Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo, prethodni poslanik, uvaženi kolega, reče i ostade živ. Njegova diskusija nema nikakve veze sa zakonom i ja prigovaram predsedavajućem da je bio u obavezi da ga upozori. To je povreda Poslovnika koju neću reklamirati, samo ukazujem.
Dame i gospodo, mislim da je na poslanicima da odgovorno, u interesu građana, u interesu države učestvuju u diskusiji i daju argumente za i protiv nekog zakona, a ne da iznose, neću reći prejaku reč, neke totalne nebuloze. Meni, gospodo, nećete nikako dosaditi, niti ćete me izbaciti iz ravnoteže jer sam naučio da mi se dobacuje i neće mi uopšte smetati.
Što se tiče zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, Predlog zakona je normalan sled onog prethodnog zakona o stečajnom postupku. Ja sam, i ne samo ja, svi poslanici Demokratske stranke Srbije i vladajuće koalicije ukazivali su na prednosti novog predloga zakona o stečajnom postupku. U tome smo imali podršku i nekih drugih poslaničkih klubova, odnosno stranaka koje ne učestvuju u koaliciji. Ovaj zakon je normalan sled prethodnog zakona i potrebno je da se ovim zakonom o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika regulišu postupak, način i uslovi za stečajne upravnike.
Danas važeći Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji (a njegov prvi usvojeni oblik je iz 1989. godine, sa izmenama iz 1993. i 1996. godine) nije detaljnije regulisao materiju vezanu za profesiju, standarde i status stečajnih upravnika. Ovim zakonom o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika upravo se to postiže i predlaže se jedan moderan zakon koji je u skladu sa intencijom i težnjom Vlade i vladajuće koalicije za pospešivanjem privrednog razvoja i uključivanja u normalne tržišne tokove i tržišnu utakmicu.
Zašto baš agencija za licenciranje stečajnih upravnika? Zašto to ne radi sud kao što je to do sada radio, po nekim neutvrđenim kriterijumima? Podsetiću da je tako dolazilo do situacije da je bilo ljudi koji su vodili više desetina ili dvadesetak stečajnih postupaka, odnosno mogli su da budu stečajni upravnici u isto toliko firmi, odnosno preduzeća.
Iluzorno je da će oni u takvom slučaju da svoj posao stečajnog upravnika vode odgovorno i u interesu dužnika, poverioca i države. Nije bilo čvrstih kriterijuma, tako da je moglo doći do raznih zloupotreba.
Nije nužno da dođe do zloupotreba, ali čim nema kriterijuma, onda se ostavlja na volju pojedincima, da li to bio sudija u trgovinskom sudu ili stečajno veće, da bez jasno utvrđenih kriterijuma postave lica koja su mogla ali nisu morala imati odgovarajuću stručnu spremu i iskustvo da budu stečajni upravnici.
U praksi se dešavalo da je bila jagma za mesto stečajnog upravnika u preduzećima gde se još imalo šta prodati ili možda privatizovati iz stečaja, obično privatizovati na nezakonit način, dakle prelivanjem iz društvenog ili državnog kapitala u privatne džepove; a tamo gde nije bilo kapitala, odnosno osnovnih sredstava koja bi mogla biti prodata ili brzo privatizovana, nije bilo interesovanja, pa su trgovinski sudovi i stečajna veća bili u velikim mukama kako da pronađu stečajnog upravnika.
Ovim predlogom zakona se predviđaju kriterijumi, postupak i zato je mnogo ispravnije da se osnuje agencija za licenciranje stečajnih upravnika, da taj posao ne rade ni sudovi, niti ministarstvo, bilo privrede ili neko drugo ministarstvo u okviru Vlade Republike Srbije, jer industrija, odnosno privreda i privredni subjekti, njihovo poslovanje i funkcionisanje prevashodno moraju biti podložni nekim privrednim zakonima, odnosno tržišnoj utakmici i tržišnim uslovima.
Stoga će organ, agencija koja se za licenciranje stečajnih upravnika osniva najbolje moći da organizuje i sprovodi te poslove, počev od sprovođenja i propisivanja ispita za stečajnog upravnika, preko izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licenci za obavljanje poslova stečajnog upravnika, vršenja nadzora nad radom stečajnih upravnika, prikupljanja i obrade statističkih i drugih podataka, te predlaganja nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom i kodeksa etike, kao i sve druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.
Ova agencija je ustavna kategorija i u skladu sa zakonom, jer prema važećem ustavu, što je intencija i svih savremenih ustava u Evropi (time ne kažem da je naš važeći Ustav savremen, njega je nužno menjati), agencije se mogu osnovati samo na osnovu zakona i potrebno je da budu odgovorni osnivači, u ovom slučaju u parlamentu Republike Srbije, a nadzor nad radom agencije po ovom zakonu vršiće Vlada.
Time će sve zloupotrebe biti u velikoj meri onemogućene, a izbeći će se oni problemi koji su do sada postojali, kao što sam rekao, da pojedinci, bilo kod stečajnog veća ili preko sudija trgovinskog suda, mogu da odlučuju bez nekih čvrstih argumenata, odnosno neće biti proizvoljnog odlučivanja.
Organi agencije su klasični i to su, kao kod drugih agencija koje se osnivaju zakonom, upravni odbor, nadzorni odbor, direktor. Ova rešenja su u skladu sa savremenim pravnim principima i savremenim ustavima evropskih država.
Stoga očekujem da će kao DSS i sve druge stranke u ovom parlamentu kojima je stalo do stvarnog privrednog oživljavanja u ovoj državi, do stvarnog razvoja, do stvarnog poboljšanja životnog standarda, uključenja u svetske tržišne i ekonomske tokove, glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Živković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon, još jedno čedo DOS-ovog režima, začeto za vreme Đinđića i Živkovića, a uz neznatne izmene predstavljen ovom parlamentu od strane režima Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.

