Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, jedan veoma kratak zakon sa 15 članova. Ako se izuzmu prva dva, koja definišu agenciju i njeno sedište, i zadnja tri, koja se odnose na prelazne i završne odredbe, znači 10 članova. To nam može govoriti o tome da je Vlada ušla u izvesnu standardnu formu kada je u pitanju osnivanje agencija. Kad god se pred ovom skupštinom pojavi predlog nekog zakona, otprilike iza toga sledi i predlog o osnivanju agencije.
Međutim, kod osnivanja ove agencije stvari stoje nešto drugačije. Ovde je evidentno, pre svega gledajući naziv agencije za licenciranje stečajnih upravnika i poslove koje ona obavlja, da je Vlada pokušala da prevari narodne poslanike i Narodnu skupštinu. Radi se o sledećem: već u članu 3. kada se govori o poslovima koje obavlja agencija, tačke 5), 6), 7) i 8) uopšte se ne odnose na licenciranje stečajnih upravnika.
Pošto je gospodin ministar tu, pitao bih ga, recimo, tačka 6) u članu 3: "Agencija prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke od značaja za sprovođenje stečajnog postupka". Gospodine ministre, kakve veze ima ova radnja sa licenciranjem stečajnih upravnika? Nikakve. Evo vam i tačka 7): "Predlaže nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike, koji se donose u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak". Kakve ovo veze ima sa licenciranjem stečajnih upravnika? Nema nikakve.
Vidite, u tački 8) je "šlag na tortu", kaže se da poslove iz stava 1. tač. 1), 2) i 4) ovog člana agencija obavlja kao poverene poslove. Radi se o tome što se upravo ove četiri prve tačke odnose na ono što radi agencija, znači, izdaje, obnavlja i oduzima licencu itd. To su joj povereni poslovi, a ovi poslovi koji uopšte ne treba da spadaju ovde, ovde stoje kao izvorni poslovi agencije. Onda bi bilo sasvim logično da je naslov ovog zakona – predlog zakona o agenciji za vođenje stečajnog postupka, jer licenciranje je jedno, a ovde se sve što se dešava u poslovima agencije, praktično, svodi na poslove koji se vrše u cilju vođenja stečajnog postupka.
U članu 4. se agencija dovodi u situaciju da se bavi jednom vrstom špijunskih poslova. Naime, o čemu se radi? Kod obrazloženja zakona se kaže da nadzor nad radom stečajnih upravnika agencija vrši na osnovu pismenih izveštaja stečajnih upravnika, ali i na osnovu tesne saradnje sa stečajnim sudijama. To znači da agencija prikuplja podatke preko sudija, ne veruje pisanim izveštajima stečajnog upravnika. Ovde nigde nije predviđeno da neka od preduzeća koja dođu pod stečaj mogu imati neke poslovne tajne. Agencija prikuplja te podatke sa vrlo jasnim ciljem. Videćete u članu 6. koji je cilj prikupljanja svih tih podataka, ali da idem redom.
Član 5. kaže: "Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica". Čim u zakonu stavite "može angažovati", budite sigurni da će angažovati i strana i domaća fizička i pravna lica.
Zašto agencija prikuplja podatke biće vam jasno iz člana 6. gde se govori o sredstvima za osnivanje agencije – obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. I do sada je uglavnom praksa pokazala da je budžet Republike Srbije taj koji obezbeđuje novac za osnivanje i rad agencija, a da su donacije, prilozi i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica prisutni samo ukoliko ta lica, pravna i fizička, strana i domaća, imaju interes. U ovom slučaju imaju interes, jer će agencija njima dostavljati podatke do kojih dolazi u toku stečaja, vezano za neka preduzeća, ukoliko su oni donatori ili sponzori rada agencije.
Naime, vi znate da ništa nema džabe i da sigurno niko neće dati novac ako nema interes. Recimo, ja nemam nikakav interes i sigurno neću dati novac za osnivanje i rad agencije, ali će neki drugi, koji imaju interes da dođu do podataka vezanih za neko preduzeće u toku stečaja, dati novac za rad agencije i na taj način obezbediti preko agencije sebi podatke o tome u kakvoj je situaciji preduzeće i kako najlakše mogu doći do tog preduzeća.
Imamo još neke stvari, vezano za ovu agenciju, koje su malo različite u odnosu na agencije koje su do sada osnivane. Naime, agencija ima upravni odbor, čijeg predsednika i članove bira Vlada. Agencija ima i nadzorni odbor, čijeg predsednika i članove bira Vlada. Agencija ima direktora, kojeg opet imenuje Vlada. Obično je bila praksa da upravni odbor imenuje direktora. Međutim, ovde sve Vlada.
