Smisao amandmana koji smo podneli je dosta ozbiljan amandman koji zapravo, ne znam da li nas je predstavnik reformske vlade, potpisali su se na jednom papiru kao reformska, da li premijer te Vlade zna da se potpisnici ispod takvih projekata, strateških zbivanja u zdravstvu, zovu kao reformska vlada, da li on priznaje, iako je rekao u ekspozeu da će i on držati reformske tokove.
Dakle, predstavnika reformske vlade, gospodina ministra bih želeo da pitam: da li su shvatili, Vlada kada je komentarisala predlog amandmana, da smo mi ponudili jedno rešenje koje treba da zadovolji zamenu za ono što nudi agencija, ali u sasvim drugom kontekstu. Ona neće imati mešavinu i prerogative upravnih, stručnih delovanja iz stručnih oblasti, nego sasvim jedan upravni posao koji će imati inspekcijski nadzor i koji će imati administrativnu funkciju.
Zato amandman, koji smo podneli, ne odnosi se na agenciju nego na "upravu" koju uvodimo. Tako koncipirana zamena za agenciju može da toleriše ovo što je kao predlogom amandmana i dato. Može da prihvati, a vi ste, u startu, odbili tačku 2) ovog našeg amandmana, u kome se traži da se ubaci u zakon "izdavanje dozvole za pretklinička ispitivanja lekova".
Obrazloženje Vlade jeste da tako nešto ne postoji, to se dešava u procesu proizvodnje leka. Prosto je neshvatljivo i ja zaista nikakvih ličnih, voleo bih da znam ko ima takva lična iskustva obilazeći naše fabrike, a ja ih jesam sve redom obišao i video laboratoriju za pretklinička ispitivanja, banke kulture ćelija, biološke životinje, biološke opite. Mi to nemamo, naše fabrike to nemaju. Fabrike se bave tehnologijom proizvodnje.
Ako proizvođač leka želi jedno takvo pretkliničko ispitivanje, a ne znam ko to još može da kaže da ona nisu potrebna, onda se obraćam nadležnim institucijama.
Iz tih institucija mi smo dobili dopis u kojem oni mole da se u zakon unese stavka o potrebi pretkliničkih ispitivanja. Ko su potpisnici institucija? Ni manje, ni više nego profesori, direktori ili saradnici Instituta za medicinska istraživanja, Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Instituta za biološka istraživanja, INEP, Instituta za onkologiju i radiologiju, Instituta za nuklearne nauke Vinča. Da li treba još više autoriteta da to potkrepe?
Ne znam šta su ti ljudi koji su pisali ovaj zakon, šta je ta ekspertska grupa mislila kada su zaobišli ovakvo mišljenje. Svi smo to dobili na odborima.
Prema tome, očigledno, da, ako zamislimo "upravu" kako je zamišljamo sa nadležnostima koje ima, sasvim ima mesta da se izdaje dozvola za pretklinička ispitivanja. Nećemo valjda proizvoditi lekove, a da prethodno nisu na biološkom materijalu provereni i dat im sertifikat.
Otvara se druga sumnja. Ako ćemo da uvozimo lekove gde je neko već uradio biološko ispitivanje, pretklinička ispitivanja, odlično, onda nam je stvar jasna. "Uvoznički lobi" radi i onda je to deo priče koju sam pričao juče.
Otvara se i drugo pitanje. Da li ćemo mi na ovaj način, ako sve to izbegnemo i sve što želimo da uradimo, zatvoriti domaće firme u tom pogledu? Da li će moći firme koje sam pomenuo, institucije, naučne, stručne institucije, da sklope ugovor sa stranim proizvođačima lekova, da za njih urade pretklinička ispitivanja. Što bi im to, ako nisu u zakonu, onemogućili? Do sada su to mogli. Da li i njih stavljamo pod katanac? Nove katance stavljamo umesto da skidamo stare. Zašto to toliko smeta!?
Mi ne nudimo izmenu da agencija vrši nego "uprava", i uprava vrši. Da li ste razumeli još kod komentara prvog člana? Vlada komentariše tačke 7), 8) i 9). To su inspekcijski nadzori itd. I smatramo, ako uvodimo novi organ u sastavu Ministarstva da može da vrši inspekcijski nadzor, jer je drugostepenost žalba ministru ili Ministarstvu. Drugostepenost je očuvana i tu dileme nema.
Konačno, osvrću se i na apoteke, u jednom komentaru, tvrdeći da "apoteke nisu predmet zakona". Zašto se apoteke pominju u lancu distribucije, čak i čitavih nekoliko članova se bavi distribucijom i prometom. Vrlo zanimljivo, nisam to juče rekao, ali evo danas ću, kada je reč o medicinskim sredstvima kako se mogu distribuirati samo apotekama i specijalizovanim prodavnicama.
Pretpostavljam da ministar zna, bar što se tiče "Hemofarma", da ta kuća distribuira lekove direktno do bolnica, a ne do bolničkih apoteka. Tu instituciju ne poznajemo. Distribuira potrošni materijal bolesnicima na noge. Razvili su tu mrežu i onda tako bolje prođu tender i mogu jako dobro to da urade. Da li će im to biti zabranjeno? Opremili su se, kupili kamione, kompletnu opremu, razvili infrastrukturu, dali smo im bazu podataka.
Dakle, nije da ovaj zakon ne dotiče apoteke nego dotiče ovlaš, površno, jer to naravno naručioca ovog zakona nije ni zanimalo, naše apoteke, naša organizacija, nego čist profit i otvaranje tržišta.