konstataciju da je amandman podnet samo što je u skladu sa konceptom Srpske radikalne stranke. To su zaista veoma stručna, kratka i jasna obrazloženja.
Kada su govorili o tome gospodin Četrović i kolega Milan Veselinović, imali su u vidu ne samo principijelno zalaganje nas srpskih radikala vezano za završni i prijemni ispit, kao psihološki momenat za dete, kada za jedan dan može eventualno zbog svakojakih okolnosti da se anulira četvorogodišnji rad.
Mi smo govorili na osnovu iskustva same dece, roditelja koji su prolazili kroz sve to i pre svega prosvetnih radnika. Dozvolite nam da – imajući u vidu da je naše školstvo imalo raznorazne kombinatorike i eksperimente, od Šuvarovog usmerenog obrazovanja preko raznih komunističkih, pre toga, reformi školstva, preko lutanja i nesnalaženja, pa do ovog koncepta dosovskog poraženog režima sa kojim se nismo složili, imajući sve to u vidu, a pre svega činjenicu da se i u stručnoj javnosti i u raspravama na tu temu, od kada postoji višestranačje u Srbiji, govorilo da ili ne završni ispiti, da ili ne prijemni ispiti – da je kod nas, i dozvolite nam da je to naše demokratsko pravo, a smatramo i većine građana i zbog toga smo podneli ovaj amandman, preovladalo mišljenje da to ne treba činiti.
Na stranu to što pojedini ljudi koji provedu dosta vremena u prosveti, a upravo onaj apokrif iz 14. veka, koji sam spominjala pre gotovo dva sata, može da se odnosi i na neke pojedince koji rade u prosveti, a nisu ništa naučili, ne znači i ne daje im to pravo da govore u ime i onih koji su roditelji, i onih koji imaju neka druga saznanja, i onih koji su to saznanje ili uvid u to imali, a ne baveći se radom u prosveti.
Prema tome, SRS će i dalje da se zalaže, i svaki njen poslanik, za ono što smatramo da se u praksi pokazalo kao bolje i nemojte da nam govorite da je uvek bilo ispravno i da je uvek bilo prihvatljivo, i za prosvetne radnike i za decu u Srbiji, ono što bilo koja vlada predlaže. Iskustva se menjaju.
Činjenica je da svako ko je ozbiljan i odgovoran, radio ili ne radio u prosveti, želi da mi imamo moderno školstvo i obrazovni sistem. Upozorava nas da moramo da stvorimo sve mogućnosti da deca, a pogotovo ona koja kroz četiri godine svog školovanja pokažu da su u nečemu dobra, u nekim predmetima više, u nekim manje, imaju tu mogućnost da kroz ocenjivanje njihovog rada i njihovog znanja u četvorogodišnjem periodu pokažu šta znaju.
Naše je pravo kao poslanika i stranke koja ima svoj obrazovni koncept, i ne samo obrazovni, i u svim segmentima našeg društva program, koji se nije menjao unazad 14 godina, da se zalažemo za nešto i držimo principijelno taj stav, jer opet vam ponavljam da je mnogo puta kroz razne okrugle stolove, i na državnoj televiziji i u drugim medijima od strane poslanika i pojedinaca koji su sebe predstavili kao stručnu javnost vođena diskusija na ovu temu.
Mi smo se uvek držali stava da je ispravno ono što gospodin Četrović traži svojim amandmanom i uvek ćemo biti na tom stanovištu.

Gospodin Zoran Krasić, pa narodni poslanik Jovanović.

Protiv ovog amandmana SRS imali smo prilike danas da čujemo dva argumenta. Jedan je došao od predstavnika Vlade sa naznakom "majstorsko pismo" i malopre smo imali prilike da čujemo od jednog poslanika koji je u prosveti, koji kaže da je on položio maturski ispit, pa zbog toga treba i druga deca da imaju taj završni ispit.
Da ne bi bilo zabune među onim građanima koji prate ovaj prenos, ukoliko ima nekog ko prati ovaj prenos, samo bih naveo da smo zahvaljujući dosovskoj vlasti prošle godine imali još jednu novu kategoriju, a to je popravni prijemni. Da, da, popravni prijemni. Sećate se.
Budite sigurni, ako se pogledaju demografska kretanja u Srbiji, da ćemo mi svake sledeće godine biti u situaciji da samo konstatujemo da postoji mnogo veći broj praznih mesta u našim školama, jer nema učenika, nažalost. Sa time smo i danas suočeni, a budite sigurni da ćemo biti suočeni i ovih godina.
Shvatam vašu nervozu što ste napravili grešku sa trajanjem ove rasprave, ali saslušajte, jer ovo je stvarno ozbiljno pitanje i možete da shvatite šta je ozbiljno. Ozbiljno je to pitanje, jer će biti praznih mesta, biće prosvetnih radnika, biće praznih odeljenja, biće novih mreža školskih ustanova u Srbiji, biće puno redukcije.
A naša iskustva kao roditelja, većina su u ovoj sali roditelji, i sa tim završnim i tim prijemnim ispitom, pa bez obzira koji je prijemni ispit, ukazuju da se neke čudne stvari dešavaju.
Ono za šta se mi zalažemo je da poboljšate sistem vrednovanja u toku tog redovnog školovanja do završne godine, i da sistemom ocena dođemo do objektivnog stanja i znanja i sposobnosti sa kojima raspolaže neko dete. Uvažimo njihove zahteve i želje za nastavak školovanja i usmerimo se ka tome. A, ostavite ta majstorska pisma i glavnu argumentaciju - ja sam položio maturski ispit, pa ako sam ja, ništa mi nije falilo, neka to bude i sa mojim detetom.
Neće biti sledećih godina navalice na ove naše škole. U to budite sigurni. A negativne pojave su se dešavale oko prijemnih ispita, znate i sami, pa i ministri su morali da diktiraju zadatke i da ih drže u tajnosti, jer se svašta dešavalo na tim prijemnim ispitima.
Mi se zalažemo da se taj sistem ocenjivanja do završnog ispita, do završne godine poboljša i da sistemom ocenjivanja dođemo do objektivnog saznanja za šta je to dete sposobno i šta ono može da nastavi, uvažavajući njegovu želju. U tom smislu treba da shvatite ove amandmane SRS. A ne najavu popravnog prijemnog, popravnog završnog i ko zna kojih sve popravnih ispita, samo nema nijednog popravnog ispita za ministra obrazovanja, za direktore i za upisne komisije.
Pa, ne bore se ljudi iz prosvete za te završne i prijemne ispite. Vodite računa, otvarate prostor nekim privatnim školama, a nisu sve privatne škole sa dobrim namerama kada su u pitanju naša deca. Pogledajte u kojim privatnim školama rade neki bivši ministri i pogledajte ko se sve sprema da otvori koju školu. Kada to budete shvatili, onda će vam biti jasno da nikoga ne treba da zamajavate više završnim i pripremnim ispitima.

