Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika i da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Dušan Petrović, Čedomir Petković, Marko Đurišić, Vladan Vučićević, Velimir Stanojević i Miroslav Markićević.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, koje je sazvano na zahtev 84 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Desetog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Pošto su podnosioci zahteva za održavanje Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, pisanim putem, obavestili da povlače predlog da se na ovoj sednici razmatraju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu (tačka 1.), Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (tačka 2.) i Predlog odluke o imenovanju predsednika i članova Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca (tačka 5. pod b), koje je podnela Vlada Republike Srbije, za sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini utvrđen je sledeći

Dnevni red:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, koji je podnela Vlada Republike Srbije;

2. Predlog odluke o izboru sudija, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

3. Izbor i imenovanje predsednika i članova organa i tela utvrđenih zakonom:

a) Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

b) Izbor članova Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa sa liste koju je podnela Srpska akademija nauka i umetnosti.

Pošto je predloženo da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti razmatraju po hitnom postupku, nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili, podneće izveštaje u toku trajanja sednice.

Rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIO-DIFUZIJI

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Žarko Obradović, Ljiljana Nestorović, Aleksandar Lazarević i Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Amandmani koji budu podneti do otvaranja načelnog pretresa biće vam uručeni u toku sednice.

Primili ste izveštaje Odbora za kulturu i informisanje i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova.

Ovo vreme raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 38 minuta, 24 sekunde; Demokratska stranka Srbije – jedan sat; Demokratska stranka – Boris Tadić – 44 minuta, 24 sekunde; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; Srpski pokret obnove – Nova Srbija – 26 minuta, 24 sekunde; Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije i tri poslanika NDS-a, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača Dragan Kojadinović, ministar kulture, želi reč? (Želi.) Izvolite.

Dame i gospodo, dobar dan svima. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je, kao što znate, Zakon o radio-difuziji jula 2002. godine. Posle više od dve godine važenja Zakona, predlažemo izmene i dopune iz sledećih razloga.
Navedenim zakonom osnovana je Republička radiodifuzna agencija kao samostalna i nezavisna organizacija, koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom. Organ Agencije je Savet, koji ima devet članova, a koji se biraju po proceduri utvrđenoj Zakonom o radio-difuziji.
Međutim, već prilikom prvog izbora Saveta, kod izbora dva od devet članova, kao što i sami znate, nije do kraja ispoštovana Zakonom predviđena procedura, što je dovelo do blokade u radu Saveta i nemogućnosti primene velikog dela odredbi Zakona o radio-difuziji.
Da bi problemi vezani za rad Saveta bili prevaziđeni, da bi se članovi Saveta ubuduće birali na racionalniji i efikasniji način, kao i da bi se skupština rasteretila poslova koje mogu obavljati i njena stručna tela, predlažu se izmene člana 23. i 24. Zakona.
Potrebno je usaglasiti odredbe Zakona o radio-difuziji koje se odnose na izbor i razrešenje članova Saveta Agencije, konkretno član 23. stav 10. i stav 12. i član 31. stav 4.
Pojedine odredbe ovog zakona, član 25. stav 1. tačka 1) i član 78. tačka 6) član 87. stav 4. i član 96. stav 9, treba usaglasiti sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Iz ovih razloga predložene su izmene i dopune Zakona o radio-difuziji, koje su, u osnovnom, sledeće.
Da bi se ubuduće operativnije, racionalnije, ekonomičnije i stručnije birali članovi Radiodifuznog saveta, predlaže se izmena strukture ovlašćenih predlagača članova Radiodifuznog saveta. Umesto Narodne skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i Izvršnog veća Vojvodine predloženo je da ovlašćeni predlagač bude nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije, član 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona.
U cilju rasterećenja Skupštine od poslova koje mogu i treba da obavljaju njena stručna tela, predloženo je da umesto Narodnoj skupštini, ovlašćeni predlagač podnosi listu kandidata za članove Saveta nadležnom skupštinskom odboru, kao i da nadležni skupštinski odbor, a ne Skupština, vrati predlog ovlašćenom predlagaču, ukoliko je predlog podnet suprotno odredbama ovog zakona, dakle, član 2. stav 1. i 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona.
Takođe je predloženo da nadležni odbor Skupštine, umesto Skupštine, kako je to do sada regulisano, može pre odlučivanja o izboru članova Saveta organizovati javnu raspravu sa predloženim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije; član 2. stav 9. zakona o izmenama i dopunama.
Radi usaglašavanja odredbe Zakona o radio-difuziji, koje se odnose na izbor i razrešenje članova Saveta Agencije sa Ustavom Republike Srbije, predloženo je brisanje odredaba kojima je predviđena posebna većina kod izbora članova Radiodifuznog saveta.
Naime, važećim odredbama Zakona, konkretno članom 23. stav 2. i članom 29. stav 4, ustanovljena je posebna većina, to jest većina od ukupnog broja narodnih poslanika potrebna za donošenje odluke Narodne skupštine. Međutim, u Ustavu Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština odlučuje većinom glasova na sednici na kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, ako Ustavom nije predviđena posebna većina.
Prema tome, potrebna posebna većina ne može se ustanoviti zakonom ni za izbor članova Saveta radiodifuzne Agencije, član 4. zakona o izmenama i dopunama.
U članu 5. predloženog zakona rok u kome je Narodna Skupština dužna da izabere novog člana Saveta, u slučaju prestanka mandata člana Saveta pre isteka vremena na koje je izabran, produžava se sa 30 na 60 dana. Na ovaj način otklanja se kolizija sa drugim odredbama Zakona koje propisuju rokove za izbor članova Saveta.
Predloženim izmenama i dopunama odredbe Zakona o radio-difuziji usaglašene su sa Ustavnom poveljom Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čl. 3, 7, 8. i 9. Zakona o izmenama i dopunama.
Zakon o izmenama i dopunama utvrđuje i nove rokove i nadležne organe prilikom prvog izbora članova Radiodifuznog saveta u skladu sa ovim zakonom, član 10. zakona o izmenama i dopunama.
Napominjem da se odredbe člana 10. zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji primenjuju samo prilikom prvog izbora članova Saveta, u skladu sa ovim zakonom.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji utvrđeno je da danom izbora članova Saveta, u skladu sa ovim zakonom, prestaje mandat članovima Saveta, izabranim u skladu sa Zakonom o radio-difuziji, kao i da se prilikom prvog izbora članova Saveta, u skladu sa ovim zakonom, ne primenjuje odredba Zakona o radio-difuziji, po kojoj isto lice ne može uzastopno dva puta biti birano za člana Saveta. To praktično znači da sadašnji članovi Radiodifuznog saveta mogu biti ponovo birani, član 12. zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji. Toliko za početak. Hvala.

