Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad ove sednice.
Pre početka molim da utvrdimo kvorum. Molim sve narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da smo primenom elektronskog sistema utvrdili da u sali ima 85 poslanika.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ENERGETICI (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili set amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazić, Nemanja Šarović, Vitomir Plužarević, Branislav Blažić, Milovan Radovanović, Vojislav Milajić, Dragoljub Stamenković, Goran Cvetanović, Dragan Čolić, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić, Branislav Rankić, Darko Glišić, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Sreto Perić, Ljubomir Kragović, Dragan S. Jovanović, Slobodan Mihajlović i Dragoljub Živković.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Slobodan Mihajlović na član 71. i Dragoljub Živković na član 69. i član 70.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije i izveštaje Odbora za industriju i Zakonodavnog odbora.
Na osnovu člana 142. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio amandmane narodnog poslanika Slobodana Mihajlovića na član 19. i član 39, pa ovi amandmani, na osnovu stava 5. istog člana, ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 38 minuta, 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 44 minuta, 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP, po pet minuta na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinili, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Istovremeno vas obaveštavam da je u ime poslaničke grupe DSS ovlašćen Vladan Jovičić kao predstavnik poslaničke grupe za tačku 10. dnevnog reda, a ispred poslaničke grupe Demokratska stranka ovlašćeni predstavnik je narodni poslanik Slobodan Mihajlović, član ove poslaničke grupe.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, želi reč? Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, gospodo i gospođe, na početku 21. veka energetska delatnost se širom sveta suočila sa dramatičnim promenama, uslovljenim pre svega prihvatanjem koncepta održivog razvoja energetike, koji podrazumeva korišćenje prirodnih dobara na način koji će omogućiti očuvanje energetskih resursa i životne sredine za buduće generacije.
U uslovima porasta potrošnje energije i ograničenih resursa za njenu proizvodnju značajno su potencirani zahtevi za povećanjem energetske efikasnosti u proizvodnji, potrošnji i distribuciji energije, povećanjem pouzdanosti snabdevanja potrošača, adekvatnom zaštitom čovekove sredine i ukidanjem monopola u ovom sektoru.
Ovi zahtevi su doveli do reformi u energetskom sektoru, tako da danas nema zemlje u svetu gde nisu u toku procesi restrukturisanja energetskog sektora, novog organizovanja energetskih kompanija, stvaranja uslova za liberalno tržište električnom energijom, donošenja nove zakonske regulative.
Sa sigurnošću se može reći da su ovo najsloženiji reformski procesi za savku državu, a posebno države u tranziciji, s obzirom na potrebno znanje, iskustvo, dužinu trajanja i finansijska sredstva. Promene se ne događaju spontano, moraju se osmisliti, modelovati, podsticati i kontrolisati.
Dakle, da bi se izgradilo organizovano i konkurentno tržište potreban je veliki intelektualni, stručni i društveni napor. Na niz otvorenih pitanja, počev od tehničkih, da li će nova rešenja bazirana na uvođenju savremenih tehnologija moći da obezbede zahtevane performanse energetskih sistema uz prihvatljive troškove, pa do političkih, da li će međunarodna kontrola u decentralizovanim sistemima biti politički prihvatljiva, još se ne znaju svi odgovori.
Mi smo, drage kolege, uvaženi narodni poslanici, poslednja zemlja u Evropi koja pristupa donošenju zakonske regulative iz oblasti energetike, koja treba da omogući sprovođenje reformi energetskog sektora.
U cilju obezbeđenja da se na nivou Republike vodi jedinstvena politika razvoja u oblasti energetike i stvore uslovi za stalan i ujednačen razvoj strateški važnih delatnosti, pristupilo se izradi jedinstvenog zakona koji, kako je to predloženo, obuhvata sve delatnosti u oblasti energetike koje su od izuzetnog značaja za ukupan razvoj Republike, a posebno sa stanovišta pouzdanog zadovoljenja potreba privrede i stanovništva za energijom, odnosno energetskim proizvodima i uslugama.
Razlog je svakako i opredeljenje da se reformisanjem sektora energetike stvore preduslovi za efikasniji rad svih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti, kao i da se odgovarajućim institucionalnim promenama unapredi njihovo poslovanje, a posebno sa stanovišta ekonomskih efekata i osposobljavanja za tržišne uslove poslovanja.
Pored ovih nesumnjivo najvažnijih razloga za donošenje zakona, značajno je istaći i potrebu da se izvrši usaglašavanje našeg zakonodavstva u oblasti energetike sa propisima Evropske unije koji se odnose na sektor energetike, što je ovim zakonom i izvršeno, usklađivanje domaćih propisa koji regulišu pravne odnose u sektoru energetike, a takođe i sa aktima koji se odnose na regionalno tržište.
Sve ovo je izvršeno sa ciljem da se obezbede neophodni uslovi povezivanja energetskih subjekata u regionu, njihov ravnopravan položaj na tržištu energije, približno isti stepen zaštite kupaca energije i drugi uslovi kojima se obezbeđuje postepeno otvaranje tržišta energijom.
Na taj način se i za energetske subjekte koji posluju na teritoriji Republike stvaraju uslovi poslovanja, kako u tehničkom, tehnološkom, tako i u organizacionom smislu, neophodni da bi se nesmetano odvijali procesi regionalne integracije i stvorili uslovi za uključivanje u ekonomske tokove.
U cilju stvaranja preduslova za integracione procese i dugoročnu saradnju u oblasti energetike sa državama Evropske unije i državama u regionu, vršena je analiza zakona drugih država, podrazumevajući države u našem okruženju, i zaključeno je da su u osnovi sva nacionalna zakonodavstva pošla od realnog stanja razvijenosti energetske delatnosti u svojim zemljama i izvršila usklađivanja svojih propisa sa navedenim propisima Evropske unije i propisima koji se odnose na region, na različitom nivou pravnih instituta vezanih za energetiku, poštujući pri tom osnovne smernice propisa Evropske unije kojima se obezbeđuje ujednačavanje pravne regulative u toj oblasti.
