Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče i predsedništvo, meni je žao što ministar pravde sada nije prisutan da čuje kritike koje ima poslanički klub DS na način kako su predlagani kandidati za izbor za najviše pravosudne funkcije u državi. Pre svega bih se vratio na pređašnje izlaganje u ovom visokom domu gde sam osporio ustavnost zakonskih predloga, pre svega Zakona o sudijama, Zakona o visokom savetu pravosuđa i Zakona o tužilaštvima. Inače, Ustavni sud je i prihvatio moju inicijativu da se
izvrši ocena ustavnosti ovih zakona, pa je ta inicijativa prosleđena Parlamentu i da se u roku od 60 dana izjasni o osnovanosti ove inicijative. Ovo jeste u vezi sa temom o kojoj raspravlja Skupština Srbije, jer se postavlja pitanje legitimiteta i samog Visokog saveta pravosuđa da daje predloge Skupštini za izbor kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija.
Kada je reč o sastavu Visokog saveta pravosuđa, želim da podvučem da Visoki savet pravosuđa nema legitimitet i ne predstavlja nezavisnu i samostalnu sudsku vlast u Srbiji, a zbog čega? Pre svega, zbog toga što nije biran od svih sudija i svih tužilaca u Srbiji, kako bi izvukao legitimitet za svoja postupanja. Posebno je pitanje koje želim da postavim ministru pravde, a učestvovao je u konstituisanju Visokog saveta pravosuđa, a koji se konstituiše na taj način što po funkciji ministar pravde, predsednik Vrhovnog suda i Republički javni tužilac čine uži sastav ili deo užeg sastava Visokog saveta pravosuđa.
Međutim, u Srbiji ne postoji predsednik Vrhovnog suda, ne postoji Republički javni tužilac, već postoje vršioci dužnosti. Postavlja se pitanje, kada od Visokog saveta pravosuđa dobijemo predlog za izbor Republičkog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda koji sada vrše tu dužnost, da li će oni moći da učestvuju u radu Visokog saveta pravosuđa i da li će moći kao članovi Visokog saveta pravosuđa da budu birani za vodeća mesta u srpskom pravosuđu, jer Zakon o Visokom savetu pravosuđa sprečava članove Visokog saveta pravosuđa da budu birani za najviše funkcije ili da napreduju u službi. Upravo ta koncepcija kako je postavljena Zakonom o Visokom savetu pravosuđa stvara konfuziju.
Smatram da su vršioci dužnosti i predsednika Vrhovnog suda i vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca korektni u profesionalnom i u svakom drugom smislu, ali su sada sebe doveli i ovim zakonom u poziciju da ne mogu biti predloženi za kandidate za ove visoke pravosudne funkcije.
Postavlja se pitanje predloga koji je uputio Odbor za pravosuđe i upravu, a ja želim da podsetim predsednika ovog Odbora, koji je malopre polemisao sa članovima Odbora, a koji dolaze sa liste DS, upravo o načinu vođenja sednica tog Odbora i o uskraćivanju prava poslanicima da učestvuju u raspravi u tom o Odboru.
Ja sam, kao poslanik, iskoristio svoje pravo da prisustvujem sednici Odbora za pravosuđe i upravu i stavio sam primedbu da je prekršen Poslovnik u članu 49. stav 2, koji daje i definiše ovlašćenja Odbora za pravosuđe i upravu.
Odbor za pravosuđe i upravu, kada su u pitanju predlozi za nosioce tužilačkih funkcija ima pravo po Poslovniku, kaže, podvlačim, član 49. stav 2. da daje mišljenje na predlog Republičkog javnog tužioca da se izaberu zamenici javnih tužilaca koje bira Vlada. Ovo očigledno govori o neusaglašenosti odredbe člana 49. stav 2. sa Zakonom o javnim tužilaštvima, ali i sa Ustavom Republike Srbije. Ja sam tražio da se Odbor izjasni, pre svega da li je nadležan da upućuje predlog Skupštini. S obzirom na to da je predsednik Odbora uskratio meni pravo da se Odbor izjasni o primedbi na kršenje Poslovnika, koristim ovu priliku da se Skupština izjasni, odnosno da uputi ovaj prigovor Administrativnom odboru koji bi razrešio ovaj sukob koji imamo u ovim opštim pravnim aktima.
Želeo bih da upoznam i opštu javnost i poslanike u ovoj skupštini da je Zakon o tužilaštvu i predlog Visokog saveta pravosuđa ništa drugo nego razrešenje pojedinih, odnosno jednog broja nosilaca javnotužilačkih funkcija, a bez prava da učestvuju u raspravi o svom radu, da imaju mogućnost da se na demokratski način se izjasne o tome da li su dobro radili bez obzira na period kada su birani.
