Dame i gospodo, pre mesec ili dva dana ovde je predstavnik DSS, tada predsednik poslaničke grupe, pričao hvalospeve kako je Vlada Srbije ukinula uredbom devet agencija zato što je stav njegove DSS, kako on reče, principijelni stav, da se ne uvode paraorgani, da se ne uvode paralelni organi i kako je već nazvao te agencije. Taman smo mislili da je moda agencija prošla, ali već posle tog njegovog istupa za ovom govornicom pa do dana današnjeg formirano je četiri ili pet agencija. U dnevnom redu sednice koja je u toku predviđeno je četiri ili pet novih agencija, a vrhunac je ova agencija čudnog naziva - za licenciranje stečajnih upravnika.
Mi srpski radikali načelno smo protiv agencija i mi taj svoj stav branimo kada je u pitanju bilo koji predlog koji predviđa postojanje agencije kao paraorgana u odnosu na postojeći državni organ, i to iz više razloga. Jedan od razloga je iskustvo koje imamo sa agencijama bivše DOS-ove, odnosno demokratske vlade. Tada ih je bilo 18; bilo je nemoguće da se svi rođaci, prijatelji i stranački aktivisti smeste u Vladu, pa su onda ad hok osnivali agencije da bi svi zaslužni građani bili dobro zbrinuti. Očigledno da DSS nastavlja istu praksu.
Koliko to košta građane Srbije očigledno nikoga nije briga. U ovom predlogu ste rekli u obrazloženju da postojanje ove agencije u startu treba da košta građane Srbije 30 miliona dinara koji treba da budu izdvojeni iz budžeta Srbije. To radite u vreme kada su putevi u Srbiji blokirani, kada ih blokiraju proizvođači pšenice, malina, višanja, radnici železnice, zdravstva, obrazovanja, a ministar Dinkić 'ladno izađe u medije i kaže - neka štrajkuje ko god hoće, para iz budžeta više nema.
Objašnjava kako se budžet puni, kako se budžet prazni, kao da je nekoga briga na koji način će on, koji se utrpao da bude ministar finansija, da napuni budžet.
Građani očekuju da im se plati ono što treba država da plati i da se sredstva koja se ulažu u budžet vrate na adekvatan način. To je ono što predstavnici ove vlade očigledno nemaju nameru, bez obzira na onaj predizborni slogan kada se vlada reklamirala podržavajući predsedničkog kandidata da građane podseti kako je, ne znam, tri puta povećan agrarni budžet. Sada se, s pravom, građani Srbije pitaju gde su sredstva koja su tri puta povećana, a proizvođači pšenice, malina i višanja su svakodnevno u blokadi puteva po Srbiji.
Kada je u pitanju ova agencija za licenciranje stečajnih upravnika, imate ovde vrlo interesantan vid finansiranja, pored ovih 30 miliona koje ćete izdvojiti iz budžeta Srbije u članu 6. predvideli ste i prihode koji se ostvare od donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Da li ovo znači ono što se meni čini, a čini mi se da ovaj član 6. predviđa kupovinu licenci. Onaj ko bude imao informaciju da je neko preduzeće spremno za stečaj, taj će da kupi licencu kroz donaciju i da vodi stečajni postupak, a u poslednje četiri godine smo se uverili da je to vrlo isplativ posao, uverili smo se na Janjuševiću i Kolesaru, perjanicama Demokratske stranke, na načinu na koji su oni vršili stečaj u pojedinim srpskim preduzećima.
Istina je da je bilo loših iskustava i ranije, ali želim da podsetim kolege narodne poslanike da, recimo, u periodu od 1998. do 2000. godine Trgovinski sud u Beogradu nije otvorio ni jedan jedini stečaj i da je to bio osnovni razlog zbog čega je DS napravila krizni štab i isterala Milenu Arežinu, uz sve one zločine koji su se toj ženi dešavali, iz Trgovinskog suda i na njeno mesto doveli Gorana Kljajevića koji je žario i palio četiri godine i hoće da ga vrate i zato, naravno, još uvek nije ni smenjen.
