U procesu svojinske transformacije, kako se to moderno zove, ili privatizacije prodate su neke firme koje su imale zaposlene i imale su pravo zakupa na poslovnom prostoru u gradu i naravno, stekle su to pravo zakupa da nastave da koriste, doduše, bili su obavezni da ne menjaju delatnost, ali frizeri su postali kafedžije.
To je normalna veza sa članom 79. Predloga zakona. Vidite, ovde se stečajni dužnik javlja i kao zakupodavac i kao zakupac i po prirodi stvari kao stečajni poverilac može da se pojavi, jer mu vi dozvoljavate u stavu 3, jer mu priznajete pravo na naknadu štete i u stečajni postupak ulazi nešto što se desilo nakon otvaranja stečajnog postupka.
Znate, nakon stečajnog postupka; a po pravilu se u stečajnom postupku raspravlja ono i dolazi se do onog stanja i pravi se presek sa otvaranjem stečajnog postupka, a ovde kod zakupa i kod naknade štete očigledno se radi o nečemu što je događaj posle otvaranja stečajnog postupka. Jeste, to se javlja posle kao veliki problem.
Da biste shvatili u čemu se ogleda taj problem, ja ću se pozvati na član 50. Predloga zakona - pružanje usluga od opšteg interesa (struja, voda, telefon itd).
Tu ste u trećem stavu napisali da na zahtev organizacije koja pruža te usluge stečajni sudija može da obaveže stečajnog upravnika da stečajni dužnik položi depozit kao garanciju da će da se plate ti troškovi.
Tu ste zaboravili samo na jednu sitnicu - da je stečajni dužnik insolventan. Odakle da da depozit, kada mu je račun ugašen? Nad njim je otvoren stečajni postupak zato što na računu nema para i ne može da servisira svoje obaveze. Da ste kojim slučajem u isti koš stavili struju i zakup,... a verujte, kod nekih stečajnih dužnika koji su zakupci na nekom poslovnom prostoru, ako se otkaže ugovor o zakupu, vi ste ih odmah "ubili", nepotrebno je da vodite stečajni postupak. On je gotov.
Ovo posebno dolazi do izražaja kada je u pitanju stečaj nad društvenim preduzećima. Imate ova preduzeća koja koriste lokale, koja nisu još privatizovana, pokazuju svakim danom sve veću insolventnost, otvoriće se stečajni postupak. Čim se otkažu ugovori o zakupu, bez obzira da li je zakupodavac država ili neko drugi, oni su mrtvi. Džabe vam stečajni postupak.
Kako onda mislite da sprovedete reorganizaciju i da to sve spustite na nivo razmišljanja jednog prosečnog licenciranog stečajnog upravnika? To će biti krupni problemi i za tzv. privatna i za tzv. društvena preduzeća. Nije lepo kada se loš prevod pogrešno prevede.