Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednu molbu - da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije iskoristi svoje diskreciono pravo, svoje diskreciono ovlašćenje i da zamoli službe u Narodnoj skupštini Republike Srbije da zatvore bifee i kafanu, do 14,00 sati da rade, a posle toga da poslanici ne mogu ništa da konzumiraju.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, koristim svoje poslaničko pravo da vas upozorim da se ne izražavate uvredljivo prema poslanicima. Izvolite nastavite.)
Nijednu uvredljivu reč nisam izgovorio, ništa ružno nisam rekao, a voleo bih da ovakvi poslanici vlasti što češće izlaze. Što više oni budu izlazili, to će nama pobeda biti bliža i lakša. Malo-malo, pa slušamo kada kažu - put u Evropu, i sve nam ta Evropa nekako dalje, iako smo geografski na istom mestu. Kao da postoje neki koji su za Australiju i Antarktik, a neki bi da idu i na Arktik, ko zna gde, pa sada oni geniji se našli da idu u Evropu.
Da li vi to u Evropu hoćete tako što vam svake godine neko ćušne nešto u džep, pa menjate stranku. Koliko ste stranaka do sada promenili? Svake godine menjate put u Evropu. Jedne godine put u Evropu vam je levo, jedne desno, jedne pravo. Evropa nije menjala svoje geografsko mesto. Ovde ste bili poslanik u ko zna koliko političkih stranaka.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću da kažem nešto na šta bi trebalo ozbiljno odgovoriti, o čemu nije govorio moj prethodnik. Dakle, pričalo se o lancima i katancima. Hajde da napravimo analizu. Ko je pominjao lance i katance? Pominjao je onaj koji je bio u Vladi sa nama. Dakle, Bogoljub Karić je bio u našoj Vladi. Nije valjda čovek hteo sebe da kritikuje? Hteo je da kritikuje one koji su posle njega stavljali lance i katance.
To što je on posle toga podržao baš te koji su stavljali lance i katance, to je već druga stvar i to je već njegov problem i njihov problem, koji će morati da objašnjavaju građanima Srbije. Ali, lance i katance, i ne lance i katance, nego ste ih i zapečatili, fabrike i proizvodne pogone i industrijske mašine, a uskoro ćete pečate da stavite na sve, na sve naše njive, na sve ono što naši ratari čuvaju, u sve staje, zato što nikada siromašniji seljak u Srbiji nije bio.
Vaša genijalna politika se svodila na priču - imaćemo trostruko veći agrarni budžet.
(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću.)
Gde je taj trostruko veći agrarni budžet, kada nema seljacima da se isplati ni za malinu, ni za višnju, ni za žito? I ovo što ste im obećali, varaćete ih na tome, ima vlage ovoliko, nema vlage onoliko, pa sa sedam na šest dinara, pa umesto osam plus dva ići će na jedan i po, a i to će da bude - prvo pokupite 80%, nosite u silose, pa ćemo onda da vidimo kad, kako i na koji način to da se plati.
(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću. Replika je bila na govor gospodina Mihajlova. Budite ljubazni, završite.)
Taj put u Evropu se ne menja.
Završavam, gospodine Markoviću. Evropa je na istom mestu. Ako idete istim putem, uz istu ideju, do nje ćete isto ići. Ako idete malo levo, pa malo desno, pa malo dole, pa malo gore, pa ne znate ni sami više gde idete, onda nigde nećete stići, bar ne dalje od skupštinskog bifea. Hvala.