Ovde imamo jednu linearnu smenu nosilaca javnotužilačkih funkcija samo zato što su birani u određenom periodu. Na taj način oni su stavljeni u nepovoljan položaj ili u neravnopravan položaj sa ostalim nosiocima javnotužilačkih funkcija. To jeste bila jedna od tema, a time se i bavi moja inicijativa koju sam podneo Ustavnom sudu Srbije i usvojena je, a sada je prosleđena Skupštini na izjašnjavanje. Postavlja se pitanje celishodnosti ovog izbora, s obzirom na to da će verovatno upravo ove odredbe pravosudnih zakona koje sam pomenuo biti osporene i biti stavljene van snage, odnosno uklonjene iz pravnog sistema Srbije.
Želim posebno da naglasim da međunarodna pravna dokumenta koja definišu položaj i poziciju nosilaca javnotužilačkih funkcija i opštih pravosudnih funkcija imaju posebnu pravnu zaštitu gde se kaže da niko ne može razrešavati tužioce osim u slučajevima koji su predviđeni za razrešenje sudija i da to može činiti samo organ, nezavisni pravosudni organ, koji predstavlja nezavisnu sudsku vlast.
Prema načinu izbora, Visoki savet pravosuđa ne predstavlja nezavisnu sudsku vlast i nezavisan pravosudni organ. Inače, razrešenja tužilaca u Srbiji su protivna članu 106. Ustava Srbije koji glasi - i ­funkcija javnog tužioca je stalna. Javnom tužiocu ne može prestati funkcija niti može biti protiv svoje volje razrešen dužnosti, osim u slučajevima predviđenim za sudiju, na način utvrđen zakonom­.
Upravo, način razrešenja sudija predviđa da predlog ide ka Velikom personalnom veću u slučajevima kada sudija ne vrši svoju funkciju dostojno, odnosno u skladu sa zakonom. Na ovakav način je grubo prekršen Ustav i podneću inicijativu za ocenu ustavnosti odluke ove skupštine i na odluke i Visokog saveta pravosuđa i na odluke Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine. Očekujem da će Ustavni sud ponovo, po peti put prihvatiti inicijativu za ocenu ustavnosti i osporiti ovakvo ponašanje Visokog saveta pravosuđa.
Izgovor za ovakvo ponašanje je navodna kratkoća roka. Ministar pravde koji je ovlašćen od Visokog saveta pravosuđa da zastupa njegov predlog u Odboru za pravosuđe Skupštine kaže, morali smo ovako brzo da zakažemo sednicu i Visokog saveta pravosuđa i da u kratkom roku dostavimo predlog parlamentarcima na izjašnjavanje, iako nisu imali mogućnost da te predloge provere na terenu, jer su birani od građana.
Navodno, ukoliko do 15. jula ne izvršimo reizbor tužilaca ostaće bez posla, ali prijatelji i dragi poslanici, uopšte želim da pitam celokupnu javnost, ko je kriv zbog toga što je Visoki savet pravosuđa i Ministarstvo pravde došlo u cajtnot da do 15. jula mora navrat-nanos da razrešava i bira tužioce. Zar nije bilo celishodnije da ministar pravde predloži ovom parlamentu da pomeri rok koji se odnosi na 15. juli tekuće godine zbog nemogućnosti Visokog saveta pravosuđa da blagovremeno pripremi predlog za kandidate za nosioce javnotužilačke funkcije.
Prema tome, celishodnije je bilo da ova sednica Skupštine uopšte ne bude održana, kao i da se ne odlučuje o predlogu Visokog saveta pravosuđa, pre svega zbog toga da bi ministar pravde mogao Parlamentu da podnese Predlog zakona za izmenu Zakona o tužilaštvima, gde bi se rok 15. juli pomerio za najduže mesec dana i na taj način stvorile opšte pretpostavke da stručna javnost učestvuje u predlaganju kandidata za javne tužioce i njihove zamenike.
Posebno želim da osporim način na koji radi Visoki savet pravosuđa. On više liči na rad neke masonske lože, jer se ne zna kada se zakazuje, ne znaju se predlozi koji su bili upućeni Visokom savetu pravosuđa, jer je pravo Odbora za pravosuđe i upravu republičke Skupštine da bude upoznat sa predlozima kandidata koji su otišli ka Visokom savetu pravosuđa kako bi se blagovremeno pripremili.