Za divno čudo, kada god treba da se udari po narodu, po radnicima, okupljaju se sve demokrate, zaboravljaju na sve ono što su prethodnih meseci govorili jedni o drugima, zaboravljaju na sve optužbe i kažu da im se koalicioni partneri ne sviđaju, ali da je zakon izuzetno dobar. Ne morate se, gospodo, više svađati čiji je ovo zakon i ko će biti odgovoran za ono što će ovaj zakon doneti Srbiji, jer niti poslanici SRS, a mislim ni građani Srbije više ne prave nikakvu razliku među vama, jer znamo da ste vi svi isti.

Kažete, dobar je zakon. Znam da je zakon dobar za vas, da će biti dobar za vaše stečajne upravnike, ali postavlja se pitanje da li je dobar za građane Srbije, da li je dobar za radnike koji svakodnevno štrajkuju ispred zgrade Vlade, da li će i njima ovaj zakon doneti dobro. Postavlja se pitanje da li je ovo zakon koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta, da li je ovo zakon koji će nas konačno uvesti u Evropu. Koliko nezaposlenih treba da bude u Srbiji da bismo mi u tu Evropu ušli, a ja vas pozivam da nam konačno saopštite sve uslove, da već jednom znamo šta sve to treba da ispunimo kako bismo konačno ušli u tu Evropu.

Kroz zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i zakon o stečaju DOS-ov režim, gde vas sve ubrajam, obaviće i treću, poslednju fazu privatizacije, tzv. tihu privatizaciju.

Prvo, odnosno onako kako vi DOS-ovci volite da kažete, najprvo ste na sumnjivim tenderima prodali najbolje i najprofitabilnije firme u Srbiji. Nijedna od tih firmi ne radi bolje nego što je radila pre privatizacije. Broj radnika u tim preduzećima je kao po pravilu manji, plate radnika takođe, a što je najgore, proizvodnja je u najvećem broju tih preduzeća opala.

Drugi krug privatizacije obavili ste kroz licitacije, gde su prvo prodata preduzeća sa malim brojem zaposlenih i velikim poslovnim prostorima, nakon čega su radnici iz tih preduzeća kroz socijalni program, uz minimalne otpremnine isterivani na ulicu. Koliko ste precizno određivali početnu vrednost preduzeća na tim licitacijama najbolje govori činjenica da je dobar deo preduzeća prodat po 10, 20 ili čak 50 puta većoj ceni od početne.

