Gospodin ministar je tražio objašnjenje i nije dobro interpretirao. Malopre sam mu dao ovo da pogleda, nije dobro pogledao. Pročitaću vam taj deo, podsećam da su spiskovi prijavljenih kandidata za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, a molim vas, radi se o tužiocima, a ne o sudijama, dostavljenim u petak 18.6, a sednica je zakazana za ponedeljak 21.6. Dakle, radi se o javnim tužiocima i radi se o roku od petka do ponedeljka za spremanje i pripremanje rasprave.

Hvala.
Prvo je reč tražio gospodin Vučić, povredu Poslovnika, pa povredu Poslovnika gospodin Ristivojević. Izvolite.

Milina vas je gledati dame i gospodo narodni poslanici, vratiste se na ono isto što ste na petnaestak dana zaboravili. Prevarili narod, pa a­jde sada opet ­ovo nanovo­. Ono što smo govorili gospodin Nikolić i ja danas, mi od toga nećemo odustati. Mi tražimo informaciju i od MUP-a Srbije i od ministra pravde o zločinu koji se dogodio u Temerinu, a pročitaću zašto tražimo. Naime, u prethodnom periodu, a vezano za ovu temu, povodom zamenika okružnih javnih tužilaca, gospodin Miodrag Surla zapisao je sledeće, kaže, u skladu sa izvedenim dokazima, a između ostalog, na glavnom pretresu, vrši izmenu optužnice protiv Ljuana i Bekima Mazrekua.
To su albanski zlikovci koji su počinili brojna zlodela, a sada ćete čuti koja, a čućete i šta se dogodilo - što su sa više pripadnika bande učestvovali u napadu na grad Orahovac u periodu od 17. do 22. jula 1998. godine, kojom prilikom su ubijeni meštani Kostić Anđelko i Nikolić Rajko, a istovremeno kidnapovana su 43 lica, koja su najpre odvedena u Mališevo a zatim zajedno sa otetim licima iz drugih mesta odvedeni u selo Klečka u opštini Lipljan, što su zajedno činili grupu od 100 kidnapovanih ljudi.
Znam da ovo nekoga ne interesuje ali građane Srbije interesuje pa vas zato molim za malo pažnje.
Tu su najpre mučeni, a slušajte sad, gde je Ljuan Mazreku silovao jednu devojčicu srpske nacionalnosti, starosti između 12 do 15 godina, a jednom dečaku starosti oko osam godina odsekao uvo, dok je Bekim izvršio silovanje više ženskih osoba srpske nacionalnosti, nakon čega su njih dvojica, zajedno sa još 18 drugih pripadnika bande, izvršili masovno streljanje mučenih i masakriranih lica, umišljeno ih lišavajući života.
Šta se dogodilo? Da li je prema tom tužiocu, odnosno zameniku tužioca bio korektan odnos? Ne! Ta dva zlikovca su pomilovana, obojica, i to dvostrukom odlukom pomilovanja. Odlukom pomilovanja su pomilovani oni koji su silovali srpske devojčice. Zato danas tražim informaciju o zločincima iz Temerina, da čujemo zašto i kako je nekom palo na pamet da stavlja drveni štap u anus nekom drugom čoveku, u ovoj zemlji. Da tu priču jednom završimo.
Tražićemo to i na tome insistirati. Pročitao sam vam ovo da ne bi palo na pamet Borisu Tadiću da ih pomiluje zato što su glasali za njega. Da ne padne na pamet ni njemu niti bilo kome drugom u Srbiji! Zato tražim informaciju od ministra pravde i informaciju o tome ko je taj majčin sin koji je to zaustavio dva dana, da se ne čuje u Srbiji. Ko je taj koji je zabranio medijima da se o tome govori u Srbiji? Ko je taj koji je tu informaciju pustio tek u ponedeljak, iako se to dogodilo gotovo tri dana ranije? Zašto je ta informacija prikrivana od građana Srbije?
Kome pada na pamet da zločince u Srbiji štiti?
Zato tražim od vas tu informaciju i ukoliko je ne dobijemo za pola sata ponovo ću izaći za govornicu da je tražim, jer takvi zločini u Srbiji ne smeju da se ponove. ­flaša i Đorđe Martinovi­ć su počeli i doveli zlo na Kosovo i Metohiju. Plašim se da se ovim ne uvodi zlo u Vojvodinu. To nećemo da dozvolimo nikome ko vlada, ni režimu Tadića, Karića i Koštunice i nikome ko ubuduće ovom zemljom bude vladao. Hvala.