Pri opredeljivanju za pravna rešenja u regulisanju uslova za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje, prenosa, odnosno transporta, distribucije i isporuke energije, načina uspostavljanja odnosa između energetskih subjekata i korisnika njihovih proizvoda i usluga, kao i odnosa na tržištu energije, pošlo se od sledećih načela.
Zaštita potrošača - pre svega, tarifnih kupaca, odnosno onih koji nemaju mogućnosti izbora snabdevača; kako zaštita u pogledu obezbeđenja potrebne količine energije, tako i primenom regulisanih cena energije i energetskih usluga.
Dalje, održivi razvoj energetike, koji će biti u skladu sa energetskom strategijom definisanom na nivou Republike, uz decentralizaciju obaveza i odgovornosti u planiranju i realizaciji planova.
Zatim, tržišno poslovanje, odnosno stvaranje konkurentskih uslova, uz jednaka prava svih subjekata kod obavljanja energetske delatnosti.
Potom, regulisan i nediskriminisan pristup monopolu, dakle, prenosnom sistemu i distributivnoj mreži, kao i energetska efikasnost; načelo energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora i zaštita životne sredine, što podrazumeva podsticanje racionalne potrošnje energije i korišćenje hidroenergije, biomasa u proizvodnji i potpuno poštovanje regulative u zaštiti životne sredine.
Koje su značajne novine u ovom zakonu? Nabrojaću samo nekoliko.
Dakle, kao prvo, energetska politika i planiranje razvoja energetike. Zakonom je predviđeno da se na utvrđenim načelima i principima otpočne sa vođenjem jedinstvene politike razvoja energetske delatnosti donošenjem strategije razvoja na nivou Republike Srbije, kao i programa za njeno sprovođenje. U procesu planiranja potreba za energijom i načinom ostvarivanja istih, definisana je uloga i odgovornost republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa upravljanja, kao i samih energetskih subjekata.
Druga novina, osnivanje agencije za energetiku. Agencija za energetiku je regulatorno telo, koje je u svom radu i pri donošenju odluka potpuno nezavisno od svih državnih organa, energetskih subjekata i korisnika njihovih usluga. Znači, to je nezavisno telo.
Po svojim ovlašćenjima, regulatorna agencija je najvažnija nova institucija, pošto će kao poverena obavljati određene poslove koji su do sada bili u okviru prava i dužnosti državnih organa, kao što su na primer izdavanje licenci za obavljanje energetske delatnosti, određivanje metodologije za proračun opravdanih troškova rada energetskih subjekata, donošenje tarifnih sistema za regulisane energetske delatnosti i davanje mišljenja o cenama predloženim od energetskih subjekata čije su delatnosti regulisane.
Regulisanim cenama za energiju i energetske usluge vrši se, sa jedne strane, zaštita tarifnih kupaca regulisanjem monopolske delatnosti, a, sa druge strane, zaštita energetskih subjekata, i to utvrđivanjem cena na bazi opravdanih troškova poslovanja i stope povraćaja investicija koje utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Treća novina je tržište energije. Mogu i da vičem ako me ne čujete.
Stvaranje organizovanog tržišta energije je dugotrajan proces, a preduslovi za njegovo otvaranje su ukidanje monopola u izgradnji proizvodnih kapaciteta, preko energetskih dozvola koje Vlada Republike Srbije može izdati svim pravnim i fizičkim licima koja zadovolje propisane uslove, uvođenjem regulisanog pristupa treće strane prenosnom sistemu i distributivnim mrežama po javno objavljenim tarifama i uvođenjem kvalifikovanih kupaca.
Kvalifikovani kupci su kupci energije koji imaju godišnju potrošnju veću od granica propisane potrošnje. Oni imaju pravo da kupuju energiju po tržišnim cenama i mogu da biraju od koga će kupiti energiju. Kvalifikovani kupci mogu odlučiti da ne koriste ovo svoje pravo, mogu da ostanu u kategoriji tarifnih kupaca. Zakonom je regulisano da se granica potrošnje energije smanjuje u zavisnosti od realnih uslova, odnosno dinamike otvaranja tržišta, o čemu odlučuje agencija.
Četvrto, proizvodnja električne energije, četvrta novina.
Proizvodnjom električne energije će se baviti energetski subjekti koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, to je regulisanje delatnosti od opšteg interesa, to su uglavnom dosadašnja javna preduzeća, nezavisni proizvođači, to su novi privatni proizvođači koji nisu preuzeli obavezu obavljanja delatnosti od opšteg interesa i koji posluju po tržišnim uslovima, kao i povlašćeni proizvođači, to su proizvođači sa pravom na odgovarajuće subvencije i povlastice, a u cilju stimulisanja korišćenja obnovljivih izvora energije u proizvodnji.
Trgovina električnom energijom - trgovinom električne energije će se baviti svi subjekti koji zadovolje uslove propisane za obavljanje te delatnosti, kao snabdevači električnom energijom, pri tome kvalifikovani kupci mogu slobodno ugovarati kupovinu električne energije od snabdevača, dok će za tarifne kupce Vlada Republike Srbije odrediti snabdevača i on će imati obavezu da ih snabdeva po regulisanim cenama.
Imamo, dalje, interesantnu novinu, to je operator prenosnog sistema, to je energetski subjekt koji upravlja prenosnim sistemom, obezbeđuje njegovo operativno funkcionisanje, obezbeđuje nediskriminatorski pristup sistemu i vrši sistemske, tj. regulacione i druge dopunske usluge. Ovaj subjekat je odgovoran za sigurno funkcionisanje elektroenergetskog sistema, pa po potrebi daje naloge za promene ugovorenih planova, mislim na plan rada elektrana ili za ograničenje potrošnje.