Ustav Srbije predviđa da Narodna skupština bira tužioce i njihove zamenike. Kada se kaže bira, to znači da nadležni Visoki savet pravosuđa treba da stavi veći broj kandidata između kojih bi se izbor obavio. To jeste jedna od odluka koja je osporena u ovom zakonu i sadržajni deo inicijative o kom se Ustavni sud izjašnjavao i tu inicijativu smatra umesnom. Nije tačno obrazloženje koje smo dobili kao sastavni deo predloga kandidata za izbor za tužioce i zamenike koji se sastoji iz tri rečenice.
Dakle, obrazloženje je dato jedinstveno za sve kandidate i stoji u najkraćem da su svi dostojni za obavljanje javnotužilačke funkcije i da ispunjavaju zakonom propisane uslove. Međutim, kada smo prešli na razmatranje pojedinih predloga, utvrdili smo da to uopšte nije tačno, da takvo jedno linearno i blanko dato obrazloženje ne pije vodu, zato što mnogi predloženi kandidati ne ispunjavaju upravo zakonom propisane uslove. Neki su pod istragom, a neki nisu dostojni da obavljaju javnotužilačku funkciju. To smo dokazali i na samom Odboru za pravosuđe i upravu je osporen veliki broj kandidata upravo iz tog razloga. Nažalost, novi pravosudni zakoni nisu napravili pomak u reorganizaciji pravosuđa.
Tačno je i slažem se sa konstatacijom nekih mojih prethodnika koji su govorili danas pred ovim parlamentom da je stanje u pravosuđu loše. Bilo je loše i 2000. godine i 5. oktobra, loše je i sada kada je nova Vlada preuzela ingerencija nad pravosuđem. Zbog čega? Zato što zakoni koji su doneti kao podloga za reformu u pravosuđu ne odgovaraju suštini i cilju.
Reforme pravosuđa moraju da budu korenite, a garancije sudijske, samostalnost i nezavisnost, moraju biti date u samom Ustavu, a očekujem da će ova skupština smoći političku snagu, odgovornost i postići dogovor upravo oko ovih garancija u budućem ustavno-pravnom aktu.
Ove promene koje sada imamo ne obezbeđuju nezavisnost sudske vlasti, jer postoji unutrašnja samostalnost nosilaca sudijskih i javnotužilačkih funkcija u odnosu na vrh pravosudne vlasti. Pre svega, mi nismo dobili jasno definisanu sudsku vlast. Ko čini sudsku vlast i odakle izviru njihova ovlašćenja. Dobili smo jednu oligarhiju koja je godinama taložena u Vrhovnom sudu Srbije koji bira članove Visokog saveta pravosuđa i sada uz pritiske političkih snaga oličenih pre svega u predstavnicima koji čine sastav, uži sastav Visokog saveta pravosuđa vrše uticaj na izbor kandidata za pravosudne funkcije.
U tom kontekstu, podržavam govor kolege Vučkovića i stav koji je izrazila Advokatska komora Srbije preko svog predstavnika gospodina Šešlije, predsednika Advokatske komore Srbije, koji se uzdržao od glasanja u vezi sa izborom kandidata za javne tužioce i njihove zamenike. Tako, da ne bismo dezavuisali javnost. Jedna sednica, druga sednica. Gospodin Šešlija je uskratio svoj glas i nije hteo da učestvuje u glasanju, zato što se duboko ne slaže sa načinom kako je ta sednica zakazana, sa načinom kako su predlagani kandidati, a čuli ste iz izlaganja gospodina ministra da i on sam kaže da ne poznaje 90% kandidata. Kako ste gospodine ministre odlučivali o tim kandidatima? Kako ste svoj glas dali tim kandidatima?
Nije mi jasno kako se konstituisao Visoki savet pravosuđa, ponovo postavljam pitanje ministru koji je sada ušao u salu, kada po samom zakonu i Visokom savetu pravosuđa predsednik Vrhovnog suda i Republički javni tužilac čine uži sastav Visokog saveta pravosuđa zajedno sa nekim drugim licima. Postavlja se pitanje, da li vršioci dužnosti mogu da budu članovi Visokog saveta pravosuđa. Nije mi jasno na koji način su se konstituisali.
Još jedna stvar koja diskriminiše Skupštinu u kontroli ovih javnih ovlašćenja koja ima Visoki savet pravosuđa je to što nema svog predstavnika u Visokom savetu pravosuđa. Do sada je bila bar mogućnost da sve tri grane vlasti na ustavom propisan način koordiniraju postupak izbora za najviše pravosudne funkcije, a ovog puta je Skupština uskraćena. Došli smo u poziciju da dobijemo oktroisani predlog o kome imamo kratak rok da se izjasnimo bez mogućnosti provere na terenu.
