Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su: zajedno narodni poslanici Milomir Minić, Žarko Obradović i Jovan Todorović, i narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Žarko Obradović, a potom narodni poslanik Veroljub Arsić.

Hvala. Poštovane kolege narodni poslanici, kolege Minić i Todorović i ja podneli smo tri amandmana na ovaj predlog zakona. Suština sva tri amandmana je ista - smatramo da ministarstvo nadležno za poslove privrede može obaviti sve ove poslove koji su ovim zakonom predviđeni za agenciju. Zašto to kažem? Zato što ovaj inače kratak zakon, petnaestak članova, vrlo precizno utvrđuje i obaveze ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Ministarstvo privrede predlaže Vladi imenovanje i razrešenje članova upravnog odbora, predlaže Vladi da se imenuje i razreši nadzorni odbor, predlaže Vladi direktora agencije za licenciranje stečajnih upravnika. To ministarstvo obavlja poslove nadzora nad radom agencije, obaveštava Vladu o izvršenom nadzoru; to ministarstvo suštinski ima mnogo poslova koje direktno i indirektno čini u odnosu na agenciju. Smatramo da apsolutno kompetentno može obaviti taj posao.
Osnivanjem agencije se suštinski povećava i broj ljudi koji se bave ovim poslom, zaposlenih. To se može, po našem mišljenju, obaviti u ministarstvu. Nesporno je, čini mi se, da se povećavaju i finansijska sredstva potrebna za ovaj posao, jer jeste posao i ministarstva i agencije, odnosno u našem predlogu se suštinski svodi na licenciranje stečajnih upravnika.
Juče i danas smo čuli dosta o zakonu o stečajnom postupku i o licenciranju stečajnih upravnika i čini mi se da tu ne treba trošiti reči, jer iskustva sprovođenja stečaja proteklih nekoliko godina su jasno pokazala da su oni u nekim slučajevima kompromitovali ceo postupak stečaja. Jer ti ljudi, stečajni upravnici, jesu bili ona karika koja je omogućila da se na specifičan način sprovodi zakon, da se steknu potrebna odobrenja i da se izvrši prelivanje značajnog dela društvenog bogatstva u privatne džepove.
Stečajni upravnici su bili ljudi različitih kvalifikacija. Pitanje je koliko su oni kompetentno obavljali dati posao. Suštinsko je pitanje da li su oni uopšte imenovani da bi obavili onaj posao koji je stečaj podrazumevao na osnovu sadržaja zakona, jer šta da kažem... Navešću dva primera koji možda najbolje ilustruju kakav je bio posao stečajnih upravnika i ko je sve dobijao licencu.
Štampa je inače objavila da je licencu stečajnog upravnika u slučaju "Beka", firme koja je u trenutku uvođenja stečaja imala 1.300 ljudi, dobio čovek koji je imao 30 godina života, koji je bio mašinski inženjer po struci, a njegov zamenik je bio elektroinženjer sa 27 godina života. Da li iko pametan može pomisliti da jednu firmu od 1.300 ljudi mogu uspešno da izvuku iz dubioze, iz situacije u kojoj se nalazi dvojica ljudi - jedan elektroinženjer, jedan mašinski inženjer, sa 30 i 27 godina? Oni su bili dovedeni da tu završe određeni posao, očigledno.
Takođe iz štampe je i informacija o stečajnom upravniku Brodogradilišta, koji je u trenutku kada je postao stečajni upravnik tog preduzeća imao preduzeće koje se bavilo remontom brodova i platformi i bio je u jednom momentu stečajni upravnik u dva brodogradilišta u Beogradu.
Samo po sebi to najbolje govori da ove licence jesu potrebne, ali bi bilo dobro od ministra, predlagača čuti koji su to dodatni razlozi koji su Vladu rukovodili time da se opredeli za ovaj koncept.
On podrazumeva osnivanje posebne agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Mislim da bi taj odgovor bio zanimljiv ne samo za nas kao nekog ko je predložio drugi koncept, nego i za javnost Srbije. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je protiv formiranja agencija. Oni koji brane taj stav ističu da je to iskustvo svuda u svetu, a pogotovo u zemljama Evropske unije, pa čak je bio primer da u Velikoj Britaniji postoji oko 120-130 agencija.