Pojavljuje se novi subjekt, to je operator tržišta, i on je odgovoran za efikasno organizovanje tržišta energijom i energentima na slobodnom tržištu.
Operator tržišta definiše finansijske i druge uslove za učestvovanje u trgovini na veliko, vodi evidenciju dugoročnih ugovora, kao i aranžmane za naredni dan, priprema tehničke podatke o ugovorenoj proizvodnji, nabavci i potrošnji, i iste dostavlja operatoru prenosnog sistema, i vrši obračun troškova odstupanja definisanih kupoprodajnih aranžmana.
Prenos električne energije, itd, jer vidim da sam možda produžio previše, a ako vi mislite da mi možemo da otvorimo načelnu raspravu i bez dodatnih elemenata, pozdravljam vas i kažem da je ovo definitivno reformski zakon koji nas uvodi u Evropu. Molim vas da ga usvojite. Hvala.

 Hvala svima na poslaničkom optimizmu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Odbora za industriju, Veroljub Stevanović, nije tu.
Zakonodavnog odbora, Miloš Aligrudić, ne želi reč.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DS i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Dragoljubu Živkoviću, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Izvolite, ako se poslanici slažu.
Slobodan Mihajlović, ovlašćeni predstavnik DS za ovu tačku.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o energetici koji je jedan od najvažnijih zakona koji ovaj saziv Narodne skupštine treba da razmatra i usvoji. To je zbog toga što je donošenje ovog zakona od strateškog značaja, što praktično znači da je to jedan od osnovnih uslova za dalji razvoj energetskog sektora i privrede naše zemlje u celini.
Dugo smo čekali da se ovaj predlog zakona nađe na dnevnom redu Skupštine, i to više od godinu dana od momenta kada je prvi predlog ovog zakona izašao, do danas, to se nije desilo zahvaljujući nedostatku političke volje i nerazumevanju potrebe za ovakvim zakonom.
Energetski gledano, naša zemlja raspolaže ograničenim rezervama primarne energije, izuzev rezervi....
(Predsednik: Gospodine Mihajloviću, ne mogu tehnički da pomognem oko zvuka. Samo namestite mikrofone. Zahvaljujem.)
... imamo nešto rezervi lignita na Kosovu i Metohiji, a i sami znamo šta je sa Kosovom. Takođe imamo visoko učešće iskorišćenog hidropotencijala, tako da će se u narednom periodu, u zavisnosti od uvoza električne energije, sigurno povećavati. U prilog ovoj činjenici ide i podatak da postoji trend smanjenja domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa, nasuprot procesu povećavanja finalne potrošnje, pre svega gasa u industriji.
U skladu sa tempom, oporavak privrede, uvođenje novih tehnologija, takođe u svetlu sveobuhvatnih reformi društva, nameće se potreba za jednim novim institucionalnim, zakonodavnim i ekonomskim okvirom, u kome bi energetski sektor sigurno i kvalitetno obavio svoju ulogu.
Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za izradu strategije razvoja energetike Republike Srbije, tj. za donošenje srednjoročnih i dugoročnih planova razvoja u okviru te strategije. Uslovi koje EU stavlja na polju energetike, baziraju se na atinskoj povelji, na principima povezivanja energetskog sektora naše zemlje u energetski sistem evropskih zemalja, direktivama koje regulišu unutrašnje tržište i tranzit električne energije, kao i tranzit prirodnog gasa.
Cilj svega ovoga da se ujednači pravna regulativa sa zemljama EU, odnosno da se usklade naši propisi sa zakonodavnom regulativom u samom regionu. Pri tom se polazi od realnog stanja razvijenosti energetike.
U ovom trenutku u našem pravnom sistemu na snazi su zakoni koji pojedinačno uređuju i način i uslove obavljanja energetskih delatnosti. To je Odluka o opštim uslovima za isporuku električne energije, Zakon o elektroprivredi, Uredba o opštim uslovima za isporuku prirodnog gasa, Odluka o tarifnom sistemu za prodaju električne energije itd. To je još jedan od razloga za donošenje ovog zakona, kako bi se vodila jedna jedinstvena politika. Razvoj energetike znači razvoj svih delatnosti u oblasti energetike.
Novi zakon predviđa četiri osnovne energetske delatnosti, i to – proizvodnja, prenos, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta, distribucija, upravljanje i trgovina električnom energijom.
Druga delatnost je proizvodnja derivata nafte, transport nafte naftovodom, derivata nafte produktovodom i drugim oblicima transporta, skladištenje, trgovina naftom i naftnim derivatima.
Treća delatnost je transport i upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladištenje, distribucija i trgovina prirodnim gasom.
Poslednja u ovom zakonu – proizvodnja, distribucija, upravljanje i snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca.
U prvoj od ove četiri delatnosti, ovim zakonom predviđeno je najviše izmena, obzirom na postojeće stanje i organizaciju EPS-a.
U odnosu na prvi predlog ovog zakona, u ovom predlogu koji je danas na dnevnom redu imamo jedan deo koji je manje reformski, a to je, pre svega, izbacivanje trgovca na veliko za tarifne kupce.
Na taj način se odlaže uvođenje konkurencije u oblasti proizvodnje i distribucije električne energije, odnosno održava se postojeći vertikalni integrisani sistem organizacije javnih preduzeća. To je, po mišljenju DS, nedovoljno reformsko rešenje koje nema ekonomskog opravdanja, jer zadržava glomazni sistem EPS-a i sve neracionalnosti jednog takvog sistema.
Uvođenjem konkurencije i tržišta sigurno se smanjuju troškovi poslovanja, povećavaju efikasnost i produktivnost, a horizontalni integrisani sistem organizacije, kao suprotnost ovome, to definitivno pokreće i nameće se kao konačno i teoretski najbolje rešenje.