Gospodine Vučiću, reklamirali ste povredu Poslovnika. Razumem vašu potrebu da to kažete ali to nije...

Izvinjavam se gospodine predsedavajući.

Molim. Gospodin Ristivojević je tražio repliku. (Odustaje.)
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi Slobodan Živković. Izvolite.

U okviru ove tačke dnevnog reda možemo samo da konstatujemo da smo kao posledicu dobili jedno stanje uzrokovano neozbiljnim, pogrešnim i zluradim intervencijama za protekle četiri godine u oblasti pravosuđa.
Mi smo suočeni sa problemom dobrovoljne, nasilne i Sabljom izazvane i sprovedene lustracije u tužilaštvu, a šire posmatrano i u sudovima.
Mi danas moramo da pomenemo gospodina Batića kao idejnog kreatora pročišćenja u tužilaštvu, koji se prosto iznenadio kada je tamo negde 2001. godine konstatovao - zamislite, oni nisu podneli ostavke, moraćemo mi nešto da uradimo.
I, naravno, intervencije su išle prema Zakonu o javnom tužilaštvu od novembra 2001. godine i taj kontinuitet je bio prisutan sve do pre mesec i po dana kada je takođe promenjen Zakon o javnom tužilaštvu. Dobili smo situaciju da neko zbog nestručnosti i nedostojnosti, kako to u zakonu stoji, mora biti razrešen. Ovde se menjao zakon nekoliko puta, pa smo 2003. godine dobili kategoriju - zamenika javnih tužilaca, kojima je prestala tužilačka funkcija zbog promene zakona, a oni gotovo da nisu ni dobili pojedinačni pravni akt kojim se na neki način utiče na njihov status u tužilaštvu.
Znači, jedno pismo, jedno obaveštenje je bilo sasvim dovoljno, ili poput onog opštinskog javnog tužioca u Nišu, koji prođe kroz kancelarije gde se nalaze zamenici i kaže - od sutra nemate više potrebe da dolazite na posao, zakon je promenjen, prelazne i završne odredbe su jasne, rokovi su istekli, vi sutra niste više zaposleni u tužilaštvu.
I, sada, to treba da se ispravi. Ovim predlogom Visokog saveta pravosuđa donekle je to ispravljeno u nekim opštinskim javnim tužilaštvima, kao i u okružnim javnim tužilaštvima, ali ta nepravda nije ispravljena u većini opštinskih javnih tužilaštava, gde su ljudi pomereni iako imaju 10 do 15 godina iskustva i baš iskustva na tužilačkim poslovima u tom tužilaštvu.
To je prvi problem sa kojim je verovatno bio suočen Visoki savet pravosuđa. Ljute se neki, sada advokati, a bivši zamenici, jer je za svako mesto konkurisalo po 1­5 a negde i 60 kandidata, mahom ljudi koji su proterani 2002. i 2003. godine. Obećano im je sa ove govornice da će imati blagi prioritet u odnosu na druge kandidate, međutim Visoki savet pravosuđa to očigledno nije uvažio.
Drugi problem je postupak. Postupak izbora, šire posmatrano, od dana kada je objavljen konkurs do praktično današnje sednice. U potpunosti se slažem sa onim poslanicima koji su ukazali na to da mi na sednici Odbora nismo imali mogućnosti da izvršimo kompletan uvid, ali moram da kažem i da je nadležnost Skupštine po principu - uzmi ili ostavi. Zvanični predlagač je samo Visoki savet pravosuđa, a Skupština može to da izglasa ili eventualno da se sa ove govornice ospori izbor nekog od predloženih kandidata, pa da se posebno glasa o tome.
U tom domenu se kretao i Odbor za pravosuđe.
Ako se pogledaju ovi predlozi videće se da je prisutan i nepotizam u najmanje četiri slučajeva. Za dva kandidata moram da kažem da je Odbor za pravosuđe reagovao i da je gotovo jedinstveno osporio izbor ta dva kandidata. Druga dva kandidata su nažalost ostala na spisku. Izdvojio sam mišljenje i iskoristiću današnju raspravu da osporim njihov izbor, jer u nekim tužilaštvima praktično imamo zatvoreni pravosudni krug.
