Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Nisam hteo maločas da se javim na repliku  ministru, ali zaista mislim, ako je reč o pretkliničkim ispitivanjima, valjda se provodi na biološkom materijalu, na sitnim životinjama.
Nećemo valjda uzimati međuetapu u proizvodnji, pa ako ima deset komponenti, neorganskih, organskih, dok se napravi lek, pa svaki na životinje, konačni lek. Ukoliko je to drugačije, onda i oni koji su nam pisali, i ja sam u zabludi i u redu, ne bih shvatio da mogu da koristim lek koji nije prethodno, kao gotov, kao definitivna supstanca bez aditiva i korigensa, ispitan na životinji, a ne nekakva međufaza. Ali, dobro, moguće je da do kraja ne poznajemo tehnologiju. Oni koji se time bave, nama su to prosledili. Verovatno ljudi znaju šta pišu.
Sada u vezi sa ovim - kakav je agencija usisivač za pare. To je neverovatno i ko je mogao, sem G17, da se doseti. Da li su oni prvi idejni tvorac agencije ili Demokratska stranka, pojma nemam, ali ovo je neverovatno. Pogledajte tačku 7), kakva igra reči: "Izdavanje mišljenja sa ocenom dokumentacije za dobijanje dozvola". Znači, to moraš da platiš, da ti pročita dokumentaciju, oceni da li valja, pa na osnovu nje ti da dozvolu. To je kao Robin Hud, to je kao PDV na PDV: uzimaj, uzimaj, uzimaj. Kada uzme da ti izda dozvolu, valjda pročita svu dokumentaciju, pa ti da.
Što sada dok čita to naplati, kada je potpiše, šablonizirano, on ti naplati i to. Stvarno nema smisla! To je zaista preterano, ko god da je naručilac istraživanja, a naravno, najčešće se očekuje da su to domaće kuće. Ne štitim ni njih mnogo, i one znaju da budu često nelojalne i u međusobnim odnosima i da nađu slabe tačke u karici proizvodnje, produkcije, prometa itd. Nisam ja baš toliko bolećiv prema svima njima.
Uzmimo drugo - klinička ispitivanja. Naručilac, da bi to krenulo, koliko je komplikovana igra, mora agenciju da izvesti da će to da radi, da plati taj akt, zahtev prema agenciji da će da se radi, pa kada dobije dozvolu, onda mora da prođe raznorazne institucije, pa će moći agencija ili službeno da ga prati, a ima i jedan od stavova koji kaže: predlagač kliničkog ispitivanja može da traži od agencije da prati tok kliničkog ispitivanja.
Znači, ako to potraži, on će to dodatno da plati, pa onda, predlagač kliničkog ispitivanja mora da plati svim učesnicima u lancu ispitivanja, a verovatno najviše doktorima, kliničarima, onima koji to proizvode, pod ko zna kakvim ugovorom. Ko taj ugovor proverava, da li se u prisustvu agencije sklapa ili ne, mi to ne znamo, ali to je opet višestruko plaćanje.
Sada kruna svega, ako je reč o leku koji je uvezen, koji je iz strane korporacije, zbog čega je zakon i pisan, onda će taj lek sa uvoznikom, kada dobije uvozničku dozvolu i donese potvrdu o kvalitetu leka, automatski agencija proglasiti da ima befel, da ima papir, da ima verodostojnost i validnost.
Neće morati sve to da prođe, jer će doneti iz neke referentne kuće to da je to zaista urađeno, dok će domaći proizvođač leka, ako krene u celu tu igru kliničkog ispitivanja i niza etapnih plaćanja, proći gore nego po ovom PDV porezu, koji je izmislio čovek iz iste stranke. Stalno etapa na etapu, neku novu vrednost stvarate, a sve papirologija.
Zašto, ako će to da ostane, a ostaće, jer ćete vi to izglasati - dajte, smanjite bar jednu od stavki koju ćete naplatiti, jer će tako lek biti jeftiniji. Pa, to što im naplatite ide u cenu leka. To se posle iz budžeta plaća. To je samo igra reči. Samo se agencija bogati.
Ne znamo ni kako će da donese odluku, da li će svojim upravnim aktom, da plati direktora agencije. Ko će mu odrediti platu. Šta mislite ako bude kao oko "Profita". Kao što je to u Ljubljani, što je "Elan" uradio. Doveli ljudi fabriku do vrlo visokog nivoa, ugovorom se obavezali da, ako bude radila tako i tako dobro, toliko i toliko para, po tri miliona evra. Zamislite vi to. To je drmalo Sloveniju pre godinu-dve dana, da dva direktora dobiju tolike pare!
Šta ako i direktor agencije kaže - ako budem profitno poslovao tako dobro, meni od profita pripada toliko. Prosto to su sume. Idem u širinu. Ali, kada god govorimo o tome mi imamo pravo da mislimo da će biti ovako ili onako. Moguće je da to baš sve neće biti tako izraubovano i dovedeno do apsurda, ali ovo je jedan od primera da se ipak previše stavki, ako ostane zakon, naplaćuje.