Aktuelni primer za raščišćavanje tih internih odnosa imamo i u aktuelnom štrajku u okviru EPS-a, gde se elektrodistributivna delatnost nalazi u podređenom položaju u odnosu na proizvodnju i prenos, i traži ravnopravan odnos, odnosno traži svoje mesto u raspodeli, na način kako to određuju ove druge dve delatnosti.
Imamo letak sa tog štrajka, gde su pare, kao jedna ilustracija ovoga, da je konačno razdvajanje proizvodnje i distribucije, odnosno uvođenje tržišta do kraja potpuno reformsko, trajno i konačno rešenje za organizaciju elektroprivrede u celini.
Opravdanje za ovo, odnosno uporište za ovakav predlog u novom zakonu može se verovatno naći u iskustvima zemalja u okruženju, odnosno zemalja u tranziciji, ali i u iskustvima i trendovima elektroprivrede razvijenih zemalja.
Taj trend vertikalnih dezintegracija elektroprivrede koji je otpočeo otvaranjem tržišta, prekinut je naročito nakon energetskih kriza u Kaliforniji, tako da je u poslednje dve–tri godine to kretanje baš u pravcu vertikalnih integracija, i to je možda jedino opravdanje za ovo postepeno uvođenje tržišta, a ne onako radikalno, kako je bilo u prvom predlogu zakona.
Horizontalno organizovano preduzeće praktično znači potpuno odvajanje proizvodnje i distribucije od električne energije, i kako već imamo više puta sam po sebi posebno organizovan prenos električne energije, tako se dobijaju tri potpuno odvojene celine elektroprivrede.
Možemo reći da je možda i obaveza koja je sadržana u direktivi Evropskog parlamenta i člana 43. ovog predloga zakona, da u slučaju da energetski subjekt obavlja dve ili više delatnosti, obaveza da vodi posebne računa za svaku od tih delatnosti je prelazno rešenje do potpunog uvođenja tržišta, odnosno konkurencije u ovaj sistem.
Ovome bi verovatno mogli u prilog da stavimo i stanje Elektroprivrede Srbije u pogledu organizacije i dostignutog stepena restrukturisanja, odnosno započetih reformi.
U ovom predlogu zakona značajno mesto zauzimaju i povlašćeni proizvođači električne energije, tj. oni proizvođači koji koriste obnovljive izvore električne energije ili otpad, kao i oni koji koriste kombinovane procese proizvodnje električne energije.
Ostavljeno je, na kraju ovog prvog dela o ovoj delatnosti, Vladi Republike Srbije da, u skladu sa aktuelnim zahtevima razvoja proizvodnje, tehničkom i tehnološkom razvoju mreža, organizuje tržište električne energije. To je dodatno opterećenje za sprovođenje ovakvog zakona, a istovremeno ne zatvara u potpunosti mogućnost uvođenja tržišta u ovu oblast trgovine električnom energijom.
U oblasti nafte i naftnih derivata nema značajnijih promena u odnosu na prethodni predlog zakona, sem u oblasti transporta nafte i naftnih derivata, naftovodom, odnosno produktovodom, gde je regulisan pristup dominantan. Postoje neke nelogičnosti u ovom delu, a pre svega se odnose na definisanje energenata. Radi se o tome da prirodni gas i nafta nisu energija. Oni se tretiraju energentima i onda, u skladu sa daljim članovima ovog predloga zakona, postoje neke protivurečnosti, a to ćemo naknadno reći u raspravi o pojedinostima.
(Predsednik: Gospodine Mihajloviću, hoćete li da koristite i drugih 10 minuta sada?)
Da. Takođe se oseća nedostatak zakona o rudarstvu, koji bi zaokružio ovaj deo oko energije, odnosno energenata. U vezi sa transportom, skladištenjem i distribucijom prirodnog gasa, specifično je da transport, skladištenje i upravljanje u vezi sa prirodnim gasom može obavljati isti energetski subjekt, takođe, da je energetski subjekt za distribuciju prirodnog gasa istovremeno i operator distributivnog sistema, i jedini isporučilac prirodnog gasa tarifnim kupcima na teritoriji gde obavlja svoju delatnost.
Posebna delatnost u ovom predlogu je proizvodnja i distribucija toplotne energije. Za razliku od prethodnih delatnosti, ona je organizovana na lokalnom nivou i ima karakter komunalne delatnosti. U tom delu, DS je amandmanom uticala na status povlašćenog proizvođača toplotne energije, koji treba da bude u nadležnosti Vlade, odnosno Republike, ne lokalne samouprave.
Jedna od suštinskih stvari ovog predloga zakona jeste osnivanje dve agencije, pre svega, agencije za energetiku ili regulatorne agencije i agencije za energetsku efikasnost. Agencija za energetiku je samostalno regulatorno telo koje posluje bez profita i finansira se iz godišnje naknade, a obavlja najvažnije poslove u ovoj oblasti.
Agencija izdaje licence, donosi tarifni sistem uz saglasnost Vlade Republike Srbije, određuje graničnu potrošnju za kvalifikovane kupce, utvrđuje metodologiju za određivanje cena po osnovu opravdanih troškova poslovanja, daje Vladi Republike Srbije mišljenje na predloge cena, daje saglasnost na propise o radu energetskih subjekata, utvrđuje kriterijume i način određivanja troškova priključka na sistem, odlučuje po žalbi na akte o odbijanju pristupa sistemu.
Jednom rečju, agencija za energetiku preuzima veliki deo posla nadležnog ministarstva i javnih preduzeća, koji obavlja na neprofitnoj i, pre svega, profesionalnoj osnovi, vodeći računa o strateškim planovima energetike i interesima države u celini.
U odnosu na prethodni predlog zakona, iz ingerencija ove agencije oduzeto je izdavanje energetskih dozvola, koje je vraćeno u Ministarstvo. Na taj način je smanjena uloga ove agencije. To još nekako spada u onaj nedovoljno reformski deo ovog predloga zakona.
