Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a zatim narodni poslanik Veroljub Arsić.

 Član 15. Predloga zakona o stečajnom postupku nabraja devet uslova kada neko ne može biti izabran za stečajnog upravnika. Amandman koji je koleginica Gordana Pop-Lazić podnela na ovaj član predviđa dodavanje još jedne tačke koja bi glasila - izabrana, imenovana i postavljena lica u organima državne uprave, upravnim i sličnim organizacijama ne mogu biti stečajni upravnici. Amandman je imao za cilj da spreči afere tipa Janjušević i Kolesar i da spreči zloupotrebe stečajnog postupka na nivou lokalnih samouprava.
Neverovatno je zaista da Vlada nije prihvatila ovakav amandman koji vam ne dira u suštinu zakona, ali je zaista bio cilj da se ovaj zakonski tekst poboljša, krajnje dobronamerno. Zamislite sada šta Vlada kaže u svom obrazloženju, kaže da se amandman ne prihvata, s obzirom da je koncept predloga zakona upravo takav da promoviše profesiju stečajnog upravnika (zamislite, promoviše se jedna nova profesija), predviđajući veću ulogu, ali i veće obaveze i odgovornosti, te da onemogućava istovremeno bavljenje profesijom stečajnog upravnika kao sporednom delatnošću. Time se automatski isključuje mogućnost da lice koje je imenovano ili postavljeno u organima državne uprave, upravnim i sličnim organizacijama istovremeno obavlja i poslove stečajnog upravnika.
Dakle, ovo što je Vlada dala kao obrazloženje zašto odbija ovaj amandman jednostavno ne odgovara tekstu člana 15. koji, recimo, u tački 6) kaže da stečajni upravnik ne može biti lice koje je poverilac stečajnog dužnika ili koje je zaposleno kod poverioca. Znači, Vlada je pokušala da ovim obrazloženjem obmane narodnog poslanika koji je podneo ovaj amandman i ostale narodne poslanike koji ozbiljno gledaju ovaj tekst zakona i ozbiljno pokušavaju da skrenu pažnju Vladi da ovaj tekst treba da se popravi.
Neprihvatanje ovog amandmana samo učvršćuje naše mišljenje i našu bojazan da će donošenje ovog zakona proizvesti negativne posledice i da će u stvari uništiti i ono malo preostale privrede u Srbiji. Čini mi se da će nakon primene ovog zakona u Srbiji raditi samo jedna ili dve zanatske radnje, i to samo nakratko, koje proizvode lance i katance. Kada pozatvarate sve, ni te radnje neće imati šta da rade.
Kako se zloupotrebljava privreda na lokalnom nivou, reći ću vam kroz primer "Goše" iz Smederevske Palanke, firme koja se uredno priprema za stečaj obezvređivanjem kapitala.
Dva puta je odbijana privatizacija ovog preduzeća, a u međuvremenu vrši se kapom i šakom rasprodaja nepokretnosti, objekata, i to zato da bi se iz tih sredstava namirili samo neki radnici, bez ikakvih kriterijuma, osim kriterijuma da su po volji lokalnih moćnika iz DS-a.
Grupa radnika iz "Goše" obratila se ministru Laloviću i kaže: "Molimo vas da nam u što kraćem roku date mišljenje na sledeća pitanja: koji je status radnika za čijim radom je prestala potreba, tako da je više od 300 radnika tehnološki višak, a preduzeće nema sredstava za upućivanje na zavod za tržište rada, kao tehnološki višak ne može da ih uposli, ne može da ih vodi da rade kada u stvari ne rade, ne može da ih uputi na neplaćeno, jer zakon ne predviđa tu mogućnost, a iskoristili su i zakonsku mogućnost plaćenog odsustva od 45 dana u toku godine.
Kako i na koji način odrediti zaradu i zaštititi mali broj radnika za čijim radom postoji potreba radi održavanja minimalnog procesa rada u cilju održavanja postojanja preduzeća i redovnog obavljanja poslova u kadrovskoj, pravnoj, obračunskoj, poreskoj i službi zakupa i računovodstva preduzeća? Da li možda izdavanjem rešenja na garantovanu gransku zaradu puta koeficijent, izdavanjem rešenja na fiksni iznos zarade ili nekim trećim rešenjem; da li je moguće da radnici koji rade poslove mimo svojih redovnih poslova po rešenju o rasporedu prime nadoknadu za svoj rad preko omladinske zadruge?
U nadi da ćete nam u što kraćem roku odgovoriti, unapred zahvalni."
Ovo pismo upućeno je ministru Laloviću 14. juna 2004. godine, a odgovor na pismo radnika "Goše" i ostalih čija likvidacija se lagano priprema upravo je sadržan u Predlogu zakona o stečajnom postupku. Hvala.