Na kraju, za preduzeća koja su preživela ova dva kruga privatizacije pripremili ste treći, verovatno neprelazan krug i iz tog kruga malo koje preduzeće će se izvući.

Prva zamerka na ovaj zakon je to što on, kao i mnogi zakoni koje nam podnosite ovde, nije pravljen prema stanju u zemlji, već vam je kao i obično bilo važnije da zadovoljite razne nevladine organizacije, Centar za liberalno-demokratske studije i druge koje nije teško zadovoljiti, umesto da ste na pravi način sagledali situaciju u zemlji i pokušali da donesete dobro građanima i privredi Srbije.

Nažalost, moram da konstatujem da ovaj zakon neće rešiti probleme koji su se javili u toku prethodne četiri godine, o njima ste vi dosta pričali. Jedan od najvažnijih problema je i to što ni zakonom o stečaju niti zakonom o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika nije ograničen broj preduzeća gde će istovremeno jedno lice moći da bude stečajni upravnik.

U prethodnom periodu bilo je dosta slučajeva u praksi da su neka lica bliska DOS-ovom režimu i gospodinu Kljajeviću, predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu, istovremeno obavljala funkciju stečajnog upravnika u više od 20 preduzeća i da se pri tom nisu nijednog trenutka odricali naknade za rad u tim preduzećima, a neka od njih nisu obilazili ni jednom za tri meseca.

Podsetiću vas takođe da je najuspešniji stečajni upravnik DOS-ovog režima bio gospodin Janjušević; on je izgleda raspolagao tim specijalnim znanjima koja ste vi sada predvideli za sve stečajne upravnike po ovom novom predlogu zakona. Ukoliko kojim slučajem ovaj predlog bude prihvaćen, on će svakako dovesti do formiranja jedne posebne kaste stečajnih upravnika, koji će paliti i žariti srpskom privredom i odlučivati o sudbini preduzeća na način na koji su to do sada radili gospodin Janjušević, Kolesar i ostali prvaci DOS-ovog režima i DS-a.

Organi agencije za licenciranje stečajnih upravnika po ovom predlogu su upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor čine predsednik i četiri člana, koje naravno imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede, koga nemamo. Nadzorni odbor čine predsednik i dva člana, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede, koga nemamo. Naravno, i direktora ove agencije imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove privrede, koga, kao što sam već rekao, nemamo.

Zakonom je u članu 12. predviđeno i vršenje nadzora nad radom agencije. I, naravno, da ne bude zabune, i ovaj posao obavljaće ministarstvo nadležno za poslove privrede, jer valjda to što Ministarstvo privrede i Vlada kontrolišu i upravni odbor, i direktora i nadzorni odbor agencije za licenciranje, nije bilo dovoljno, već je bilo neophodno da se i na ovaj način pojača kontrola Vlade nad agencijom i zavisnost agencije od Vlade, odnosno od aktuelnog režima.

Kada se ovako postave stvari, logično je zapitati se zašto vam uopšte treba agencija, zašto se uopšte prave troškovi. A podsetiću i na to da troškovi od 30 miliona dinara po mišljenju SRS-a nisu mali; možda za G17 plus jesu. Jednostavno, mogla je Vlada i sama na ovaj način da obavlja sve ove poslove bez formiranja dodatnih agencija.

Pored svih ovih konkretnih primedaba na predloženi zakonski tekst, SRS, kao što znate, ima i principijelnu primedbu. Mi smo se i ranije zalagali protiv osnivanja agencija i iz tih razloga poslanička grupa SRS neće glasati za predložene zakone.

Na kraju, ja bih zatražio od predsedavajućeg da u skladu sa članom 82. stav 2. Poslovnika utvrdi kvorum, jer je očigledno da ne postoje uslovi za rad i da trenutno ne prisustvuje trećina narodnih poslanika.

Molim, shodno zahtevu po Poslovniku, da proverimo kvorum. Molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Molim pauzu od pet minuta, da se proveri kvorum.

(Posle pauze.)