Normalno je da je cilj svake izvršne vlasti da ima što bolje organizovan državni aparat koji će da sprovodi naloge vlade i određenih ministarstava. Međutim, mi moramo da budemo svesni situacije u kojoj je naša zemlja, naša privreda, kako naši građani žive, pa prema toj situaciji treba da organizujemo državni aparat koji će biti istovremeno i jeftin i efikasan.
Često je prethodna vlada bila kritikovana zbog velikog broja agencija koje je osnivala podzakonskim aktima i to se najčešće kritikovalo prilikom donošenja budžeta, zakona o budžetu za narednu godinu, pa su taksativno bile nabrojane agencije i koliko novca troše.
Pre nekoliko meseci, mislim da je tek otpočela izborna kampanja, Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, ukinula je, ako se ne varam, devet agencija i kaže, eto, mi nećemo da jednim podzakonskim aktom osnivamo organe državne uprave. Do sada se, za nepuna četiri meseca, osniva peta ili šesta agencija. Ako nastave ovim tempom, do septembra, eventualno do oktobra, izjednačiće broj agencija koji je bio pre izborne kampanje, kada ste u svrhu izborne kampanje, u stvari, i ukidali pojedine agencije.
Oni koji brane ovaj zakon kažu da je prethodni način sprovođenja stečaja pratio glomazan i spor državni aparat. U čemu je sada razlika? Gde se vidi efikasnost državnog aparata? Sada imate agenciju za stečajne upravnike koja treba da izda licencu nekom stečajnom upravniku da bi se pokrenuo neki stečajni postupak, treba da bude u nekom imeniku stečajnih upravnika, verovatno u nekoj vrsti registra itd. Pa onda treba da formirate, a pričam samo o brzini, skupštinu poverilaca, pa stečajno veće.
Tu sada postoje zakonski rokovi koji su, doduše, definisani, ali da bi jedno preduzeće ušlo u stečaj, ako se malo pažljivije prati i sabiraju se datumi, potrebno je četiri do šest meseci najmanje, pod uslovom da sve ide idealno. Mnogo toga zavisi od ove agencije.
Ne želim da pričam sada da je moguće, pošto će biti samo jedna institucija u državi koja će izdavati licence, da će neko imati monopol na licencu.
Znači, da licenca ne bude odraz njegovog znanja i sposobnosti kao stečajnog upravnika, već možda ideološko-političke podobnosti i da će da bude, maltene, od strane agencije dato nekom trgovinskom sudu da pokrene neki stečajni postupak, a u stečajnom postupku, mogu da vam kažem, postoje mnoge brljotine svih rukovodilaca, a verujem da je za to posebno zainteresovana ona garnitura iz protekle vlasti, mada vi nastavljate taj kontinuitet, svih onih koji su proveli određene zloupotrebe u stečajnom postupku, pa može vrlo elegantno da se izvrši abolicija. Jedan od načina jeste da se to radi preko ove agencije. Jednostavno, ako stečajni upravnik neku političku odluku neće da sprovede u delo, za tri godine mu ukidate licencu.
To je problem sa ovom agencijom i uopšte problem ovog zakona. Vi pričate, kako to predlagač kaže, da će taj strah od gubljenja licence da ga natera da radi po zakonu. Lično smatram da može da ga natera da sprovodi nečije političke odluke, a ne zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Opet ista pesma. Pesma je sledeća: dakle, podnose se amandmani samo zato da bi se izvršila zloupotreba prava na podnošenje amandmana i diskusije u pojedinostima. Ovde se radi o produženju načelnog pretresa, jer kako bi se drugačije mogao objasniti amandman na član 1. Predloga zakona koji kaže – član 1. se briše.
U članu 1. stoji – ovim zakonom osniva se agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Izbrišimo član 1, izbrisali smo sve ostale članove. To je moguće, ali čemu onda amandman na član 2. da se član briše, na član 3, amandman na član 4, sa istim sadržajem da se član briše. Čemu onda? Šta hoćete? Hoćete da izlazite povodom svakog amandmana, da objasnite zbog čega se on briše. Sjajno! U čemu se onda razlikuje obrazloženje amandmana na član 1. u odnosu na obrazloženje amandmana na član 3? Ni u čemu.
Naravno, time priznajete da zloupotrebljavate ovu skupštinu i ovu govornicu i pravo na diskusiju u pojedinostima. Time produžavate rad ove skupštine i maltretirate i poslanike i građane koji su vas izabrali. To je ono što vi zapravo radite. Zbog toga ćete vi tako dobro i proći na sledećim izborima, nadam se da će tako biti.

