Hvala. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ministre Dinkiću, nedopustivo je  da u svom obraćanju ignorišete najveću poslaničku grupu koja sedi u ovom parlamentu. Znamo da vam nije milo što ovde sede 82 srpska radikala, sa najvećom tendencijom rasta, ali kao državni činovnik nemate pravo da u obraćanju, na način na koji ste se obraćali u završnoj reči malopre, govorite  o amandmanima poslaničke grupe ove stranke, one stranke, sve ste pojedinačno nabrojali, a niste pomenuli poslaničku grupu SRS. Nama to ne smeta, ali želim da pričam zbog javnosti... a možda i zbog tebe, pošto vidim da uglavnom spavaš, pa da primetiš to. (Obraća se poslaniku iz sale.)
Podneli smo na ovaj zakon 16 amandmana i sve vreme dok smo govorili o zakonu u načelu, govorili smo da nemamo ništa protiv da se ovaj zakon donese i naglašavali da je neophodno da se prihvate amandmani poslaničke grupe SRS. Naravno, očigledno je da vi na drugi način razmišljate o problemima građana Srbije.
Znali smo mi to i ranije, ali je nešto drugo ovde takođe problematično. Ovih dana dok smo govorili, već smo tri tačke dnevnog reda prešli, svaki put kada smo došli do ovog dela rasprave u pojedinostima imali smo mišljenje Vlade. Danas nemamo mišljenje Vlade. Ne znam kako da govorim o ovom amandmanu, ne znam da li ga je Vlada prihvatila ili ne. Ako nije, ne znam sa kojim obrazloženjem. To je neophodno da bih mogla da polemišem sa Vladom.
Amandman na član 6. sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i predložila sam da se stav 3. ovog člana briše, a taj stav glasi: "Ministar bliže uređuje šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana."
Mi srpski radikali smo principijelno protiv davanja prevelikih ovlašćenja jednom čoveku u liku ministra, a pogotovo smo protiv da to bude u nadležnosti ministra Dinkića. Već sam primetila u malopređašnjem obraćanju ministra Dinkića da on kaže - odlučio sam. Znači, on već primenjuje ovaj zakon i očigledno da ne govori čak ni u ime Vlade, nego govori u svoje lično ime. Ipak je trebalo da se sačeka da ovaj zakon bude donet, pa da bude objavljen u "Službenom glasniku", pa da stupi na snagu.
Vi, gospodo iz Vlade i gospodo iz vladajuće većine, pokazujete očiglednu nameru, ne samo kroz ovaj zakon, nego inače kroz zakone o kojima smo ovde raspravljali, da Vladu oslobađate svake odgovornosti i obaveze.
S jedne strane, maltene u svakom zakonu uvodite neke agencije, direkcije. S druge strane, proširujete ovlašćenje ministra. Zaista se postavlja pitanje šta to Vlada, kao celina, radi, ako uopšte postoji Vlada kao celina, s obzirom da znamo kako su raspoređeni resori – tamo gde je ministar, tamo su i pomoćnici i zamenici iz iste stranke iz koje je i ministar.
Jasno je nama srpskim radikalima da tu nema nikakve ozbiljne kontrole Vlade, pa se tako dešava da, recimo, pojedini ministri ili potpredsednik Vlade u okviru nekih agencije zapošljava aktiviste svoje stranke, koji su studirali duže od 10 godina, pa ih onda naziva ekspertima, a te eksperte finansira iz budžeta. Ti eksperti se, između ostalog, finansiraju iz ovog zakona o porezu na dodatu vrednost, a onda nam ministar ovde objašnjava kako mora da se puni budžet da bi se finansirali oni koji, kako on reče, ne zarađuju.
Meni nije jasno da postoji kategorija u Srbiji koja ne zarađuje platu. Mi narodni poslanici se finansiramo iz budžeta i zaista sam ubeđena da mi ovu platu, bar srpski radikali, pošteno zaradimo. Ne vidim koje su to kategorije. Da li je ministar mislio da platu ne zarađuju lekari, profesori, državna uprava, sudije, jer svi se oni finansiraju iz budžeta.

