Za reč se javio gospodin Krasić, izvolite.

Vrlo prosto i jednostavno - ostavilac može da bude samo fizičko lice, koje je umrlo. Ostavinski postupak se otvara u momentu smrti. Naslednik može biti fizičko lice; neka prava na imovini ostavioca mogu da imaju i pravna lica, legat itd., ali, da ne ulazimo u to.
Vi ste imali problem kako da rešite preduzetnika. Preduzetnik je, po definiciji, fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost, koji je upisan u odgovarajući registar lica koja samostalno obavljaju određenu delatnost. Nekada su postojali preduzetnici sa svojstvom pravnog lica i bez svojstva pravnog lica.
U stečajnom postupku razvrgava se imovina pravnog lica, a pravno lice teško da može biti naslednik. Ne može biti naslednik. Nedostatak vašeg odgovora se ogleda i u tome što vi stečajnog upravnika tretirate kao zakonskog zastupnika stečajnog dužnika. Bez obzira da li se radi o fizičkom ili pravnom licu, on ne može biti zakonski zastupnik.
Ako je u pitanju fizičko lice, maloletno, onda je zakonski zastupnik roditelj. Ako je u pitanju pravno lice zakonski zastupnik je direktor te firme.
Ali, vi ste stečajnog upravnika definisali kao licencirano lice osposobljeno da štiti interese poverilaca. Znači, imate sukob stečajnog dužnika i poverilaca u licu stečajnog upravnika.
Vi ste imali problem kako da rešite stečaj tzv. društava sa ograničenom odgovornošću. Taj problem ne može da se reši ovim zakonom. Taj problem se rešava zakonom o trgovačkim društvima, ili Zakonom o preduzećima, kako se to kod nas zove. Kako? Pa, povećanjem osnovnog kapitala, osnivačkog kapitala preduzeća, verovatno i nekim depozitom, jer društva sa ograničenom odgovornošću po zakonu odgovaraju samo do visine uloženog kapitala.
Kada se sve ovo stavi u jedan miks, građansko pravo, uže posmatrano nasledno pravo, privredno pravo, onda vidite da je ovaj član toliko besmislen da mu uopšte nije mesto ne samo u ovom zakonu, nego uopšte u pravnom prometu kod nas. Znači, problem društava sa ograničenom odgovornošću morate da rešavate drugim zakonom. Ovim zakonom to ne možete da rešite, pogotovo ne na ovaj način.
Vi ovde kažete: "Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik". Pa, koji će sudija opštinskog suda da prihvati nasledničku izjavu stečajnog upravnika? Pa nemojte, ljudi, terate nas da se smejemo ovome što radite.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Stevović, izvolite.

Samo bih se nadovezao na izlaganje uvaženih poslanika SRS Vjerice Radete i Zorana Krasića i član 62. protumačio sa aspekta - kakvu izjavu bi mogao da da stečajni upravnik. Stečajni upravnik ima pravo da se ne prihvati nasleđa koje se stečajnom dužniku otvara; on može da se prihvati i odrekne u nečiju korist; i na kraju, treća mogućnost je da se prihvati.
Ukoliko je predlagač želeo da ovaj član uvrsti u Predlog ovog zakona morao je u isto vreme i da ograniči to na dva slučaja. Prvi slučaj je da mora prihvatiti nasleđe, a drugi je da može prihvatiti i odreći se u korist nekog od stečajnih poverilaca. U tom slučaju onaj treći vid bi morao da otpadne.
Iz tih razloga apsolutno sam za to da se ovaj član briše, jer će stvoriti teške probleme u praksi. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)       
Na član 74. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

U članu 74. govori se o pravu na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora i stav 1. kaže: "Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane".
Amandmanom na ovaj član predložila sam da se reči "ili delimično" brišu. Znači, da ostane – ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.
Predloženo rešenje iz Predloga zakona dovodi u situaciju da se pojedini stečajni poverioci protežiraju. Naravno, mi nemamo ništa protiv i znamo da se stečajni postupak sprovodi, između ostalog, da bi se namirili poverioci, i to je sasvim u redu, ali se ne sme doći u situaciju da se stečajni poverilac protežira.