Zahvaljujem.

Podsećam istovremeno da su ovlašćeni predstavnici grupa za ovu tačku: poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Vukosav Tomašević, Demokratske stranke Milan Stanimirović, Socijalističke partije Srbije dr Žarko Obradović i G17 plus Aleksandar Lazarević.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Odbora za kulturu i informisanje, Aleksandar Lazarević? (Ne).

Zakonodavnog odbora, Miloš Aligrudić? (Ne).

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Ima reč gospodin Obradović, a zatim gospodin Nikolić.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Podsećam da je Zakon o radio-difuziji usvojen jula 2002. godine uz veliku pompu, sa tada izrečenim ocenama, da je savremen, proevropski, da na novi način uređuje radiodifuznu politiku u Srbiji, da je u skladu sa iskustvima zemalja članica Evropske unije i sa mnogo drugih pozitivnih ocena.
Nije uvažena nijedna ocena ili amandman poslanika Socijalističke partije Srbije da zakon nije dobar, da je u pojedinim odredbama suprotan Ustavu Republike Srbije da sadrži nejasne, neprecizne odredbe, da je u pojedinim delovima, članovima, odredbama kontradiktoran, konfuzan itd.
Zanimljivo bi bilo pomenuti da je pomenuti zakon imao zdušnu podršku u javnosti Srbije, elektronskim i štampanim medijima, i od različitih nevladinih organizacija i medijskih udruženja, kako u pripremi donošenja, tako i prilikom usvajanja ovog zakona u Skupštini Srbije. Sve je bilo u najboljem mogućem redu do trenutka izbora članova Saveta radiodifuzne agencije. Tada su počele stvari da se menjaju, najpre prikriveno, a posle izbora članova Saveta i otvoreno. Počela je kritika Zakona i članova ponaosob, i to najpre od nazovinezavisnih medija, koja je imala i personalni karakter, a ponekad je bilo reči o samom zakonu.
Vremenom stvari su isplivale na površinu. Suština cele priče je bila da je navodno Zakon dobar, ali nisu dobri ljudi koji su u Savetu, jer ne mogu ili ne žele da obezbede da se određeni interesi realizuju, naravno, interesi kritičara, bilo da su ti interesi esnafski, bilo da su politički, a gotovo sigurno finansijski interesi.
Dakle, jedan loš zakon, uz personalni sastav Saveta, uz podnošenje ostavki pojedinih članova i neizbor novih članova, stvorili su haos u radiodifuznom prostoru Srbije, koji, naravno, najbolje koriste medijski i finansijski mešetari, jer se pod firmom slobodnog, demokratskog, istinitog, transparentnog informisanja plasiraju informacije finansijske oligarhije, određenih interesnih grupa, uz eliminisanje bilo koje kritičke reči ili suprotnog opozicionog stava u odnosu na takozvanu uređivačku politiku.
Zato u izborima nema prostora za sve kandidate ili stranke. Jedni se besomučno prate i medijski promovišu, a drugi skoro i da ne postoje. Najbolji primer su predsednički izbori koje smo imali pre nekoliko meseci. Da ne pominjem da druge brojne odredbe Zakona o radio-difuziji i posle dve godine od usvajanja Zakona nisu sprovedene, jer u tom haosu neki vrlo dobro plivaju i usput stalno u medijima kukaju da im je loše.
Najbolje bi bilo kad bi se usvojio novi zakon o radio-difuziji, to je stav Socijalističke partije Srbije, i kada bi se precizno utvrdili svi elementi koji uređuju ovo složeno pitanje. Ali, od toga se za sada odustalo. Zato je dobro, po našem mišljenju, što smo dobili ovaj predlog izmena i dopuna Zakona, predlog koji ima određenih nedostataka, reći ću koji su kasnije, ali i takav kakav je, on predstavlja jedan mali korak napred u odnosu na postojeće stanje i pokušaj da se deblokira rad Saveta izborom novog saveta.
Oko izbora članova Saveta vredi pomenuti ovde u Skupštini Republike Srbije kakva su iskustva drugih zemalja, kakva je uloga država u određivanju članova Saveta i prilikom određivanja strukture Saveta, jer smo imali permanentnu priču tokom donošenja Zakona, i sve vreme od 2002. godine pa naovamo, da, kao, uticaj medijskih i drugih udruženja i nevladinih organizacija treba da bude dominantan.