Gospodin Arsić, narodni poslanik, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti. U članu 15. stav 1. se dodaje samo jedna tačka 10) koja glasi da poslom stečajnog upravnika ne mogu da se bave izabrana, imenovana i postavljena lica u organima državne uprave, upravnim i sličnim organizacijama.
Predlagač, odnosno Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje da je koncept Predloga zakona upravo takav da promoviše profesiju stečajnog upravnika. Nažalost, ove protekle tri i po godine došli smo do toga da stečajni upravnik treba da bude profesija, da bude preduzetnik, da to nekome bude osnovno zanimanje. Dotle je dovela petooktobarska revolucija, a u tački 10) slobodno možemo da napišemo u nastavku da se zabranjuje da stečajni upravnici budu Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar, članovi Demokratske stranke - Boris Tadić, koji su i te kako učestvovali u pljački pojedinih preduzeća koja su bila u stečaju.
Ne vidim razlog zašto jednu ovakvu odredbu, koju predviđa ovaj amandman, predlagač nije prihvatio, s obzirom da ne može da škodi. U svakom slučaju, to bi sprečilo eventualne zloupotrebe u nekom drugom postupku, kada sam zakon uđe u sprovođenje, jer to što je nekom profesija da bude stečajni upravnik ipak ga ne sprečava da se bavi nekom delatnošću u organima državne uprave.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Krasić, pa nakon toga Vjerica Radeta.

Ovim amandmanom hteli smo da preciziramo neke stvari. U delokrugu poslova stečajnog upravnika, a to reguliše član 17. Predloga zakona, navedeno je da je "stečajni upravnik dužan naročito da", pa tačka 18) - "obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom."
Kada se donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka, onda je stečajni sudija, trgovinski sud dužan da obavesti nadležne registre. Postavljam pitanje šta će da bude ukoliko stečajni upravnik zaboravi ili ne ispuni tu svoju obavezu. Ovde se radi o nečemu što se naziva automatizam. Mada vi u krajnjoj konsekvenci niste razradili pitanje otvaranja stečajnog postupka, vi terminološki brkate, pa kažete pokretanje, sud pokreće. Ne, sud otvara stečajni postupak u jednom od kasnijih članova, ali nadam se da ste to nekako ispravili.
Kada sud otvori stečajni postupak, on ima obavezu da obavesti sve nadležne registre o tome da je otvoren stečajni postupak i da na taj način blokira stečajnog dužnika u onoj meri koja je dovoljna da se sprovede stečajni postupak, da se utvrdi šta od te imovine postoji iz čega bi poverioci mogli da namire svoje potraživanje. Ako to prepustite stečajnom upravniku da od njega zavisi, bez obzira što ste vi u ovom članu naveli da je to njegova dužnost, ja postavljam pitanje šta će biti ukoliko stečajni upravnik ne ispuni svoju dužnost, ne obavesti nadležne registre.
Jeste, on ne obavesti nadležne registre i dovoljno je tri dana da kasni sa obaveštavanjem, a onda u tom javnom registru mogu da se konstituišu neka založna prava ili nešto drugo u korist nekih novih poverilaca. Zato je potrebno da taj automatizam ostane kod suda, jer ako je sud danas doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka, on je danas odredio stečajnog upravnika.
A stečajni upravnik dok uđe u posao, njemu je potrebno nekoliko dana. Kada trgovinski sud otvori stečajni postupak, on tog istog dana dostavlja nadležnim registrima i završava se posao.
Mene prosto iznenađuje da niste prihvatili ovaj amandman koji je u kontekstu zakona. On ne remeti strukturu vašeg zakona, nego samo precizira nešto, upravo na način koji ste i vi želeli da postignete ovim zakonom. Mislim da niste dovoljno dobro obratili pažnju na ovaj amandman i moram da vam kažem da i kod nekih drugih obaveza stečajnog upravnika iz člana 17... Konkretno, rekli ste da je stečajni upravnik dužan da bez odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih stečajni dužnik posluje, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika bez prethodnog odobrenja.
Opet se javlja problem nekoliko dana. Taj stečajni dužnik nema sredstava na računima kod banaka. Zbog toga se i otvara stečajni postupak. To su neke stvari koje mora da radi sud, a ne stečajni upravnik. Stečajni upravnik praktično kreće nekoliko dana nakon toga. Moram da kažem da ste vrlo rastegljivo dali neka ovlašćenja stečajnom upravniku.
Ja sam i na Odboru rekao da mi prosto nije jasno ovo osiguranje imovine u stečajnom postupku, jer nije razrađeno u ostalim odredbama, pa se ne zna da li će to biti trošak stečajnog postupka ili će uopšte biti trošak poslovanja ili šta, niste mu dali sudbinu. Mislim da nikakva smetnja nije postojala da ovaj amandman prihvatite, jer je u skladu sa onim što ste vi proklamovali kao da je intencija ovog zakona.

Narodni poslanik Vjerica Radeta.