Vlada je odbila ovaj amandman sa jednim kratkim obrazloženjem – amandman se ne prihvata imajući u vidu da je ispunjenje ugovora neophodno radi redovnog poslovanja preduzeća nakon pokretanja stečajnog postupka. Zaista ne razumem šta je Vlada ovde htela da kaže, osim onoga što sadrži amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na ovaj član.
Mi upravo hoćemo ovo što je Vlada rekla u obrazloženju, ali nećemo ovo što je Vlada rekla u Predlogu zakona. Zakonska norma mora biti jasna i ne sme da stvara mogućnost zloupotreba.
Ako se kaže da je nešto delimično izvršeno onda to otvara mogućnost zloupotreba. Šta znači delimično? Koliko delimično? Zamislite ako se kao stečajni upravnici pojave Janjušević ili Kolesar, bivše perjanice Demokratske stranke, u kojoj situaciji će se onda naći pojedini poverioci.
Šta može da se desi primenom ovog zakona? Upoznaću vas sa pismom koje je naša poslanička grupa dobila iz Smederevske Palanke od radnika Fabrike nameštaja "Goša". Ovde se radi o sukobu između funkcionera Demokratske stranke koji čine vlast u Smederevu i direktora fabrike Radomira Cokića koji je član Srpskog pokreta obnove. Zbog sukoba između Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove trpe radnici ove fabrike, ne dozvoljavaju im privatizaciju, obezvređuju im fabriku i pripremaju ih za primenu ovog vašeg zakona o stečaju.
Zahtev tih radnika upućen predsedniku opštine – obraćamo vam se da pod hitno preduzmete mere za zaštitu radnika Fabrike nameštaja "Goša", iz razloga što rukovodstvo fabrike na čelu sa Cokić Radomirom i nelegitimnim upravnim odborom od dva člana sprovodi teror nad radnicima i lišava ih svih prava po Zakonu o radu. Prvog aprila 2004. godine radnici su se javili u fabriku za dalje informacije od strane rukovodstva. Rukovodstvo na čelu sa Cokićem se nije pojavilo.
Radnici su poslati kućama i po šest meseci bez ikakvih zakonskih prava, bez papira o plaćenom odsustvu koje po zakonu može da traje samo 45 dana u godini.
Pošto se Cokić Radomir ponaša kao da je to njegova svojina nemajući šta da kaže radnicima po osnovu zakona, molimo lokalnu samoupravu i Holding "Gošu" da nam pomogne i preko odgovarajućih institucija preduzme sve mere i smeni Cokić Radomira koji je Fabriku nameštaja doveo do velikog gubitka. Radnici su napustili krug fabrike, otišli svojim kućama, nezadovoljni zbog svoje egzistencije. Molimo predsednika Skupštine opštine Smederevska Palanka da upozna sve institucije, sredstva informisanja itd.
Naravno, predsednik opštine, da bi se pokazao kao veliki demokrata i zaštitnik radnika, odgovara radnicima jednim pismom koje je "okruglo pa na ćoše". Vidim da nemam vremena da ga pročitam, ali pročitaću ga kada budem govorila o sledećem amandmanu.
Suština je da zbog sukoba Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove radnici Fabrike nameštaja "Goša" u Smederevskoj Palanci čekaju primenu ovog zakona sa zebnjom, jer znaju da će ostati bez posla, bez imovine, a da će se namiriti oni poverioci koje predsednik opštine, preko svog upravnika kojeg će postaviti, pošto niste prihvatili ni onaj amandman koji smo dali na taj član,... I već se zna u Smederevskoj Palanci ko će ostati bez posla, koji poverioci će biti namireni, ali, nažalost, vi neozbiljno shvatate naše amandmane. To je vaš problem.