Bliski rođak u okružnom sudu, drugi u opštinskom, rođaci u okružnom i opštinskom javnom tužilaštvu, a ako se tome još dodaju i veštaci, ta grana vlasti, u liku tih sudija i tog javnog tužioca, više liči na porodicu nego na nešto što je vezano za zakon i nešto što treba da reprezentuje državu koja garantuje političku jednakost i ravnopravnost svim građanima pred Ustavom i pred zakonom.
Tako se formira pravosudni monopol.
Rezultat tog pravosudnog monopola je i činjenica da u ovom spisku za nekoliko opštinskih javnih tužilaca imamo situaciju da se prijavio samo jedan kandidat. To je lažna slika. Zašto lažna slika? Postoji mnogo više zainteresovanih, ali im je neko blago savetovao – ne konkuriši, biće izabran ovaj koji je i dalje v. d. javni tužilac, pa nam se desilo da se na nekoliko mesta pojave, kao predloženi kandidati za izbor, ljudi za koje se u najmanju ruku može reći da su bez opšte zdravstvene sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, uzimajući specifičnost tužilačke funkcije. Na nekoliko mesta je Odbor prihvatio moju sugestiju i jedna ili dve kandidature su osporene, ali ima takvih slučajeva još.
O čemu mi danas, kao narodni poslanici, treba da vodimo računa, uzimajući u obzir i izmenjeni Zakon o javnom tužilaštvu? To znači da Visoki savet pravosuđa predlaže, a mi biramo, pa nekoga izaberemo a nekoga ne izaberemo. Ako pođemo od jednog kriterijuma – da svako od nas, ako kojim slučajem uđe u neki sud ili neko tužilaštvo, ne bi smeo da doživi neprijatnost da ga tužioci, sudije, daktilografi, oni koji vode upisnik, prozovu i kažu – pratio sam prenos, čuo sam kako se birao zamenik opštinskog ili okružnog javnog tužioca, izabrali ste čoveka koga ne odlikuje ni stručnost, ni dostojnost da obavlja tu funkciju.
Da ne bismo doživeli to, verovatno da svi imamo, ako ništa drugo, onda makar moralnu obavezu da se raspitamo ko su ti koji su predloženi da se izaberu za tužioce. Svako ko bi pokazao minimum interesovanja, dobio bi vrlo kvalitetan odgovor u tužilaštvu i sudu – ko može, a ko ne može. Obično se kaže - kakav glas bije nekog stručnog saradnika, da li u sudu, da li u tužilaštvu, da li već postojećeg zamenika tužioca. Znači, ništa komplikovano, samo porazgovara sa ljudima koji su malo u toj oblasti.
Kada se to sagleda, rezultati su sledeći: Peto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu – predložen je kandidat Lopušina Dragan. Njegove stručne sposobnosti ga ne devalviraju, ali ima veliki problem dostojnosti, da li bi mogao taj posao da radi. Dalje, Opštinsko javno tužilaštvo u Lazarevcu – Gajić Milorad. Da ne vadim spisak koji gresi se stavljaju tom čoveku - on dolazi iz Lajkovca, poznat je po mnogim predmetima i da ne ređam dalje, jer želim da zaštitim tu funkciju.
Verovatno u Boljevcu, zato što je bio jedini kandidat, predložili ste Prvulović Nebojšu, ali samo zato što je jedini. Ako je u pitanju struka, verujte, mogli ste i boljeg da pronađete. Da li treba pominjati Bigović Milana iz Kosovske Mitrovice?
Što se tiče radikala, uvek problematičan kandidat. Da li treba pominjati Jovanović Dragana, kandidata za opštinskog javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu? Jedini kvalitet u pogledu struke i dostojnosti su rodbinski odnosi sa jednim političarem, a ide kao sudijski saradnik na mesto opštinskog javnog tužioca.
Dalje, osporen je kandidat Stojanović Desimir u Majdanpeku, mada je bio jedini. Dobro je što je Visoki savet pravosuđa prihvatio naše primedbe da povuče sve predloge vezane za Okružno i Opštinsko javno tužilaštvo u Prokuplju. Dobro je što je Odbor za pravosuđe prihvatio našu intervenciju i isto učinio kada je u pitanju izbor okružnog javnog tužioca u Subotici i opštinskog javnog tužioca u Subotici. Mislim da je to bila jednoglasna odluka prilikom glasanja.