U članu 17. Predloga zakona opisan je detaljno delokrug rada stečajnog upravnika. Poslanička grupa SRS misli da treba brisati tačku 18) i u tom smislu je koleginica Nataša Jovanović podnela ovaj amandman. U toj tački 18) kaže se - stečajni upravnik je dužan naročito da obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom. Mislimo da ovo treba da se briše, zato što ove poslove može da obavlja samo stečajni sudija po službenoj dužnosti kao organ stečajnog postupka pri nadležnom sudu.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata, imajući u vidu da je ovakvo ovlašćenje stečajnog upravnika kao još jedno u nizu operativnih odluka ustanovljeno u cilju rasterećenja stečajnog sudije. Iako stečajni sudija lično ne obaveštava odgovarajuće registre o pokrenutom stečajnom postupku, on kroz vršenje nadzora nad radom stečajnog upravnika i u ovom smislu garantuje sigurnost pravnog prometa. Ovom odredbom takođe se dodatno ojačava princip hitnosti u postupanju u stečajnom postupku.
Možda je Vlada i imala ovu nameru koja stoji u obrazloženju, ali ovom odredbom to nije nigde utvrđeno. Nigde ne stoji na koji način, šta to garantuje ovo što kažem - ovom odredbom takođe se dodatno ojačava princip hitnosti u stečajnom postupku.
Šta nam to garantuje, na koji način ćemo to da postignemo? Ako je problem hitnosti, zašto sud ne može da radi po hitnom postupku?
Mi naravno nismo mislili da stečajne postupke treba da vode sudije poput Gorana Kljajevića. Mislimo da treba da se raščisti sa Goranom Kljajevićem i ostalim Kljajevićima u Srbiji, da poštene i časne sudije rade ovaj posao i da onda nemamo bojazni da će se ovi poslovi obavljati i po hitnom postupku i na način kako to zaista zakon predviđa.
Gospodin ministar se ovde naljutio i rekao da ga poslanici prozivaju zašto on brani ovaj zakon, pa reče da ga brani, odnosno zastupa Vladu u ovom zakonu, upravo zbog trgovinskih sudova u ovom postupku. Suština je da vi, u stvari, istiskujete trgovinske sudove iz poslova stečaja. Razumem vaš strah od lošeg iskustva u poslednje tri - četiri godine, jer, zaista, da se stečaj u Beogradu prepusti Goranu Kljajeviću, sudiji koji je kao predsednik kriznog štaba upao u Trgovinski sud, koji je zajedno sa svojim bratom i sa Miletom Lukovićem napravio čudo u Trgovinskom sudu, odneo predmete u MUP na kontrolu, vratio ono što mu se vraćalo, ni dan-danas verovatno nema potpune dokumentacije o predmetima koji su bili u toku ili koji su bili završeni.
Gospodine ministre, Goran Kljajević je problem koji ne treba da se rešava kroz zakon. Goran Kljajević je problem, zaista, Trgovinskog suda, srpskog pravosuđa i ja sam iznenađena da do sada nije raščišćeno sa Goranom Kljajevićem, s obzirom da ste svi znali, vi ste govorili sve ovo što ja pričam za Gorana Kljajevića, ali i dalje Goran Kljajević egzistira, dopisuje se sa Ministarstvom pravosuđa, što reče kolega Krasić, piše nam pesme, ali i dalje je u Trgovinskom sudu.
Prema tome, gospodine ministre, rešite probleme sa takvim sudijama, a ostavite da trgovinski sudovi rade ono što treba da im bude nadležnost; jedino tako ćemo imati garanciju da će poslovi stečaja i registra biti vođeni na valjan način.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, poslanik Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 18. i to je principijelno pitanje. SRS je u principu protiv osnivanja agencije. Neko je izgleda pogrešno shvatio da će se osnivanjem agencija rešiti svi problemi u nekoj oblasti i zbog toga danas u Srbiji imamo ogroman broj agencija i predloge zakona o agencijama koje nas još čekaju. Mislim da je to specifičan vid birokratizacije društva i u ovoj zemlji u kojoj se sve zatvara jedino se otvaraju agencije i nevladine organizacije.
Prema tome, finansiranje iz budžeta takvih agencija ili nevladinih organizacija je još jedno dodatno opterećenje, a sa druge strane, ne dobijamo ništa u nekom kvalitetu, jer uvek tu ide neka priča - sa osnivanjem agencija imaćemo neku koncentraciju znanja, pameti, odgovornosti i sve će krenuti nabolje. Ništa neće krenuti nabolje, jer ako nismo u stanju da rešimo problem nerada državnih organa, ako nismo u stanju da rešimo problem nekvalitetnog rada u trgovinskom sudu, onda isto to nećemo postići ni osnivanjem agencije.
Šta je tu u suštini značajno? Očigledno je da agenciju kontroliše Ministarstvo. Ako agenciju kontroliše Ministarstvo, zbog čega ono ne može da radi to što treba ta agencija da radi. To je principijelno pitanje i želimo da ukažemo da u ovoj zemlji sve više ljudi hoće nešto da savetuju, popuju, rukovode, određuju, a malo hoće da rade.
Gde god se pojavi agencija, smatramo da je to još jedan namet na budžet države, a kvalitetno se ništa ne dobija.