Hvala. Reč ima narodni poslanik gospodin Krasić.

Pored ovog principijelnog stava, da nešto blagonaklono ne gledamo na ove agencije koje se osnivaju za sve i svašta, moram da skrenem pažnju predlagaču zakona da je unošenjem pojma "agencija za licenciranje stečajnih upravnika" u ovaj zakon napravio jednu kardinalnu grešku.
Ako vi to ostavite u članu 18. stav 8, moram da vas podsetim da ćemo imati situaciju da kada se sprovodi stečaj nad društvenim preduzećem, praktično, agencija kojoj nameravate da prenesete poslove stečajnog upravnika, treba da podnosi izveštaj, kao stečajni upravnik, agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. To znači stav 8. člana 18. To je jedan verovatno nepromišljen potez, kad ste to ubacili u ovaj zakon.
Drugo, što se tiče naziva ove agencije, kada bude na dnevnom redu ova druga tačka, da li to treba da se zove agencija za licenciranje stečajnih upravnika ili agencija za stečaj pravnih lica, možda to tamo da stavite, ali vam ukazujem na nešto što je praksa.
Građanin koji je završio ekonomski fakultet, ima odgovarajući radni staž, državljanin je, ima prebivalište ovde, bez nekih velikih problema može da se upiše u imenik veštaka kod okružnog suda. Možda je potrebno još nešto dodatno, ali ne toliko kao što je potrebno za licenciranog stečajnog upravnika. Složićete se svi da ti veštaci ekonomske i finansijske struke veštače u sporovima pred trgovinskim sudom, gde su milionske svote u pitanju, da te svote prevazilaze nekoliko puta vrednost nekih preduzeća, a za tog veštaka se ne traži neki dodatni uslov, osim da je upisan u imenik veštaka kod okružnog suda.
Ne ulazim u čitavu proceduru, preko ministarstva itd. Ovde se traži nešto posebno i izvlači nešto u neku agenciju.
Stičem utisak da ste tu napravili veliku, verovatnu i mentalnu grešku, jer od diktature proletarijata napravićemo ne diktaturu jedne klase, nego diktaturu jedne kaste. Ta kasta stečajnih upravnika ima da zastupa interese poverilaca i ukoliko pogledate šta ste napisali u članu 2. i 3. Predloga zakona, videćete da je uvek moguće izazvati stečaj i eliminisati iz posla i iz privrede bilo koje privatno preduzeće. Dovoljno je da se izazove dugovanje jednog pravnog lica.
Namerno ne citiram ono što ste rekli u članu 2, pogotovo stav 2. i 3. Stav 2. kaže - smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje (nešto što je normalno i do sada bilo, ne ulazim u rok) ako ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze. Znači, insolventnost. Ali pod tačkom 2) ste stavili - ako je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana. Treći uslov, odnosno treća alternativna situacija - ako učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću; to je tzv. preteća nesposobnost za plaćanje.
Tu se otvorio veliki prostor, pored dobrovoljnog stečaja u koji samo pravno lice ide, ali tu je data mogućnost da se inicira stečajni postupak, bukvalno rečeno, protiv svakog. Ko će da zaštiti od tog napada na perspektivnog stečajnog dužnika? Licencirani stečajni upravnici, kao nominalni monopol koji će da tumači da li firma ima sredstava ili ne. Kasnije kada se budem javio, objasniću na posebnom problemu zavisnih preduzeća - kada je jedno preduzeće u lancu neophodan uslov za postojanje i rad pet - šest preduzeća - besmislenost nekih odredbi koje ste ubacili u ovaj zakon, gde je direktno moguće da se izazove stečaj i uništi neko pravno lice. To ne sme da stoji u zakonu.

Da li još neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Amandman SRS je nešto što bi trebalo logički da sledi iz ovog zakona, pošto sledeći predlog zakona je zakon o agencijama, tako da stečajni upravnik ne bi mogao u ovom slučaju i u sklopu ovog zakona da odgovara. Faktički, on je jedino lice koje odgovara svojom imovinom, a imamo tu i stečajnog sudiju, imamo skupštinu poverilaca.