Hvala narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6. podnosilac amandmana u ime SRS, narodni poslanik Vjerica Radeta, tražila je da se stav 3. ovog člana briše, a najviše se tiče tačke 3) u stavu 1. ovog predloga zakona, koja glasi: "Prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra se: 3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima". Amandman traži da se briše: "Ministar bliže uređuje šta se smatra uobičajeni količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana."
Sada se postavlja pitanje kakve će to kriterijume gospodin ministar da ima kada odlučuje šta će da bude poklon, koja mu je vrednost, šta će da bude reprezentacija određenog poslovnog aranžmana ili određenog proizvoda. Da li će to da radi na osnovu broja kupaca, da li će to da radi na osnovu novih kupaca, da li će da radi na osnovu prometa koji pojedino preduzeće ima ili na neki drugi samo njemu poznat način?
Da li su tu moguće zloupotrebe? Jesu, jer onda ministar može nekome da bude majka, nekome maćeha, neka grana delatnosti u kojoj rade njihovi prijatelji, mentori i sponzori, može da dobije velika podzakonska ovlašćenja, da troši neku robu, čak je i prodaje, a to zavodi kao troškove reprezentacije, u smislu troškova, davanja novim ili starim kupcima reklame određenog proizvoda itd. i onima koji nisu njegovi miljenici, pa to ograničava na neke vrlo male, skromne količine i na određen način stavlja privredne subjekte u različit položaj.
Smatramo, kao i za sve ove prethodne amandmane koji su slični ovome, da treba izaći sa kompletnim zakonom pred poslanike Skupštine Srbije, da oni odluče o tome šta su pokloni manje vrednosti, šta je reklama određenog proizvoda, šta je reprezentacija za određeni proizvod.
Skupština tu odluku da donese i da po toj odluci postupa Vlada i svi drugi niži organi izvršne vlasti.

Hvala narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Goran Jakšić.

Poštovani predsedavajući, gospodo poslanici, mislim da je upravo prethodni govornik dao jednim delom i obrazloženje zašto amandman ne treba prihvatiti ili zašto treba prihvatiti izvorni Predlog zakona.
Sam pojam uzorka je relativan u proizvodnji, pre svega u industriji, jer se najviše ovde obraća pažnja industrijskoj proizvodnji, koja i daje određene uzroke na ispitivanja, analize, probnu upotrebu itd. Samim preciziranjem u zakonu mi bismo dobili, mislim, barem 500 novih strana, šta se to u određenim oblastima podrazumeva pod uzorkom.
Iza toga, ljudi koji su potencijalni kupci ili budući korisnici, koji žele određenu vrstu probnog korišćenja tog uzorka, na razne načine definišu potrebnu količinu, u zavisnosti od toga za šta im to treba. Evo jedan prost primer: u industriji auto-guma vi možete sa pet guma da zadovoljite potrebu i da kažete da je to uzorak, dok u industriji hemijskih proizvoda, odnosno boja i lakova, često vam je probni uzorak 10.000 litara. Da li je sada u zakonu potrebno definisati, na koliko to strana i na koliko načina i ko tu sve treba da bude uključen da definiše šta je to i da li zaista poslanici treba time da se bave?
Ova materija je uobičajena materija podzakonskih akata. Mislim da na takav način treba da bude definisana i u ovom zakonu.

Hvala narodnom poslaniku Goranu Jakšiću.
Za repliku se javio narodni poslanik Veroljub Arsić.

Možda bi ovo imalo nekog smisla da je samo proizvodnja jedina grana privrede gde će neki određen proizvod da dođe do potrošača.
Osim proizvodnje, postoje i uslužne delatnosti i, na kraju, trgovina. Kako će to sada da funkcioniše? Hoće li davati krajnjem potrošaču ili će davati velikoprodaji koja će to da prosleđuje maloprodajama, a koja će to da poklanja kupcima? U kom delu će to nekim podzakonskim aktom da bude regulisano?
Najbolje je da to bude regulisano zakonom i da se napiše lepo u zakonu – za proizvodne delatnosti 1%, 2% ili 3%, za uslužne delatnosti 1%, 2% ili 3% ili za maloprodaju 1%, 2% ili 3%. Onda nema dileme da li su u pitanju pet guma, da li je u pitanju 10.000 litara. Ipak, morate da priznate da je ta količina od 10.000 litara velika, ne znam ko kaže da je to normalno. Nije normalno. To su često i mesečne proizvodnje nekog proizvodnog pogona, da bi to bilo oslobođeno PDV.
U svakom slučaju, čak je i prethodni ministar, koji je trpeo kritike zbog ovakvih stvari u Skupštini Republike Srbije, u kasnijim izmenama i dopunama poreza na promet proizvoda to stavljao u procente.
Mislim da nije sporno da se nešto uradi i u ovom zakonu. Međutim, izgleda da ministar tera neku svoju priču, neku svoju igru. Videćemo zašto.

Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS i kao član Odbora za poljoprivredu, podneo sam amandman na Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost.
Naime, u članu 8. stav 2. reč "poljoprivreda" trebalo bi da se briše. Citirao bih: "Delatnost iz stava 1. ovog člana je trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja".
Da bi vam bilo jasnije zašto treba reč "poljoprivreda" da se izbriše, u članu 34. stav 3. lepo kaže: "Ako poljoprivrednici izvrše promet dobara i usluga iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaje dokument za obračun (u daljem tekstu: priznanica)."
Da bi u tom istom članu stav 5. naveli: "Poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV podnošenjem evidencione prijave propisane ovim zakonom nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od milion dinara."
Pa, gospodo, mislio sam ipak da se Ministarstvo finansija dogovara sa Ministarstvom poljoprivrede, ili Ministarstvo finansija ne prihvata ono što Odbor za poljoprivredu predlaže da se uradi. Odbor za poljoprivredu je doneo odluku da se ove godine pšenica plati devet dinara i da premija bude dinar i po. Međutim, gospodina ministra Dinkića ne interesuje ono što mi tražimo, ono što na Odboru zahtevamo, nego usled nedostatka finansijskih sredstava u Ministarstvu finansija uvodi dodatne poreze tj. porez na dodatu vrednost.
To je veoma interesantno. Interesantno je - kada bi jedan poljoprivredni proizvođač, koji dobije kredit i uzme 50 krava mlekara, mlekuša, i od tih 50 dobije 20 leukoznih, koje mora odmah da proda, i dobije vrednost krava od 1.500 evra, a na milion dinara će morati, po isporučivanju tih krava koje moraju brzo da se zakolju, jer je mleko neispravno, znači mora dodati, plus toga što gubi, još 5% poreza.
A, da bude još interesantnije - mi smo danas imali Odbor za poljoprivredu gde je bio potpredsednik Vlade, gospodin Labus, a s obzirom da je bila vrlo interesantna tačka dnevnog reda - informacija o merama koje su preduzete u cilju kontrole proizvodnje, prometa šećera i ispunjavanje zahteva EU za vraćanje preferencijala za izvoz šećera, obrazložio nam je da će baš ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost uticati da se ovo više ne dogodi.
Ali, na pitanje - kako to da EU, na čelu sa "gospodinom Olafom", traži da se preispita ko je taj koji je 190.000 tona šećera izvezao, a da vam bude jasnije to znači da je 4.000 šlepera izašlo iz Srbije, a da jednostavno niko ne zna ko je taj što ih je izvezao.
Na kraju, gospodin Labus jednostavno kaže - naljutio se "gospodin Olaf" samo zbog toga što kada je gostovao u našem hotelu u sobi su bile "bubice", ili kako se to kod nas kaže - prisluškivači; da mu kasnije, odlaskom na teren kod Miodraga Kostića, nije omogućena provera papirologije. To je druga stvar. Treća je bila - otišao je "gospodin Olaf" u Kovačicu i tamo od 5-6 radnika dobio informaciju da je ipak bilo prepakivanja šećera.
Evo, to je suština zbog koje bi narodni poslanici trebalo da ovaj amandman usvoje, da pokažemo da je iovako ova napaćena poljoprivreda, koja je za vreme sankcija nosila na plećima ovu Srbiju, trebalo da se izostavi iz ovog člana 8. stav 2, odnosno treba izostaviti reč - "poljoprivreda". Hvala.