Gospodine Kneževiću, vi ste izazvali repliku. Završavamo sa tim.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ušli smo u zadnji dan redovnog zasedanja. Zaista me čudi da ovoliko nestrpljenje za ovako važan zakon koji zaista raspravljamo i donosimo u pomalo neozbiljnoj atmosferi. Ali  i sam zakon je naslovljen kao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, već je to rečeno, a pre bi se moglo reći da se radi o novom zakonu. Stiče se utisak da je toliko toga suštinski izmenjeno na brzinu i samo sa jednom namerom - da se poništi sve ono što je bilo reformsko u predloženom zakonu iz 2003. godine.
Amandman na član 21, koji je podneo narodni poslanik Marko Đurišić, odnosi se na predlog da se taj član briše. Zapravo, u članu 74. Zakona definiše se vaspitni rad u školama sa domom i u domovima i način donošenja vaspitnog programa, gde se kaže da ga donose ustanove u skladu sa opštim i posebnim osnovama vaspitnog programa. Predlagač - Ministarstvo je članom 21. Predloga zakona o izmenama Zakona predložilo da se brišu reči "opštim i posebnim".
To je prosto neobjašnjivo i ne vidim ni jedan razlog zašto se predlaže ovakav član u izmenama zakona. Ako se vratimo unazad, na amandmane koje je poslanička grupa DS podnela vezano za sve ono što je narušilo reformski koncept važećeg zakona, onda bi jedino tako mogli da shvatimo da je neko, pregledajući ovaj zakon, prosto precrtao ove dve reči, koje na neki način asociraju na ono što su bile opšte i posebne osnove školskog programa, ovde se radi o opštim i posebnim osnovama vaspitnog programa, tako da ima puno razloga da verujemo da će nacionalni savet uočiti sve prednosti postojećeg zakona.
Na kraju, posle svih iznetih argumenata koje smo dali u obrazloženju amandmana koje je podnela poslanička grupa DS - Boris Tadić, gospođica ministarka, koja očigledno nije imala strpljenja da uloži dovoljno truda da predloži dobar predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, zajedno sa nama u ove kasne sate pokušava, ne baš najredovnije, da prati naša obrazloženja.
Jedino čekam da čujem na koji način će dati obrazloženje za rušenje onog koncepta koji je jasno reformski u važećem zakona. Ako je u prvom stavu obrazloženja za donošenje ovakvog zakona rečeno da je to prilagođavanje postojećim uslovima ili jasnije formulisano, odustajanje od svih reformskih koncepata koje je nudio važeći zakon, onda je zaista čudan toliki stepen manjkanja hrabrosti u Vladi, pre svega, i u resornom ministarstvu, da se krene u suštinske reforme u jednom ovako važnom segmentu kao što je obrazovanje.
Nemamo mnogo razloga da verujemo da će ova vlada i u drugim segmentima svog rada slediti jedan reformski kurs. Žao mi je što mi, ne samo kao narodni poslanici, nego i kao građani imamo sva sagledavanja kada je u pitanju sistem obrazovanja, imamo mnogo primedbi i stalno govorimo o tome kako je u raskoraku kod nas sistem obrazovanja i zanimanja, a kad dođe vreme da direktno odlučujemo o tome kako ćemo te primedbe i svoja gledanja ugraditi u jedan zakon koji, za razliku od nekih drugih, ima dalekosežne posledice, onda se ponašamo ovako kao što to čini skupštinska većina.
(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme, gospodine Markoviću.)
Gospodine predsedavajući, završavam. Smatra se da je opstrukcija ako podnesete amandman, ako ga obrazlažete, a ne smatra da je neozbiljno ako ista ta skupštinska većina podnese brojne amandmane, verovatno razmišljajući da poboljša zakon, a onda iz ne znam kojih razloga odustane od tih amandmana, povlači ih, štedi vreme. To je zaista krajnje neozbiljno pred građanima Srbije, da pogledate zakon, koristite svoje stručne službe, podnesete amandmane, a onda ćaskate u holovima, pijete kafu i odustajete od tih amandmana.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Gospodine potpredsedniče, izvinjavam se, ali zbog ugla gde sedim niste videli da sam se javio.
Večeras imamo svi zajedno problem zbog toga što gospođica ministar ne može da izdrži ovu raspravu. Meni je veoma žao da ona ponovo nije ovde. Ali, to je velika šteta, jer je obaveza ovlašćenog predlagača da prati debatu poslanika i to je jedna od dobrih ilustracija kakav odnos prema temi ...
(Predsedavajući: Molim vas da pređete na amandman, gospodine Petroviću.)
Tema je da ministarka nije tu. Dakle, tema ovog amandmana jeste izostavljanje opštih osnova školskog programa, kao celine ili kao dokumenta koji sagledava celinu obrazovanja i ciljeva iz našeg sistema obrazovanja i vaspitanja. Naravno, kada izostanu opšte osnove, onda nema ni posebnih osnova školskog programa. To predstavlja bit i zbog toga se poslanici DS i bave ovim amandmanima, jer je ovo ključna tačka i ključni deo zakona koji, u stvari, oslikava ono što predstavlja suštinu sistema koji je ustanovljen zakonom 2003. godine.
Moja namera je bila da ponovo gospođici ministru postavim nekoliko pitanja i nadam se da ćemo uspeti na kraju u njenom završnom izlaganju da dobijemo odgovor na ta pitanja. Izostavljanje opštih osnova ishodi time da ne postoji dovoljna fleksibilnost u sistemu koji će biti uspostavljen ovim zakonom i koji bi dao slobodu prosvetnim radnicima da kreiraju školske programe.
Ponovo pitam gospođicu ministra zbog čega se ona boji, zbog čega sumnja u sposobnost prosvetnih radnika u Srbiji da koncipiraju ili prave školske programe, saobrazno prilikama u kojima te škole postoje i u životu, u mestima u kojima se nastava odvija. Izostavljanje ishoda, odnosno načina da se izmeri šta su to đaci naučili, u startu pretpostavlja sumnju u to da ima smisla ovakva merenja vršiti i predstavlja odstupanje od školskih sistema koja postoje u EU.
Ono što takođe predstavlja jedno od bitnih pitanja koje bih želeo da postavim večeras ovde jeste zbog čega je gospođica ministar, posle velikog ubeđivanja čak i od strane koalicionih partnera, pristala da strani jezik vrati kao fakultativni nastavni predmet od prvog razreda osnovne škole i da gospođica ministar obrazloži svoju sumnju u sposobnost, a evo stiže gospođica ministar, u sposobnost učenika u Srbiji da sa šest ili sedam godina počnu da uče strani jezik.
Želeo bih ovde i poslanicima i javnosti da da obrazloženje na kojim to naučnim saznanjima je utemeljen stav da deca u Srbiji nisu dovoljno sposobna da uče strani jezik od šest ili sedam godina, u zavisnosti od toga kada počinje njihovo obavezno obrazovanje...

