Hvala narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Goran Jakšić.

Poštovani predsedavajući, gospodo poslanici, mislim da je upravo prethodni govornik dao jednim delom i obrazloženje zašto amandman ne treba prihvatiti ili zašto treba prihvatiti izvorni Predlog zakona.
Sam pojam uzorka je relativan u proizvodnji, pre svega u industriji, jer se najviše ovde obraća pažnja industrijskoj proizvodnji, koja i daje određene uzroke na ispitivanja, analize, probnu upotrebu itd. Samim preciziranjem u zakonu mi bismo dobili, mislim, barem 500 novih strana, šta se to u određenim oblastima podrazumeva pod uzorkom.
Iza toga, ljudi koji su potencijalni kupci ili budući korisnici, koji žele određenu vrstu probnog korišćenja tog uzorka, na razne načine definišu potrebnu količinu, u zavisnosti od toga za šta im to treba. Evo jedan prost primer: u industriji auto-guma vi možete sa pet guma da zadovoljite potrebu i da kažete da je to uzorak, dok u industriji hemijskih proizvoda, odnosno boja i lakova, često vam je probni uzorak 10.000 litara. Da li je sada u zakonu potrebno definisati, na koliko to strana i na koliko načina i ko tu sve treba da bude uključen da definiše šta je to i da li zaista poslanici treba time da se bave?
Ova materija je uobičajena materija podzakonskih akata. Mislim da na takav način treba da bude definisana i u ovom zakonu.

Hvala narodnom poslaniku Goranu Jakšiću.
Za repliku se javio narodni poslanik Veroljub Arsić.

Možda bi ovo imalo nekog smisla da je samo proizvodnja jedina grana privrede gde će neki određen proizvod da dođe do potrošača.
Osim proizvodnje, postoje i uslužne delatnosti i, na kraju, trgovina. Kako će to sada da funkcioniše? Hoće li davati krajnjem potrošaču ili će davati velikoprodaji koja će to da prosleđuje maloprodajama, a koja će to da poklanja kupcima? U kom delu će to nekim podzakonskim aktom da bude regulisano?
Najbolje je da to bude regulisano zakonom i da se napiše lepo u zakonu – za proizvodne delatnosti 1%, 2% ili 3%, za uslužne delatnosti 1%, 2% ili 3% ili za maloprodaju 1%, 2% ili 3%. Onda nema dileme da li su u pitanju pet guma, da li je u pitanju 10.000 litara. Ipak, morate da priznate da je ta količina od 10.000 litara velika, ne znam ko kaže da je to normalno. Nije normalno. To su često i mesečne proizvodnje nekog proizvodnog pogona, da bi to bilo oslobođeno PDV.
U svakom slučaju, čak je i prethodni ministar, koji je trpeo kritike zbog ovakvih stvari u Skupštini Republike Srbije, u kasnijim izmenama i dopunama poreza na promet proizvoda to stavljao u procente.
Mislim da nije sporno da se nešto uradi i u ovom zakonu. Međutim, izgleda da ministar tera neku svoju priču, neku svoju igru. Videćemo zašto.

Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS i kao član Odbora za poljoprivredu, podneo sam amandman na Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost.
Naime, u članu 8. stav 2. reč "poljoprivreda" trebalo bi da se briše. Citirao bih: "Delatnost iz stava 1. ovog člana je trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja".
Da bi vam bilo jasnije zašto treba reč "poljoprivreda" da se izbriše, u članu 34. stav 3. lepo kaže: "Ako poljoprivrednici izvrše promet dobara i usluga iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaje dokument za obračun (u daljem tekstu: priznanica)."
Da bi u tom istom članu stav 5. naveli: "Poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV podnošenjem evidencione prijave propisane ovim zakonom nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od milion dinara."
Pa, gospodo, mislio sam ipak da se Ministarstvo finansija dogovara sa Ministarstvom poljoprivrede, ili Ministarstvo finansija ne prihvata ono što Odbor za poljoprivredu predlaže da se uradi. Odbor za poljoprivredu je doneo odluku da se ove godine pšenica plati devet dinara i da premija bude dinar i po. Međutim, gospodina ministra Dinkića ne interesuje ono što mi tražimo, ono što na Odboru zahtevamo, nego usled nedostatka finansijskih sredstava u Ministarstvu finansija uvodi dodatne poreze tj. porez na dodatu vrednost.
To je veoma interesantno. Interesantno je - kada bi jedan poljoprivredni proizvođač, koji dobije kredit i uzme 50 krava mlekara, mlekuša, i od tih 50 dobije 20 leukoznih, koje mora odmah da proda, i dobije vrednost krava od 1.500 evra, a na milion dinara će morati, po isporučivanju tih krava koje moraju brzo da se zakolju, jer je mleko neispravno, znači mora dodati, plus toga što gubi, još 5% poreza.
A, da bude još interesantnije - mi smo danas imali Odbor za poljoprivredu gde je bio potpredsednik Vlade, gospodin Labus, a s obzirom da je bila vrlo interesantna tačka dnevnog reda - informacija o merama koje su preduzete u cilju kontrole proizvodnje, prometa šećera i ispunjavanje zahteva EU za vraćanje preferencijala za izvoz šećera, obrazložio nam je da će baš ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost uticati da se ovo više ne dogodi.
Ali, na pitanje - kako to da EU, na čelu sa "gospodinom Olafom", traži da se preispita ko je taj koji je 190.000 tona šećera izvezao, a da vam bude jasnije to znači da je 4.000 šlepera izašlo iz Srbije, a da jednostavno niko ne zna ko je taj što ih je izvezao.
Na kraju, gospodin Labus jednostavno kaže - naljutio se "gospodin Olaf" samo zbog toga što kada je gostovao u našem hotelu u sobi su bile "bubice", ili kako se to kod nas kaže - prisluškivači; da mu kasnije, odlaskom na teren kod Miodraga Kostića, nije omogućena provera papirologije. To je druga stvar. Treća je bila - otišao je "gospodin Olaf" u Kovačicu i tamo od 5-6 radnika dobio informaciju da je ipak bilo prepakivanja šećera.
Evo, to je suština zbog koje bi narodni poslanici trebalo da ovaj amandman usvoje, da pokažemo da je iovako ova napaćena poljoprivreda, koja je za vreme sankcija nosila na plećima ovu Srbiju, trebalo da se izostavi iz ovog člana 8. stav 2, odnosno treba izostaviti reč - "poljoprivreda". Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Krstinu.
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz diskusije mog prethodnika vidi se da je traženo da se oblast poljoprivredne proizvodnje oslobodi plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Da ne bi neko izašao i rekao "pa, znam, poljoprivrednici neće moći onda da dobiju povraćaj sredstava, koja su već uložena u porez na dodatu vrednost prilikom nabavke repromaterijala", samo bih skrenuo pažnju narodnim poslanicima da je SRS podnela amandmane imajući to u vidu, znači da se kompletan reprodukcioni poljoprivredni materijal oslobodi poreza na dodatu vrednost.
Naša poljoprivredna proizvodnja je u veoma teškoj situaciji. Naši poljoprivrednici jedino što mogu da ulože jeste njihov sopstveni rad. Treba prihvatiti ovaj amandman radi smanjenja troškova u poljoprivrednoj proizvodnji. Ni do sada se nisu plaćali porezi na reprodukcioni poljoprivredni materijal.
Od 5. oktobra gospodin Đelić je uveo tu obavezu da se plaća i na veštačko đubrivo, na semensku robu, na sredstva za prehranjivanje, za zaštitu bilja itd. Međutim, da li u neke svoje političke svrhe, pre svega marketinške, kasnije je prepisivao amandmane SRS, to nazivao izmenama i dopunama zakona i to oslobađao poreza na promet.
E, sada, vi ponovo uvodite jedan vid oporezivanja. Zovete ga porez na dodatu vrednost u oblasti poljoprivrede, i samim tim, u startu, povećavate troškove ulaganja individualnih poljoprivrednih proizvođača. To, u svakom slučaju, može i odraziće se i na cenu poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane, zbog skromnih finansijskih mogućnosti naših poljoprivrednika, smanjivanjem tih ulaganja smanjiće se i prinosi. Samim tim i još više reprodukovati troškovi poljoprivredne proizvodnje.
Budimo svesni da jedino što još u Srbiji radi je u određenom vidu poljoprivreda. Da li u oblasti zemljoradnje, stočarstva ili poljoprivredno-industrijske proizvodnje, u vidu mesnih industrija i mlinsko-pekarskih, to je jedino što još u Srbiji radi.
Uvođenjem poreza na dodatu vrednost na sirovinu koju poljoprivrednici koriste, u svakom slučaju, nanosite štetu poljoprivrednicima.
I, sada me još interesuje samo onaj deo kada je u pitanju sadni materijal, jer obično poljoprivrednici, da bi koliko-toliko smanjili troškove proizvodnje, jednom nabavljaju sadni materijal iz instituta, a drugi put, kao drugu reprodukciju, koriste svoj sadni materijal, koji su dobili iz prethodne žetve. Sada me interesuje da li je predlagač, koji nažalost nije tu, predvideo da poljoprivrednici sami zaračunavaju porez na dodatu vrednost na svoju pšenicu koju su sami posejali, sami požnjeli, kada ponovo hoće da je poseju.
To su nelogičnosti kod ovog poreskog zakona. Jednostavno, Vlada Republike Srbije i ministar finansija nemaju sluha za situaciju u kojoj se nalazi i poljoprivreda i svi privredni faktori i subjekti u Srbiji.

Hvala. Reč ima ... Nemanja, nisi se javio, prvo se javio gospodin Teodorović Radovan, gospodine Nemanja, reč je dobio gospodin Teodorović, čim on završi dobićete i vi po Poslovniku. Molim vas da budete na mestu, javite se za reč i kada dobijete reč, možete da ustanete. Izvinite malo, ali dobićete reč.

Izvinjavam se, ali moramo da razjasnimo jednu nedoumicu mom poštovanom i uvaženom kolegi. Olaf nije gospodin, to nije čovek, to je organizacija koja se bavi zloupotrebama u trgovini.