Reč ima narodni poslanik Dragoljub Živković. (Nije tu.) Reč ima Milica Vojić-Marković, a neka se pripremi Vladislav Kronić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, čiji je Predlog pred nama, jedan je od onih zakona za koje smatram da je vrlo važno da budu brzo doneti i usvojeni.
To ako imamo za cilj zdravlje nacije i da visoke standarde života u Evropskoj uniji primenimo i u našoj zemlji.
Ono što je isto tako važno jeste da je cilj donošenja ovog zakona uspostavljanje propisa i zakonodavstva koji važe u Evropskoj uniji, i u našoj zemlji, ali istovremeno je važno da znamo da se moraju formirati institucije koje postoje i u Evropskoj uniji. Moramo znati da te institucije moraju raditi na isti način.
Dakle, kao jedna od takvih institucija koja se formira, jeste formiranje agencije za lekove i medicinska sredstva. Ova agencija, kao javni servis, će imati više sektora koji će obuhvatati sve one delove koji su, u ovoj vrlo širokoj oblasti, specifični. Mislim, pre svega, na farmaciju, na humanu medicinu, na veterinu, sektor informisanja itd.
Kada se neki zakoni donose, onda je vrlo važno znati i zašto se oni donose, šta pojedini segmenti društva dobijaju donošenjem baš ovakvog zakona. Poslednji zakon koji je donet u ovoj oblasti je taj zakon iz 1993. godine, koji je našim građanima i pacijentima, u krajnjoj liniji, doneo mnogo toga što je negativno i što je ugrozilo njihovo zdravlje.
Šta će sadašnji zakon doneti građanima, odnosno pacijentima?
Doneće im da će moći da koriste kvalitetne, bezbedne i efikasne lekove, kao što koriste i svi drugi ljudi u evropskoj zajednici.
S druge strane - šta će doneti našoj farmaceutskoj industriji, jednoj od onih koja dobro radi u ovoj zemlji? Dakle, doneće joj mogućnost da se razvija, da se pojavi na nekim drugim tržištima. Ovde govorimo o regionalnim tržištima i o tržištima kojima ona može da konkuriše. Samim tim i veletrgovine mogu biti vrlo zainteresovane da se jedan ovakav zakon donese.
Šta je još novo što ovaj zakon predviđa? Novo je to što će se u organizaciji obavezne zdravstvene zaštite pojaviti mogućnost uspostavljanja dozvola za promet lekova i medicinskih sredstava, koje će pojačati kontrolu i dati mogućnost da koristimo bezbedne lekove, da naše zdravstvene ustanove budu snabdevene dobrim i korisnim lekovima.
No, sada dolazim do one jedne oblasti, koja je meni vrlo zanimljiva, i koja mi se čini da nije dovoljno dobro pokrivena ovim zakonom. Čini mi se da uz ovaj zakon mora da sledi još jedan zakon iz ministarstva koje je nadležno za to, a to je veterina. Oblast zdravstva je i do sada, i u mnogim drugim vladama, vrlo precizno obrađivana i prirodno je da su sve vlade do sada bile, manje ili više, već u zavisnosti od njihovog motiva, zainteresovane za ovaj zakon, jer je zdravlje nacije jedan od glavnih prioriteta koji svaka vlada mora da ima u vidu kada počinje da se bavi poslom kojim se bave vlade.
Međutim, oblast veterine do sada nije značajno uređivana ili nije uređivana adekvatnim zakonima. Zbog toga je važno da oblast veterine ne posmatramo samo kao lečenje životinja, što, naravno, veterina u krajnjoj liniji i jeste. Ali, s druge strane, medicina leči upravo ono što je u veterini propušteno. Mogu slobodno da kažem da od 90-tih godina naovamo, ne samo u našoj zemlji, nego mogu generalno da gledam i drugo tržište, i Evropu i svet, u veterini je napravljeno toliko mnogo zahvata i eksperimenata, a i toliko mnogo propusta, da je tu bilo mnogo više ljudskih žrtava, u krajnjoj liniji, nego u svim ratovima do sada.
Kada to govorim, govorim o mleku koje je bilo zaraženo, sećate se, bila je "bruceloza", u mnogim našim fabrikama i poljoprivrednim dobrima koje, se prodavalo na tržištu. Takođe, imam u vidu da se koristi meso zaraženih životinja, da su nam deca rezistentna na peniciline, ali isto tako imam u vidu i da ovaj zakon po prvi put pokušava da svede promet veterinarskih lekova na jedan kontrolisan način, i da se oni mogu prodavati samo u veterinarskim apotekama.
Zašto je to važno? Prirodno je da se prodaju u apotekama, ali mi živimo u Srbiji. U Srbiji na svakom sajmu, svakom vašaru, u svakoj veterinarskoj apoteci imate mogućnost da kupite lek po svom nahođenju, bilo da je to neki hormon koji se daje životinjama, bilo da je to neki "Premiks" koji se koristi za ishranu životinja, kao dodatak, bilo da je reč o antibioticima koji se prodaju po tome da li ih je koristio komšija, pa je bilo dobro njemu, ili po principu - moje iskustvo pokazuje da je bilo dobro, bilo da je reč o vakcinama koje su isto tako jedna latentna opasnost.
Dakle, sve su to stvari koje su izuzetno važne da se dovedu pod jednu vrlo široku kontrolu društva. Zbog toga mi se čini da ovaj zakon ima mogućnost da u ovoj oblasti, ipak, uvede jedan red. Naravno, uz njega mora biti i zakon o zaštiti životinja, koji ne propisuje ovo ministarstvo, niti očekujem da ono to propiše, ali očekujem da bude dodatak ovom zakonu. Zbog toga mi je vrlo važno da znam, da ja, pre svega kao roditelj, kao neko ko brine o budućnosti dece, da ću koristiti samo zdrave proizvode, jer ovaj zakon o zaštiti zdravlja životinja mora zabraniti promet mesa bolesnih životinja, što generalno jeste veliki problem u ovoj zemlji.
Zbog toga što će ovaj zakon doneti dobro građanima ove zemlje, pacijentima, što će doneti dobro farmaceutskoj industriji, što će osnovno zdravstveno osiguranje imati dobit u smislu dodatne kontrole, čini mi se da je ovaj zakon početak jednog novog puta, jednog zaista brižnog odnosa prema ljudima, i čini mi se da za njega treba glasati. Hvala.

