Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

U procesu svojinske transformacije, kako se to moderno zove, ili privatizacije prodate su neke firme koje su imale zaposlene i imale su pravo zakupa na poslovnom prostoru u gradu i naravno, stekle su to pravo zakupa da nastave da koriste, doduše, bili su obavezni da ne menjaju delatnost, ali frizeri su postali kafedžije.
To je normalna veza sa članom 79. Predloga zakona. Vidite, ovde se stečajni dužnik javlja i kao zakupodavac i kao zakupac i po prirodi stvari kao stečajni poverilac može da se pojavi, jer mu vi dozvoljavate u stavu 3, jer mu priznajete pravo na naknadu štete i u stečajni postupak ulazi nešto što se desilo nakon otvaranja stečajnog postupka.
Znate, nakon stečajnog postupka; a po pravilu se u stečajnom postupku raspravlja ono i dolazi se do onog stanja i pravi se presek sa otvaranjem stečajnog postupka, a ovde kod zakupa i kod naknade štete očigledno se radi o nečemu što je događaj posle otvaranja stečajnog postupka. Jeste, to se javlja posle kao veliki problem.
Da biste shvatili u čemu se ogleda taj problem, ja ću se pozvati na član 50. Predloga zakona - pružanje usluga od opšteg interesa (struja, voda, telefon itd).
Tu ste u trećem stavu napisali da na zahtev organizacije koja pruža te usluge stečajni sudija može da obaveže stečajnog upravnika da stečajni dužnik položi depozit kao garanciju da će da se plate ti troškovi.
Tu ste zaboravili samo na jednu sitnicu - da je stečajni dužnik insolventan. Odakle da da depozit, kada mu je račun ugašen? Nad njim je otvoren stečajni postupak zato što na računu nema para i ne može da servisira svoje obaveze. Da ste kojim slučajem u isti koš stavili struju i zakup,... a verujte, kod nekih stečajnih dužnika koji su zakupci na nekom poslovnom prostoru, ako se otkaže ugovor o zakupu, vi ste ih odmah "ubili", nepotrebno je da vodite stečajni postupak. On je gotov.
Ovo posebno dolazi do izražaja kada je u pitanju stečaj nad društvenim preduzećima. Imate ova preduzeća koja koriste lokale, koja nisu još privatizovana, pokazuju svakim danom sve veću insolventnost, otvoriće se stečajni postupak. Čim se otkažu ugovori o zakupu, bez obzira da li je zakupodavac država ili neko drugi, oni su mrtvi. Džabe vam stečajni postupak.
Kako onda mislite da sprovedete reorganizaciju i da to sve spustite na nivo razmišljanja jednog prosečnog licenciranog stečajnog upravnika? To će biti krupni problemi i za tzv. privatna i za tzv. društvena preduzeća. Nije lepo kada se loš prevod pogrešno prevede.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Branče Stojanović.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija je uložila amandman na član 92. gde se stav 1. menja i glasi: "Posle isteka roka za prijavljivanje, sud u roku od pet dana dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku." U stavu 2. broj "40" se zamenjuje brojem "30".
Kasnije ću da dam i obrazloženje šta nam je bio povod da ovaj amandman podnesemo; jedno veoma loše iskustvo koje smo imali primenjujući stari Zakon o stečaju, a odnosi se na način kako je to urađeno u smederevskom "Sartidu".
Naime, kao što je poznato, prekršen je zakon, odnosno zakonska regulativa koja reguliše ovu oblast i da ne bismo došli u sličnu situaciju ili, ne daj Bože, da je, što reče gospodin Vlahović, njegovo ministarstvo tvorac ovog zakona, pa se plašimo da nije na ovakav način pokušano da se pruži mogućnost da se kod sprovođenja nekih drugih stečajnih postupaka, kod nekih drugih preduzeća primeni metod i postupak koji je primenjen u "Sartidu".
Iz tog razloga u članovima 56. i 90. predviđeno je da poverioci podnesu prijave potraživanja u pismenoj formi stečajnom sudu, najkasnije u roku od 60 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Članom 22. stav 1. propisuje se obaveza stečajnom sudu da istovremeno dostavi sve primljene prijave poverilaca stečajnom upravniku. Propušteno je da se propiše rok u kome je stečajni sud dužan da izvrši ovu obavezu.
Amandmanom se predlaže da se po isteku propisanog roka za prijavu potraživanja od strane poverilaca stečajni sud obaveže da u daljem roku od pet dana mora da dostavi sve primljene prijave poverilaca stečajnom upravniku.
Takođe, smatramo da je stečajnom upravniku ostavljen nepotrebno dug rok za utvrđivanje valjanosti potraživanja, odnosno za sačinjavanje liste priznatih i osporenih potraživanja, te predlažemo skraćenje ovog roka na 30 dana. Iz ovih razloga molimo da se ovaj amandman prihvati.

