Član 14. i ona tri člana prelaznih i završnih odredaba zakona o stečajnom postupku, kao i druga tačka dnevnog reda, a to je zakon o licenciranju stečajnih upravnika, jednostavno skidaju masku i pokazuju šta je naša stvarnost i šta možemo da očekujemo.
U članu 14. govori se, ako zanemarimo ove nepreciznosti, da licencu može da dobije lice koje ima visoku stručnu spremu i koje je položilo stručni ispit za dobijanje licence, dobija dva puta licencu. Valjda ko je položio ispit da obavlja poslove stečajnog upravnika... ali nema veze. Pretposlednji stav tog člana kaže: "U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj, odnosno društvenoj svojini za stečajnog upravnika stečajno veće će imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati zaposlena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog člana."
Razlozi za donošenje ovog zakona su upravo društvena i državna preduzeća. Nama ovaj predlog zakona ne daje rešenje ko će to da radi, da li će to biti agencija za stečaj, da li će to biti Agencija za privatizaciju, kako će da se zove ta agencija.
U prelaznim i završnim odredbama, uz sve nepreciznosti, čl. 185, 186, 187. i 188, ako sud nije doneo odluku o unovčenju imovine, postojeći stečajni postupci nastaviće se po odredbama ovog novog zakona. Ako je doneta odluka o unovčenju pa unovčenje nije izvršeno u roku od šest meseci, stečajni postupak će se okončati po odredbama ovog zakona, ali pogledajte u stavu 3. šta se kaže - ostali stečajni postupci pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama zakona po kome su započeti. Kome će to biti jasno?
Znači, sve odredbe ovog zakona i onog koji sledi, a koje se tiču stečajnog upravnika, tog tzv. licenciranog stečajnog upravnika, tiču se privatnih preduzeća, a ne društvenih preduzeća. Čemu onda galama kako ćete da rešite problem stečaja i ove tihe privatizacije u postupku stečaja, da li je to reorganizacija ili nešto drugo.
Na kraju kažite da dugo traju stečajni postupci. Kada to budu radili licencirani stečajni upravnici oni će voditi stečaj nad privatnim preduzećima. Danas nije problem kod privatnih preduzeća. Imate dobrovoljni stečaj, imate taj nastupajući stečaj, imate izvršni postupak, imate šestu kategoriju kada dođe poverilac i sam naplati.
Vi ne dajete rešenje za ono što je najvažnije, a to je društveno preduzeće. Čuli ste malopre podatak za 800 najvećih društvenih preduzeća. Tu pričate o posledicama starog zakona, a ja vam govorim da i ovaj zakon neće otkloniti te posledice.
U "Jugoeksportu" stečajni upravnik je Aleksandar Pavlović, majka savetnik, sestra Jasmina takođe, dva ujaka su tamo, a on čovek vlasnik jedne firme, nešto sa CD radio, 15 hiljada metara kvadratnih poslovnog prostora.
I, naravno, to mu je omogućio predsednik Trgovinskog suda Kljajević. To je onaj što peva pesmu ako, pa nam stalno šalje pismo. Slična je situacija i u drugim trgovinskim sudovima.
Kažete da dugo traje stečajni postupak. Dugo traje, jer taj stečajni postupak ne vodi ni stečajni sudija, ni stečajno veće, ni stečajni upravnik, nego oni koji drže realno vlast. Oni preko stečajnog upravnika i stečajnog sudije razvlače tu imovinu.
Dakle, vi ste to prihvatili i želite taj tihi bezbolni oblik privatizacije. Radni stečaj ste pretvorili u reorganizaciju, a to se tiče, pre svega, društvenih preduzeća. Vi nemate rešenje za društvena preduzeća, nego gledate na koji bezbolniji način da se unište.
Kada biste prihvatili ovaj amandman, onda ne bi postojali ti imaginarni licencirani stečajni upravnici, već lica koja znaju taj posao da rade.
Uostalom, Dinkić je bio veštak, Batić ga obrisao kasnije zbog sukoba interesa, ali videćete koliko odredbi postoji da vi pravite nešto što je nepotrebno. I ne zaboravite samo jednu stvar, po vašem konceptu zakona stečajni upravnik je predstavnik poverilaca, a ne predstavnik države, predstavnik zakona, nego predstavnik poverilaca koji će najbolje da zaštiti interese poverilaca. Kada to prevedete u društveni sektor i društvena preduzeća videćete da to nije primenjivo.