Ako pogledamo ovu drugu odluku o izboru zamenika javnih tužilaca, Republičko javno tužilaštvo je za zamenika Republičkog javnog tužioca predložilo Đorđa Ostojića. Ako ništa drugo, biće makar upamćen po tome dok je on bio Republički javni tužilac, 12.000 je uhapšeno. Od tog broja, ne znam da li ima četrdesetak protiv kojih se vodi postupak. Vi razmišljajte kako ćete da nadoknadite štetu, a već se javljaju oni koji su nezakonito uhapšeni, koji su držani u pritvoru po 20, 30 i ko zna koliko dana, a znam za jedan predmet – 105 dana. Kako će to da se naplati?
Među kandidatima za zamenika Republičkog javnog tužioca nalazi se i Dragutinović Milun. On ima problem dostojnosti. Ako pogledate predlog za Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, kada su u pitanju zamenici, onda su gotovo svi drugi koji su se kandidovali bolji nego ova trojica koje ste predložili za izbor, i u pogledu struke, i u pogledu radnog staža i u pogledu profesionalne hrabrosti da se uhvate u koštac i da krivično gone tamo gde je opasno. Ne znam koji je kriterijum zadovoljila Zorica Zečević kad je predložena, kada gotovo svi kandidati koji su otpali za nekoliko koplja ispunjavaju sve uslove i predstavljaju kvalitet u odnosu na predloženog kandidata.
Slično je i sa Četvrtim javnim tužilaštvom, gde ste predložili Nikolić Aleksandra, čiji izbor, naravno, osporavamo. Što se tiče Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, gotovo svi kandidati koji su konkurisali, bolji su od ova dva koje ste vi predložili:
Dvornik-Mihajlović Ivana i Koledin Zorana. To što je neko napravio karijeru u tužilaštvu od 2003. godine, od ­ablj­, a došao iz neke zemljoradničke zadruge ili advokatske kancelarije svoga oca ili nekog prijatelja, to je politički problem onih koji protežiraju pojedine kandidate. Ali, ako se pogleda zakon i koje uslove treba da ispunjava kandidat, onda moram da vam skrenem pažnju da pogledate biografije pojedinih kandidata. Polovina njih nema ni četiri godine i jedan mesec radnog staža, što je neophodni uslov za izbor za zamenika opštinskog javnog tužioca. U nekim biografijama nema ni kada je položio pravosudni ispit, niti koliko uopšte ima radnog staža.
Dobro je što se u Valjevu vraćaju oni koji su oterani. Nije dobro što ste za zamenika opštinskog javnog tužioca u Preševu predložili Naumović Trajka, jer on, pod teretom velikog broja krivičnih prijava, znao je gde treba da se učlani i napravi tužilačku karijeru. Radikali to neće da podrže, jer tu nema ni struke, ni dostojnosti.
Zaječar – Marković Ivan. Učlanio se u jednu od vaših stranaka pre nekoliko meseci i to mu je garancija struke. Druga garancija mu je da Markovići drže pravosuđe.
Što se tiče Jagodine, Tanasković Slavica je predloženi kandidat i za nju radikali neće glasati iz jednog prostog razloga što ona ne zaslužuje, a ona se sada nalazi u jednom dvojcu u tom tužilaštvu. Ja ne otvaram pitanje problema opštinskih tužilaca poput Požarevca i da ne ređam dalje, gde su neki ljudi tužilaštvo shvatili kao svoju firmu. Jedan od tih primera je svakako i Jagodina.
Ako idemo dalje onda Kragujevčani najbolje znaju zašto radikali ne bi glasali za Jeftić Mariju koja je predložena za zamenika Opštinskog javnog tužioca u Kragujevcu, a to znaju i ovi poslanici iz Kragujevca. Tužilac može da ima svoj politički stav, ali nije dobro ukoliko je ostrašćen, vezan i ukoliko ga partijska pripadnost i političke simpatije gone da javnotužilačku funkciju podređuje političkim interesima.
Verovatno je Niš dobar primer da se ukaže šta je Demokratska stranka tamo sve poništila. Tako su predložili Milovanović Radmilu. Jeste advokat, ali ima boljih kandidata. Za zamenika Opštinskog javnog tužioca Pavlović Nataša je postala stručna zato što se učlanila u jednu stranku, a Ćirković Dragana je totalno nepoznata što se tiče tužilaštva u Nišu. Tamo ima puno kandidata koji su konkurisali, koje je ­ablj­ obrisala i ove novotarije Demokratske stranke kada je upitanju Zakon o javnom tužilaštvu. Kada je u pitanju Niš, kao i šabačko pravosuđe, tu se knjige pišu.