Replika, izvolite, narodni poslanik Zoran Ćirković.

Dame i gospodo, dragi moj gospodine Krasiću, znam da ste vi bili ministar. Pravo da vam kažem, čak i ličite na ministra. Međutim, bio je još jedan ministar pre vas, a on, pravo da ti kažem, brate, ne liči ni na šta, ne znam da li će mu iko poverovati da je bio zamenik ministra prosvete, a teško prosveti kojoj je on bio zamenik ministra. Zato smo imali takvo stanje.
A, sada, dragi moj gospodine, nisam naveo kao krunski argument za završne ispite to što imam završni ispit, maturu, i ja i moja deca. Ne, to je samo slika stanja prosvete u Srbiji, da je to tradicija. A, ako vas zanima glavni razlog, rekao sam, ali pošto se vi pravite Toša, kao da niste shvatili, moraću da ponovim zbog onih kojima nisam rekao, a moguće je da oni ne znaju, ako se ne prave Toše.
Dakle, glavni razlog je u tome što nije svugde, u celoj zemlji Srbiji, isti obrazovni standard, što svaka ocena u zemlji Srbiji, istog nivoa, četvorka ili petica, nema istu specifičnu težinu, iza nje nemamo isti kvantum zvanja. Iz tog razloga postoji potreba zakonodavca da uvede završni maturski ispit i da upristoji tu ocenu, jer nekome kao da je naduvana.
A, konačno, neću pomenuti mesto, ali znam - pre nekoliko godina, kada je moj sin polagao prijemni ispit na FON-u, da je dvanaest svršenih gimnazijalaca, maturanata, Vukovaca, imalo čak negativne ocene, negativne bodove, a da su imali ozbiljan završni ispit verovatno do toga ne bi došlo. Ne pominjem mesto. Pominjem samo pojavu.
Pretpostavljam da su vama razlozi za to poznati. Ako se radi o osnovnoj školi, možemo čak da upristojimo tu malu maturu, taj završni ispit, da ima poseban značaj, tako što će mu se to priznati kao ulaznica u srednju školu, kao prijemni ispit. A, kada je u pitanju zanimanje, nema ni jednog zanimanja, dragi moj gospodine Krasiću, bez majstorskog pisma. Tako vam je to.

Hvala. Narodni poslanik Krstić. Samo momenat, evo narodni poslanik Veroljub Stevanović - po Poslovniku. Pa, Zoran Krasić - po Poslovniku.

Dame i gospodo poslanici, reklamiramo poveredu Poslovnika, član 100. stav 2 – poslanici se jedni drugima moraju obraćati sa uvažavanjem.
Gospodo radikali, vi se nama ne obraćate desetak sati sa uvažavanjem. Evo zašto. Vi mislite da mi ništa ne razumemo. I, onda, desetak vas o svakom amandmanu dođe ovde i priča istu priču. Verujte - dovoljan je jedan, dvoje da vas dobro razumemo.
Vaša želja je, s obzirom da zante da se ... povreda Poslovnika je u pitanju gospodine. .. redovno zasedanje završava u subotu u ponoć, da se ovaj zakon ne usvoji. I, vi ste za to da stanje ostane ovakvo kakvo je sada, da na snazi sotane stari zakon. To vam je želja. I, kažete da taj ne valja, da je ovaj bolji, ali da ga treba ostaviti da se letos usvoji, a vi znate da ako se letos usvaja, da po novom zakonu neće biti sprovedena školska godina koja sledi.
Dakle, zašto nas vi vređate? I, kome vi ovo pričate?
Ako vi amandman date, dakle želite da popravite zakon, ako ga Vlada ne prihvati, onda ga vi ovde obrazlažete - kome? Poslanicima, da bi ga usvojili. Ne, narodu. Što vi radite iz marketinških razloga. Dakle, vi nas vređate.
Ako se obraćate nama, dovoljno je da dvoje vas to kaže i mi ćemo vas razumeti. Ako se obraćate narodu, pametan je i narod, on će ga razumeti posle dva obrazlaganja. Ako se obraćate i sebi, mogli ste to gospodo da uradite na poslaničkom klubu.
Dakle, nemojte nas vređati. Uvažavajte nas, marketing radite po trgovima. Nije ovde mesto, i recite zvanično da niste za usvajanje ovog zakona. To je činjenica i nemojte svi redom da obrazlažete, razumem i prosvete radnike koji to čine, ali zaista ne razumem sve ostale. Dakle, nastavite, mi ćemo izdržati - nije sporno, i ovaj ćemo zakon usvojiti.