Isteklo je pet minuta. Nastavljamo rad.
Molim da pre početka nastavka rada proverimo da li imamo kvorum. Molim narodne poslanike da ubace svoje poslaničke kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 poslanika.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Mašić.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, G17 plus se već izjasnio o ovim zakonima koji su na dnevnom redu ovog zasedanja, tako što je jasno rekao da će glasati za Predlog zakona o stečajnom postupku. Samim tim logično je da će glasati i za Predlog zakona o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Razlozi koji su nas naveli na ovo već su ponovljeni dobrim delom i tokom rasprave o zakonu o stečajnom postupku i tokom dosadašnje rasprave. Ipak, radi nekog pojašnjenja, ponoviću neke od najbitnijih.
Skoro svi smo se složili da je prethodni zakon koji se sada primenjuje, Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, doveo do toga da je stečajni postupak pre svega neefikasan, trom, spor. Podsetiću vas da u proseku stečajni postupak traje 7,3 godine. Za to vreme, ako se uopšte okonča, događale su se mnoge negativne stvari. Kad kažem - negativne, mislim na zloupotrebu stečajnog postupka, kako je to neko pomenuo više puta, kroz tzv. tihu privatizaciju.
O tome sam govorio kada sam obrazlagao razloge zašto će G17 plus glasati za zakon o stečajnom postupku. U dobroj meri odgovornost i krivica za takav način sprovođenja stečajnog postupka pre svega nalazi u činjenici da su stečajni upravnici bili nestručni, nekvalifikovani.
Dalje ne želim da produbljujem da li je bilo i nekih namernih zloupotreba.
Problem je u tome što Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji nije regulisao detaljno ovu materiju. Ako nemate detaljno regulisanu materiju, onda se pozivate na praksu. Praksa sudova je bila raznolika. To je dovelo do toga da se uvedu neki instituti koji u samom zakonu ne postoje. Stečajni upravnici, podržani od stečajnog sudije, to su obilato koristili. Hteo bih još da kažem da su sami sudovi sačinjavali liste stečajnih upravnika. Sami sudovi su određivali kriterijume ko može biti stečajni upravnik. Ono što je najgore, sami sudovi su lišili nadzor nad radom stečajnih upravnika.
Sve je to dovelo do toga da smo u nekim sudovima imali da jedan stečajni upravnik vodi dva, tri ili više stečajnih postupaka. Da li su bili podobni za to ili su bili toliko stručni i nezamenljivi, ostavljam nekim drugim organima da prosude. Želim da pomenem još jedan brojčani podatak, da u Beogradu 100 najznačajnijih stečajnih postupaka vodi 30 stečajnih upravnika. U Zaječaru je taj odnos nešto drugačiji i povoljniji, ali ne i rezultati kojima se ti stečajevi okončavaju.
Zbog svega toga se ukazala potreba za jednom novom zakonskom regulativom koja će, pre svega, biti naslonjena na evropske standarde. Vlada Republike Srbije to sa ovim predlozima upravo i radi.
Već smo rekli da je uloga stečajnih upravnika bitno izmenjena. Pre svega, novi zakon o stečajnom postupku predviđa da stečajni upravnik može biti samo visokoobrazovano lice koje ima veliko prethodno isustvo od tri godine i, što je najbitnije, koje ima licencu. Tu dolazimo do činjenice zašto je ovaj zakon nama potreban.
Potrebno je uvesti u pravni sistem ove zemlje neki institut koji će, pre svega, ovlašćivati stečajne upravnike koje ispite da polažu, davati licence, vršiti nadzor nad radom stečajnih upravnika i, što je najbitnije, biće ovlašćen da oduzima, odnosno obnavlja licencu stečajnim upravnicima.
Dakle, na ovaj način agencija za licenciranje stečajnih upravnika postaje vid regulatora koji obezbeđuje, pre svega, profesionalnost u radu stečajnih upravnika. Ne bih dalje da govorim o ovome, pošto su svi argumenti rečeni i zbog toga samo ponavljam još jednom, G17 plus će podržati ovaj zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stanimirović.