Po amandmanu, Zoran Krasić, narodni poslanik.

Nije teško da se shvati, samo treba da se pročita, znate, nije teško ni biti fin. Neko može da napiše, a to ne znači da drugi ne sme da predloži da se to briše. Teško je da se to po neki put razume. Međutim, ako pogledamo šta stoji napisano u članu 1. ovog predloga zakona (naravno, opet je član dobio svoj naslov), kaže – ovim zakonom osniva se agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Mnogo bi bilo bolje da ste napisali – ovim zakonom se osniva akademija za obrazovanje stečajnih upravnika, ili - ovim zakonom se osniva škola za obrazovanje stečajnih upravnika, ili – ovim zakonom se osniva jedan organizacioni deo u ministarstvu gde će ljudi da polažu ispit za stečajne upravnike. Ili, ono što je možda najbolje, da ništa niste napisali.
Pošto bi to bilo najbolje, da ništa niste napisali, zato su naši amandmani da se to sve lepo izbriše, da izađe iz pravnog prometa, da nikada ne stupi na snagu, da ova bruka ne zaživi ni za živu glavu. Pošto se sada verovatno prave nove koalicije, verovatno će to biti akademija, opet neka privatna, a verovatno bi pravi naziv te agencije za licenciranje...Mada mi nije jasno zašto ste potencirali to licenciranje kada mi istovremeno imamo Agenciju za sanaciju i stečaj banaka. Nisam baš nešto siguran da svi koji rade u toj agenciji imaju položene stručne ispite i da su licencirani. Međutim, brišu oni banke, uklanjaju banke, otvaraju prostor za neke druge banke koje dolaze sa osnivačkim kapitalom sa onih egzotičnih ostrva što smo prošle godine čuli da postoje.
Znači, vi nas terate, narodne poslanike, da ozakonimo vašu volju da se formira jedna institucija, uporno sam slušao, mada mi nije bilo baš prijatno ono što ste malopre pričali. Suzbijte malo nervozu, prethodni predstavnik poslaničke grupe je bio kudikamo staloženiji čovek, imao je razumevanja i za drugo mišljenje i za ono mišljenje koje mu se ne sviđa, ali je pratio šta je to tolerancija, koegzistencija, imao je strpljenja da sluša.
Ova nervoza - a kada biste vi znali kako su prošle godine novembra meseca oni bili nervozni ovde, pa morali da guraju kartice - ovo je najava za kartice, izgleda mi, po ovoj nervozi bih rekao. Znači, ćorav posao, bežite dalje od ovog posla, ovo ne valja ništa. Budite u to sigurni, dobićete licencirane stečajne upravnike, i da vas podsetim na jedan deo načelne rasprave gde je krupno pitanje otvoreno.
Ako neko preduzeće ide u stečaj, pogotovo ako je to preduzeće u privatnoj svojini, i ukoliko neko gasi to preduzeće, to mora da se uradi preko suda i u sudskom postupku. Svi koji učestvuju u sudskom postupku, znači učesnici, moraju biti definisani tim zakonom kojim se reguliše taj sudski postupak. Vi ovde jednog učesnika izvlačite i približavate izvršnoj vlasti, jer će, u suštini, izvršna vlast preko svoje agencije da odlučuje kome će da daje licencu, a kome ne.
Ti licencirani stečajni upravnici koje vi planirate da fabrikujete, biće produžene ruke vlasnika onog kapitala koji vas je formirao kao koaliciju. Dokaz za to je i Radiodifuzni savet. Prošlo je dve i po godine otkako je završen posao i još nisu podelili ništa. Još Soroš ne da da se deli. Postoji koegzistencija, prećutna saglasnost ko koju frekvenciju koristi.
Molim vas, skinite maglu. Ovo se ne odnosi na društvena preduzeća koja su u stečaju. Ovo će da se odnosi na privatna preduzeća. Što se tiče društvenih preduzeća, vi tek imate nameru da odredite agenciju koja će da krčmi to i da snižava vrednost, da bude budzašto kada dođe vreme. Tu smo da osujetimo to, da ukažemo na vreme šta ste pripremili i kad kreće ta treća etapa destrukcije srpske privrede, da se zna da je vi sprovodite.

Izvolite, Miloš Aligrudić, replika.

Gospodine Krasiću, ne znam po čemu ste prosudili da sam nervozan. Ono što sam ja govorio očigledno vas je prilično potreslo, zbog toga što sam utvrdio i dokazao koji su motivi podnošenja ovakvih amandmana. Uspešno sam dokazao da se radi o opstrukciji rada parlamenta, da se radi o produžetku načelnog pretresa u delu koji se odnosi na pretres u pojedinostima, da svaki amandman koji se daje na bilo koju odredbu ovog predloga zakona, praktično, ima samo jednu funkciju – da se član izbriše. Obrazloženje tog amandmana praktično predstavlja obrazloženje u pretresu u načelu.
To je ono o čemu sam govorio. Ako to vama smeta i ako vam je to problem, nemojte se zbog toga pravdati. Izađite ovde i priznajte da vam je to bila namera, kao što jeste, pa ćete na taj način najbolje građanima Srbije pokazati kakve su vaše namere, na koji način radite u ovom parlamentu i na koji način se odnosite prema zakonskim predlozima.