A država, eto, treba da stoji po strani i da gleda šta se zbiva pod navodnom firmom, obrazloženjem, da je to jedini osnov i uslov nezavisnosti medija.
Primera radi, pomenuću neke zemlje Evropske unije i kakva su iskustva kod njih. Holandija, primera radi, ima Komesarijat za medije od tri člana; imenuje se kraljevskim dekretom na predlog državnog sekretara za medije. Italija – Italijanska komunikacijska uprava; četiri člana, koja predlažu oba doma parlamenta, a imenuje dekretom predsednik Republike.
Austrija - Komunikacijski odbor; pet članova; članove i direktora imenuje federalni kancelar na osnovu uobičajenih pravila za civilne službenike. Grčka - Nacionalni savez RT; sedam članova bira posebno telo parlamenta, u kojem su predstavljene sve političke stranke. U Španiji - devet članova, koje imenuje Vlada na predlog ministra ekonomije i ministra za nauku i tehnologiju. Vreme mandata tih članova je različito - četiri, pet ili šest godina.
U Velikoj Britaniji - devet članova, šest imenuju državni sekretari za industriju, kulturu, medije i sport, a tri člana imenuje ovih pomenutih šest članova. U Portugalu - 11 članova, pet bira parlament, ostali su članovi nekih drugih udruženja. U Ukrajini - osam članova, predsedavajući Vrhovnog saveta Ukrajine i predsednik Ukrajine imenuju četiri.
Ove primere pominjem iz razloga što oni više nego bilo šta drugo pokazuju koliko je bila isprazna priča da država treba da ostane van sfere radiodifuzne politike u Srbiji, i da ostane van uticaja, i samim tim da ovo vrlo važno pitanje bude predmet rada, a naravno i interesa različitih medijskih grupa. Ovo možda više nego bilo šta pokazuje da država mora, da treba da ima važnu ulogu, jer smo imali da je u Srbiji način izbora članova saveta implicirao različito nepoverenje u organe vlasti i to je davalo tzv. civilnom sektoru ovlašćenja koja nisu poznata u zemljama Evropske unije, što najbolje pokazuje primer koji sam naveo.
Rekao bih reč - dve oko većine potrebne za izbor članova saveta, s obzirom da se izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji i to pitanje stavlja na dnevni red. Dobro je što se ukida neustavno rešenje, a to je da većina od ukupnog broja poslanika Narodne skupštine jeste uslov za izbor članova saveta. Moram pomenuti da taj uslov - većina od ukupnog broja poslanika, Ustav Republike Srbije predviđa kod izbora predsednika Vlade i za opoziv Vlade, u članovima 92. i 93. Ustava, ili kod donošenja ustavnog zakona, a nigde nije, naravno, poznato da se ovako strog uslov postavlja.
Mi smo lakše promenili Ustav nego što smo, na osnovu zakona koji menjamo, bili u situaciji da izaberemo člana saveta za radio-difuziju, što govori, samo po sebi, nonsensu pomenute odredbe.
Dobro je što ima više kandidata, to je jedan od potrebnih uslova kod izbora članova Saveta. Ovaj predlog koji smo dobili ima i sam određenih nedostataka, pomenuću dva, i podnosim određene amandmane, mislim da su vrlo logični u odnosu na izmene i dopune pomenutog zakona i da mogu rešiti pojedina otvorena pitanja, koji ovakav tekst izmena i dopuna zakona rešava.
Vezano za član Predloga zakona, koji predviđa praktično pravo veta pojedinim članovima saveta, u ovom slučaju iz Autonomne Pokrajine Vojvodine, što bi po mišljenju Socijalističke partije Srbije usporavalo, blokiralo, a time i onemogućavalo efikasan rad i Saveta i Radiodifuzne agencije u celini. Zadržavanjem predloženog rešenja ostali članovi saveta se suštinski stavljaju u neravnopravan položaj, što ne sme biti pravilo, pogotovu ne zakonsko rešenje.
Davanje prava veta jednom od devet članova saveta za radiodifuzuju jeste suštinski stavljanje prepreke da se odluke donesu. Jedan interes jednog člana saveta, u ovom slučaju, dobija takvu snagu da poništava sve druge interese.