Gospodine Petroviću, zamolio bih vas da se vratite na amandman. To što vi govorite nije predmet ovog člana.

Znam da ste vi, gospodine Anđelkoviću, prosvetni radnik, ali niste dovoljno koncentrisani u ovo doba, pa ne možete da pratite šta govorim.

Pratim, imam zakon ispred sebe.

Naravno, na samom kraju ovog izlaganja, nešto što je sasvim kompatibilno sa svim pitanjima koje sam postavio i to pitanje je postavljeno u nešto ranijoj raspravi, kako je moguće da će, pored Albanije, jedino u Srbiji obavezno obrazovanje trajati osam godina, kada ne samo ni u jednoj zemlji Evropske unije, nego ni u jednoj evropskoj zemlji, osim u Albaniji, to obavezno obrazovanje nije kraće od devet ili deset godina, i kako to onda Vlada vodi Srbiju u Evropsku uniju.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Gordana Čomić.
Odbor za prosvetu i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, iako do  jedan sat ujutru, a ne znam više ni koji je datum, nismo dobili obrazloženje, saglasno članu 221. Poslovnika, zašto se ovaj zakon našao na dnevnom redu po hitnom postupku, nastavljamo raspravu u nadi da ćemo uspeti da vas ubedimo da ovaj zakon odnosno Predlog izmena i dopuna Zakona ima ozbiljnih propusta.
U tom smislu smo i podneli amandman na član 22. Predloga zakona, a tiče se stava da standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja i obuke propisuje ministar.
Akreditacija predstavlja demokratsku proceduru po kojoj se unapred utvrđenim kriterijumima utvrđuje vrednost nekog programa i daje mu dozvola za upotrebu. Šta se dešava Predlogom izmena i dopuna? Ukida se reč "akreditacija". A čime se zamenjuje? Zamenjuje se rečju "propisan". Toliko o demokratičnosti, institucijama, proceduri i profesionalizmu.
Šta želi taj stav? Standarde znanja, veština i sposobnosti za akreditaciju programa stručnog osposobljavanja ovim izmenama propisuje ministar, jedino i isključivo on. Svi u svojim programima se zalažemo, kao i vi poštovana gospodo, za demokratičnost pristupa izrade programa, za najviši nivo stručnosti, što je posebno potencirano za oblast koja je svima vama prioritet u vašim programima, a to je program obrazovanja.
Te ključne demokratske reči, standardi i akreditacija, gube se iz ovog člana vašeg zakona, gube se uopšte iz ovog predloga izmena i dopuna Zakona. Ponavljam, zamenjuju se rečju "propisuje" potpuno imperativno, potpuno izvan svakog oblika demokratije.
Završavam svoje izlaganje i na osnovu člana 82. stav 2. izražavam sumnju u postojanje kvoruma u ovom trenutku, tačno u jedan sat posle ponoći. Molim vas da proverite kvorum u sali.