Ipak, poslanička grupa DS i ja u njeno ime, imam zadatak da osporim pojedine kandidate za nosioce javnotužilačkih funkcija i zamenika, jer smo dobili informacije sa terena da sledeća imena treba osporiti. Detaljnije smo se izjašnjavali na Odboru za pravosuđe gde smo za svaku primedbu izneli konkretan razlog i konkretne podatke.
To su: u Okružnom javnom tužilaštvu u Požarevcu Ljubiša Vasić, u Šapcu Anđelić Radenko, u Nišu Milovanović Radmila; u Opštinskom javnom tužilaštvu u Šapcu Pantelić-Negovanović Ana; u Okružnom javnom tužilaštvu u Kraljevu Antonijević Avram, u Okružnom javnom tužilaštvu u Pirotu Savić Nikola; Republički zamenici: Stanko Vujić, okružni tužilac u Novom Sadu Zoran Pavlović, zamenik okružnog tužioca u Novom Sadu Željka, a proveriću prezime, a drugi je Siniša
Keserić. Neko od sledećih govornika će dati prezime ovog kandidata. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala vama.
Po Poslovniku se javio poslanik Vučić, a potom reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Neću dugo, gospođa Radeta će odmah imati priliku da vam se obrati.
Još jednom tražim, na šta sam već ukazao, ali mislim da predsednik Narodne skupštine nije bio prisutan, i neću odustati od toga dok objašnjenja ne dobijemo. Više me, gospodine ministre, ne interesuje ko je štitio interese Borisa Tadića, niti nas to zanima, pa je krio tu informaciju o zločinu koji se dogodio u Temerinu. Interesuje me, pre svega, da se konačno ustanove motivi takvog stravičnog zločina, da nam se ne bi ponovila priča o Ljuanu i Bekinu Mazrekuu, da ne bi palo na pamet nikome, pa ni Borisu Tadiću, da ih abolira od krivičnog gonjenja zato što su glasali za njega, ili zato što je dobio podršku Jožefa Kase.
Mi tražimo od vas da nam kažete ko je tužilac, ko je taj koji je iz Novog Sada zabranio da se ta informacija publikuje. Ne interesuju me mediji, ni Tadića, ni Karića, ni Koštunice, bilo ko iz režima, interesuje me ko je taj tužilac, ko su ti ljudi koji su tražili da se zaustavi objavljivanje ovakve informacije. Da vidimo ko je taj koji to pokušava da zataška. Da vidimo kome to pada na pamet da se danas zalaže za to da se ćuti o takvom zločinu.
Da li je to zato što sme da se priča samo o stvarnim i navodnim zločinima koji Srbi počine? A, o drugima ne sme da se priča? Da li mi to treba da se klanjamo svima drugima i da budemo građani drugog ili trećeg reda u ovoj zemlji? Samo zato što smo slučajno Srbi, ili to treba da postane uobičajeno i normalno da neko stavlja drveni štap u anus nekom muškarcu zato što je pripadnik druge nacionalnosti, da posle toga po njemu vrše nuždu, da mu spaljuju testise i da o tome nijedna televizija ne obaveštava javnost, da o tome niko ništa ne govori!! Zato što su ti podržali demokratskog kandidata, lažnog naravno.
Cela Srbija zbog toga treba da ćuti? E, mogu da ćute mediji, ali ne smete vi gospodine ministre. Vaša je obaveza da izađete za govornicu i da kažete ko je taj zlikovac kome je palo na pamet da ćuti o svemu tome i da sa tri dana zakašnjenja objavi, odnosno to obelodani u javnosti. To je vaša obaveza. Da vidimo - ko je taj tužilac u Novom Sadu? Taj ne sme da bude izabran!
Da vidimo ko su ti ljudi i baš me briga da li su kadrovi Demokratske stranke, ove ili one, sasvim je svejedno. Hoćemo da čujemo njihova imena. Da vidimo kakvom je to monstrumu palo na pamet da sa tri dana zakašnjenja to objavi. To je ono što interesuje, ne poslanike ove skupštine, ne nas kao pripadnike političkih stranaka, to je ono što interesuje građane Srbije i od ove priče nećemo odustati.