Gospodine Obradoviću, da li koristite i drugih deset minuta?

Završiću brzo.
Davanjem prava veta jednom članu saveta u odnosu na ostalih osam se suštinski uvodi neravnopravnost među članovima saveta.
Drugi amandman mislimo da poboljšava izmene i dopune predloženog zakona. Ovim amandmanom se predlaže da za domaće nevladine organizacije, udruženje građana i profesionalna udruženja, koja predlažu listu sa više od dva kandidata, nadležni odbor utvrdi dva kandidata, u skladu sa odredbama Poslovnika.
Zašto smo mi poslanici SPS ovaj amandman podneli? Rešenje koje je utvrđeno Predlogom zakona u vezi sa načinom utvrđivanja kandidata za Savet radiodifuzne agencije, koje predlažu domaće nevladine organizacije, udruženja građana, necelishodno je, jer može da uspori odnosno blokira postupak konstituisanja saveta.
Amandmanom je stoga predloženo adekvatnije rešenje koje je u funkciji bržeg konstituisanja saveta, a time i u funkciji efikasnijeg rada Radiodifuzne agencije. Naime, malo je poznato, ali stoji da je u Republici Srbiji registrovano oko 25.000 nevladinih organizacija, a približno je toliko i profesionalnih udruženja i udruženja građana.
Teško je očekivati da bi se ovoliki broj ovih organizacija mogao brzo i jednostavno dogovoriti oko kandidata za Savet radiodifuzne agencije, zato što je dogovor nešto što je predviđeno ovim zakonom, o kome mi danas raspravljamo.
Postupak dogovaranja, u slučaju kada bi ostalo ovo predloženo rešenje u zakonu, trajao bi dugo i na taj način bi, po našem mišljenju, blokirao rad Radiodifuzne agencije, koja mora imati Savet, kao najviši organ upravljanja. Suštinski, ukoliko nevladine organizacije ne žele da se dogovore, a ta situacija je praktično moguća, Savet će biti blokiran. Ako je dogovor nešto što se podrazumeva kao jedini način izbora tog člana odnosno predlaganja, pa posle preduslova za izbor, onda u slučaju da neka nevladina organizacija ne želi da se dogovori, taj član Saveta neće biti suštinski izabran.
Iz tog razloga smo predložili amandman, prema kome u slučaju da nevladine organizacije ne mogu da se dogovore, ne žele da se dogovore, tada nadležni odbor Skupštine Srbije može utvrditi predlog kandidata za člana Saveta za radio-difuziju.
Iz tog razloga, smatramo da predloženim izmenama i dopunama Predloga zakona stvaramo zakonske pretpostavke za izbor novog saveta. Izbor novog saveta je, po našem mišljenju, jako važan i on će verovatno uslediti u mesecima nakon usvajanja izmena i dopuna zakona, jer bez konstituisanja Saveta nije moguće raspisati nijedan konkurs za dodelu dozvola za emitovanje, nije moguće sprovesti kontrolu zakonitosti rada elektronskih medija, niti u skladu sa zakonom imenovati organe radiodifuzne ustanove Srbije i radiodifuzne ustanove Vojvodine.
Sadržaj rada Saveta je ogroman, pretpostavkom izbora članova stvaraju se pretpostavke da Savet može da radi. U tome je najveći kvalitet ovog predloženog teksta izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji.
Socijalistička partija Srbije smatra da ovim amandmanima rešavamo i neka pitanja koja su otvorena i da na taj način stvaramo uslov da Savet konačno dobije legitimno izabrane članove i da konačno počne da radi i da rešava pitanje radiodifuzne politike u Srbiji. Hvala vam.

