Neka opšta objašnjenja i univerzalni razlozi za donošenje ovakvih i drugih zakona od strane vladajuće koalicije mogli bi se svesti na objašnjenje koje iz dana u dan za vreme zasedanja ove skupštine slušamo od različitih predstavnika predlagača; ono što je zajedničko, to je da najviše preovlađuje uslov i zahtev Svetske banke, međunarodnih institucija, Evropske ekonomske zajednice, Evropske unije.
Dosta je indikativno da kao da postoji u obrazloženjima kontinuitet između prethodne i ove vlasti, a to je da se uvek uz obrazloženje kao najozbiljniji razlog navodi - sve zemlje tranzicije radile su ovo što mi radimo, nema sumnje da su ovakvi zakonski predlozi jedan od uslova integracije Srbije u međunarodnu, odnosno evropsku zajednicu i međunarodne institucije.
Gospodo, realno da razmotrimo da li stvarno te međunarodne institucije predlažu ovakva rešenja kakva vi nudite. Ako ništa drugo, onda imamo primer iz skorije prošlosti, gde smo se uverili kako je pogubno delovanje institucija koje se nalaze pri izvršnoj vlasti, kakve su biroi i agencije. Najveći deo problema, nejasnoća upravo je vezan za prethodnu vlast, proistekao iz ovih institucija koje se zovu agencije, a pogotovo onih koje nazivaju biroi.
Tada smo, kao i sada, većim delom slušali da je to nešto što je savremeno, operativno, racionalno, jeftino za građane Srbije, a vreme i rezultati pokazivali su da je upravo onako kako smo mi srpski radikali upozoravali kada se ovde prvi put usvajao zakon o radu Vlade, kada smo rekli da nema suštinskih utemeljenja formiranja agencija. Zašto?
Zato što logika govori, ako želite da nešto do kraja ne razjasnite, onda ingerencije nad tom novoformiranom institucijom, a u ovom slučaju agencijom, podelite na dva dela. Jednim delom je ovde nadležno Ministarstvo za privredu, a drugim delom je nadležno Ministarstvo pravde.
Ako se susreću ili ukrštaju nadležnosti dva ministarstva, valjda toliko pameti imamo da iz prethodnih grešaka izvučemo neke pouke. To je nešto što je bukvalno na samom startu veliki problem. Mi ovde imamo agenciju koja licencira stečajne upravnike, agenciju koja je prividno dislocirana iz resornog ministarstva. Taj stečajni upravnik će raditi zajedno sa stečajnim sudijom i sa skupštinom poverilaca. Nad njim će imati kontrolu jednim delom stečajni sudija, a jednim delom Ministarstvo privrede preko ove agencije. Kako? Tako što će njegova dalja mogućnost rada biti uslovljena posedovanjem ili neposedovanjem te licence.
Što se tiče onog drugog opšteg obrazloženja da su sve zemlje tranzicije prolazile kroz ovo, to je tačno. Morate uvažavati i specifičnosti kojima se odlikuje Srbija. Nijedna od tih zemalja nije imala sankcije. Ni u jednoj od tih država privreda nije bila izložena sankcijama. Mi smo u situaciji da posle višegodišnjih sankcija imamo oslabljenu privredu.
Drugo, nijedna od tih država nije imala krizne štabove. Kada bi se uporedilo, šteta koju su sankcije nanele privredi Srbije je mala, gotovo zanemarljiva u odnosu na onu koju su naneli krizni štabovi. Ako imamo dva zla koja su snašla privredu Srbije, mi na ovaj način, tako što ćemo donositi zakon o stečaju i agenciji, nećemo nikada rešiti taj problem.
Šta to traži od nas međunarodna zajednica? Šta traži Svetska banka? Traži da brzo rešavamo probleme. Kako ćemo brzo na ovaj način rešiti problem? Tako što će stečajni upravnici zbog same činjenice što su pod direktnom ili indirektnom kontrolom izvršne vlasti, zarad nekih svojih interesa, a pogotovo zarad interesa vladajuće koalicije, raditi po ubrzanom postupku.
Za vreme mandata prethodne vlasti, a pogotovo kada je na čelu resornog ministarstva za privredu i privatizaciju bio ministar Vlahović, imali smo prilike da vidimo kako se odvija ubrzan postupak. Svedoci smo činjenice da su upravo sanacija i sanacioni program bili način da se jedna firma što pre privatizuje, tako što će se prethodno sanacionim programom obezvrediti, ne reorganizovati, ne pokušati spasiti, nego obezvrediti njena vrednost, da bi po ubrzanom postupku Agencije za privatizaciju ta firma bila prodata u bescenje.
Ako uporedimo rad prethodne vlade i ove, razlika je samo, očito, u imenima.
Tadašnji ministar, čuveni, civilno ili građansko lice, Vlahović, sa ove govornice nam je govorio kako smo mi iz SRS, kao opoziciona partija, protiv napretka, protiv sanacije srpske privrede, protiv integracija u Evropu. Slične reči je ponovio i predsednički kandidat zajedničke koalicije.
Sada taj ministar, uviđajući vaše greške, a očito imajući grižu savesti, kaže da je dosta propusta u ovim predlozima zakona, ali će zbog partijske discipline da glasa za ovaj zakon, kao što i predsednički kandidat izađe pred javnost Srbije i kaže – puj pike ne važi, ono što sam pričao o ulasku u Evropu, to sam vas grdno varao, ulazak u Evropu je 2011. godine.
Vi budite svesni i nemojte se povoditi tim primerom, vi ćete podnositi račun građanima Srbije. Vi ćete, isto kao i prethodni ministri, morati da idete kao građanska lica na informativne razgovore, a posle tih informativnih razgovora će se sve i svašta znati o vama, a oni koji su vas nagovorili neće vas ni pogledati.