Gospodin Vlahović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pošto sam pomenut, tražio sam repliku.
Mislim da onaj ko želi da bude poslanik u Narodnoj skupštini mora da zna da postoji jasna podela između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti i da kada govori o sprovođenju postupaka stečaja ima u vidu podeljenost, s jedne strane, izvršne i s druge strane, sudske vlasti i da treba, bez obzira što je to atraktivno za birače, odnosno za građane, ipak da poštuje nezavisnost ove dve vlasti jedne od druge.
Ovde je pomenut slučaj stečaja "Sartida" i ja bih samo da podsetim prethodnog govornika i njegovu poslaničku grupu da je 90-tih godina, u doba kada je poslanička grupa prethodnog govornika imala punu vlast u saradnji sa nekim drugim političkim partijama, koje neću pomenuti, "Sartid" bio sve samo ne metalurški kombinat, da su se u "Sartidu" gajile pečurke, da je stepen korišćenja kapaciteta u "Sartidu" bio manji od 10%, da je godišnji dug koji je "Sartid" pravio prema javnim preduzećima iznosio oko 600 miliona dinara; da je u jednom dugom vremenskom periodu od pet godina nagomilana obaveza za neplaćene doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Dakle, radnicima nije tekao radni staž, a i plate nisu bile isplaćivane.
Prema tome, nije dobro pominjati preduzeće koje je u potpunosti bilo ruinirano zahvaljujući pogrešnoj ekonomskoj politici koju je vodila prethodna vlast tokom 90-tih godina.
Molio bih i gospodina predsedavajućeg, a i sve narodne poslanike da se za ovom govornicom koncentrišu na konkretnu temu dnevnog reda, a to jeste zakon o stečaju koji upravo svojim provođenjem i implementacijom treba da obezbedi restrukturiranje velikog dela srpske privrede koji se nalazi u teškoj strateškoj, operativnoj krizi upravo zahvaljujući pogubnoj ekonomskoj politici koja se na ovim prostorima vodila 90-tih godina.
(Branče Stojanović, sa mesta: Po Poslovniku?)

Koji član Poslovnika?

Uvaženi predsedavajući, reklamiram član 97. Poslovnika, pogrešno protumačena diskusija. Ovde sam pokušao da dam jedan primer i način kako je sproveden stečaj ...
(Predsedavajući: Vi hoćete repliku na repliku.)
Javio sam se po Poslovniku, član 97. Ovde smo od prethodnog ministra čuli kako je "Sartid" poslovao u prethodnih 10 godina. Pominjao je način kako je firma u vreme sankcija preživljavala i kako su radnici primali platu.
O tome možemo najbolje i najkvalifikovanije da govorimo mi iz Smedereva, jer mislim da je to bilo izuzetno značajno i za ovaj grad, a i za celu Republiku.
A to koliko ima mešanja između jedne, druge i treće vlasti, kako gospodin Vlahović kaže, najbolje vidimo na primeru iz prethodnog perioda, da ne pominjemo imena ljudi koji su bili stečajni upravnici, način kako su oni birani. Gospodine Vlahoviću, vi najbolje znate kako je to urađeno u "Sartidu", da ne pominjemo imena - ko je bio prvi stečajni upravnik, čiji je on kum itd.
Ovde sam pokušao da dam skromni doprinos u ime SPS, da ne bismo sa donošenjem novog zakona upali u zamku da nečiji drugi kumovi sprovode stečajne postupke u firmama na području Srbije. Hvala.

Gospodin Vlahović želi repliku. Izvolite.

Replika, pošto sam pomenut u izlaganju prethodnog poslanika. Nemam ja nikakvih kumova koji se nalaze u bilo kom stečajnom postupku, i na bilo kom mestu u ovoj državi. Suština moje replike odnosila se na podeljenost izvršne i sudske vlasti.
Demokratska stranka, koja je bila u Vladi u prethodnom periodu do marta ove godine, upravo je konstatovala da postoji sistemski problem u sprovođenju stečajnih postupaka u ovoj zemlji, da su stečajevi dugi, da traju u proseku 7,2 godine, da ne postoji podeljenost odgovornosti između stečajnih upravnika i stečajnih sudija, da se ne zna ko donosi operativne, a ko sudijske odluke, da sama procedura nije dovoljno okrenuta ka onima koje stečaj najviše treba da interesuje, a to je odbor poverilaca.
Zbog toga smo pripremili zakon koji u sistemskom smislu poboljšava način funkcionisanja ovog procesa, jako važnog ne samo za poverioce koji su direktno zainteresovani u konkretnom slučaju, već jako važnog procesa globalno, za restrukturiranje prezaduženog dela srpske ekonomije.
Čini mi se da smo mi to svojim delanjem i pokazali, i samom činjenicom da zakon o kome danas govorimo, kao i ovaj o kome ćemo govoriti u narednoj tački dnevnog reda, jeste upravo produkt rada prethodnog Ministarstva privrede i privatizacije.
Još jednom pozdravljam odluku ove Vlade Republike Srbije i novog Ministarstva za privredu i privatizaciju da ovakav zakonski tekst uputi Skupštini Srbije.
Nema pojedinačnih ispravki i pojedinačnog ubrzanja procesa, odnosno stečajnih procedura. Ako problem postoji, on se samo sistemski može rešavati, a to jeste donošenje novog zakona, formiranje novih institucija koje su zadužene da ovaj proces sprovode. To je bila suština mog odgovora.
Nije dobro koristiti govornicu da se, iz političkih motiva, na bilo koji način napravi paralela ili da se na bilo koji način izvršni organi uvuku u nešto što nije njihov domen odgovornosti. To je bila suština mog odgovora. Zahvaljujem.