Iščitavanje dokumentacije, pazite - 120 zaposlenih, koliko ima stručnih komisija, koliko nezavisnih eksperata, koliko odbora.
Pa, zar nema ko to da pročita, pa kad naplati da baš ne oguli kožu. Neka naplati izdavši uverenje. Odbiće ga. Šta sad ako ga odbije, da vidimo to? Nije dobro! Čitao papire, odbio ga, naplatio mu. Da li je to ista tarifa i ako prizna? Da li će da umanji onome što će da kaže - odlična ti je dokumentacija, evo ti uverenje džabe. Tako i iz nekoliko detalja možda biste mogli da nađete, da prištedite. Niko baš nema previše novca da bi sipao u agenciju.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici pročitaću tekst člana 22. da biste lakše mogli da shvatite nameru i cilj amandmana. Član 22. glasi: "Galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji apoteke u skladu sa važećim farmakopejama ili važećim magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje ili prodaju pacijentima - korisnicima te apoteke".
Naglašavam to - "te apoteke", upravo da biste shvatili zbog čega je podnet amandman, koji glasi: "Galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji u skladu sa važećim farmakopejama ili važećim magistralnim formulama".
Na šta, u stvari, želim ovim amandmanom da ukažem? Pisac zakona pokušava da galenske lekove stavi u grupu lekova koji se izrađuju u nekoj određenoj apoteci i prodaju samo u toj apoteci. To nigde ne piše. To nisu galenski lekovi.
Galenski lek ima svoju formulu, nalazi se u farmakopeji i zna se kako se on izrađuje. Pisac teksta pokušava da izbegne postojanje galenskih laboratorija. Šta to znači? Koje su namere?
Namere su da se samo određenim apotekama da mogućnost da mogu da proizvode galenski lek. I, da se ugase sve galenske laboratorije koje danas postoje. A, galenska laboratorija postoji ako je opremljena određenom opremom, ako ima određene kadrove i ako po zakonu proizvodi taj galenski lek.
Prema tome, pokušava se ovim članom i odbijanjem ovog amandmana da se stvori monopol kod određenih apoteka i tačno piše - određene apoteke koje će dobiti dozvolu od strane agencije, da mogu da rade i izrađuju galenske lekove. Zbog čega to zakonodavac radi? Zbog čega gasimo galensku laboratoriju? Kada je ona i stručno i sa opremom uvek daleko stručnija i daleko će bolje odraditi i izraditi galenski lek, nego neka apoteka, koja uz izradu galenskog leka, radi i druge poslove, prodaju gotovih lekova itd.
Objašnjenje zbog čega se odbija amandman glasi ovako: "Amandman se ne prihvata s obzirom da je u suprotnosti sa samom definicijom galenskog leka koja je prihvaćena u evropskoj regulativi". To nije tačno. Definicija galenskog leka nigde ne postoji - da je to lek koji se izrađuje u nekoj apoteci za koju dozvolu da agencija, a u drugoj ne. Zna se šta je galenski lek.
Ali, ovo što kaže dalje, ako bi dozvolili postojanje galenskih laboratorija koje danas postoje, onda bi se - šta desilo? Po njihovom mišljenju, odnosno "moglo bi doći do zloupotrebe izrade galenskih lekova, odnosno povoljnijeg položaja izrade galenskih lekova u odnosu na industrijske gotove lekove". Pa, zašto nekom smeta konkurencija? Zašto nekom smeta da u nekoj galenskoj laboratoriji ljudi proizvode kvalitetne galenske lekove i samo da se tim poslom bave.
Ovde se radi o uskostručnom poslu da bi jedna laboratorija to mogla da radi. Šta ima veze ako oni budu kvalitetniji i jeftiniji od nekog industrijskog leka. U čemu je tu poenta? Prema tome, kada bi ovaj amandman bio prihvaćen, on bi prvo, na neki način, eliminisao mogućnost zloupotrebe, mogućnost onoga protiv čega se mi sve vreme ovde borimo, "da ta agencija daje te dozvole kome ona hoće".
Jer, on tačno precizira da će agencija dati samo "onim" apotekama i samo će "te" apoteke moći to da izrađuju, samo one apoteke koje oni hoće i koje su u stvari njihove. Hvala lepo.

Hvala vama.
Da li neko još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Branislav Blažić.

Ne razumem zašto amandman na član 24. nije prihvaćen kada je u pitanju čisto stilska stvar. Pogledajte ovu rečenicu pod tačkom 1) gde piše ovako: "Lek iz krvi proizveden iz humane ili životinjske krvi". Pa, tražio sam da se "iz krvi" briše i da lepo piše: "Lek proizveden iz humane ili životinjske krvi". Kada bi đak u petom razredu osnovne škole napisao dva puta "krv" u pet reči, verovatno bi dobio jedinicu i trebalo bi da sedne.