Pa valjda se to podrazumeva, prilikom definisanja ovog zakona o agencijama, da pri dobijanju licence svi ti ljudi založe svoju imovinu ili na neki način, zbog eventualne nesavesnosti, da njihova imovina bude zalog. A ne, u ovom zakonu ispada da će jedino taj stečajni upravnik odgovarati zbog nesavesnosti, a to je relativno šta je nesavesno, a šta je savesno, jer mnoge stvari nisu definisane do kraja, pa ni u ovom zakonu. Dakle, ni u ovom zakonu, bez obzira što se on razlikuje od prethodnog predloga na neki način, nije jasno definisano šta je to realno potraživanje, odnosno realno dugovanje firmi.
Sinoć smo obavešteni da je Londonski klub oprostio dugovanje, pa onda nema logičnosti da banke, odnosno države oslobode banke u visini tog dugovanja. Banke bi, kao najveći i u većini slučajeva najbrojniji poverioci, trebalo ta preduzeća da proveravaju. To je uvek kod nas medijski.
Naš amandman je u smislu da se konkretno pređe na neka racionalna rešenja, a to je da i ovo lice koje se zove stečajni upravnik prilikom licenciranja ima neke obaveze, a ne zahvaljujući tome što ovaj zakon i nelogičan je i nije u skladu sa zakonom.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman sa ispravkom ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 21. se zahteva brisanje stava 2, a evo zbog čega. Pred kraj stava definisano je da će konačnu visinu nagrade i naknade za stečajnog upravnika odrediti stečajno veće, ali u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadležan za poslove u privredi. Time se naravno povređuje jedno od osnovnih načela na kojima počiva demokratija, a to je načelo podele vlasti.
Naime, ako izvršna vlast, koja je oličena kroz ministra, može da utiče na to ili da propisuje kakve će odluke donositi sudija i u kojim će se merama kretati sudije iz stečajnog veća kada donose odluku o visini nagrade i naknade, onda je jasno da je to mešanje u poslove sudstva. Time se dovodi na blag način do jedinstva vlasti, a onda to vodi u diktaturu, samo što ćete vi i dalje i posle usvajanja ovog zakona sebe nazivati demokratskom vladom.
Reći ću vam kako izgleda obrazloženje Vlade zašto se odbija ovaj amandman; da zlo bude veće, u obrazloženju piše da je ovo propisano još jednim zakonom, a to je Zakon o ministarstvima. Znači, svesno je Zakonom o ministarstvima takođe prekršen čak i Ustav Republike Srbije koji je izričit kada je u pitanju načelo podele vlasti.
Vidite, ovde u članu 11, vratiću se unazad, stoji šta je delokrug stečajnog veća. U članu 11. namerno nije navedeno ovo da stečajno veće određuje visinu naknade i nagrade, ali je zato kod stečajnog sudije u članu 12. navedeno da visinu preliminarne novčane naknade i nagrade određuje stečajni sudija. Mislim da je namerno ovo izostavljeno u članu 11, jer onda bi moralo da se dopiše i uz ono što preporučuje ili propisuje ministar nadležan za poslove privrede. Zato je to u članu 21. u drugom stavu, mislili su da se neće primetiti.
Ako bi se prihvatio ovaj amandman, onda bi se prepustilo stečajnom veću, odnosno sudu, a u ovom slučaju sudijama da vrše svoj posao bez pritisaka izvršne vlasti. Bilo bi dobro da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Krasić. Izvolite.

Pored svega ovoga što je rečeno u vezi sa ovim amandmanom, dodao bih samo da je ceo ovaj član vrlo čudan. Vidite, u stavu 3. se govori da pravo prigovora na preliminarnu visinu nagrade i naknade imaju odbor poverilaca i stečajni poverioci pojedinačno, ali nema nigde stečajnog upravnika. Sve se tiče njegove nagrade i naknade, kao da njemu nije priznato pravo.
Postavljam pitanje, šta će biti ako sud odredi stečajnog upravnika i to, kako vi kažete, licenciranog i on počne da radi i utvrdi se ta preliminarna visina a on kaže - za te pare neću da radim. Da li mislite onda da će da važi onaj kodeks, kako bih rekao, etike, mada bi to trebalo da se zove drugačije - kodeks stečajnih upravnika. Šta će onda da bude? Takva je situacija moguća.