Niko ne može da bude aboliran ili pomilovan samo zato što je pripadnik bilo kog drugog naroda, a Srbe ćemo da gonimo i progonimo, ali zato što su Ljuan i Bekim Mazreku, bunila se Nataša Kandić, pa nije važno što su silovali srpske devojčice, pustićemo ih iz zatvora, kao što smo to već uradili. Pa, nije važno to što su stavljali drveni štap u anus čoveku. Jedva je preživeo. Pitanje je i da li je i u kakvom stanju je čovek, zbog svih ovih zločina koje su radili nad njim. Nije važno, jer to su pripadnici jednog drugog naroda koji su podržali, ne znam ni ja kakvu, demokratiju.
E, to nije demokratija. Zličin je zločin i zličinci moraju da odgovaraju. I sutra ću, gospodine ministre, ako na ovo ne dobijemo odgovor, izaći da vas pitam jedno te isto. Ne pitam vas u svoje ime, niti u ime naše političke stranke. Pitam vas u ime svih građana Srbije, jer njih danas ovo mnogo više interesuje od toga da li je neki Šešlija čuo ili nije čuo za vaš sastanak u 13,15 ili u 16,15. Stvarno ne znam o čemu je reč, niti to građane Srbije interesuje.
Građane Srbije interesuje kakvi su motivi zločinaca i ko je pomagao zličincima u prikrivanju onoga što se u Temerinu dogodilo. Hvala.

Naravno, daću vam reč po Poslovniku se javio narodni poslanik Marković, ali dozvolite samo pre toga... molim vas, daću vam reč - po Poslovniku. Uvek dajem reč po Poslovniku jer je to moja obaveza, ali molim poslanike - zakon je jednak za sve. Uz puno razumevanje za to da se osude zločini i da se traže odgovori za zločine, jedino je moguće da ljudi odgovaraju za zločine ako se zakon poštuje. To se ne odnosi samo na prethodnog govornika. Neću, još jednom ponavljam - zakon je jednak za sve, dozvoliti da se zloupotrebljava Poslovnik a da se o Poslovniku ne govori dok god sedim za ovim mestom.
Izvolite gospodine Markoviću.

To je replika, pomenut je Boris Tadić, predsednik Demokratske stranke. Dakle, gospodin Vučić nije zloupotrebio Poslovnik.

Oprostite, replika ili ...

Replika. Ovde se ne radi o zloupotrebi Poslovnika od strane gospodina Vučića. Ovde se radi o političkoj zloupotrebi zločina, žrtve u korist, ovog puta, SRS. To što niste pobedili na izborima je jedno pitanje. Ali, zašto pominjete gospodina Borisa Tadića? Zašto pominjete gospodina Tadića vezano za zločin koji svi osuđujemo i svi smo uznemireni zbog tog zločina.
Samo, mi ne mislimo da treba da izađemo za ovu govornicu i da koristimo taj zločin zarad sticanja političkih poena. Sramota je to što radite. Hvala.

Replika, narodni poslanik Tomislav Nikolić, na pominjanje SRS, izvolite.
Molim vas, nije replika na repliku nego na pominjanje SRS. Molim vas, jasno je. Gospodin Marković je dao repliku na izlaganje poslanika Vučića. Izvinite, i poslanik Vučić ne može da odgovori na repliku, naravno, ali je ova replika izazvala pominjanje SRS. Repliku šefa poslaničke grupe SRS, izvolite.

A, na osnovu Poslovnika koji je pisala Demokratska stranka.
Dame i gospodo narodni poslanici zločin je zločin prikrivati. Aleksandar Vučić je jasno i glasno rekao - dva dana je prikrivan zločin. I, to je činio onaj koga ste vi iz Demokratske stranke na sednici Vlade postavili za tužioca. Stvar je potpuno jasna. Vama je odgovaralo da se dva dana ne zna šta se desilo u Temerinu. I to je korišćenje zločina u političke svrhe.
Mi ovim ukazivanjem na to što se desilo ne možemo da promenimo rezultate izbora, ali je pitanje kako bi to izgledalo da se u subotu ujutru saznalo. Jer, ne zaboravite jednu stvar, kada su izbili nemiri na Kosovu i Metohiji 1998. godine, ja sam sa ove govornice, kao narodni poslanik, pozvao Milana Milutinovića da smiri svoje birače. Jer je on u tim selima u kojima su proterivali Srbe imao po hiljadu i po do dve hiljade glasova.
Bilo je moralno od vas da ste u subotu ujutru pozvali birače Borisa Tadića da prestanu da čine zverstva nad Srbima u Temerinu.

Hvala.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Marković. Izvolite.