Hvala.

Da li još neko želi reč?

Narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada god se u Srbiji stvori nova koalicija, eto prilike da se menja Zakon o radio-difuziji, kako bi novi partner dobio člana Saveta radiodifuzne agencije i drugi razlog za izmenu zakona ne postoji.
Da sam na bilo koji način u ovo bio umešan, da sam bio ministar koji je trebalo ovo da potpiše, odbio bih da potpišem glupo objašnjenje, obrazloženje da zbog zastoja u radu Saveta radiodifuzne agencije treba menjati zakon.
Jer, kaže tako, ne zato što se ne primenjuje zakon pa hajde da promenimo zakon. Dve godine mi imamo taj Zakon o radio-difuziji, ali da li se u Srbiji uopšte zna da imamo taj zakon.
Da li su građani Srbije videli, posebno na primeru Radio-televizije Srbije, evropske televizije, kako ju je nazvala nova Vlada, a posebno po njenom ponašanju prema opozicionim političkim strankama.
Izgovor za ovaj zakon, pre dve godine, jula 2000. godine, bio je Evropa, svet: svi regulišu medije, ponašanje o medijima, kontrolu medija i slično ovakvim zakonom. Ali, ne rekoste nam da je potpuno normalno u svetu da će državna radio televizija o svemu da izveštava korektno i da nikome iz opozicije ne pada na pamet da se bori da neki njegov član uđe u Savet radiodifuzne agencije, jer zna da kad god bude tamo izabran vodiće brigu o osnovnim demokratskim postulatima u jednom demokratskom društvu.
Izabran je Radiodifuzni savet prevarama, na različite načine, i sada ispade da je kriva Skupština Republike Srbije zato što je ona predlagala nekoliko članova Saveta, pa hajde da promenimo zakon da ih više ne predlaže Narodna skupština već da ih predlaže nadležni odbor. Pri ovakvom stanju državnih medija, odbor koji bi bio nadležan da predloži članove je Odbor za rad, socijalna i boračka pitanja, jer on se bavi otklanjanjem terora, fašističkog terora, a da dodamo tu i medijski teror.
Vi, gospodo, držite televiziju koja medijski teroriše ovo društvo. Žao mi je što svi vi iz vlasti ne možete da utičete na uređivačku politiku radio-televizije, ali ovi koji utiču napravili su od nje svoj partijski bilten. Ovo su pripreme za izbore.
Grubim povredama Zakona o izboru narodnih poslanika potpuno ste eliminisali Nadzorni odbor iz procesa izbora. Njega nema. Ne može ni na šta da utiče. Niko ne kontroliše rad medija, a posebno rad državnih medija u predizbornoj kampanji u izbornom procesu. Trebalo bi, neki kažu, da to bude Savet radiodifuzne agencije, pošto se on bavi svim pitanjima u vezi radio-difuzije, trebalo bi, ali ne postoji i ne radi svoj posao.
I sada kada bude postojao, ponovo će da obavlja taj svoj posao na isti način kako je radio Savet pre njega, na isti način kako je to činjeno kada uopšte nismo imali Zakon o radio-difuziji, Agenciju ili Savet radiodifuzne agencije.
To ne zavisi od ministra, ministre, samo vi čitajte novine, ali vam predlažem da ih čitate kod kuće kada ste dokoni, jer može da se pomisli da ste i ovde dokoni i da jedva čekate da ova rasprava prođe. Ministre, znam da to ne zavisi od vas, koliko će biti demokratska televizija, koliko će biti dostupna svim građanima Republike Srbije, koja politička stranka ekipira Radio-televiziju Srbije pred izbore, kome su se oteli a kome nisu, u vreme kada ste vi, gospodine ministre, bili direktor jedne nazovinezavisne televizije.
Imali ste jednog vlasnika i fokusiranog jednog političkog suparnika, i sve je bilo jasno: ko je bio protiv SPS-a, taj je bio slobodan, nezavisan demokrata, heroj, ali sada je drugo vreme. Sada vi koji ste na vlasti imate sve medije, a one koje nemate imaju bogataši koji se bave politikom.
Sada nemate fokusiranog političkog suparnika. Jer, vaši politički suparnici, srpski radikali, nemaju prilike da se pojave na vašim medijima, nemaju prilike da budu zastupljeni na državnim medijima. I zato, baš vas je briga kako uređujete stanje u državnim medijima, jer ono što su državni mediji radili u kampanjama sada, pa čak i u vreme od kada ste vi ministar, nezamislivo je na zapadu na koji se inače pozivate kada pravite ovakav zakon.
