Ministre Dinkiću, nedopustivo je da u svom obraćanju ignorišete najveću poslaničku grupu koja sedi u ovom parlamentu. Znamo da vam nije milo što ovde sede 82 srpska radikala, sa najvećom tendencijom rasta, ali kao državni činovnik nemate pravo da u obraćanju, na način na koji ste se obraćali u završnoj reči malopre, govorite o amandmanima poslaničke grupe ove stranke, one stranke, sve ste pojedinačno nabrojali, a niste pomenuli poslaničku grupu SRS. Nama to ne smeta, ali želim da pričam zbog javnosti... a možda i zbog tebe, pošto vidim da uglavnom spavaš, pa da primetiš to. (Obraća se poslaniku iz sale.)
Podneli smo na ovaj zakon 16 amandmana i sve vreme dok smo govorili o zakonu u načelu, govorili smo da nemamo ništa protiv da se ovaj zakon donese i naglašavali da je neophodno da se prihvate amandmani poslaničke grupe SRS. Naravno, očigledno je da vi na drugi način razmišljate o problemima građana Srbije.
Znali smo mi to i ranije, ali je nešto drugo ovde takođe problematično. Ovih dana dok smo govorili, već smo tri tačke dnevnog reda prešli, svaki put kada smo došli do ovog dela rasprave u pojedinostima imali smo mišljenje Vlade. Danas nemamo mišljenje Vlade. Ne znam kako da govorim o ovom amandmanu, ne znam da li ga je Vlada prihvatila ili ne. Ako nije, ne znam sa kojim obrazloženjem. To je neophodno da bih mogla da polemišem sa Vladom.
Amandman na član 6. sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i predložila sam da se stav 3. ovog člana briše, a taj stav glasi: "Ministar bliže uređuje šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana."
Mi srpski radikali smo principijelno protiv davanja prevelikih ovlašćenja jednom čoveku u liku ministra, a pogotovo smo protiv da to bude u nadležnosti ministra Dinkića. Već sam primetila u malopređašnjem obraćanju ministra Dinkića da on kaže - odlučio sam. Znači, on već primenjuje ovaj zakon i očigledno da ne govori čak ni u ime Vlade, nego govori u svoje lično ime. Ipak je trebalo da se sačeka da ovaj zakon bude donet, pa da bude objavljen u "Službenom glasniku", pa da stupi na snagu.
Vi, gospodo iz Vlade i gospodo iz vladajuće većine, pokazujete očiglednu nameru, ne samo kroz ovaj zakon, nego inače kroz zakone o kojima smo ovde raspravljali, da Vladu oslobađate svake odgovornosti i obaveze.
S jedne strane, maltene u svakom zakonu uvodite neke agencije, direkcije. S druge strane, proširujete ovlašćenje ministra. Zaista se postavlja pitanje šta to Vlada, kao celina, radi, ako uopšte postoji Vlada kao celina, s obzirom da znamo kako su raspoređeni resori – tamo gde je ministar, tamo su i pomoćnici i zamenici iz iste stranke iz koje je i ministar.
Jasno je nama srpskim radikalima da tu nema nikakve ozbiljne kontrole Vlade, pa se tako dešava da, recimo, pojedini ministri ili potpredsednik Vlade u okviru nekih agencije zapošljava aktiviste svoje stranke, koji su studirali duže od 10 godina, pa ih onda naziva ekspertima, a te eksperte finansira iz budžeta. Ti eksperti se, između ostalog, finansiraju iz ovog zakona o porezu na dodatu vrednost, a onda nam ministar ovde objašnjava kako mora da se puni budžet da bi se finansirali oni koji, kako on reče, ne zarađuju.
Meni nije jasno da postoji kategorija u Srbiji koja ne zarađuje platu. Mi narodni poslanici se finansiramo iz budžeta i zaista sam ubeđena da mi ovu platu, bar srpski radikali, pošteno zaradimo. Ne vidim koje su to kategorije. Da li je ministar mislio da platu ne zarađuju lekari, profesori, državna uprava, sudije, jer svi se oni finansiraju iz budžeta.