Posebnu pažnju bih posvetio agenciji za energetsku efikasnost, koja je, za razliku od prethodne agencije, osnovana još septembra 2002. godine i radila je naredne dve godine, odnosno do ove godine, kada je ukinuta. U uslovima energetske neefikasnosti, potreba za ovom agencijom je više nego očigledna. Njena uloga je, pre svega, pokretačka, konsultativna, savetodavna i edukativna.
Ona promoviše programe i mere za racionalnu upotrebu električne energije, stimuliše korišćenje obnovljivih izvora energije, vodeći računa o zaštiti životne sredine, unapređuje energetsku efikasnost i racionalno korišćenje u svim fazama proizvodnje i potrošnje, pokreće obrazovne programe, postavlja standarde i autoritet je za sve informacije racionalnog korišćenja energije, sarađuje sa Vladom Republike Srbije u izradi i realizaciji politike koja podržava energetsku efikasnost u celini, nudi savet i podršku svim javnim institucijama i preduzećima u izboru i primeni energetski efikasnih tehnologija, primeni zakona i propisa iz te oblasti, povezuje se sa svim relevantnim organizacijama, aktivnim u ovom polju u zemlji i van nje, predlaže i postavlja sve finansijske mehanizme i sredstva za realizaciju svih projekata iz ove oblasti, kao i da upravlja srpskim fondom za energetsku efikasnost.
Namerno sam osnovne funkcije ove agencije rekao, jer je u protekle dve godine svog rada agencija radila ovo o čemu sam pričao, ispunila svoj zadatak, uz veoma male troškove. Poslovala je uglavnom na bazi donacije Evropske unije, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a njeno postojanje je predstavljalo isključivi uslov za sve donacije iz sveta na polju energetske efikasnosti.
U Predlogu ovog zakona ne postoji član koji se odnosi na upravljanje agencijom, ukinuti su organi agencije: upravni odbor, direktor, nadzorni odbor, odnosno način organizovanja agencije kao javnog preduzeća. Na taj način je agencija za energetsku efikasnost pripojena resornom ministarstvu. Mislimo da je agencija u protekle dve godine opravdala svoje postojanje i da ovakav način organizovanja i rada agencije nije dobar.
Postoji više razloga zbog kojih treba prihvatiti ovakav predlog zakona, uprkos činjenici da u sebi sadrži niz nedostataka koje sam načelno već izneo. Na prvom mestu to je povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača energijom kroz uvođenje tržišne konkurencije, kontrolu monopolskih delatnosti i smanjenje troškova poslovanja, odnosno uvođenje temeljne reforme energentskog sektora.
U vezi sa izrečenim nedostacima, ovde postoji rezerva u vezi sa brzinom uvođenja tržišne konkurencije. Pre svega, tu mislim na izbacivanje iz Predloga zakona trgovine na veliko za tarifne kupce, odnosno kontrolu monopola javnih preduzeća.
Drugi razlog je potreba da se energetski sektor obrazuje kao sektor koji će privući investiciona ulaganja, kroz regulisanje zakonskih, organizacionih i, pre svega, nediskriminatorskih uslova. Tako treba privući privatni kapital sa najvećom dozom izvesnosti i sigurnosti. Ovo je posebno izraženo u oblasti proizvodnje električne energije, a naročito kod obnovljivih izvora energije. Na taj način se obezbeđuje i dugoročni razvoj energetike u celini.
Usvajanjem ovog predloga zakona vrši se usaglašavanje sa regulativom Evropske unije i sa regulativom zemalja u regionu, u skladu sa potpisanom Atinskom poveljom u novembru 2002. godine. Po tom dokumentu se predviđa da se regionalno tržište za električnu energiju otvori od 1. januara 2005. godine. Pošto već kasnimo godinu i više sa donošenjem ovog zakona, treba imati u vidu iskustva zemalja u okruženju, da treba skoro dve godine od donošenja zakona da bi se postigla puna operativnost svih novoformiranih reformskih institucija.
Zbog svega ovoga, poslanički klub Demokratska stranka – Boris Tadić će podržati ovaj zakon u načelu, a u delu zakona u pojedinostima će pokušati da amandmanima popravi dati predlog.
Na kraju bih iskoristio ovo vreme da kažem da se ovaj zakon donosi u okvirima reforme, pre svega menjanja tržišta, i da se kao drugi okvir nameće restrukturiranje, pre svega, javnog sektora, radi efikasnije strukture preduzeća. U ovom trenutku restrukturiranje započeto 2001. godine, konkretno najviše u delu elektroprivrede, na neki način je zastalo, jer traži stabilnost, kako izvršne vlasti, tako i zakonodavne.
Mislim da je to preko potrebno, ali nameće se još jedan problem, a to je aktuelni izraz "kohabitacija". Možda naizgled nema nikakve veze sa ovim, ali ako su najuspešniji delovi Elektroprivrede Srbije sa svojim najvišim rukovodiocima postigli najveće uspehe u restrukturiranju, u ovom trenutku su oni uglavnom smenjeni.
Postoji jedna, verovatno partijska, ili većinska želja da se taj proces dovrši do kraja, pa tako imamo mnogo slučajeva da su od upravnog odbora Elektroprivrede Srbije do upravnih odbora javnih preduzeća izvršene kompletne promene, a i u javnim preduzećima koja su najviše otišla u prestrukturiranju, čak dobili prestižne nagrade, ugledne nagrade, koje daje Elektroprivreda Srbije, odnosno nagradu "Đorđe Stanojević".
Navešću samo dva primera. Direktor "Elektro Srbije" Kraljevo je smenjen upravo nekoliko meseci pošto je dobio uglednu nagradu "Đorđe Stanojević". Ne znamo iz kojih razloga. Restrukturiranje je potpuno zastalo u "Elektro Srbiji" Kraljevo. Takođe, direktor TE Veliki Crljeni, koji je za vreme svog mandata učinio najviše u restrukturiranju, maltene utrostručio proizvodnju električne energije, takođe je smenjen.