Što se tiče Novog Sada i zamenika u Okružnom javnom tužilaštvu, verovatno Gvojić Željko ne bi ispunjavao uslove koje zakon propisuje. Slično je sa Opštinskim javnim tužilaštvom u Požarevcu, gde je predloženi kandidata Atanacković Jovanka, a da vas podsetim da ste za zamenika Okružnog javnog tužioca u Pirotu predložili Savić Nikolu koji je pre nekoliko godina, da ga ne bi zvanično razrešili, sam otišao iz tužilaštva, primirio se kao advokat posle nekoliko godina, postao blizak nekima i postao zvanično kandidat Visokog saveta pravosuđa. Radikali za njega neće glasati, kao ni za Lazović Branislava koji je predložen za zamenika okružnog javnog tužioca u Smederevu. Postao je kandidat zato što je podržao, pomogao, a i hvali se da je član jedne nove stranke koja se formira.
Što se tiče predloženog kandidata za zamenika Opštinskog javnog tužioca u Staroj Pazovi, predložili ste Nešković Slobodanku. To je predlog Slobodana Miloševića, ne onog iz Haga, nego sudije Vrhovnog suda, jedan od deset njegovih predloga.
Ona je bila zamenik sekretara Izborne komisije, pokazala se. Radi na nekim krivičnim predmetima protiv čelnika u toj opštini i naravno ti predmeti spavaju u ladici. Vatreni je član jedne od stranaka koja više nije na vlasti, ali je u koaliciji i to je jedini njen kvalitet. U Šidu isto. Vatreni član jedne vrlo male ­omb­ strankice. To je jedini kvalitet i dokaz stručnosti. Što se tiče Subotice, po biografiji može da bude blistava karijera, ali radikali nikada neće glasati za Aleksić Milijanu. Slično je sa jednim od kandidata za zamenika opštinskog javnog tužioca.
Što se tiče Užica sve je jasno. Napredak u karijeri i pravo da se vrše tužilačke funkcije ostvarene su zahvaljujući ko je čija kćerka, to treba da znate, ko se na vreme učlanio 5. oktobra u stranku, ko je pokušao da zavede red u Okružnom javnom tužilaštvu, tako da Vidaković Zoran nije naš kandidat, za njega nećemo glasati. Slično je i sa Radibratović Željkom, a što se tiče Opštinskog tužilaštva u Užicu mi osporavamo Gačić Mariju i Janković Anu.
Čačak, Čačani znaju ko je Aranđelović Dragan i od kada pravi karijeru - što ­ablj­, što 5. oktobar. U Šapcu verovatno vam je poznato kakva je situacija. Na sednici Odbora za pravosuđe pomenuta su i neka imena van pravosuđa koja diktiraju i haraju i koja su napravila čudo u tom opštinskom javnom tužilaštvu.
Na kraju, da ne bude neke veće zabune, danas na Pravnom fakultetu u Beogradu je jedan događaj. Da li deca upisuju ili polažu prijemni, velika je gužva. Svako od njih je došao do Pravnog fakulteta sa velikom nadom. Verovatno će manje od 10% njih da završi iz ove generacije. Verovatno će 1% od njih da bude u prilici da vrši funkciju tužioca ili sudije. Oni su otišli na Pravni fakultet sa velikom nadom, oni veruju. Da bi ta deca koja se danas upisuju verovala u tu profesiju kojom žele da se bave povlačite ove predloge, odustajte od ovih gde smo osporavali ovo, pokušajte neki red da zavedete i više se volite nego što se svađate. Vi ste na istoj strani samo vas niko nije obavestio.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Živkucin, a neka se pripremi narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su brojni predlozi za javne tužioce i za zamenike javnih tužilaca koje nam je ispostavio Vrhovni savet pravosuđa. Među tim brojnim predlozima za tužioce i za zamenike javnih tužilaca svakako je po nama, iz Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, ­najzanimljiviji­ i najskandalozniji predlog Visokog saveta pravosuđa da zamenik u Republičkom javnom tužilaštvu bude Milun Dragutinović.