Mi smo sigurni da su naši amandmani sa krajnjom namerom da pomognemo privredu, a vaš zakon i neprihvatanje naših amandmana je u cilju uništavanja i ovo malo privrede u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da je ovaj predlog zakona kojim slučajem rađen u Ministarstvu pravde, ja sam apsolutno siguran da ovakav član ne bi mogao da prođe, a evo zbog čega, vrlo prosto. Reči "ili delimično" u stavu 1. apsolutno ništa ne znače. Pročitajte stav 1. pa ćete videti da su reči "ili delimično" izvršili već sadržane u rečima koje prethode, a to je - ukoliko nisu u celosti izvršili. Znači, radi se o obostranim ugovorima, gde se i jedna i druga strana javljaju kao poverioci i kao dužnici. Znači, to je jedan uzajamni poverilačko-dužnički obostrani odnos.
Moram vašu pažnju da usmerim na član 73. i poslednji stav ovog člana 74. Vidite, u ova dva člana sadržana je cela formula kako licencirani stečajni upravnici mogu da naprave dar-mar odmah nakon otvaranja stečajnog postupka. Isključivo pravo stečajnog upravnika je da li će da prizna taj obostrano teretni ugovor. Ukoliko ga prizna, onda se ide ka ispunjenju, a ukoliko se ide ka ispunjenju i u slučaju odustanka od tog ugovora sve to predstavlja trošak i ide u prvi isplatni red.
Podsećam šta ste naveli u članu 73. stav 1 – od dana pokretanja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje.
Znači, potpuno zakon dozvoljava da nerealizovan ugovor, zaključen na dva dana pre otvaranja stečajnog postupka dobije prioritet u odnosu na potraživanje koje postoji po nekom ranijem ugovornom odnosu koji je zaključen godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka.
Ova priča što niste prihvatili brisanje reči "ili delimično", jer ovo "ili delimično" u stavu 1. ništa ne znači. Pročitajte sami, pa možete logički da zaključite. Kaže – ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog postupka nisu u celosti - što znači da nisu ni počeli ili su delimično počeli; onda kaže – ili delimično izvršili... Ovo "ili delimično" je sasvim nepotrebno i mene čudi da niste prihvatili da otklonite ovu pogrešnu igru reči, pojmova.
Ako nešto nije u celosti, podrazumeva se da je delimično urađeno, to je barem do sada u pravu značilo. Međutim, kada se loš prevod dodatno prevede u onom Vlahovićevom, a nadam se da Vlahović nije mogao da napiše ovako nešto, doduše, ko zna, verovatno zbog njega kasnimo u Evropu, godinu dana se kasni sa ovim zakonom...
Vidite, pogledajte poslednji stav u ovom članu gde postoji prvi isplatni red, neko potraživanje još nedefinisano, na dva dana pre otvaranja stečajnog postupka; pa vi ste stvarno na putu da od licenciranih stečajnih upravnika napravite posebnu kastu, koja će da vedri, oblači, gde će vlasnici privatnog kapitala poprilično da se zaplaše ko će da bude stečajni upravnik, da budu u dobrim odnosima sa tim stečajnim upravnicima, jer monopolisti, veliki giganti uvek mogu da izazovu stečajni postupak nad svakim privatnim preduzećem.
Na početku ove rasprave o amandmanima ukazao sam vam na šest puteva naplate potraživanja.
Poslednji način naplate potraživanja jeste kada niko nema poverenja ni u stečajne upravnike, ni u sud, nego sam preuzima pravdu. Nažalost, kod nas se pokazalo da je to najefikasniji način naplate potraživanja.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

 Obećala sam da ću da pročitam ovo pismo koje je predsednik opštine Smederevska Palanka uputio, a vezano je i za ovaj član, odnosno za ceo zakon. Gospodine Aligrudiću, obećala sam to radnicima ovog preduzeća i moram to da uradim.
"Dana 2. aprila 2004. godine obavešten sam kao predsednik SO od grupe radnika Fabrike nameštaja "Goša" o teroru i samovolji koju nad njima sprovodi rukovodstvo fabrike, a na čelu sa direktorom fabrike Radoslavom Cokićem, inače odbornikom SO.