Po Poslovniku? Izvolite.

Izvinjavam se, samo bih molio da predsednik ustanovi kvorum.

Zahvaljujem. (Glasovi - ali, on nije prisutan.) Jeste, ovlašćeni je predstavnik o ovoj tački. Gospodin Momčilov jeste ovlašćeni predstavnik i trenutno je jedini prisutan od poslanika SRS.
Prema tome, u redu je.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem. Nastavljamo. Po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo, izvinjavam se, možda nisam odabrao pravi član Poslovnika koji želim da reklamiram. Nadam se da mi nećete zameriti, ali prosto sam provociran izlaganjem prethodne koleginice iz DSS-a, koja je po mom mišljenju dosta negativno govorila o veterinarskoj struci i veterinarskoj službi.
Pozivam se na član 97. (Poslovnika) gde je poslanik pogrešno protumačio izlaganje. S obzirom na to da sam se juče predstavio kao veterinar i predstavnik veterinarske struke želim prvo koleginici da kažem, a i svima vama, da je veterinarska struka vrlo precizno definisana određenim zakonima koji su na snazi. Između ostalog, to su dva savezna zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja ...
Gospodine, pozvao sam se na Poslovnik i molim vas da imate toliko pristojnosti da me saslušate. Rečeno je da će ovaj zakon da reguliše neke stvari koje su u suštini regulisane drugim zakonima, i faktički, veterinarska služba i veterinarska struka u skladu sa važećim zakonima i te kako kontroliše oblast životnih namirnica i sigurno je, da naši građani mogu biti bezbedni; i veterinari i nadležne specijalističke veterinarske ustanove imaju kvalifikovane stručnjake i vrši se kvalifikovan i kompetentan nadzor. Naši građani se sigurno ne hrane namirnicama koje su nepodobne za ishranu ljudi, a ako i ima takvih slučajeva najmanje je za to kriva, koliko i neke druge službe; ako imamo nebezbedne namirnice, znači veterinarska služba i struka je regulisana adekvatnim zakonima koje stručnjaci u veterinarskoj oblasti tj. medicini i primenjuju u svom radu.

Zahvaljujem gospodine Mašiću.
Upozoravam narodne poslanike da više sigurno neću tolerisati zloupotrebu pozivanja na Poslovnik, jer u ovom konkretnom slučaju nema reči ni o jednoj povredi Poslovnika. To je svima jasno.
Izvolite, replika, narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Hvala.
Moj uvaženi kolega sigurno nije razumeo.
Zaista spadam u one ljude koji izuzetno poštuju veterinarsku službu i smatram da se oni, u ovakvim vremenima, bore koliko mogu da zaista zaštite i društvo i ljude od negativnih posledica.
Međutim, ono što je meni važno jeste da zakon stoji iza toga. Meni je mnogo važno da znam da on ne sme da postupi drugačije nego po zakonu. Zašto tako kažem?
Setite se kada smo pili mleko bolesnih krava. Cela stručna javnost se borila da dokaže - da li je opasno da pijemo mleko, da li je i mleko obolelih krava opasno ili nije opasno! Pod kojim uslovima je opasno a pod kojim uslovima nije!
Ja zato kažem i mislim da je mnogo važno da se to zna. Naravno, uz sve uvažavanje struke, hoću da kažem da ja živim u jednom gradu u kome veterinarski tehničari daju dijagnozu i veterinarski tehničari leče, propisuju lekove i leče. To je suština. Ja ne verujem da je u vašim krajevima drugačije. S druge strane, neko ko sam gaji životinje, ode mirno u apoteku i kupi vakcinu. O tome govorim. Mislim da je vrlo važno, a svi znate i vi kao stručnjak znate kod bolesti svinja koje vrste vakcina mogu da postanu latentni izazivači bolesti.

Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imam veliko zadovoljstvo da pred ovim visokim domom govorim o zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima. Ako uvažimo činjenicu da lekari brinu o zdravlju celog čovečanstva moramo uvažiti činjenicu da veterinari brinu o zdravlju celog sveta. S obzirom na to da dolazim iz Sombora gde postoje velike mogućnosti za razvoj intenzivne stočarske proizvodnje, mene kao čoveka i agronoma svrsishodnost ovog zakona dotiče čak na tri načina.
Kao i svakog čoveka, potencijalnog pacijenta interes mi je da naše apoteke budu dobro snabdevene lekovima, da su ti lekovi kvalitetni i da su nam svima dostupni.
Drugo, kao agronoma interes mi je da postoji dobra kontrola prometa lekova, jer je u interesu naše države da naši poljoprivredni proizvodi ne dođu u situaciju da budu vraćeni sa stranih tržišta, zbog ostataka lekova, na, i u njima. Poznata je činjenica da se u proizvodnji paprike koristi i streptomicin i penicilin, da ima ostataka antibiotika i hormona u mesu.
Treće, kao i svakog građanina naše države interes mi je da nam tržište bude dobro snabdeveno zdravstveno ispravnom hranom, što znači da u namirnicama životinjskog porekla nema ostataka antibiotika i hormona. Stoga smatram da ovaj zakon ima više pravih rešenja.
Osnivanjem agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, (drugo poglavlje zakona, članovi od 2. do 19.) omogućuje se da naše tržište bude dobro snabdeveno kvalitetnim lekovima.
Dobro je da u državi postoji jedna nezavisna institucija, kojoj će jedini zadatak biti briga o tome šta i kako od lekova stiže na naše tržište. Ovaj zakon nudi rešenje usaglašeno sa sličnim zakonskim propisom u Evropi, koja je poznata po svojim izuzetno rigoroznim kontrolama proizvodnje, prometa i primene veterinarskih lekova.
Upravo radi zaštite zdravlja ljudi, kao krajnjih korisnika namirnica animalnog porekla, i ne samo to, poseban vid zaštite ljudi od štetnog uticaja lekova i zaštite ljudi koji rade u proizvodnji, što se ovde posebno naglašava uvođenjem Dobre proizvođačke prakse, mišljenja sam da član 29. ovog zakona dobro reguliše uslove koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja učestvuju u proizvodnji, prometu i kontroli lekova.
Od posebnog je značaja to što ovaj zakon štiti naše tržište i naše građane od uvoza i prometa fantomskih veterinarskih lekova. Naime, veoma je važno da se pri uvozu veterinarskih lekova, mada se to isto odnosi i na ostale lekove, dobije potvrda da su ti lekovi već u upotrebi u zemlji iz koje ih uvozimo, kako nam se ne bi dogodilo da se na našem tržištu nađu fantomski veterinarski lekovi. Ovde je bitan, po meni, član 68. stav 1. tačka 6) kojim se reguliše kontrola lekova koji kod nas dospevaju iz zemalja koje ne poštuju smernice Dobre proizvođačke prakse ili zemalja koje nisu potpisnice konvencija i sporazuma, kojima se uređuje međusobno priznavanje inspekcija i slično.
Ovim se na adekvatan način štite i naši domaći proizvođači veterinarskih lekova, koji našem tržištu nude kvalitetne lekove, a do sada su bili pod udarom slabo kontrolisanog uvoza jeftinih lekova sumnjivog kvaliteta. Modelom zakona (članovi od 62. do 68.) njima se nameću neophodni uslovi koje moraju da ispune da bi dobar kvalitet lekova naših proizvođača opstao. Posebno se čini bitnim deo zakona koji se odnosi na farmakovigilance, gde se članom 93. reguliše uspostavljanje sistema prikupljanja podataka o neželjenim reakcijama lekova za upotrebu u veterinarskoj medicini.
Posle ovog zakona biće moguće i donošenje zakonskih propisa, koji će uvesti adekvatnu kontrolu ostataka lekova u namirnicama dobijenih od lečenih životinja, što će bitno uticati na opšte zdravlje naših građana, ali će onemogućiti da namirnice animalnog porekla naših proizvođača vraćaju sa stranih tržišta kao neadekvatne za njih.
G17 plus, kao odgovorna politička stranka, koja vodi računa o interesima građana Srbije podržaće donošenje ovog zakona. Pozivam dame i gospodu narodne poslanike da u interesu građana i zdravlja građana Srbije podrže ovaj zakon.