To je neverovatno skandalozan predlog, jer osim šture hronologije njegovog napredovanja u karijeri mi ne možemo iz ovoga što smo dobili od Visokog saveta pravosuđa da zaključimo šta je to što Miluna Dragutinovića preporučuje da i dalje obavlja ovu veoma važnu i odgovornu funkciju u pravosuđu.

Šta je to čime je Milun Dragutinović zaslužio da i dalje bude zamenik javnog tužioca u Republičkom javnom tužilaštvu, a s obzirom na to da to ovde ne možemo da pročitamo, ne možemo da vidimo, onda nam ne ostaje ništa drugo nego da zaključimo da Miluna Dragutinovića preporučuje njegovo svojsko petogodišnje zalaganje da zataška zločin na Ibarskoj magistrali, da zataška ono što su zločinci učinili u tom stravičnom zločinu i da pokuša da zataška sve one koji su bili saučesnici i koji su bili suorganizatori onoga što se događalo 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali.

Podsetiću vas – Milun Dragutinović u svojstvu javnog tužioca je nadležan kada je reč o zločinu na Ibarskoj magistrali. Milun Dragutinović je taj koji uprkos brojnim materijalnim dokazima, koji uprkos osvedočenim falsifikatima onih koji su pomagali u zataškavanju zločina na Ibarskoj magistrali, koji uprkos izjavama svedoka, koji uprkos priznanju samog Mihalja Kertesa koji je nesporno glavni, ključni čovek u zataškavanju zločina na Ibarskoj magistrali, Milun Dragutinović i pored svega toga nije podigao optužnicu protiv Mihalja Kertesa, Milun Dragutinović nije podigao optužnicu ni protiv Milorada Ulemeka – Legije, ni protiv Milorada Bracanovića, ni protiv Branka Đurića.