Šta će biti u situaciji kada se radi o društvenim preduzećima i gde je većinski državni kapital, koja planirate u prvoj fazi da idu na reorganizaciju, a to znači još uništavanje, pa onda ide nastavak postupka koji vodi do bankrotstva ili je otkup davanje nekih izjava kojim će da se otkupi i sačuva to preduzeće.
To su sve moguće varijante koje se kriju iza ovog zakona o stečajnom postupku. Šta će onda biti? Da li se onda ispunjavaju ova načela na kojima vi zasnivate ovaj zakon, brzo, efikasno, jeftino, nema ništa od tih načela. Još ako ministar privrede propiše merila, kriterijume na osnovu kojih će sud da utvrđuje visinu nagrade i naknada u zavisnosti od veličine preduzeća, broja poverilaca, ukupnih dubioza nekih preduzeća, njegove perspektive...
Vidite i sami, vrtimo se u krug, iz šupljeg u prazno i još treba da se dodaju i prelazne i završne odredbe. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a počeće da se primenjuje posle isteka roka od šest meseci. Verovatno 180 dana od dana usvajanja. U međuvremenu će nešto da se licencira, nešto da se napravi, a kasnije formiranje agencije za licenciranje stečajnih upravnika, a mi imamo iskustva sa Radiodifuznim savetom i ostalim agencijama, a čekamo i taj septembar za one agencije oko stambenih kredita i one korporacije, to je sve jedno isto.
Znači, vrti se u krug. U čemu se ogleda taj reformski zakon? Oni prvi koji su ga predložili, oni su pali zbog toga. Razmislite.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Minić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo poslanik Žarko Obradović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podneo poslanik Milomir Minić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima Vjerica Radeta.

Amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo kolega Petar Jojić odnosi se na član 62. u kome se kaže: "Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik". Poslanička grupa SRS misli da ovaj član mora da se briše, jer je prosto neverovatno i neprihvatljivo da nasledničku izjavu u bilo čije ime može da daje stečajni upravnik.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem u kome se kaže: "S obzirom da imenovanje stečajnog upravnika daje ovom licu svojstvo zastupnika stečajnog dužnika u svim njegovim pravnim radnjama, danom pokretanja stečajnog postupka stečajni upravnik preuzima brigu o imovini stečajnog dužnika koju sačinjavaju sva imovinska prava i obaveze stečajnog dužnika, uključujući i lična i imovinska prava. Kako stečajni dužnik može biti preduzetnik, odnosno fizičko lice, to stečajni upravnik u svojstvu zastupnika stečajnog dužnika može posle pokretanja stečajnog postupka dati nasledničku izjavu".
Obrazloženje Vlade je upravo ono što je sadržano u članu 62. ovog zakona i ono što poslanička grupa SRS krajnje dobronamerno predlaže predlagaču da briše iz ovog zakona, jer će ovaj član proizvesti niz zloupotreba, a pitanje ustavnosti ovog člana je posebna tema. Apsolutno mislimo da ovo ne možete da zadržite.
Predlažem, gospodine ministre, da ozbiljno razmislite o ovom amandmanu, s obzirom na činjenicu da je poslanička grupa SRS uložila oko 10 - 12 amandmana, sa namerom da ovaj zakon uredimo, da bude primenljiv u praksi i da ne bude na štetu ni radnika, ni poverilaca, ni stečajnih upravnika.
Vi ste očigledno mislili da je Vlada perfektno uradila ovaj posao i da nema razloga da se prihvati ni jedan amandman. Mislim da bi trebalo da razmislite o tome. Nemojte da se rukovodite samo činjenicom da amandman dolazi od poslaničke grupe SRS. Mi smo krajnje dobronamerni u podnošenju ovih amandmana. Budite sigurni - dovoljno smo stručni, dovoljno obrazovani da ozbiljno predlažemo, a očekujemo i od vas, kao ozbiljnog ministra, da ozbiljno razmislite o ovom amandmanu.