Sada se postavlja pitanje zašto (u članu 12.) ministarstvo nadležno za poslove privrede obavlja poslove nadzora nad radom agencije. Šta onda radi nadzorni odbor koga imenuje Vlada? Da li Vlada tamo imenuje ljude u koje nema poverenja, pa opet mora na neki način da špijunira te ljude, da dolazi do podataka, ne verujući onima koje je imenovala da će dati tačne podatke kada se radi o podacima kojima oni raspolažu.
Na kraju, u obrazloženju imamo još jednu čudnu stvar, kaže se da je osnovni cilj agencije da promoviše i unapređuje profesiju stečajnog upravnika. Ako je to osnovni cilj agencije, zašto onda u poslovima agencije navodite i prikupljanje podataka, vođenje nadzora nad stečajnim postupkom i sve ostalo?
Ako je to osnovni cilj, zašto vi to ne rešite mnogo efikasnije – kroz reklame na televizijama. Recimo, kad možete u toku izborne ćutnje da reklamirate ministarstva i da time posredno utičete na birače, da treba birači podsvesno da podrže predstavnika Vlade, zašto ne biste kroz reklame na državnoj televiziji reklamirali posao stečajnog upravnika. To bi bilo mnogo svrsishodnije nego da vam osnovni cilj agencije bude da promoviše tu profesiju i da samo zbog toga osnivate agenciju.
Kada se ovde obrazlažu članovi od 3. do 5, pred kraj se kaže: "Ovom odredbom ostavlja se mogućnost agenciji da vršenje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti delegira na druga stručna lica, ukoliko oceni da za tim postoji potreba i da njeni kapaciteti nisu dovoljni za pokrivanje određene vrste ili određenog obima poslova".
Koji je to obim poslova? Ovo je agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kakav to ogroman posao ima da mora svoje nadležnosti da delegira i na druga stručna lica? Ili ovo nije agencija za licenciranje stečajnih upravnika, nego agencija za sprovođenje stečaja? Vi ste nas u naslovu, kao predlagač, slagali; ili ona prethodna vlada, pošto oni tvrde da je ovo njihov predlog zakona.
Na kraju, dolazimo do toga da sve ovo građani Srbije treba da plate 30 miliona dinara, odnosno, otprilike preračunato, oko 430 hiljada evra.
Kada ste vi na početku obrazlagali ovaj zakon, doslovce ste rekli da je ovo sveobuhvatni centar za prikupljanje podataka. Kakve veze ima centar za prikupljanje podataka sa licenciranjem stečajnih upravnika? Bilo bi dobro da ponovo uspostavite neku relaciju i da ovde u toku dana odgovorite.
Ako se sećate, a setiće se poslanici koji su pažljivo pratili, pre jedno mesec i po dana ja sam sa ove govornice rekao da će ovako nekontrolisano osnivanje agencija dovesti do situacije da se počnu osnivati agencije na lokalnom nivou. Mogu da vam saopštim da je u Boru osnovana Agencija za smeštaj studenata. Ovo spada u temu dnevnog reda. Studentski dom u Boru ima oko 150 dvokrevetnih soba i od 1990. godine u velikom broju soba stanuju radnici, s obzirom da nema dovoljno studenata, tako da studenti nikakav problem nemaju sa smeštajem. Ali, očigledno da su neke nevladine organizacije na lokalnom nivou pomogle preko fakulteta da se osnuje jedna takva agencija.
Agencija se bavi prometom nekretnina i time je u povlašćenom položaju, ne plaća porez u odnosu na neke druge, ali pošto to nije dovoljno mora da se finansira iz budžeta. Da bi se to postiglo, kad dođete u Skupštinu opštine Bor da overite da je neka fotokopija verna originalu to platite 300 dinara.
U susednoj opštini Žagubica isti taj posao je 30 dinara. Zašto? Bor ima svoje male lokalne agencije i osnivaće ih sve više, a Žagubica nema i nema potrebe da toliko opterećuje građane.
Ovo je loš primer jer ćete doći u situaciju da se počnu na lokalu osnivati agencije za licenciranje, recimo, lokalnih taksista, agencije za vođenje računa o korišćenju pitke vode; vrlo brzo doći ćemo u situaciju o kojoj sam govorio pre mesec i po dana, da ćemo praktično jednog dana očekivati od Srbije da svi rade u nekim agencijama, a privreda stoji, ništa ne funkcioniše i nemaju se odakle obezbediti sredstva u budžetu.
Ako je budžet u deficitu, a jeste, voleo bih da mi kažete na koji način ćemo obezbediti 30 miliona dinara ili 430.000 evra za osnivanje jedne ovakve agencije, jer je agencija ovako osnovana da se ne bavi poslovima koji joj pišu u naslovu nego da se bavi sasvim drugim poslovima.