Dakle, Milun Dragutinović je taj koji štiti zločince, štiti pomagače u izvršenju zločina, štiti saučesnike u zataškavanju zločina i Milun Dragutinović je taj koji u skladu sa činjenicama u njegovom delovanju postaje i sam saučesnik zločina.

Samo ću vam ukratko pročitati šta se događalo i šta je to Mihalj Kertes uradio, a Milun Dragutinović zna, zna čitava javnost, uneseno je i u zapisnik kao dokaz, i pored toga Milun Dragutinović ne preduzima ništa. Naime, odmah nakon četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, kamion ubicu Službe državne bezbednosti Mihalj Kertes, dodelio je Jedinici za specijalne operacije je 2. septembra 1998. godine. Nakon tog stravičnog zločina, Mihalj Kertes u saglasju sa Radomirom Markovićem čini seriju falsifikata.

Najpre Mihalj Kertes naređuje da se uklopi rešenje od 2. septembra 1998. godine kojim je kamion marke m­ercedes­ 3­5 dodeljen MUP-u Srbije, tako što će se to rešenje falsifikovati i promeniti u rešenje kojim se kamion marke m­ercedes­ dodeljuje EPS-u, tačnije Površinskom kopu u Belaćevcu. Milun Dragutivnoć sve to zna. Takođe zna da je Mihalj Kertes u knjizi Savezne uprave carina, u tzv. knjizi koja se zove ­kontrolni­ pobrisao belilom da je primalac kamiona MUP Srbije i preko toga ispisuje svojeručno da je primalac kamiona EPS. Potom Mihalj Kertes izdaje novo rešenje u kojem vlastitim potpisom kaže da je kamion ubicu 2. septembra 1998. godine dodelio EPS-u, odnosno rudniku, i da je kamion preuzeo i odvezao u rudnik izvesni Desimir Prodanović.

Sve ove falsifikate koje je učinio Mihalj Kertes trebalo je da potpiše i Petar Rajić koji je u to vreme bio načelnik u Saveznoj upravi carina i to načelnik za dodelu vozila, ali Petar Rajić to odbija. Nije želeo da učestvuje u falsifikovanju i prikrivanju zločina. Zbog toga 21. novembra 1999. godine Petar Rajić gubi život u saobraćajnoj nesreći, zamislite, na Ibarskoj magistrali.

Kada je Rajić uklonjen, Mihalj Kertes ispod svojih krivotvorenih rešenja potpisuje mrtvog čoveka, tako da mi imamo, to ću vam i posle pokazati, potpis kojim se na rešenju o predaji vozila EPS-u nalazi ime mrtvog čoveka, odnosno falsifikovan je potpis Petra Rajića. Mihalj Kertes potpisuje i Desimira Prodanovića, takođe pokojnog, smrtno ranjenog od albanskih terorista, koji je baš u vreme kada je Mihalj Kertes pisao ovo rešenje poginuo, a piše na tom rešenju da je Desimir Prodanović taj koji je preuzeo vozilo i odvezao ga u Belaćevac. Desimir Prodavnović, uzgred budi rečeno, dok je bio živ, nije ni znao da upravlja motornim vozilom.

Posle svega Mihalj Kertes na zahtev Radomira Markovića, u decembru 1999. godine isti takav kamion marke m­ercedes­ 3­5 poklanja Legijinoj jedinici za specijalne operacije, poklanja ga bazi u Lipovici, farba ga u zeleno i na taj način pokušava da obmane istragu i pokušava da uveri istražitelje da je reč o tom kamionu koji nije učestvovao u atentatu na Ibarskoj magistrali.