Za to postoji niz primera, koje ću verovatno u narednim izlaganjima izneti, ali sve do kraja. Znači, radi se direktno i zaustavljanju restrukturisanja, a i sami smo svesni koliko je to značajan proces u okviru perioda u kome se ovaj zakon donosi i koji nikako ne bi smeo da bude zaustavljen. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik, predsednik poslaničke rupe SRS, Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih petnaestak dana predsedničke kampanje imao sam nekoliko susreta i sa dobronamernim i zlonamernim ljudima, koji su predstavljali razne evropske institucije. Nisam od njih čuo ništa novo, osim jedne istine koju bih želeo da vam prenesem, a vi posle o njoj razmišljajte.
Otprilike - u Evropu su ušli samo oni koji nisu slušali savete Evropske unije, i naveli su mi zemlje koje su mimo preporuka Evropske unije očuvale nacionalno bankarstvo, ekonomiju, proizvodnju, poljoprivredu, sve do momenta dok nisu ojačali toliko da su mogli da otvore svoje granice i da pomešaju robu.
Mi idemo pogrešnim putem. Ministar nam reče - evo, ulazimo u Evropu ako usvojimo ovaj zakon. Pomogao bih vam, gospodine ministre, da u roku od 15 minuta bude usvojen ovaj zakon i da sutra na sva zvona objavite ulazak u Evropu, ali to je tako daleko od nas i tako malo zavisi od ovog zakona, da to uopšte nije trebalo da koristite kao preporuku ovog predloga zakona.
U 2001. godini osnovana je firma sa tri slova, čije ste ime izbegavali sinoć da pomenete, zove se EFT ili I-Ef-Ti, kako je ko zove. Osnovala su je dva povezana lica. Imala je kancelariju, telefon i dve akten tašne. Danas je to konkurencija našoj elektroprivredi. Izrasla je na parama poreskih obveznika iz Srbije. Niste joj vi pomogli, pomogao joj je Mlađan Dinkić.
Pojavljivala se uvek kada je trebalo da nam neko proda struju na tenderima na kojima nismo davali garanciju da će struja biti plaćena. A firma I-Ef-Ti je drage volje prihvatala takve ugovore, bez državne garancije, jer je kod sebe stalno držala državne pare. Za tri godine to je postala najmoćnija firma u ovoj oblasti, ne u Srbiji, ne na Balkanu, mislim u jugoistočnoj Evropi.
Ovaj zakon pisala je ta firma. Čuo sam hvalospeve jednog od njenih vlasnika pre nekoliko meseci, poručio je građanima Srbije - sačekajte zakon o energetici, kada više neće biti monopola na proizvodnju električne energije.
Kao dete sam odrastao uz neka imena - Rama, Vrla, Ovčar. Kao mladić već sam čuo za Đerdap. Posle toga su počele termoelektrane, pa nuklearka u Krškom, pa mnogo govora o tome da se gradi nuklearka u Srbiji. To je sprečeno, ali celog života, od Drugog svetskog rata naovamo, da ne pominjem male elektrane pre Drugog svetskog rata, ali od tog rata pa naovamo, građani Srbije izdvajaju ogroman deo svog budžeta za izgradnju sistema za proizvodnju električne energije.
I, takav je kakav je. I toliko je skup koliko je skup. I najlakše ga je uništiti. Najlakše. I vi ćete ga uništiti. Najlakše je srozati mu cenu u dve zime u kojima će njegova struja biti skuplja od struje u firmi EFT. Vi to radite ovim predlogom zakona. Skoro da me ništa drugo i ne interesuje u ovom zakonu, jer nema strategije. Pričate o zakonu i strategiji koja će biti doneta. Pričate o agenciji koja će biti osnovana. A sve dok ne bude osnovana, o žalbama rešava Vlada.
A, ko će da radi ovo iz člana 15. što je namenjeno agenciji? Ko do tada? Ko će raditi tarifne sisteme, ko tržište, ko izdaje licence dok se ne osnuje agencija? Jer, u prelaznim i završnim odredbama kažete - Vlada će rešavati samo žalbe iz nadležnosti agencije.
Ali, strategija iz koje bi energetska politika proistekla rekla bi nam jasno jesmo li za svoje izvore električne energije ili nismo. Za koje jesmo, a za koje nismo. Koje bismo da privatizujemo, a koje ne bismo. Koje bismo da koristimo, a koje bismo da zatvorimo. Strategiju nemamo. Ali, imamo tržište, imamo mrežu i imamo potrošače.
E, to je ono što interesuje firme iz Evrope. Interesuje ih da pod ucenom možete da uđete u Evropu, samo ako otvorite svoje tržište, da pod tom ucenom uđu na naše tržište. Dozvoljavam sebi i da grešim, ali sam ubeđen da će dve godine ulaziti sa damping cenama i izdržaće.
Izdržaće dok nam ne sruše Elektroprivredu Srbije. A, mi još imamo Elektroprivredu, imamo Naftnu industriju Srbije, evo dozvoljavam da ministar poznaje još nešto u Srbiji što vredi.
I, evo ih koji su se okomili na Elektroprivredu Srbije, na perfidan način. Da je oslabimo do kraja, da ne bude konkurentna, da joj uvedemo tržište koje ona najverovatnije neće moći da izdrži.
Da li je spremna Elektroprivreda Srbije da joj ovog časa nametnemo tržište? Jeste li je, gospodine ministre, vi iz DSS-a, a vi vladate Elektroprivredom, sa izuzetkom jednog kratkog vremena kada je kolega bio smenjen od strane DS-a po raznim optužbama, pa se posle ništa nije ostvarilo od toga, a on je ostao smenjen. Onda, čim ste ponovo došli na vlast, vi ste ponovo preuzeli elektroprivredu, ali vas sada pitam - za ove tri godine jeste li pripremili elektroprivredu za konkurenciju. Mislim da niste. Nego ste je baš pripremali za to da ne može da izdrži konkurenciju.