Međutim, ovde se to ne postavlja kao problem, i neka se dva puta ponavlja. Oni to odbacuju, a obrazloženje opet ide: "Amandman se ne prihvata s obzirom da Direktiva EU". Pa, ovo je stilska stvar. Ovo je nešto što je stvar rečenice. Kakve veze ima Direktiva Evropske unije, jer da Evropska unija baš hoće da koristi termin "lek iz krvi", ako ste vi to dobro preveli, "čime se definiše vrsta".
Možda ste mogli, ako želite da zadržite "lek iz krvi", da ostavite to, ali onda da ne postoji deo rečenice "lek iz krvi proizveden od krvi", nego da stoji "lek iz krvi proizveden od humanog ili životinjskog porekla".
Pa, bar koliko-toliko pismenije da izgleda ovaj zakon, ako već želite da se pozivate na neke priče o Evropskoj uniji, a to me sve podseća na ono kada mala deca kažu "moraš to da uradiš jer je rekla mama". Da li je to mama rekla ili nije, to niko ne zna.

Zahvaljujem.
Želim javnom da pitam - ministre, da li ostajete pri tome da ne prihvatate amandman? (Da.) Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Ovde je jedno principijelno pitanje, u ovom delu zakona o lekovima. Ovde se sve trpa u lekove. Sada dobijamo neke nove kategorije - homeopatski lek, tradicionalni lek. Pa to sam želeo ipak da razgraničim: šta je tradicionalni lek i zašto njega stavljati u lek. To su nekada bili biljni preparati ili pomoćna lekovita sredstva, a sada se i homeopatska sredstva i biljni preparati sve trpa u lekove.
Suština amandmana je, mislim, da bi ipak to trebalo razdvojiti, jer lek treba da bude sredstvo koje je zasnovano na naučnim principima.
Ovde se govori o tradicionalnim lekovima koji su izraz tradicije ili nekih tradicionalnih terapeutskih pristupa. Tu nemamo taj bitan elemenat naučnog principa. Prema tome, suštinski, ovaj amandman može jedino da ukaže na jedan ipak drugačiji pristup kada je čitava ova oblast u pitanju. Moralo bi se razdvojiti nešto što je tradicija, a nešto što je naučni princip u proizvodnji jednog gotovog leka. Ovde se sve to stavlja u jedan koš.
Rečno je u obrazloženju da će se to razdvojiti kroz podzakonske akte, ja se nadam, ali možda i u zakonu to ne bi trebalo na takav način da bude tretirano, pogotovo homeopatska sredstva, koja ni u kom slučaju ne bi mogla da budu ni na jednoj naučnoj osnovi, jer ona ne predstavljaju mogućnost da dođu u grupu lekova, pošto znamo da sve nisu homeopatska sredstva, kao što su marihuana i kaustična soda i kojekakve sve druge gluposti, samo u jako maloj koncentraciji, pa se onda smatra da otrov u maloj koncentraciji može da služi kao neko lekovito sredstvo.
To je sada stvar nečega što nema naučni pristup i nije prihvaćeno kod nas kao nauka i ne bi bilo dobro da se takva sredstva trpaju u jedan zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.

Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Mićović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Živodarka Dacin.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za zdravlje i porodicu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Poštovane koleginice i kolege, evo sada kada sam ugledao amandman, upravo po onom principu pošto smo u Odboru zajednički radili, a nema predstavnika SPS-a, ja uzimam slobodu da zastupam gledišta člana Odbora, gospođe Živodarke Dacin.
Zmaj Jova je rekao: "Deco moja svakolika, sačuvajte svog jezika". Ovaj zakonodavac to ne želi. Naime, ovde se insistira tvrdokorno i dalje da u zakonu srpskom stoje engleske oznake za određene termine kojima se zakon služi. Molim vas, koleginica Dacin je samo želela da se uradi to da stoje srpske oznake, srpska slova da se ovde mogu videti, jer kako rade sve druge normalno uređene zemlje. Hajde samo za primer da vam kažem, pogledajte nemački zakon, pogledajte hrvatski zakon, pogledajte slovenački zakon.
Ovo obrazloženje koje ste dali stvarno je smešno. Ako je zakon nacionalni, mora imati i nacionalna obeležja. Naravno, vi kažete da bi se prepoznavalo u saobraćaju sa strancima, ne strancima koji su pisali ovaj zakon, to je trebalo. Oni, vaši prevodioci nisu doradili taj posao do kraja. Ako gospodinu Ola Vesbiju u norveškom zakonu ne smeta da na norveškom jeziku, koji je dosta težak, stoje ove oznake, neka dopusti to i Srbima da u srpskom zakonu ove oznake označavaju svojim slovima.