Zato, kada pravite ovakve zakone, pomislite i na to da će direktor televizije, da će glavni i odgovorni urednik televizije biti iz Srbije, a kada su iz Srbije oni rade za nekog političara ili nekog bogataša. To imajte na umu. Ako dovedete nekoga sa strane taj će da pobegne jer mu nećete dati da radi onako kako u toj oblasti treba da se radi.
Znači, osuđeni smo da radimo sa ljudima iz medija, ima ih mnogo sposobnih, sve ih poznajete, znate im čitavu karijeru u novinarstvu, ali nađite mi jednog koji će objektivno da radi. Nema ga. Pitanje je samo šta želite da postignete izmenama i dopunama zakona - da funkcioniše Savet? Pa, koliko nam vremena treba da ga izaberemo?
Nadležni odbor, pretpostavljam da će to biti Odbor za kulturu i informisanje, mada mu to ne piše u opisu poslova, jedino se kaže da se bavi i drugim poslovima iz ovih oblasti, jesu li te druge oblasti i poslovi da predlaže članove Saveta radiodifuzne agencije, mislim da nisu, ajmo na to da to predlaže predsednik Vlade.
Kada već u ovom parlamentu zavisi od pogodbi, neka i to zavisi od predsednika Vlade, pa da vidimo ima li u parlamentu uopšte većinu, može li njegov predlog da prođe u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ili mora sve da se dogovara ovde u klupama, na odborima, jer vi niste sigurni da bi Narodna skupština mogla dati predlog koji vama odgovara. A, mislim da ste se prebrojali u tom odboru koji ćete proglasiti nadležnim ili matičnim, pa kažete da tu imate većinu i da ćete tu da prođete.
Već po nekim diskusijama, a biće mnogo diskusija o ovom zakonu, mislim da se sa dve-tri završava rasprava, dakle već po nekim diskusijama vidim i ko će da uđe u taj Savet radiodifuzne agencije, vidim takođe da će biti izglasan ovaj zakon, ali ne vidim da će se bilo šta promeniti nabolje. I dalje će favoriti zapada da budu protežirani na državnim medijima, i dalje će posle izbora biti lošije za Srbiju zato što su pobedili oni koje protežira zapad.
I nikada neće biti sređen medijski prostor zato što vi to ne želite. Ne sređuje se on papirima nego ponašanjem. Kada ministar javno reaguje, pa kada pošalje javnosti pismo i kaže da nije zadovoljan šta radi taj i taj medij, ne želi da u tome učestvuje, potpuno drugačije zamišljam informisanje i demokratiju, onda ću shvatiti da se u Srbiji nešto promenilo.
Ali, sada se u Srbiji ništa ne menja. Ne trebaju nam oni zaštitni znaci na televizijskim prijemnicima. Samo pustite ton, zatvorite oči i znaćete koja je stanica u pitanju, znate gde su joj jasle, gde je kasa iz koje se taj medij izdržava.
Ne rešavate pitanje lokalnih medija, a na to vas obavezuje zakon. Baš vas briga za to. Tu vas je baš briga šta kaže Evropa za medije koji su pod kontrolom lokalne samouprave. Kaže se da je to nezamislivo, ali to vama ne odgovara. Sve tamo gde vaši vrše vlast može da bude primenjeno baš sve, jer Evropa neće da se buni kada kršite osnovne principe ustanovljene u Evropi.
Ali, onda ne obećavajte građanima Srbije ulazak u Evropu. Ništa lepše za Evropu nego da vas pusti da radite šta hoćete i da ona kaže da zbog toga ne možete da uđete u Evropu. Vama lokalna samouprava finansira medije. Da li je to zadatak lokalne samouprave.
Mi sada imamo ispred sebe izbore za odbornike, predsednike opština i gradonačelnike. Zato niste ukinuli medije lokalnih samouprava, jer će tamo da naprave tri okrugla stola za svoje kandidate, po jedno predstavljanje za svakog kandidata, a dan i noć će da protežiraju onog kandidata koji je na vlasti.
(Predsedavajući: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Ne, završavam. Kao što smo bili protiv zakona kada je donet, zbog toga sam ovlašćen da u ime poslaničke grupe kažem da nećemo glasati ni za ove izmene i dopune. Iza njih se ništa i ne krije. Vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije da se menjaju odredbe Zakona o Savetu radiodifuzne agencije. U to vanredno zasedanje ubacite nekoliko finansijskih zakona, koje povučete pred samu sednicu. Mislite da se niko ne seća o čemu se radi.
Možda ćemo imati još nekoliko vanrednih zasedanja i sve će biti povezano za izborima, jer vi u Srbiji počeste, kao i neki pre vas, da radite samo u vreme kada su raspisani izbori. Hvala.