Izvolite, gospodine Mašiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vladajuće koalicije nam ponovo promovišete jedan zakon koji podrazumeva povećanje javne potrošnje i bespotrebno trošenje budžetskih sredstava.
I to upravo danas kada su putevi u Srbiji zakrčeni zbog protesta seljaka, jer ih je ova vlada do sada izigrala i ne želi da im plati realnu cenu pšenice.
Ovde u parlamentu razgovaramo kako da se osnuje još jedna u nizu agencija koje, pre svega, predstavljaju direktne budžetske korisnike, tj. potrošače. Ako znamo da je osnovana Agencija za registraciju privrednih subjekata, za čiju registraciju je planirano da se utroši 100 miliona dinara, za osnivanje ove agencije prema predloženom projektu potrebno je utrošiti 30 miliona dinara i za agenciju koju ćemo tokom ovog zasedanja parlamenta osnivati, a to je agencija za lekove i medicinska sredstva, potrebno je novih 90 miliona dinara, ako to saberemo, možemo konstatovati da je to nekih 220 miliona dinara ili 30 miliona evra iz budžeta za osnivanje agencija.
Pitam vas iz vladajuće koalicije i Vladu - da li smo mi danas stvarno toliko bogati da možemo da osnivamo ovoliki broj agencija, dok u isto vreme Vlada nudi seljacima jedan dinar za premiranje kilograma pšenice, što je, mislim da ćete se složiti i vi, a seljaci pogotovo, stvarno mizerija i poniženje, a u isto vreme se ne obećava koliko će se otkupiti pšenice i po kojoj ceni.
Danas smo čuli od gospodina Novakovića, ako je vest tačna, da je postignut nekakav dogovor o tome. Međutim, kao predsednik Odbora za poljoprivredu ove Narodne skupštine moram vas obavestiti da smo mi pre nekih nepunih mesec dana na sastanku, gde su bili prisutni predstavnici svih poslaničkih grupa, jednoglasno doneli odluku da cena pšenice ovog roda bude devet plus jedan i po dinar premije. Takav dopis ispred Odbora je otišao i Vladi i Ministarstvu poljoprivrede. Iskreno se nadam da bi udovljenjem takvom zahtevu Odbora za poljoprivredu bili zadovoljni i seljaci i ne bismo imali ovo što danas imamo. No, videćemo kako će se stvar oko pšenice dalje odvijati.
Predlagač ovog zakona obrazlaže da će se osnivanjem agencije za licenciranje stečajnih upravnika unaprediti kvalitet i standardi profesije stečajnog upravnika, dalje, vršiti nadzor i kontrola njihovog rada i obezbediti kontinuirano stručno usavršavanje, a agencija treba da bude specijalizovana, stručna i nezavisna ustanova.
Ovo sve je možda dobro zamišljeno, ali realno, u postojećim okolnostima mislim da je teško ostvarivo. Ako se obistine najave da će donošenjem ovog novog zakona o stečajnom postupku u stečaj otići još desetine hiljada preduzeća u Srbiji, onda, po predlagačima ova dva zakona o kojima raspravljamo ovih dana, faktički treba osnovati univerzitet da edukuje i iškoluje toliki broj kvalifikovanih stečajnih upravnika.
Ministarstvo privrede već dva meseca nema ministra i Vlada ništa ne preduzima da to reši, a u isto vreme se hvali da sprovodi uspešne reforme u svim sferama privredne i društvene delatnosti, samo, nažalost, građani slabo primećuju da bolje žive.
Predlažem da predsednik Vlade što pre predloži Narodnoj skupštini ministra za privredu, a Ministarstvo privrede da preduzme sve ovo što predlažete da radi agencija.
Svakako treba da se uvede obavezno polaganje stručnog ispita i obavezno licenciranje stečajnih upravnika i sačinjavanje registra stečajnih upravnika. Kada dođu, nadam se, bolja i bogatija vremena i kada državi bude stvarno izvestan ulazak u Evropsku uniju, da priđemo ozbiljnijem formiranju ove i nekih drugih agencija, za koje moram priznati da postoje u zapadnim razvijenim zemljama, ali u situaciji u kakvoj smo, a pre svega u ekonomskoj situaciji, mislim da je osnivanje ovako nečega samo atak na ionako skromna budžetska sredstva i standard naših poreskih obveznika. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a neka se pripremi narodni poslanik Sredoje Mihajlov.