Izbacili ste jamske kopove, sada se odričete uglja, čistite polako. Sinoć ste rekli da će biti tehnološki višak radnici. Neće ostati bez posla, nego će biti socijalnih programa. Nagledasmo se mi tih socijalnih programa, 100-200 evra po godini staža. Pitajte čak i neke poslanike odavde, za koje vreme, pri ovako visokom kursu dinara potroše tih svojih 20 ili 30 godina radnog staža provedenih u nekoj firmi u Srbiji. Pri ovom kursu dinara, koji se ne menja već četiri godine. Kao da radimo 24 sata dnevno.
Trebalo bi da nas postreljaju ovi iz Evrope što im toliko srozavamo evro. Nikako da pobegne od dinara. Nikako. Oni rade, jadnici, angažuju i stranu radnu snagu, ratuju s celim svetom, prodaju oružje i nikako evro da mrdne dalje od dinara, a dinar je valuta u zemlji u kojoj niko ništa ne radi.
Šta to znači tržište električne energije, šta to znači da na njemu učestvuju proizvođači električne energije; trgovci električnom energijom i kvalifikovani kupci, to u redu, njima treba. Gde ste vi pronašli to da izjednačite našeg proizvođača električne energije sa trgovcem električnom energijom iz inostranstva.
Mi bismo tako mogli da uvozimo i šljive, i jabuke, i kruške, i vodu i vazduh, sve bismo mi u Srbiji mogli da uvezemo jeftinije od onoga što u Srbiji proizvodimo. Svaki proizvod, nađite mi jedan proizvod, daću vam bar tri i-mejl adrese iz tri zemlje u svetu gde ima jeftinije. I sa transportom, i sa carinom, i sa porezom jeftinije nego u Srbiji.
Da li je to naša želja? Hoćemo li bilo šta u Srbiji da zaštitimo? Da li je to država koja ne zaštiti svog proizvođača električne energije i neće da zaštiti svoju naftnu industriju, pitajte onog koji vodi Zapadnu Evropu, da li daje nekome naftnu industriju?
Ne, to je nacionalna industrija, to se ne daje. Ne daju se ni banke, ali vi ste banke raskrstili za jeftin novac.
Znači, namera je dobra, mada ne vidim razlog, ali eto iz nekoliko zakona gas, električna energija, privodi se to u jedan zakon. Rekao bih da tu može da se nađe razlog za opravdanje, ali je osnovna ideja zakona sadržana samo u tom tržištu električne energije.
Sve drugo su pisali stručni ljudi. Sve drugo je regulisano drugim propisima. Nema te agencije do sada, nisu nam ni sada potrebne, vi to dobro znate, nego "ajde, Alija, da je više vojske", što bi rekao jedan deo naše zemlje.

Gospodine Nikoliću, da li koristite i drugih 10 minuta?

 Ne, završavam, trebaće mi, siguran sam u to.
Ali, nećemo glasati za ovaj zakon na osnovu rada Anketnog odbora. Podneli smo krivične prijave protiv odgovornih lica. Smatram dok nas tužilaštvo ne obavesti, da li postoje osnovi da ljudi budu krivično gonjeni zato što je u Srbiji na našem novcu, na našoj muci izrasla firma koja je sada jača od naše Elektroprivrede, sve dok neko iz Vlade ne izađe ovde pred nas i kaže rezultat toga, mi za ovaj zakon nećemo da glasamo.
Tim pre što su ga oni koji uništavaju Elektroprivredu nagovestili. A da vas obavestim, radi se o privatnicima. Privatnici koji su za ovo bili zainteresovano znali su za ovaj predlog zakona i pretili su Srbiji ovim predlogom zakona. Kada neko Srbiji preti, moram da budem protiv pretnje.

 Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite, narodni poslanik Vladan Jovičić, predstavnik poslaničke grupe DSS.

Gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je u svakom slučaju jako bitan i izuzetno reformski zakon, zakon koji nas definiše prema onome što je naš cilj, a to je da integrišemo našu državu u evropske tokove i da je povežemo što se tiče oblasti energetike.
Najpre regionalno da se interkonektujemo sa zemljama u okruženju na određenim pravilima, na određenim principima, pa tek onda iza toga da se interkonektujemo i sa EU, kada se određeni uslovi ispune i u zakonskoj regulativi, a i u tehničko-tehnološkoj.
Dakle, pred nama jeste sistemski zakon i izuzetno bitan zakon, koji u svakom slučaju rešava mnoge dileme i odavno Elektroprivreda Srbije grca u podzakonskim rešenjima, koja se nisu primenjivala ni u politički stabilnim vremenima.
Niko nije sprečavao prethodne vlade u stabilnim vremenima da primene Zakon o javnim preduzećima, pa da izvrše restruktuiranje Elektroprivrede tokom 90-tih godina, kada su pojedini bili predsednici, potpredsednici Vlade itd.
Pred nama je sistemski zakon koji ulazi u dubine energetskog sektora i suštinski menja odnose u energetici. Prilagođava direktivu EU, ali prema arhitekturi u kojoj se nalazi naša elektroprivreda, ne onako kako su dva zakonska rešenja koja je ponudio DOS u vreme svoja dva prethodna ministra, Gorana Novakovića i Kori Udovički, jer ta zakonska rešenja nisu do kraja uvažavala niti direktivu EU, niti su poznavala arhitekturu problema u kojoj se nalazi naš energetski sektor, kao i naftna industrija.