Hvala. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Izvolite, narodni poslanik Milan Stanimirović.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovano predsedništvo, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.
Kada smo 27. jula 2002. godine donosili Zakon o radio-difuziji, osnovni cilj ovog zakona je bio da depolitizuje ovu oblast, da je demokratski transformiše i da je reguliše u celini. U dve reči – zavođenje reda u ovoj oblasti.
Da ne bih sada elaborirao šire šta se sve u međuvremenu događalo, sigurno je da je bilo nekih proceduralnih problema oko izbora članova Radiodifuznog saveta. Jedan sam od onih koji se zalaže za to da je poštovanje procedure conditio sine qua non ili neophodan uslov poštovanja, odnosno uspostavljanja demokratije.
Međutim, bojim se da smo u ovoj situaciji bacili pod noge suštinu radi forme. Danas, uprkos tome što je pre dve godine donesen Zakon o radio-difuziji, faktički, u našoj državi deluje zakon o radiokonfuziji, kada se uzme u obzir da ima između 1.200 i 1.300 raznih emitera koji emituju radio ili televizijski program na teritoriji Srbije.
Da se podsetimo još jednom nekih od ciljeva koji su bili u ono vreme kada je donošen Zakon o radio-difuziji. Nisu to bile u pitanju samo preporuke Saveta Evrope, OEBS-a itd, nego zaista potreba demokratskog društva u preobražaju da prilagodi jednu ovako izuzetno važnu oblast, kao što je medijska, funkcionisanju i delovanju, onako kako je to u razvijenim zemljama Evrope.
Sprečavanje direktnog uticaja politike na elektronske medije, pre svega na način dodeljivanja dozvola za rad, privatnih radio i TV stanica, ali i na autonomno delovanje RTS i TV Novi Sad, koje je trebalo da se transformišu u javni servis. Bojim se da i u ovoj oblasti nismo postigli željeni cilj. Možda su i ove izmene i dopune Zakona o radio-difuziji jedini njihov cilj, kao što je bio slučaj sa nekim sudijama, da se promeni taj prethodni saziv Radiodifuznog saveta. Želeo bih da verujem da to nije istina.
Da bi se postigao direktan uticaj politike na elektronske medije osnovana je nova institucija, koja je nazvana Republička radiodifuzna agencija. Stoga je vrlo važan ovaj način formiranja agencije, odnosno sastav i način izbora članova ove agencije. U nekim drugim zemljama, recimo u Hrvatskoj, vlada predlaže svih devet članova, u Bugarskoj predsednik predlaže pet, vlada četiri. Mi smo tu donekle bili šire demokratični, nego što je to slučaj u svih 11 zemalja tranzicije, gde sam upoređivao na koji način je rešavan ovaj problem.
Da podsetimo, namera je bila da ova agencija ima svojstvo pravnog lica, što je čini nezavisnim pravnim subjektom, nadležnosti i ovlašćenja koje daje Zakon o radio-difuziji, kao i položaj i način izbora izvršnih organa obezbeđuje da ona deluje funkcionalno, u suštini nezavisno od bilo kog državnog ili nekog drugog uticaja. To su bile namere.
Osnovni zadatak ove agencije je da daje dozvolu za emitovanje programa. Bojim se da ona nije nadležna da odlučuje o tehničkim pitanjima korišćenja frekvencija, jer je za to po Zakonu o telekomunikacijama zadužena Agencija za telekomunikacije, koja jednostavno ne funkcioniše.
Ako mi izglasamo izmene i dopune Zakona o radio-difuziji, sprovedemo kompletan postupak, dakle, namera je da već posle 1. januara počne da deluje Radiodifuzni savet, bojim se da nećemo uspeti da do kraja omogućimo da Radiodifuzni savet ispunjava sve svoje nadležnosti predviđene Zakonom o radio-difuziji.
Činjenica je ipak da moramo da zaboravimo sve ono što je bilo i da nakon dve godine postojanja Zakona o radio-difuziji omogućimo da Radiodifuzni savet počne da deluje i da u ovoj medijskoj sferi, pre svega elektronskih medija, zavedemo red.
Trenutno je u kratkotalasnim frekvencijama haos. Rade radio i TV stanice ilegalno, na neadekvatnoj opremi, sve ono što je predviđeno zakonom, a to je minimum tehničkih standarda za emitovanje programa i minimum tehničkih uslova, ne poštuje se. Ako Agencija za telekomunikacije ne bude radila svoj posao, bojim se da neće moći ništa da uradi ni Radiodifuzni savet.