Sve ove navode istrage, sve ove nepobitne dokaze, sve ove falsifikate Mihalj Kertes je priznao na svedočenju 6. marta 2001. godine, Mihalj Kertes je sve ove navode ponovio u svedočenju 28. januara 2002. godine. Ovde pred sobom imam fotokopiju dopisa Savezne uprave carina kojim Savezna uprava carina obaveštava MUP Republike Srbije da se teretno vozilo marke ­mercedes­ 3­5 dodeljuje EPS-u iako je već odavno konstatovano, iako je MUP Srbije upravo zahtevao da se taj zločin prikrije na ovaj način.

Ovde je potpis falsifikat. Ovde je Mihalj Kertes potpisao pokojnog Petra Rajića koji je, podsetiću vas, odbio da potpiše ovakav dopis. Ovde pred sobom takođe imam falsifikovano rešenje Savezne uprave carina na kojem piše da se vozilo marke m­ercedes­ tih karakteristika dodeljuje EPS-u sa potpisom Mihalja Kertesa. Falsifikat je, jer već tada to vozilo nije postojalo, bilo je uništeno, odnosno oštećeno u zločinu na Ibarskoj magistrali.

Takođe pred sobom imam i zapisnik o primopredaji ­mercedes­ kojim Desimir Prodanović tobože prima vozilo i tobože ga vozi u Belaćevac u rudnik. Desimir Prodanović već tada nije bio među živima i to je neverovatan, očigledan falsifikat.

Zašto vam ovo pokazujem i zašto vas podsećam na ove činjenice? Iz prostog razloga što je nekom u Visokom savetu pravosuđa palo na pamet da predloži Miluna Dragutinovića da bude zamenik u javnom tužilaštvu i to u Republičkom.

Nama se predlaže da čovek koji je avanzovao prošle 2003. godine ostane na toj visokoj pravosudnoj funkciji i pored činjenice da je čovek nesporni saučesnik onih koji su izvršili zločin na Ibarskoj magistrali. Postavlja se pitanje ko je taj ko štiti Mihalja Kertesa, osim Miluna Dragutinovića. Nije sporno da Milun Dragutinović nije jedini koji štiti Mihalja Kertesa. Postavlja se logično pitanje - šta je to što štiti Mihalja Kertesa, šta je to što štiteći Mihalja Kertesa promoviše Miluna Dragutinovića i forsira ga da i dalje obavlja visoku pravosudnu funkciju?!

Postavlja se takođe pitanje, sasvim logično pitanje, ako je i pored ovolikih očiglednih dokaz Milun Dragutinović bio u stanju da ignoriše potrebu da podigne optužnice, ako je i pored činjenice da je čitava srpska javnost bila usredsređena na taj slučaj na suđenje u vezi sa zločinom na Ibarskoj magistrali, da je Milun Dragutinović i to ignorisao, onda se nameće zaključak šta će se tek događati sa nekim slučajevima koji dopadnu šaka Milunu Dragutinoviću, a koji nisu tako jasno, decidno i precizno dokazani. Nameće se, takođe, pitanje šta će se događati sa slučajevima koji dopadnu šaka Milunu Dragutinoviću, a koji nisu pod lupom cele javnosti. Nije teško zaključiti šta se sve tu može izroditi.

Dakle, mi smo u SPO i NS, kada smo videli ovaj predlog, prvo, nismo verovali, a onda smo se zaista zapitali zašto se to radi, zašto se to događa, koji su to motivi i ko su ti ljudi kojima ovako nešto pada na pamet. Milun Dragutinović, da zaključim, nema ni profesionalnih ni moralnih kvalifikacija da obavlja ulogu, odnosno funkciju zamenika javnog tužioca u Republičkom javnom tužilaštvu.

Poslanički klub SPO i NS će glasati protiv ovog predloga, jer smo sigurni da on nije dostojan da obavlja tu funkciju. Hvala lepo.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.