Veliki deo poslova usklađivanja samih propisa sa već pomenutom direktivom EU biće povereni jednom regulatornom telu, a to je agencija za energetiku. Naravno, time će se, na primer, odlučivati o tarifama, odnosno o cenama i drugim važnim pitanjima koja će biti udaljena, zasigurno biti udaljena ovim zakonskim rešenjem, od dnevne politike, odnosno od odluka same Vlade Srbije.
Iz kog razloga? Iz razloga što će kako preko ove agencije koju pominjem, tako i agencije za energetsku efikasnost u stvari biti nadležna Narodna skupština Republike Srbije, i to ovo zakonsko rešenje daje za razliku od prethodna dva. A čuli smo da to navodno usporava reforme, odnosno to je jednostavno bio period DOS-a kada je Vlada bila dovoljna sama za sebe, Skupština nije morala da postoji, nikakva kontrola nije morala da postoji, niti agencija, niti bilo šta drugo.
DSS smatra da i pitanje agencija, ne samo u energetici, nego u bilo kojoj oblasti, mora da se reši zakonski, a ne da se osniva uredbama i da se jednostavno ad hok osnivaju neke kontrole tih agencija.
Da se vratimo suštini. Agencija je nezavisno i neprofitabilno regulatorno telo, i ono će se finansirati iz godišnje naknade. Kontrolu rada agencije, koja je ovde bila spomenuta da neće postojati, upravo će vršiti Narodna skupština, kako sam rekao, zato što će definisati njene godišnje finansijske obaveze.
Upravo nezavisno od politike, odnosno zavisno od narodne volje i koga narod bude birao, bilo koju vladu ili bilo koju skupštinu, ona će moći da kontroliše tu agenciju i da daje određene zadatke, a opet njena osnovna stvar jeste da obezbedi električnu energiju, odnosno toplotnu, kako za industriju, tako i za široku potrošnju.
Dakle, upravo tu je ta demokratičnost i upravo tu je ta transparentnost, koja nije postojala u vreme onih koji su govorili da su znatno transparentni, pa su posle bili predmeti anketnog odbora ove skupštine. O tome će, naravno, da se izjasne oni organi koji za to treba da budu i zato i postoje u ovoj državi.
Prosto rečeno, ovde se čulo sa govornice da se ne razvija konkurentnost. Pa, naprotiv, upravo se razvija konkurentnost, i to imate u članu 4. tačka 3) ovog zakona, ali da se vratimo. Ukida se monopol u proizvodnji električne energije i to mnoge brine da li će EPS, ovakav kakav je, izdržati tu konkurentnost. Siguran sam da hoće izdržati, iz prostog razloga što se ovaj zakon ne bavi ni statusnim, ni vlasničkim odnosima.
On upravo reguliše i približava nas onim zakonskim regulativama koje jednostavno poznaje i Makedonija, i Bugarska, i Rumunija, Mađarska, Hrvatska, BiH, odnosno Republika Srpska. Jednostavno, moramo da se uklopimo u procese koje smo kao država preuzeli međunarodnim sporazumima koji su potpisani u Atini.
Dakle, ukidanje monopola u proizvodnji električne energije, jer će biti uključeni nezavisni proizvođači električne energije i oni će u svakom slučaju dobijati licence, kako je ovde i rečeno zakonskim rešenjem. Te licence će moći da dobiju proizvođači i distributeri.
Naravno, vršiće se evidencija svih ugovora, da se ne bi dešavalo nekontrolisano odlivanje poreskih sredstava i doprinosa naših građana. Sve će te odnose obavljati operator tržišta i on će isto kao i operator prenosa biti u okviru prenosnog sistema, zato što će jednostavno Elektroistok ovim zakonskim rešenjem izaći iz sastava Elektroprivrede Srbije i postaće samostalni prenosni sistem, ali dostupan svima koji proizvode, kupuju ili prodaju električnu energiju.
Ono što se reklo, bar ono na šta su apostrofirali moji prethodni govornici, upravo ovaj zakon jeste ukinuo tog trgovca na veliko, što se, s jedne strane, smatralo kao bojazan, i opravdano jeste bojazan, a, sa druge strane, smatra se kao neko reformsko rešenje.
Naprotiv, nije reformsko rešenje, jer zamislite šta može da radi sada taj trgovac na veliko. Može upravo proizvođaču da prodaje struju, da vrte u krug jedni drugima i zamislite sada da trgovac na veliko prodaje Elektroprivredi Srbije struju koju je Elektroprivreda Srbije proizvela. Upravo iz tog razloga je to izbačeno iz zakona i upravo su to one nesuglasice koje, čini mi se, nisu dovoljno dobro prezentirane od strane mojih prethodnih govornika.
Naprotiv, smatram da će primenom ovog zakona i upravo kontrolom, prvenstveno od Skupštine Republike Srbije, pa zatim Vlade, svih ovih agencija koje sam pomenuo, i naravno u saradnji sa resornim Ministarstvom energetike, upravo doći do jednog efikasnijeg energetskog sistema i doći, praktično gledano, do jako neophodnog predaha Elektroprivrede Srbije, da bi mogla jednostavno da dokapitalizuje svoje resurse, da ih obnovi.
Poznato je da smo bili u izolaciji dovoljno dugo, poznato je da remontovanje i modernizacija samog sistema, kako prenosnog tako i proizvodnog, i distributivnog, nije jednostavno bila u skladu sa upotrebom, pa iz tog razloga i dan-danas imamo velike gubitke u prenosu i transmisiji električne energije.
Svima vama je dobro poznato da završetkom transformacionog sistema u Srbiji u stvari praktično već stičemo uslove za konektovanje i ponovo se vraćamo tamo gde smo bili u periodu pre bombardovanja i oštećenja ukupnog energetskog sistema, bombardovanja naše države 1999. godine, i vraćanje sistema na onu poziciju u kojoj je nekada bio.
Preduslov za to svakako jeste ovaj zakon, koji nas približava regulativi koju poznaju okruženja oko nas, a naravno i Evropska unija.