Inače, zemaljsku radio-difuziju regulišu i međunarodni propisi, i međunarodno su usaglašeni, i mi smo sa te strane dužni da omogućimo normalno funkcionisanje na etarskom prostoru na teritoriji naše zemlje i da ne ugrožavamo naše susede u ovoj oblasti.
U razgovoru sa nekim ljudima saznao sam da ta mreža repetitora i predajnika može da ugrozi čak i zdravlje stanovništva ako je postavljena onako na neadekvatan način, na soliterima, na zgradama, u stambenim zonama, umrežavanjem, a to će verovatno biti prilika da se donese i zakon o elektromagnetnom zračenju, kojim će i ta oblast biti regulisana.
Kao što sam već napomenuo, nije formirana Agencija za telekomunikacije. U 11 zemalja u tranziciji ne postoji 5, 6 predlagača, onako kako je to predviđeno ovim zakonom. Umesto Skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i Izvršnog veća Vojvodine predloge daje Odbor za kulturu i informisanje, šest predloga, od kojih će Skupština da odredi tri. Skupština AP Vojvodine predložiće dva kandidata, od kojih ova skupština treba da izabere jednog. Rektori univerziteta u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora; hajde da prihvatimo da se rektori mogu dogovoriti.
Dolazimo do Udruženja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, Udruženja novinara, profesionalnih udruženja filmskih i dramskih umetnika i profesionalnih udruženja kompozitora u Republici Srbiji – putem zajedničkog dogovora.
Za ova udruženja mora da se utvrdi ko je taj završni organ koji predlaže dva kandidata o kojima će odlučivati ova skupština, dakle, neka presudna instanca koja će odlučiti koja su to dva kandidata.
Znate da u ovoj oblasti imamo Nezavisno udruženje novinara, imamo Udruženje novinara Srbije, imamo mnoga udruženja koja su direktno suprotstavljena po mnogim pitanjima i koja će po prirodi stvari želeti da baš njihov kandidat bude na neki način predstavljen u ovom radiodifuznom savetu.
Zatim, domaće nevladine organizacije, udruženja građana, koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etničkih manjina i zaštitom prava dece – putem zajedničkog dogovora. Takođe važi i za ovu situaciju, Zakon o nevladinim organizacijama omogućuje da deset istih ljudi može da osnuje nedogledan broj nevladinih organizacija i tu mora da se pronađe metod i način kako da se iskristališe da oni dođu sa dva kandidata pred ovu skupštinu.
Možda postoji način da se neko rešenje prepiše iz neke zemlje gde ovo sve radi i funkcioniše.
Crkve i verske zajednice, a mislim da je na neki način možda i pogrešno shvaćeno ovo da mora biti svešteno lice u Radiodifuznom savetu, pa je bio monah Porfirije, kome monaški položaj, faktički, i zabranjuje da gleda neke sadržaje na TV, odnosno elektronskim medijima, pa kako može da se izjašnjava o nečemu, što mu faktički njegov položaj monaha ne dozvoljava ni da ima uvid u to.
Upravo to, gospodin Nikolić sada dobacuje – kakav je to monah koji gleda televiziju, pa mislim da bi crkve i verske zajednice mogle neki moralni autoritet unutar države da odrede koji je prihvatljiv za sve, za crkve i verske zajednice, koji bi bio njihov predstavnik u Radiodifuznom savetu i koji bi na adekvatan način mogao da obavlja svoju dužnost.
Pošto se već približava kraj ovog, a koristiću prvih 10 minuta, Demokratska stranka ostaje na liniji da je depolitizacija medijskog prostora, koji se vrši kroz formiranje, a napominjem, nespornog Radiodifuznog saveta, naš strateški cilj kao DS-a. A svakako je i formiranje i izgradnja javnog servisa, koji podrazumeva temeljnu transformaciju RTS-a i Televizije Novi Sad, ali svakako i određivanje nove uloge lokalnih i radio i TV stanica, koje se nalaze pod ingerencijama lokalne samouprave.
Poštujući, naravno, i preporuke Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, DS želi da se uredi ovaj prostor, da ne vlada haos i da ne vlada zakon o radiokonfuziji na teritoriji Srbije, i stoga ćemo glasati za ovaj zakon, želeći da damo svoj doprinos uređenju ove oblasti.