Poslanička grupa SRS misli da je besmisleno postojanje ove agencije i licenciranje neke posebne grupe ili kaste ljudi koji će se baviti isključivo stečajem. Mi mislimo, to smo vam kroz amandmane na ovaj prethodni zakon i rekli, da za stečajnog upravnika može da se postavi svaki dobar privrednik, odnosno lice koje ima visoku stručnu spremu, koje ima određeno radno iskustvo u rukovođenju u privredi i, uz to, da je upisano u registar sudskih veštaka.
Zaista ne vidimo koje su to još osobine ili veštine kojima treba da raspolaže neko ko pledira da bude stečajni upravnik. Šta još treba, da je dobar u bacanju koplja, skakanju u dalj, preskakanju prepona? Ne znam šta je to, osim ovoga što smo naveli, što bi bilo potrebno nekome da bude dobar stečajni upravnik.
Juče je gospodin ministar izneo ovde jednu zamenu teza. Rekao je da mi narodni poslanici SRS zbog Gorana Kljajevića, a rekli ste da se i vi slažete sa našim ocenama o radu tog gospodina, hoćemo da menjamo zakon. Ne, ministre, vi zbog toga hoćete da menjate zakon. Mi kažemo da ostane stečaj u Trgovinskom sudu, a vi kažete – ne, ne može to da radi Trgovinski sud, zato što imate loše iskustvo sa Goranom Kljajevićem. Naravno, to je vaš problem, nije naš.
Takođe, SRS smatra da je nedopustivo da se sužava krug ljudi koji će da rukovode stečajevima, s obzirom da znamo da postoji desetine hiljada srpskih preduzeća koja su pred stečajem. Nedopustivo je da se jedna grupacija ljudi odredi isključivo za taj posao, po kriterijumima koje mi iz ovog zakona zaista ne vidimo. Ništa nam ovde ne daje garanciju da će neko kvalitetno, ako dobije tu licencu, da obavlja taj posao ili, što je još važnije, da će pošteno da ga obavlja. Takvu garanciju nam ovaj zakon ne daje.
Nešto drugo nam se čini. Čini nam se da ćete vi da napravite stotinak begova kojima ćete podeliti begluke srpske privrede, a oni će imati samo zadatak da izvrše harač nad srpskom privredom i da još stotine hiljada građana Srbije ostane bez posla.
Mislimo da građani Srbije to ne očekuju od ove vlade, a svakako to ne očekuje poslanička grupa SRS i zbog toga nećemo glasati ni za ovaj ni za onaj prethodni zakon, zato što ni jedan ni drugi ništa kvalitativno ne donose u odnosu na postojeće stanje. Naprotiv, smatramo da je postojeće stanje mnogo bolje, da postoje načini da stečajni upravnici posao rade u skladu sa zakonom, da ga rade pošteno, naravno, pod pretpostavkom da stečajni upravnik nije Zoran Janjušević ili Kolesar. Ali, to takođe nije stvar zakona, to je stvar ličnog izbora.
Ministre, jutros ste nam rekli da ovaj zakon garantuje valjanost stečajnog postupka. Pročitala sam ovaj zakon, ali zaista nigde nisam videla na koji način to ovaj zakon garantuje valjanost stečajnog postupka. Razumem vas, vi ste očigledno jedini ministar u Vladi Srbije koji se ne libi da stane pred narodne poslanike i zato vi ovde predstavljate svaki zakon. Možda ćete i ovaj zakon o zdravlju, s obzirom da ovaj zakon o licenciranju stečajnih upravnika nema ama baš nikakve veze sa ministarstvom na čijem ste vi čelu.
Dok vi ovde sedite, gospodine ministre, mislim da bi bilo bolje da se malo više pozabavite stanjem u pravosuđu, da čujete kako sinoć portparol Specijalnog tužilaštva Bruno Vekarić, sekretar bivšeg ministra pravde, drži političke govore, što je apsolutno suprotno funkciji na koju je izabran. Vidim da niko nema nameru da ga pomera sa te funkcije.
Znači, SRS je na ovaj zakon uložila onoliko amandmana koliko ovaj zakon ima članova, zato što smo mislili da je to jedini način da vam stavimo do znanja da smo mi protiv ovog zakona.
Bilo bi dobro, s obzirom da predstavnik Vlade to nije učinio, da kolege poslanici razmisle još jedanput, da usvojite naše amandmane na onaj prethodni zakon i da na jedan pravi način sprovedemo stečaj, da zaštitimo srpsku privredu od novih lanaca i katanaca.