Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela narodni poslanik Živodarka Dacin, u svakom slučaju ima smisla i trebalo bi ga prihvatiti, a sa druge strane, on u stvari u sebi ukazuje na jedan problem upravo oko one naše rasprave, da li "agencija" ili "uprava". Ja ću vam objasniti kako.
Narodni poslanik Živodarka Dacin - u članu 92. iza stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "ministar se obavezuje da obezbedi opremanje informacionim sistemima sve zdravstvene ustanove koje ih ne poseduje".
Znači, radi se o informacionim sistemima koji su izuzetno značajni i u članu 92. se spominje kako će agencija to raditi od interesa za zdravlje ljudi, od interesa za praćenje neželjenih dejstava pojedinih lekova, za praćenje njihovih korisnih dejstava, kontraindikacija, a obrazloženje zašto se ovaj amandman odbija je sledeće.
"Amandman se ne prihvata s obzirom da predmet ovog zakona nije obezbeđivanje finansijskih sredstava, kao i opreme neophodne za rad zdravstvenih ustanova. Sistem zdravstvenih ustanova, njihov rad, finansiranje i opremanje, predmet je Zakona o zdravstvenoj zaštiti". Sada tu dolazimo do nečega što je bio predmet rasprave oko toga kako stoje finansije kada je u pitanju nezavisnost jedne takve agencije, ko dobija, a ko gubi, pa je čak išla teza do toga da se kaže da će budžet biti rasterećen, jer će se sredstva potrebna za rad agencije, agencija će obezbeđivati svojim samofinansiranjem, naplatom od davanja dozvola itd.
Ja mogu sada nešto reći, jedan direktor Zavoda za farmaciju, negde na Paliću, na jednom skupu mi je rekao, nije problem, ja ću jednim potpisom i davanjem jedne dozvole da isplatim vaš ceo stručni sastanak. Sada pogledajte koliko potpisa će taj direktor agencije napraviti za izdavanje svih ovih lekova kako ste ih vi grupisali i o kakvim se tu parama radi, a ja mogu da tvrdim da će agencija biti jedna vrlo jaka finansijska organizacija koja će imati više para od ministarstva.
Kada treba da se uradi informacioni sistem za druge zdravstvene ustanove, sada se to prebacuje na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a Ministarstvo za to nema para, a neće ni imati, a agencija će imati para da finansira sve što je potrebno, ali neće to raditi, jer je finansijski samostalna.
Upravo sada na tome vidimo tu razliku između samostalne finansijske agencije i nečega što se zove uprava koja bi ta sredstva koja bi došla mogla po potrebi da usmeri u nešto što je izuzetno bitno za državu Srbiju, a to je informacioni sistem u zdravstvu.
Da li sada uopšte treba objašnjavati samo na ovom primeru koliko je značajnije da se vrši kontrola ogromnih para koje će se dobijati na davanju dozvola i sa kojima se može manipulisati ili ih pustiti u neku samofinansirajuću organizaciju koja će služiti samo sebi, odnosno te pare, a neće moći da sagleda ukupan društveni interes i neće moći da sagleda koliko je informacioni sistem u zdravstvu ovog momenta potreban. Mislim da je bilo potrebnije donositi zakon o informacionom sistemu u nekom prvom ili drugom koraku, nego krenuti, pa donositi ovakav zakon.