Pored ovog principijelnog stava, da nešto blagonaklono ne gledamo na ove agencije koje se osnivaju za sve i svašta, moram da skrenem pažnju predlagaču zakona da je unošenjem pojma "agencija za licenciranje stečajnih upravnika" u ovaj zakon napravio jednu kardinalnu grešku.
Ako vi to ostavite u članu 18. stav 8, moram da vas podsetim da ćemo imati situaciju da kada se sprovodi stečaj nad društvenim preduzećem, praktično, agencija kojoj nameravate da prenesete poslove stečajnog upravnika, treba da podnosi izveštaj, kao stečajni upravnik, agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. To znači stav 8. člana 18. To je jedan verovatno nepromišljen potez, kad ste to ubacili u ovaj zakon.
Drugo, što se tiče naziva ove agencije, kada bude na dnevnom redu ova druga tačka, da li to treba da se zove agencija za licenciranje stečajnih upravnika ili agencija za stečaj pravnih lica, možda to tamo da stavite, ali vam ukazujem na nešto što je praksa.
Građanin koji je završio ekonomski fakultet, ima odgovarajući radni staž, državljanin je, ima prebivalište ovde, bez nekih velikih problema može da se upiše u imenik veštaka kod okružnog suda. Možda je potrebno još nešto dodatno, ali ne toliko kao što je potrebno za licenciranog stečajnog upravnika. Složićete se svi da ti veštaci ekonomske i finansijske struke veštače u sporovima pred trgovinskim sudom, gde su milionske svote u pitanju, da te svote prevazilaze nekoliko puta vrednost nekih preduzeća, a za tog veštaka se ne traži neki dodatni uslov, osim da je upisan u imenik veštaka kod okružnog suda.
Ne ulazim u čitavu proceduru, preko ministarstva itd. Ovde se traži nešto posebno i izvlači nešto u neku agenciju.
Stičem utisak da ste tu napravili veliku, verovatnu i mentalnu grešku, jer od diktature proletarijata napravićemo ne diktaturu jedne klase, nego diktaturu jedne kaste. Ta kasta stečajnih upravnika ima da zastupa interese poverilaca i ukoliko pogledate šta ste napisali u članu 2. i 3. Predloga zakona, videćete da je uvek moguće izazvati stečaj i eliminisati iz posla i iz privrede bilo koje privatno preduzeće. Dovoljno je da se izazove dugovanje jednog pravnog lica.
Namerno ne citiram ono što ste rekli u članu 2, pogotovo stav 2. i 3. Stav 2. kaže - smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje (nešto što je normalno i do sada bilo, ne ulazim u rok) ako ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze. Znači, insolventnost. Ali pod tačkom 2) ste stavili - ako je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana. Treći uslov, odnosno treća alternativna situacija - ako učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću; to je tzv. preteća nesposobnost za plaćanje.
Tu se otvorio veliki prostor, pored dobrovoljnog stečaja u koji samo pravno lice ide, ali tu je data mogućnost da se inicira stečajni postupak, bukvalno rečeno, protiv svakog. Ko će da zaštiti od tog napada na perspektivnog stečajnog dužnika? Licencirani stečajni upravnici, kao nominalni monopol koji će da tumači da li firma ima sredstava ili ne. Kasnije kada se budem javio, objasniću na posebnom problemu zavisnih preduzeća - kada je jedno preduzeće u lancu neophodan uslov za postojanje i rad pet - šest preduzeća - besmislenost nekih odredbi koje ste ubacili u ovaj zakon, gde je direktno moguće da se izazove stečaj i uništi neko pravno lice. To ne sme da stoji u zakonu.