Za njega je načelno poznato da se "suprotstavlja" takvom ponašanju, pa je prosto neobično što prema svojim zaposlenima preduzima represivne mere.
Pošto se gospodin Radoslav Cokić zalaže za legitiman rad, kako to da fabrikom rukovodi upravni odbor koji je izabran na legitiman način da ne poštuje zakonske norme kada su u pitanju prava zaposlenih, jer isto tako nam je poznato, šalje radnike na plaćeno odsustvo, a nema uporišta u zakonu, na period duži od šest meseci, a znamo da je zakonom predviđen maksimum od 45 dana u godini na ime plaćenog odsustva, kako bi ih udaljio da mu ne prave probleme. On kao direktor prvi se ne odaziva svojim obavezama, nedolaskom na posao i bojkotom sastanaka a traže ih radnici da bi se pronašla rešenja za izlazak iz krize u koju je fabrika upala, odnosno trenutno se nalazi.
Iz toga se može zaključiti da je on neodgovoran i nezainteresovan za sudbinu fabrike, a da je pri tom na sednicama SO veoma revnostan, žustar u kritikovanju drugih rukovodilaca. Kako Fabrika nameštaja još nije privatizovana i ne zna se ko će biti većinski vlasnik, ponašanje direktora, gospodina Cokića, odbornika SO, krajnje je nedopustivo, jer on nije većinski vlasnik i nema prava da zaposlenima uskraćuje prvo na egzistenciju".
Znači, nije sporno sve ovo što su zaposleni rekli o ovom direktoru, ali je sporno to što se ne dozvoljava privatizacija, a što su u to umešani zajedno i predsednik opštine i direktor, a pred radnicima okrivljuju jedan drugog dok ne nađu načina da privatizuju fabriku, verovatno, čekajući ovaj zakon o stečajnom postupku.
Na član 79. podnela sam amandman u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, i to na stav 3. ovog člana. Stav 3. kaže: "Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana". To je predloženo rešenje koje, po nama iz SRS, nikako ne može da opstane.
Predložila sam da se brišu ove reči "nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova". Takođe sam predložila da se briše: "Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine".
Vlada kaže da ovaj amandman ne može da se prihvati, s obzirom da formulacija "nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova" samo odražava opšta pravila stečajnog postupka prema kojima stečajni upravnik odlučuje o održavanju ili raskidu dvostranoteretnih ugovora.
Mi u SRS mislimo da se zakup prekida aktom sudske vlasti i da nema mesta za naknadu štete po osnovu izgubljene dobiti u ovom slučaju, na način kako je Vlada predložila.
U teško stanje je zapao privredni subjekat, i da ne treba mi zakonski da stvaramo uslove da još dublje guramo nekoga ko se bori za život, jer znate, svaki stečaj podrazumeva stotine ili hiljade zaposlenih i svakako da zakon treba da reguliše tu materiju, ali ne treba da je reguliše na štetu zaposlenih.
Takođe, smatramo da predloženo rešenje narušava dobre poslovne običaje i načelo ekvivalentnosti koje je prisutno u trgovinskom sudu, uopšte, ne samo u poslovima stečaja, nego uopšte u poslovima, odnosno u radu trgovinskog suda.
Ima mnogo primera, nažalost, u praksi šta se dešava kada se na ovaj način reguliše zakup, toga je bilo, iako nije bilo na ovaj način sve to regulisano. Imamo primer radnika zemunskog "Centrala" koji su bili zaposleni u restoranu "Drina", svi su dobili otkaze, ostali bez posla, a ta "Drina" i dalje radi kao ugostiteljski objekat, tako što je stečajni upravnik dao svom bliskom rođaku.
Takvih primera je puno u Srbiji. Mi smo zaista očekivali da će Vlada predložiti zakon koji će onemogućiti zloupotrebe, koji će štititi ovo malo privrede što je ostalo, ali, očigledno, Vlada podržava lance i katance na društvenim fabrikama u Srbiji.